KATARINA RAKIĆ

Srpska napredna stranka

Katarina Rakić rođena je 1979. godine u Beogradu.

Diplomirana je pravnica, trenutno na master studijama iz privrednog prava.

Radila je u Upravi Opštine Grocka na nekoliko pozicija u periodu od 2003-2008. godine. Od 2008-2011. godine radila je u preduzeću “LEMIX” d.o.o. iz Beograda. Osnivačica je i predsednica KUD “Saša Todorović” iz Leštana.

Članica je Srpske napredne stranke od 2009. godine. Članica je Glavnog odbora SNS, Izvršnog odbora SNS, gradskog odbora Beograd i statutarnog odbora SNS.

U maju 2012. godine izabrana je za narodnu poslanicu u Skupštini Srbije. Od januara 2013. godine članica je neformalne zelene poslaničke grupe u Skupštini Srbije (www.zelenidijalog.rs).

Mandat joj je potvrđen i nakon izbora 2014. i 2016. godine.

Ponovo je izabrana za narodnu poslanicu na izborima održanim 21. juna 2020. godine. Izabrana je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.

Govori engleski jezik.
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 13:36

Osnovne informacije

  • Srpska napredna stranka
  • Beograd
  • Beograd
  • 30.03.1979.
  • pravnik

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Prvo vanredno zasedanje , 28.01.2021.

Zahvaljujem se predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što ste već čuli danas se na dnevnom redu nalazi Izveštaj o radu Regulatorne agencije za elektronske komunikacije, poštanske usluge ili skraćeno RATEL, sa predlogom zaključka nadležnog odbora, odnosno Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije, da se ovaj izveštaj prihvati.

Postupak koji je ovaj izveštaj doneo na današnji dnevni red, jasno je definisan Poslovnikom o radu Narodne skupštine i to članom 237. koji detaljnije opisuje postupak za nadzor nad radom državnih institucija, agencija i drugih tela. Takođe, želim da vas podsetim na to da je RATEL osnovan Zakonom o elektronskim komunikacijama kao samostalna organizacija sa svojstvom pravnog lica koje vrši javna ovlašćenja u skladu sa zakonom po kom je osnovana, i to u oblasti elektronske komunikacije i poštanskih usluga, takođe u skladu sa zakonom koji definišu ove dve oblasti.

Što se tiče samog postupka na koji je današnji izveštaj došao na dnevni red, to izgleda ovako. Regulatorna agencija podnosi izveštaj Narodnoj skupštini, odnosno predsedniku Narodne skupštine, predsednik Narodne skupštine dostavlja izveštaj narodnim poslanicima, odnosno nadležnom odboru, u ovom slučaju to je Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije, koji je mene danas i ovlastio da ovaj izveštaj tako reći, branim pred Narodnom skupštinom. Na takav način, mi smo 15. decembra 2020. godine, razmotrili ovaj izveštaj, detaljno ga razmotrili i doneli pozitivan zaključak, odnosno predlog pozitivnog zaključka da danas ovakav jedan izveštaj, izveštaj o radu za 2019. godinu i usvojimo.

Kao što ste čuli u uvodnom izlaganju od gospodina koji je predsednik upravnog odbora RATEL-a, RATEL je u toku 2019. godine, zaista imao dobre rezultate, i ja zaista pozdravljam to, obzirom da je to jedan od osnovnih ciljeva i Vlade Republike Srbije na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, i jeste što veća digitalizacija i prelazak na što veći broj digitalnih usluga, a svakako što boljim i većim prihodom od elektronskih komunikacija, možemo i da ulažemo u dalju digitalizaciju i u elektronske medije.

Kao što sam već navela gospoda iz RATEL-a su detaljno obrazložila ova izveštaj, a ponoviću samo par detalja koje je Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije i doneo jedan, odnosno predložio parlamentu jedan ovakav zaključak, odnosno zaključak da se usvoji izveštaj o radu RATEL-a za 2019. godinu.

Inače, što se tiče najznačajnijih detalja iz ovog izveštaja to su da su sve aktivnosti RATEL-a, u 2019. godini zaista bile usmerene na očuvanje konkurentnosti tržišta. Ovo je jedan od ciljeva zašto je ova agencija i osnovana. Zatim, na poboljšanju kvaliteta pruženih usluga, kao i poboljšanju uslova za rad operatora na tržištu elektronskih komunikacija i poštanskih usluga. Zatim, ono što je jako bitno, na obezbeđivanju većeg stepena zaštite krajnjih korisnika. Znači, brinuli su i o građaninu, onaj koji je poslednji u nizu u celom onom lancu i naravno, ono što je izuzetno i meni posebno jako bitno, brinuli su o povećanju informacione bezbednosti u Republici Srbiji.

Takođe, ću se osvrnuti, odnosno, ponoviti ono što je već rečeno, a to su prihodi koji su ostvareni i na tržištu elektronskih komunikacija i na tržištu poštanskih usluga. Kao što smo već čuli ova tržišta imali su značajan porast u odnosu na 2018. godinu, što se tiče prihoda ostvarenih od elektronskih komunikacija, tokom 2019. godine taj prihod je iznosio 206 milijardi dinara, i on je veći od prihoda u 2018. godini, a to govori u prilog tome da je ovaj prihod uzeo udeo u BDP od 3,8%, što zaista smatram da je veliki udeo. Ovaj udeo je pre svega, ostvaren iz oblasti mobilne telefonije, zatim, širokopojasnog pristupa internetu, kao i od distribucije medijskog saobraćaja.

Ono što je takođe bitno jeste da je upravo od ovih prihoda kao što sam već na početku i rekla, investicije su vraćene praktično u elektronske komunikacije i taj iznos u 2019. godini iznosio je čak 84 milijarde dinara, što je duplo više od iznosa koji je za ovu istu svrhu uložen u 2018. godini.

Takođe ću se osvrnuti i na izveštaj koji se tiče poštanskih usluga. Što se tiče 2019. godine u Srbiji je poslovalo čak 59 poštanskih operatora i oni su ostvarili 309 miliona poštanskih usluga, što u prilogu znači da je u 2019. godini promet od poštanskih usluga ostvaren 21 milijardu dinara i to najviše zahvaljujući porastom daljinske trgovine.

Moram da kažem da jedva čekam izveštaj za 2020. godinu, jer smatram da će ova agencija ovde beležiti onako jedan porast neočekivan u odnosu na sve ostale privredne grane, obzirom na pandemiju korona virusa, verujem da je u toku 2020. godine veći broj ljudi prešao upravo na ovo gde ste vi beležili rast u 2019. godini.

Ne bih više opširnije govorila, samo se nadam da će svi ovi dobri rezultati biti dobar podstrek da Agencija za regulatorne komunikacije i poštanske usluge dalje i u budućnosti što bolje raditi, a vas molim, odnosno vas pozivam da u danu za glasanje podržite zaključak Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj i infrastrukturu koje daje pozitivno mišljenje na izveštaj o radu RATEL-a za 2019 godinu. Hvala.

Prvo vanredno zasedanje , 28.01.2021.

Zahvaljujem, gospodine Dačiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo ja bih želela još jednom da iskoristim priliku i da pohvalim još jednom Izveštaj RATEL-a o kome sam govorila opširnije u svom uvodnom izlaganju kao izvestilac nadležnog Odbora koji je i predložio Predlog zaključka da se ovaj Izveštaj u danu za glasanje i prihvati.

Kao što sam već rekla, želim da pohvalim prihod koji je ostvaren u toku 2019. godine, koji svakako predstavlja veći iznos u odnosu na sve prethodne godine, a pre svega pohvaljujem to iz razloga što se nadam i verujem da će taj novac u većem delu biti utrošen ponovo, odnosno vraćen u neku novu digitalnu infrastrukturu. Verujem da ćemo tako nešto uraditi obzirom da je jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije upravo to da Srbija postane lider u regionu u oblasti digitalizacije.

Kao što znate, na takav način smanjuje se korupcija, smanjuje se birokratija, pojednostavljuju se mnoge stvari koje su građanima Republike Srbije bitne svakodnevno.

Kao što već imamo informaciju, kao što smo pričali o tome, u narednih pet godina cilj nam je da čak 30 usluga koje su važne za svakodnevni život građana budu digitalizovane, da budu digitalizovane do mere da će građani moći da im pristupe čak i putem mobilnog telefona.

Međutim, ja sam već navela u uvodnom izlaganju da jedva čekam izveštaj RATEL-a za 2020. godinu, jer verujem da će on pokazati još bolji rezultat i u okviru poštanskih usluga i u okviru elektronskih komunikacija iz prostog razloga što je pandemija korona virusa sve nas jednostavno naterala da sedimo kući.

Verujem da je veliki broj usluga prešao na daljinsku trgovinu, daljinsku kupovinu i da na takav način, samim tim uzročno posledična veza jeste da su poštanski operatori trebali da imaju više posla. Kažem opet, to ćemo videti izveštajem za 2020. godinu, a ja iskreno verujem u to da će taj prihod, nažalost, opet kažem, izazvan pandemijom korona virusa biti veći.

Međutim, ono zbog čega sam se ja danas javila i o čemu smo diskutovali i na Odboru, naravno, na ivici toga da ovo nije stvar RATEL-a, ali se svakako možemo osvrnuti, kao što su se moje kolege koje su prethodno govorile i osvrnule, to jeste bezbednost dece na internetu.

Nažalost, pandemija korona virusa učinila je da posebno deci ekran kompjutera, tableta, telefona bude i učionica, igraonica, prozor u svet.

Imali smo situaciju ranije, koleginica Vacić Mihailović navodila je primere analize koje su donete, međutim ja moram da vam kažem sve te analiza koje su rađene, koje su, u krajnjoj ruci, zabrinjavajuće su rađene pre pandemije korona virusa.

Takođe, moram da se vratim i na to da građanima bude jasno, mi jesmo 2019. godine doneli Zakon o informacionoj bezbednosti i u tom zakonu je predviđen nacionalni CERT koji je deo RATEL-a. Međutim, kao što su gospoda iz RATEL-a već naveli, gospodin Kovačević je pokušao da objasni da je to prosto jedna tehnička podrška. Mi zakonom ovde ne možemo urediti da iza svakog deteta stoji čovek koji će pratiti šta vaše dete radi na internetu. Prva odbrana dece na internetu su upravo roditelji. Mi moramo edukovati roditelje da znaju koji su to problemi sa kojima se deca sreću na internetu.

Ja znam da možda sada pominjući nekakva softver ili nešto, možda je to još uvek daleko, ali mi svi odavde moramo da pošaljemo poruku da brinemo o tome. Ajde da ta sredstva, za koja ja verujem da će u 2020. godini biti veća, usmerimo bar na edukaciju roditelja.

Oni izazovi koje smo mi imali u našem detinjstvu nisu izazovi sa kojima se danas susreću naša deca. Većina roditelja te izazove ne može ni da prepozna. Statistika iz 2019. godine rekla je da samo 18% roditelja ume da prepozna koji medijski sadržaj nije prikladan za dete određenog uzrasta i samo 18% roditelja ume da ograniči deci sadržaje.

Opet navodim, to su podaci iz 2019. godine, kada smo imali takođe jedan alarmantan podatak koji je govorio da više od 85% dece provodi više od sat vremena dnevno na internetu. Godina 2019, možete zamisliti koji je procenat 2020. godine, kada su naša deca imala i onlajn učionice, i onlajn radionice, onlajn pozorište, kada je sve prešlo na onlajn, možete zamisliti koliko sada iznosi taj procenat, a da ne govorim o tom sat vremena.

Imali smo tada, kada smo donosili Zakon o informacionoj bezbednosti primer u kome smo rekli da možda roditelji treba da budu primer deci, pa eto, da i roditelji i svi mi ograničimo pristup ekranu, posebno ekranu mobilnog telefona, da se ograničimo na sat vremena dnevno, da sat vremena dnevno koristimo. Ja se sada pitam da li možemo mi to? Da li možemo biti dobar primer deci, pa ih naterati da i oni budu samo sat vremena dnevno, ne na telefonu, nego na bilo kom uređaju? Ako to ne možemo onda moramo stajati iza njih i gledati šta rade, jer to su mračni tuneli koji mogu uvući vašu decu, a da ni sami niste svesni da izlaz iz tog tunela nimalo nije jednostavan.

Imali smo, nažalost, primer o kojem su govorile moje kolege koji se desio nedavno, ali nemojte da nas ovakvi primeri nateraju da mi počnemo da mislimo i da radimo o tome. Evo, nemamo sredstva u budžetu za to, ali ništa ne košta da pričamo, da ponavljamo, da deca na internetu nisu bezbedna, da zakon ne može da vam pošalje osobu da stoji iza deteta, ali svakako želim da svi odavde pošaljemo jednu glasnu poruku da moramo voditi računa šta nama deca rade na internetu, da ako ne znamo nije sramota, učimo i dalje i pratimo nove tehnologije, jer ćemo samo ispratiti i sačuvati našu decu ukoliko pratimo sve njihove digitalne korake. Hvala.

Dvadeset peto vanredno zasedanje , 21.02.2020.

Zahvaljuje, gospodine Marinkoviću.

Ja bih se, takođe, zahvalila i vama, gospodine Komlenski, što ste predložili jedan ovakav amandman. Svakako se slažem sa vama da će on doprineti boljem tekstu samog zakona, a i kasnije u praksi i primeni.

Moram da priznam da mi prilikom donošenja ovog Predloga zakona, odnosno ovih izmena i dopuna Predloga zakona nismo ovako nešto predvideli. Hvala vam što ste nam pomogli da pomognemo ljudima, a da to opet stavimo u okvir ovog Predloga za izmenu i dopunu zakona.

Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 27.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 110000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 110000.00 RSD 03.06.2016 -