KATARINA RAKIĆ

Srpska napredna stranka

Katarina Rakić rođena je 1979. godine u Beogradu.

Diplomirana je pravnica, trenutno na master studijama iz privrednog prava.

Radila je u Upravi Opštine Grocka na nekoliko pozicija u periodu od 2003-2008. godine. Od 2008-2011. godine radila je u preduzeću “LEMIX” d.o.o. iz Beograda. Osnivačica je i predsednica KUD “Saša Todorović” iz Leštana.

Članica je Srpske napredne stranke od 2009. godine. Članica je Glavnog odbora SNS, Izvršnog odbora SNS, gradskog odbora Beograd i statutarnog odbora SNS.

U maju 2012. godine izabrana je za narodnu poslanicu u Skupštini Srbije. Od januara 2013. godine članica je neformalne zelene poslaničke grupe u Skupštini Srbije (www.zelenidijalog.rs).

Mandat joj je potvrđen i nakon izbora 2014. i 2016. godine.

Govori engleski jezik.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:16

Osnovne informacije

  • Srpska napredna stranka
  • Beograd
  • Beograd
  • 30.03.1979.
  • pravnik

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.10.2019.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Evo, ja ću ponoviti nešto što je očigledno danas, od podnetih 50 amandmana na današnji Predlog zakona, Vlada Republike Srbije zaista je pokazala jednu ogromnu širinu i prihvatila je 31 amandman, da ne stoji ono što je prethodni govornik, prethodni narodni poslanik rekao, da ova skupštinska većina ne prihvata. Evo, ja ću demantovati, nadležni odbor, Odbor za prostorni planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije, takođe je prihvatio amandmane.

Ali, ono što je suštinski, što mogu da kažem za ove amandmane, što je i ona naravno prihvatila, jeste da su oni, ti amandmani, više kozmetičke prirode, da suštinski oni zaista, niti poboljšavaju sam tekst zakona, niti donose nešto novo, zaista više služe da tekst zakona upotpune u smislu lekture.

Ono što bih ja takođe želela da kažem, jeste svakako da dam podršku mom kolegi Aleksandru Markoviću, da kažem da se vi ne bavite akademijom mladih lidera, to je posao koji svakako radi SNS i naš predsednik Aleksandar Vučić, a ono što on radi svakako se nikada ne može uporediti ni sa jednim od prethodnih koji su bili na toj poziciji, jer zaista ni jedan se ne može pohvaliti tolikim brojem, odnosno toliko kilometara izgrađenih autoputeva, toliko otvorenih fabrika, toliko novih radnih mesta. To je ono čemu se može Aleksandar Vučić i SNS zaista pohvaliti.

Vama predlažem da nastavite da pišete ove amandmane. To je ono što vam dobro ide, a nemojte pominjati nešto što vam ne ide dobro. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 23.10.2019.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas se pred nama nalaze tri zakonska predloga, kao što smo već čuli to su: Predlog zakona o poštanskim uslugama, Predlog zakona o potvrđivanju akata Svetskog poštanskog saveza i Predlog izmena i dopuna Zakona o informacionoj bezbednosti.

Kao što možemo da vidimo, ovde se u stvari radi o dva predloga zakona i o jednoj ratifikaciji međunarodnoj akata.

Što se tiče samog Predloga zakona o poštanskim uslugama, mogu da kažem, kao što smo već čuli, ovaj predlog zakona Vlada je usvojila na svojoj sednici 28. novembra 2017. godine i osnovni razlozi za njegovo tadašnje usvajanje ogledali su se u tome da bi se poboljšao kvalitet poštanskih usluga i da bi što bolje funkcionisao poštanski saobraćaj.

Naravno da je pre toga izvršena analiza poštanskog tržišta i poštanskih usluga i ona je još jednom ukazala zaista veliku potrebu za tim, a naravno potrebu u vidu podizanja bezbednosti poštanskih pošiljki.

Novine koje su se našle u ovom Predlogu zakona, a na koje je ukazala praksa, pre svega se odnose na odgovornost onoga ko pošiljku šalje.

Čuli smo malo pre da je sam sadržaj pošiljke često bio neprimeren i neadekvatan, a to se dešavalo iz razloga što zakonski ta oblast do sada nije bila regulisana.

Ovim zakonom jasno se reguliše šta to može biti sam sadržaj pošiljki, kao i to na koji način sama pošiljka mora, odnosno treba biti upakovana, da ne bi oštetila druge pakete, a da ne bi došlo čak i do povređivanja onih koji vrše sam transport pošiljke.

Pored toga, ovim zakonskim predlogom vrši se usklađivanje sa zakonima koji prodiru u oblast poštanskog saobraćaja, a to su zakoni o prekršajima, zakoni o inspekcijskom nadzoru i Zakon o zaštiti potrošača.

Pored ovog usklađivanja sa zakonodavstvo, odnosno sa propisima Republike Srbije, ovim zakonskim predlogom vršilo se i usklađivanje sa aktima Svetskog poštanskog saveza, a posebno se vodilo računa na izgled poštanske marke koju propisuje Poštanski savez, a on posebno naglašava to da se na samoj poštanskoj marki mora naći naziv države koja štampa određenu marku.

Takođe, ovaj Predlog zakona prilagođen je i sa propisima Evropske unije, što ja lično smatram da će svakako doprineti poboljšanju poštanskih usluga.

Ono što je takođe bitno da kažem jeste da je na osnovu zaključka Odbora Vlade Republike Srbije za privredu i finansije o ovom tekstu predloga, tada nacrta zakona, održana javna rasprava i to u periodu od 3. novembra do 14. decembra 2016. godine.

Što se tiče Zakona o potvrđivanju akata Svetskog poštanskog saveza, kao što sam već navela, ovde se radi o ratifikaciji međunarodnih akata, a Srbija je preuzela tu obavezu pristupivši članstvu u samom Svetskom poštanskom savezu, a ono kaže da sva akta koja budu usvojena na kongresu Svetskog poštanskog saveza moraju biti ratifikovana, odnosno prilagođena propisima određene države.

Inače, sam Poštanski savez osnovan je 1874. godine, pre svega sa ciljem da se uspostavi što bolje funkcionisanje poštanskog saobraćaja, a nekadašnja Savezna Republika Jugoslavija pristupila je Svetskom poštanskom savezu 18. juna 2001. godine.

Inače, Svetski poštanski savez broji 192 države članice i on predstavlja jednu nepolitičku organizaciju, ne bavi se unutrašnjim pitanjima organizovanja i funkcionisanja samog poštanskog saobraćaja u okviru svake države članice.

Što se tiče finansijskih obaveza za Republiku Srbiju, Republika Srbija je dužna da plati samo uplatu doprinosa koju plaćaju sve članice države Svetskog poštanskog saveza. Inače, samim izvršenjem akata Svetskog poštanskog saveza, neće se stvoriti nikakva dodatna obaveza koja će se isplaćivati iz budžeta Republike Srbije.

Treći po redu zakon u okviru današnje objedinjene rasprave jeste Zakon o izmenama i dopunama Zakona o informacionoj bezbednosti.

Kao što svi već dobro znamo, jedan od glavnih prioriteta Vlade Republike Srbije jeste digitalizacija. Srpska napredna stranka, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, svakako želi da transformiše Srbiju u digitalnog lidera u regionu. Svakako da svi možemo da primetimo to da se na izgradnji digitalne infrastrukture veoma ubrzano radi, da se uvode brojne elektronske usluge, a sve u cilju da se smanji birokratija, da se građanima Srbije obezbedi bolji i lakši pristup, da svoje slobodno vreme troše na jedan drugačiji način, a ne da stoje u nepreglednim redovima.

Takođe, digitalizacija svakako podstiče borbu protiv korupcije, jer kada nemate priliku da se susrećete sa ljudima koji odlučuju o vašim predmetima, kada nemate potrebe da obilazite šaltere i razne kancelarije, onda ljudi ne budu u prilici ni da dođu da ponude nekakva sredstva i da se bave koruptivnim radnjama.

Ono što je jako bitno da naglasim jeste da je Vlada Republike Srbije planirala da digitalizuje veliki broj usluga. U narednih pet godina planirana je potpuna digitalizacija 30 izuzetno važnih usluga koje će svakako omogućiti lakše funkcionisanje svakodnevnih obaveza građana Srbije, a ta digitalizacija je planirana čak dotle da će se praviti aplikacije putem mobilnih telefona, gde će građani moći da pristupe određenim uslugama.

Digitalizacija svakako predstavlja nešto što će u velikoj meri poboljšati i olakšati život svih građana. Međutim, prelaskom u jedan digitalni svet, svakako da se stvaraju brojne opasnosti i mogućnosti za brojne zloupotrebe.

Ovaj zakon upravo treba da obezbedi i da isprati korak u bezbednosti svih digitalnih usluga u Srbiji. Tome u prilog govori što već nakon tri i po godine donosimo novi zakon, jer digitalizacija u Srbiji zaista ide jednim brzim korakom, a zakon koji treba da obezbedi njegovu bezbednost mora zaista pratiti svaki njegov korak.

Najznačajnija novina u ovom Predlogu zakona jeste poglavlje koje se tiče bezbednosti dece na internetu. Istraživanja su pokazala da imamo decu koja već sa četiri godine uzrasta dolaze u kontakt sa digitalnim uređajima, a već sa pet godina počinju da koriste internete i mobilne telefone.

Međutim, ono što zaista jeste zabrinjavajuće je da dve trećine roditelja i vaspitača nema dovoljno znanja i veština da zaštite svoju decu od mogućih zloupotreba.

Pored toga što su internet i digitalne komunikacije veoma dobro mesto za učenje i za zabavu, svakako mogu biti izuzetno i opasna mesta iz razloga što deca u samo par klikova mogu upasti u veoma ozbiljne opasnosti. Internet i mediji nisu opasni za decu samo ukoliko postoji 100% kontrola roditelja.

Priliko stupanja na snagu zakona koji je trenutno na snazi 2016. godine jedan od ciljeva bio je i osnivanje Nacionalnog kontrolnog centra za bezbednost dece na internetu. Ovaj centar je do sada primio sedam hiljada poziva, a od 1.380 predmeta 155 predmeta je imalo elemenata krivičnog dela.

Statistika je pokazala da su deca na internetu uvek najlakša i najčešća meta, a to je pre svega zbog toga što, opet statistika kaže, da više od 85% dece provede više od sat vremena dnevno na internetu. Zatim, 11% roditelja naglasilo je da su njihova deca putem interneta stupila u kontakt sa nepoznatim osobama, a čak 30% roditelja izjavilo je da su njihova deca bila izložena neprikladnim sadržajima na internetu.

Ono što je za sada poražavajuće jeste da je samo 17% roditelja izjavilo da se razume u digitalne inovacije i da zna na koji način da zaštiti svoje dete na internetu.

Ono što jeste jedan od velikih planova Vlade Republike Srbije je da se savremene tehnologije prenesu u osnovno školsko obrazovanje u Srbiji. Smatram da to zaista jeste dobra ideja, ali svakako da prva linija zaštite mora biti kuća, mora biti porodica. Svakako da se deci u tom prvom nivou mora objasniti šta znači internet i šta znači biti na internetu, a onda posle porodice svakako se treba raditi na njihovom obrazovanju. Deca se moraju naučiti da filtriraju sadržaje na internetu. Deci se mora objasniti šta znači kada kreiraju nekakav nalog na društvenim mrežama. Mora im se objasniti to da iako imaju šifru na određenom nalogu ne znači da ta šifra znači potpunu njihovu bezbednost i deci se mora jasno reći da jednom nešto, jednom objavljena stvar na internetu zaista uvek ostaje na internetu čak iako oni to izbrišu sa svog naloga.

Neki stručnjaci su predložili da bi bilo korisno i dobro da se deci ograniči da dnevno koriste sat vremena bilo koji uređaj sa ekranom. E sada, ti isti stručnjaci kažu da bi roditelji, u stvari, trebalo da budu dobar primer deci, tako da i oni na isti takav način sve digitalne uređaje koji imaju ekran trebaju da koriste sat vremena dnevno, što, složićete se, odnosno složićemo se svi zaista nije jednostavno u današnje vreme. Ali, isti ti stručnjaci su naveli, a sa tim se, takođe, možemo složiti da je jako teško proceniti kada smo na internetu koliko mi zaista vremena provedemo na internetu, a još je teže to vreme ograničiti u nekom smislu. To su oni, ti isti stručnjaci uporedili, u stvari, sa konzumiranjem narkotika. Na takav način jednostavno se beži od stvarnosti i odlazi se u jedan drugi svet, izbegavaju se realne obaveze.

Dame i gospodo narodni poslanici, svakako da u današnjem Predlogu zakona postoje još dosta brojnih izmena koje su zaista veoma bitne. Jedna od njih jeste da se u ovom Predlogu nalazi usklađivanje našeg zakonodavstva sa propisima sa EU, a nešto od toga je, takođe, da se unapredi već postojeće rešenje.

Međutim, ono što bih ja želela svakako da naglasim i dosta sam već govorila o tome, jeste bezbednost dece na internetu i edukacija roditelja. To je zaista jako bitno, jer moramo ih zaštiti i roditelji zaista ni jednog trenutka ne smeju pomisliti da je dete na internetu potpuno bezbedno. To isto mogu da uporedim, ostaviti dete samo na internetu mogu da uporedim kao kada biste poveli dete i ostavili ga na nekoj raskrsnici da se samo snađe, a da mu pri tom ne objasnite ni šta znači semafor, ni šta znači preći ulicu, nego ga jednostavno u četiri godine ostaviti tako da se snađe samo. Ovaj zakon, naravno, da upućuje na to da roditelji moraju biti edukovani.

Roditelji mogu smatrati da zaista znaju šta dete radi na internetu tek u trenutku kada budu mogli da odgovore na sledeća pitanja, a to su: da li znate koju vrstu tehnologije vaše dete koristi? Da li znate koju vrstu tehnologije vaše dete koristi, a da ona omogućava drugima da imaju pristup njemu? Da li znate da li je vaše dete sposobno da se suoči sa tim kad se nađe sa neprimerenim sadržajem na internetu? I, naravno, pitanje svih pitanja – da li slepo verujete detetu ili ga pažljivo pratite?

Moj savet za sve roditelje jeste da pažljivo pratite svaki digitalni korak vašeg deteta na internetu i da budete sigurni u to da vam ono neće reći baš svaki korak i da vam neće reći baš sve sa čim se susreo na internetu.

Lično bih volela da ovaj zakon zaista posluži samo kao prevencija, odnosno obaveza da postoji i da smo ga doneli u današnjem trenutku, da ni jedno dete zaista ne bude ugroženo na internetu.

Srpska napredna stranka svakako će podržati ovaj Predlog zakona, a ja ovim putem želim da pozovem i ostale narodne poslanike da u danu za glasanje glasaju i podrže ovaj tekst zakona, ako ni zbog čega drugog, onda zbog bezbednosti naše dece na internetu. Hvala.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 03.07.2019.

Gospodine predsedavajući, ja bih vas samo podsetila da danas ovde govorimo o zakonu u pojedinostima i volela bih samo da vas vratim na temu, na amandman, imali smo pre neki dan dosta vremena, čak ste, mogu slobodno da kažem, i poklonili dosta vremena nekim strankama koji to vreme nisu dobili na izborima kada u stvari i dobijamo vreme za govor u Skupštini.

Što se tiče posebno prethodnog amandmana, na ovakav način nećemo imati danas ozbiljnu raspravu ako ćemo u svakom govoru govoriti uopšteno i ponovo ponavljati priču od ponedeljka kada smo govorili o zakonu u načelu.

Tako da vas molim, ako želite da danas imamo jednu ozbiljnu raspravu o amandmanima, govorimo o svakom amandmanu na onakav način po redosledu.

Imovinska karta

(Beograd, 27.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 110000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 110000.00 RSD 03.06.2016 -