Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Katarina Rakić

Katarina Rakić

Srpska napredna stranka

Govori

Zahvaljujem se, gospodine Orliću.

Pre svega bih želela da se zahvalim i Vladi što je jedan ovakav naš amandman prihvatila. Želim samo da kažem da je amandman podržan od više članova Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije.

Želela bih samo još jednom da naglasim ono o čemu smo ovde juče u više navrata govorili. Zakon o planiranju i izgradnji, kao ovakav, odnosno po ovom nazivu, prvi put je donet 2003. godine i ja ću još jednom odgovorno potvrditi ono što sam rekla juče, smatram da je ovo, u stvari da je to tada bio, najgore napisan zakon ikada.

Meni je interesantno da gospođa Čomić danas ovde sedi, verujem da kada budem sada obrazložila zašto tako nešto tvrdim da će i ona moći da potvrdi iako se nikad nije bavila planiranjem i izgradnjom.

Naime, ovaj zakon je tada u svojim odredbama imao stvari koje su se međusobno kosile. U prvom svom delu, u prvim svojim odredbama, Zakon o planiranju i izgradnji 2003. godine dozvolio je da oni građani koji su gradili svoje objekte bez građevinske dozvole mogu svoje objekte da legalizuju, čak je i propisao proceduru po kojoj se oni mogu legalizovati. U kasnijim odredbama tog istog zakona iz 2003. godine kažu da je gradnja, odnosno izgradnja objekata bez građevinske dozvole krivično delo koje se sankcioniše čak kaznom zatvora.

I ja sam to tada mogla da tumačim na dva načina. Znači da to možda neko nije video, nije primetio tako nešto i šta su građani mogli? Građani su mogli da požure odmah kada je taj zakon postao pravosnažan, da požure do šaltera opštine da svoje objekte nelegalizuju ili u slučaju ako ne stignu da legalizuju, onda će ih valjda, po istom tom, odnosno po istim odredbama tog zakona uhapsiti. Ili je možda, mogu da razmišljam i na drugačiji način, taj zakon tada pisan za određene investitore koji su možda trebali da iskoriste priliku dok je taj zakon bio na snazi da uspeju da neke svoje nelegalne objekte možda legalizuju.

Ali kako je to bilo, mi i danas možemo da vidimo. Ono što je ključno jeste da je Zakon iz 2003. godine 2009. Ustavni sud oborio. Još jednom želim da ponovim, zakon koji je danas na snazi donet je 2014. godine, a ovaj zakon je, inače, doneo dosta dobrih efekata. Neki od efekata jesu to da se Srbija danas nalazi na devetom mestu Duing biznis liste Svetske banke. Inače, 2015. godine smo bili 188. Znači, za samo nekoliko godina preskočili smo čak 170 pozicija. Takođe, dobar efekat ovog zakona vidi se i po broju građevinskih dozvola.

Ono o čemu sam ja, ono što sam u stvari htela da postignem ovim amandmanom, u čemu su me i kolege iz Odbora podržale, tiču se kažnjavanja. Sam zakon, odnosno same izmene ovog zakona koje smo mi predložili, koje ćemo danas usvojiti, nisu obimne, a takođe pokušavaju da isprave neke posledice koje se nalaze ovde, čak 30 godina u prvom delu pokušavamo da produžimo rok za upotrebne dozvole.

Ja bih pozvala građane Srbije, sve one koji su zidali svoje objekte do 11. septembra 2009. godine da provere, a to najlakše mogu tako što će ukucati broj svoje parcele na sajtu RGZ-a, da provere da li za svoj objekat imaju upotrebnu dozvolu.

Mnogi verovatno iz neznanja nisu to uradili, nisu to uradili, nisu pribavili svoje upotrebne dozvole, pa ovim putem to radimo, znači produžavamo rok na još četiri dodatne godine, iako smatram da to možda i ne trebamo da radimo, ali ponovo izlazimo građanima u susret za nešto što se možda u prošlosti nije uradilo kako je trebalo.

Druga stvar koju želimo da uradimo ovim zakonom jeste da produžimo rok na 24 meseca za donošenje planova za one opštine koje to nisu uradile od 1993. godine. Amandman smo podneli da možda po prvi put uvedemo i kaznu za nešto što se nije poštovalo, evo mogu da kažem, 30 godina i mi smo predložili da to bude veoma simbolična kazna i to prekršajna kazna od 50 do 150 hiljada dinara za odgovorno lice opštine koja u predviđenom roku ne donese te planove.

Predlogom amandmana m smo predvideli da imena tih osoba budu objavljena na sajtu Ministarstva. Međutim, tako nešto nije dozvoljeno, tako da evo kažem kaznom od 50 do 150 hiljada dinara ovaj amandman je usvojen i još jednom vam se zahvaljujem na tome. Biće kažnjeni oni predsednici opština koje u narednih 24 meseca ne usvoje planove, pa evo, ako ništa drugo nije bio motiv, evo ja vas molim da vam bar ovo bude motiv da u narednih 24 meseca donesete planove za svoje opštine. Hvala.
Zahvaljuje, gospođo Kovač.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, na dnevnom redu današnje sednice nalazi se set zakona iz oblasti Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, kao i jedan zakon koje je predložilo Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija.

Sada zaista ne mogu da govorim ni o čemu što ima veze sa građevinarstvom i infrastrukturom, a da pre toga ne navedem šta je sve to do sada urađeno u oblasti infrastrukture. Znate kako kaže naš narod – na dobro se čovek vrlo brzo i lako navikne, pa zaboravi kako je to bilo do sada.

Zamolila bih sve moje kolege da redovno ponavljamo šta je to sve urađeno, posebno u oblasti infrastrukture, jer se zaista imamo čime pohvaliti, imamo se čime ponositi, a kao što kažem naš narod brzo zaboravi.

Što se tiče infrastrukture i najznačajnijih puteva koji su završeni i pušteni u rad, znači predati građanima Srbije na upotrebu, od 2012. godine pa na ovamo su sledeći putni pravci: autoput „Miloš Veliki“ ukupne dužine 120,5 kilometara; zatim Koridor 10 – istočna deonica, deonica Niš-Dimitrovgrad, ukupne dužine 87 kilometara, zajedno sa ovim putem pušten i je i nekomercijalni put Bela Palanka-Pirot dužine od 17,8 kilometara; zatim Koridor 10 „Jug“, deonica Niš-makedonska granica, ukupne dužine 74,2 kilometara; zatim Koridor 10 „XY krak“ dužine 21,3 kilometara; zatim autoput Batočina-Kragujevac dužine 15 kilometara; zatim obilaznica oko Beograda Sektor A i Sektor B4 ukupne dužine 43 kilometara, sa veoma važnim petljama Dobanovci i Batajnica, kao i most Ostružnica. Pored ovih puteva, rehabilitovano je i preko 410 kilometara puteva je unapređena bezbednost saobraćaja.

Kada saberemo sve ovo što sam navela, tj. kada saberemo kilometre svega ovoga što sam sada pročitala, dođemo do cifre od 315 kilometara. Sada kada kažem tu cifru, 315 kilometara, meni lično jako značajno zvuči kada bi se radilo o nekom lokalnom i magistralnom putu, ali ne. Ja govorim o 315 kilometara autoputeva u svom punom profilu i sa svom pratećom infrastrukturom. Sve je to pušteno, završeno i predato građanima Srbije u upotrebu.

Sada ću vam pročitati na kojim deonicama se trenutno radi, koje deonice se trenutno grade i koje su deonice trenutno u projektovanju, a kada saberemo ukupnu dužinu tih deonica, koje su u pripremi, koje se trenutno rade, njihova ukupna dužina iznosi čak 1.090 kilometara. To su sledeće deonice: Moravski koridor, deonica Pojate-Preljina, ukupna dužina 110 kilometara.

Malopre sam pročitala koji su to putevi urađeni u Srbiji. Kada pogledate šta sam sve pročitala, praktično vidite da danas Srbija ima puteve i kroz istočnu i kroz zapadnu Srbiju i ono što zaista nedostaje jeste ta neka sprega koja će povezati puteve unutar Srbije i Moravski koridor. Upravo to i treba da predstavi, treba da napravi jednu sponu između Koridora 10 i Koridora 11. Njegov završetak je planiran za 2023. godinu.

Ono što je interesantno jeste da se trenutno, što se tiče izgradnje ovog putnog pravca, radi istovremeno na 24 lokacije. Mislim da se ovako nešto nikada do sada nije dešavalo, a još jedan interesantan podatak jeste da je 12. maja ove godine na svih 24 lokacije radilo ukupno čak 1.002 radnika i 400 jedinica mehanizacije. Možete li da zamislite kako to izgleda? Ja to mogu da zamislim kao jednu vojsku radnika koji rade na samo jednoj deonici.

Lično, ministre, zaista želim da vam čestitam na tome, jer ste vi taj koji ste nama i građanima Srbije odgovorni za sve te puteve i želim samo da vas pozovem da nastavite ovako i dalje da radite, jer ovo je zaista nešto što će u budućnosti dati dobar rezultat.

Sledeća deonica na kojoj se trenutno obavljaju radovi jeste autoput „Miloš Veliki“, i to na deonici Preljina-Požega. Imali smo svi priliku, bar neki od nas, da se uverimo koliko je ovaj put važan. Pre 15-ak dana imali smo katastrofalne gužve, katastrofalne kolone i ja sam bila jedna koja se zadesila u toj koloni, čak 6,5 kilometara je bila duga kolona. Tada sam se setila, kada sam bila na otvaranju tog puta 2016. godine, ljudi iz opozicije su govorili kako je taj apsolutno promašio i svoju lokaciju, odnosno projektovanje na mestu gde ne treba da bude put, kako taj put u budućnosti neće imati automobile, uopšte neće biti korišćen. Prvo da kažem da nismo mi ti koji smo projektovali taj put. Taj put je projektovan mnogo pre nego što smo mi preuzeli vlast. Mi smo taj put završili, iako su neke deonice već bile urađene, zastarele, pa su morale biti obnovljene, a to da li nam je neki potreban ili ne, zaista ne bih komentarisala. Svaki put nam je potreban, a sama potreba za ovim putem se pokazala pre 15-ak dana. Nadam se da će završetkom ovog puta, dalje do Požege, on zaista dobiti svoj puni kapacitet, da gužvi više neće biti, a od Ministarstva smo dobili obećanje da je završetak tog puta do Požege planiran do kraja januara naredne godine, iako su rekli da ova deonica nije tako duga, u izvođačkom delu izgradnje predstavlja jednu jako ozbiljnu i zahtevnu deonica.

Sledeći put koji je u izgradnji jeste Fruškogorski koridor, 1. maja ove godine kopanjem dvocevnog tunela Iriški venac koji će biti dužine 3,5 i 3,6 kilometara, počeo je sa izgradnjom Fruškogorski koridor.

Inače, ovaj dvocevni tunel kada bude završen biće najduži tunel u Srbiji i on zaista treba da predstavi jedan izuzetno važan ekološki projekat zato što sav saobraćaj iz Iriškog venca treba da se skrene kroz tunel i ubuduće neće biti uopšte dozvoljen prelazak motornog saobraćaja preko Iriškog venca zato što će zaista veoma doprineti boljom, odnosno doprineti zaštitom životne sredine na ovom prostoru.

Inače, završetak radova na Fruškogorskom koridoru planiran je za tri godine. Želim samo da pomenem da je ovo deonica koja je planirana da ima četiri trake, širine po 3,5 metara što će značiti da će ovo biti deonica na kojoj će prosečna brzina biti između 60 i 100 kilometara.

Pored ovih koridora, takođe se trenutno radi na izgradnji brze saobraćajnice Ruma - Šabac - Loznica u dužini 77 kilometara, zatim autoput Kuzmin - Sremska Rača sa mostom preko Save dužine 18 kilometara, zatim brza saobraćajnica Iverak - Lajkovac i takođe se izvode radovi na obilaznici oko Beograda završena je deonica od Ostružnice do Orlovače.

Inače, kao što većina od nas zna, izgradnja ove deonice trajala je gotovo trideset godina i jeste ona i bila komplikovana za rad i probijena su dva zahtevna tunela, iako ta deonica nije bila jako dugačka iznosila je osam kilometara, mi smo uspeli konačno da završimo i da je pustimo u rad.

Pa, evo, sada kada sam pročitala sve ono o čemu se trenutno radi i sve ono što je završeno, svima nama treba da bude jasna rečenica kada Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, kaže: "Podigli smo zemlju iz pepela, glavu dajem, Srbiju ne dajem!"

Verujem da se mnogi od nas sećaju kako je Srbija izgledala 2012. godine. Ako se neko možda i ne seća, evo ja bih podsetila. Godine 2012. Srbija je izgledala kao oronula kuća koja se nalazi na vetrometini, potpuno opustošena. Još kao takva, bila je zadužena po mnogim osnovama i to zadužena čak i na 38 godina.

E, sad, lako je biti dobar domaćin kada preduzmete punu kuću, lako je biti domaćin kada imate sve, a teško je biti u ovakvoj kući kakvu smo mi preuzeli 2012. godine. Zaista, još jednom želim da kažem da na lepo je lako se priviknuti, ali nemojte da zaboravite kako je to bilo pre 2012. godine.

Moj jedan od kolega koji je pre mene govorio, gospodin Mrkonjić, reče: "Pa radili smo, nije da nismo radili". A ja sada želim da podsetim, da, radili su, nije da nisu. Nije da nisu radili, ali kako su radili? Radili su iz njive u njivu. Imali smo deonice koje su vodile iz nigde u nigde, pa smo imali situaciju da su se projektanti žalili da nisu oni krivi, krivi su izvođači radova, a izvođači radova su govorili, ne krivi su projektanti, pogrešno su projektovali. A između krivice jednih i drugih najviše su ispaštali građani Srbije zato što su upravo od njihovog novca, odnosno svojim novcem plaćali su upravo te deonice koje niko nije koristio na kojima se nije naplaćivala putarina. Međutim, iza takve deonice koje su vodili iz nigde u nigde, iz njive u njivu, država Srbija je morala plaćati održavanje.

Znači, jedan potpuni, potpuni besmisao, znači imate put koji se ne koristi, koji ne služi ničemu, a od novca građana Srbije plaća se održavanje takvih puteva.

Međutim nije sve tako strašno. Ja evo moram da navedem da smo prošlosti imali jedno, u građevinskom smislu, svetsko čudo. E, sad kad kažem u građevinskom smislu možda čak i nije u građevinskom više koliko nas je to čudo koštalo.

Meni je drago da je gospodin Momirović ministar pomenuo na početku Đilasov most, most preko Ade, ja bih želela da vas podsetim da to ne zaboravimo i o tom mostu bih volela češće da govorimo i češće da se podsećamo tog svetskog čuda koje postoji u Beogradu.

Znate, to je most koji nema ni kilometar, ima 964 metara. Taj most je koštao građane Srbije, građane Beograda kao polovina Moravskog koridora. Moravski koridor ima 110, tačnije planirano je da ima 110 kilometara. Znači 55 kilometara će koštati nešto što je u Beogradu koštalo čak ni kilometar.

E, sada, možda će neko reći: "Da, ali to je most, možda ima drugačije projektovanje, možda je put lakše graditi", ja bih sad napravila još jedno poređenje. Postoji jedan most, u stvari više nije most, više liči na vijadukt, u stvari tako se i zove, vijadukt "Milau", mislim da se čita, i nalazi se u Francuskoj, e taj vijadukt je dug 2,5 kilometara. Znači, umesto ovog Đilasovog koji nema kilometar. Znači, skoro jedan i po put je veći.

I taj vijadukt ima šest pilona za razliku od ovog Đilasovog jednog, da kažem pozlaćenog, ili ne znam kako da ga nazovem i ovaj Vijadukt je čak za 23 metara viši od Ajfelovog tornja i zaista predstavlja jednu najvišu građevinu u Francuskoj i zaista predstavlja jedno od svetskih čuda. Ali, gle čuda, i taj takav vijadukt koji je skoro duplo i jedan i po put duži i ima šest pilona za razliku od Đilasovog jednog i toliko je visok koštao je čak 50 miliona evra manje.

Pa, ja ipak mislim da je graditelj ovog našeg mosta onda sa pravom, verovatno, uplatio sebi višemilionsku nagradu u evrima na Mauricijusu, jer ovako jedno svetsko čudo zaista je trebalo isfinansirati novcem građana i Beograda i Srbije, jer za samo tu razliku od 50 miliona, a ja verujem da je za ovaj jedan njegov most, da se razumemo građanima Beograda trebaju mostovi, da je bilo sreće da je napravio umesto tog jednog pet jeftinijih mostova, jer ovaj jedan njegov koji je postavljen bez pristupnih saobraćajnica, svi ćemo se složiti, apsolutno nije imao smisla.

Ali, ne moramo mnogo tražiti odakle silni milioni uplaćeni kao nagrada na svom računu na Mauricijusu evo ovde možemo, pa bar ovu razliku od tog mosta, od tog vijadukta u Francuskoj, možemo naći bar tih 50 miliona evra, ja verujem da je razlika drastično veća.

Meni je žao samo što su građani Srbije, građani Beograda bar za tu razliku od tih 50 miliona mogli da dobiju bar 50 vrtića, 50 škola, bolnica, ali dobro. Ja sam sad navela samo primer kako smo mi radili, kako su oni radili, pa građani Srbije mogu da vide jasnu razliku.

Što se tiče dalje zakona na današnjem dnevnom redu, nalazi se zakon, odnosno izmene Zakona o planiranju i izgradnji. Ja sam više puta govorila o tome da sam uvek za to da se loši zakoni menjaju, da kada primetimo u primeni nekog zakona da postoje nelogičnosti ili da njegova primena ne donosi dobro građanima Republike Srbije, da se primeni, da se pristupi izmeni i dopuni zakona, a ne da loši zakoni budu na snazi samo uz izgovor da je loše da se stalno rade izmene i dopune donetih zakona.

Zakon o planiranju i izgradnji prvi put je donet 2003. godine i ja lično i odgovorno mogu da kažem da je to najgore napisan zakon ikada. A sada ću vam objasniti zbog čega. Bivši režim je ovaj zakon pisao na način da ste imali u jednom istom planskom dokumentu situaciju da u jednom delu dozvoljavate da građanima koji su nelegalno gradili objekte, te objekte i legalizuju.

Znači, taj zakon je u prvom svom delu propisao na koji način građani mogu da legalizuju svoje nezakonito sagrađene objekte, a dalje u tom istom zakonu iz 2003. godine dalje u odredbama kaže da je građenje bez građevinske dozvole krivično delo koje se sankcioniše čak kaznom zatvora.

Sad, ja mogu to da tumačim na dva načina. Ili neko ko je to pisao apsolutno nije vodio računa o tome, što je zaista strašno. Znači da su građani praktično imali da potrče da legalizuju svoj objekat dok ih inspekcija ne stigne, pa onda idu u zatvor, što je po meni onako strašno. Ili je ovaj zakon u stvari pisan tada za određene investitore da stignu da urede neke svoje objekte koje su nelegalno radili i gradili, ali ne želim ja na takav način ni da razmišljam.

Kako god bilo, Ustavni sud je 2009. godine je ovaj zakon i oborio i u više navrata smo mi pokušavali da u ovaj nered uvedemo red. Međutim, iz ove pozicije sada svakako mogu da kažem da ovaj zakon ne da je promašio svoj razlog donošenja, nego da je nažalost uveo jednu potpunu pometnju među građanima, da građani Srbije više nisu znali šta je to legalizacija, šta je to nova gradnja, za šta im treba dozvola za gradnju, za šta im treba upotrebna dozvola.

Tako da, zaista, kažem, više puta smo pokušavali, i donošenjem Zakona o legalizaciji i donošenjem Zakona o ozakonjenju da dovedemo ovaj deo u red. Međutim, ja mislim da je Zakon iz 2003. godine o planiranju i izgradnji upravo taj koji je odgovoran za građevinski haos koji imamo danas.

Ono što smo negde uspeli, i ja sam zaista srećna zbog toga, to je, ovaj zakon iz 2003. godine oborio je Ustavni sud, da smo mi jedan potpuno novi Zakon o planiranju i izgradnji doneli 2014. godine i taj zakon je zaista dao dobre efekte i mi smo tim zakonom predvideli uvođenje objedinjenje procedure, znači smanjili smo građanima Srbije jednu šetnju po raznim šalterima. Zaista možemo videti da je Srbija jako napredovala. Pre svega pokazatelj je vrlo jasan, Srbija se danas nalazi na 9. mestu „Duing biznis liste“ Svetske banke. Inače, 2015. godine mi smo bili 88. Znači, primenom ovog zakona u ovom delu možemo videti jasan efekat.

Takođe, ono što je dobar efekat i veoma brz jeste izdavanje građevinskih dozvola. Imali smo situaciju da je 2012. godine ukupno izdato 7.400 građevinskih dozvola, a da smo recimo 2019. godine imali 21.844 i čak 2020. godine 22.625 građevinskih dozvola, što znači vrlo jasan pokazatelj koliko je zakon iz 2014. godine dao efekta. Takođe, ovde imamo jedan jasan pokazatelj da čak ni pandemija korona virusa nije zaustavila kako ni izdavanje građevinskih dozvola, tako ni građevinski sektor.

Ono što je takođe još interesantno jeste podatak da je 16. aprila ove godine u Srbiji bilo aktivno 75.563 gradilišta. Možete da zamislite šta to znači. Ne moram ja sad navoditi ekonomske pokazatelje. Možete da zamislite kada na 75.000 mesta imate bar po 10 radnika. Neko donosi materijal za gradnju na tih 75.000 gradilišta, neko će kasnije opremati te stanove, te zgrade, ljudi će raditi. Ekonomski podaci su veoma jasni.

Danas je na dnevnom redu jedan zakon, Zakon o metrou i železnici koji će krajem godine od Beograda napraviti još jedno ogromno gradilište.

Nažalost, ja nemam više vremena i želela bih još jednom da citiram reči predsednika Vučića – podigli smo zemlju iz pepela. Ja želim da kažem svim mojim kolegama koje su ovde danas sa nama i koji su učestvovali i prethodnih godina u donošenju raznih zakona da mi trebamo da budemo ponosni zbog ovoga, da trebamo da budemo ponosni, pre svega, zato što imao koga da sledimo, imamo koga da nas vodi, a imamo da budemo ponosni i na to što ćemo za budućnost svojoj deci i unucima ostaviti jednu modernu i uređenu državu. Hvala.
Nisam se javila za repliku, javila sam se da govorim posle ministra, ali mi je gospodin Mrkonjić dao prostor, pa prvo njemu da odgovorim. Gospodine Mrkonjiću, dragi kolega, nisam ja mislila na vas, ne znam zašto se vi javljate, rekla sam da, rekli ste – da, radili smo mi, nije da nismo radili. Rekla sam da, radili su ranije, nije da nisu radili, ali, evo kako su radili. Niste bili u sali da čujete to što sam rekla, verovatno je taj problem nastao tu, ko vam je preneo, ali možete poslušati kako sam rekla. Nemam problem ni vama ni bilo kome da kažem u lice zaista šta mislim. Ali, ne može tu biti problem između vas ili nas, šta ste vi ili bilo ko drugi radili, to su stvari koje građani Srbije mogu da vide. Znači, putevi u Srbiji nisu nešto što će svako od nas sakriti i odneti. Kako su rađeni i građeni putevi u Srbiji, to građani Srbije vide i danas, a toga se sećamo i mi, toga se sećate i vi. Niko vas nije optužio da nešto dobro niste radili. Samo sam citirala vaše reči, kada ste rekli, radilo se, nije da se nije radilo. Ako u toj rečenici ima nešto pogrešno, evo, ja vam se zaista izvinjavam, ali zaista smatram da je neko ko je potrčao da vam prenese možda imao neku lošu nameru, pa, vidite onda sa tim vašim kolegom. Zaista nisam imala drugačiju nameru.

Sada bih se u suštini, govorila ono za šta sam se i javila. Ministre vi ste zaista jedan pristojan čovek, i dosta tih i ne odgovarate onako možda kako bi mi ovde narodni poslanici trebali da izgovorimo i da osudimo ono šta se dogodilo sa mostom na Adi. Ne trebate vi da nam date ta pitanja, vi i mi trebamo da dobijemo odgovore kako to, jer ni nama nije jasno, kako to, jasno nam je samo kada saberemo i kada vidimo koliko, odnosno sada kada imamo priliku da gradimo i radimo i kada vidimo koliko nešto košta, sada se zapitamo, a, kako je moguće da jedan most na Adi, koji nema ni kilometar, košta više od polovine Moravskog koridora. Inače, da naglasim da je samo u projektovanju Moravskog koridora planirana čitava prateća infrastruktura plus regulacija Zapadne Morave.

Znači, imamo sve to, a da ne govorim o tome da će ovaj put doprineti razvoju centralne Srbije i da će od njega imati koristi gotovo pola miliona građana Srbije. Šta imamo u Beogradu? U Beogradu imamo to da su naša deca, vaša deca, naši unuci, oštećeni za obdaništa, za škole, za bolnice, koje su mogle biti izgrađene od tog novca. Ne trebamo to da zaboravimo. Ne trebamo da ćutimo o tome. Ne trebamo da pričamo tiho, trebamo svaki dan da pričamo o tome, gde je novac građana Beograd, građana Srbije, koji je uložen u Đilasov spomenik u vidu mosta na Adi, od koga je on, odnosno od razlike u kojoj je on kao verovatno pobednik sebi naplatio značajna sredstva na svoj račun na Mauricijusu.

Sve to meni ne smeta do onoga trenutka kada se setim da je Beograd mogao da dobije 50 obdaništa, 50 škola, 50 bolnica i mnogo toga za samo razliku od 50 miliona. Pa, eto pozivam vas samo da što više diskutujemo o ovome, da ne zaboravimo ovako nešto i da vas ministre zamolimo da možda napravimo neku radnu grupu, da ne zaboravimo, da pustimo to tako da prođe nije mala stvar. Samo da pokažemo kako mi danas radimo, a kako je to rađeno ranije. Hvala vam.
Zahvaljujem se predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što ste već čuli danas se na dnevnom redu nalazi Izveštaj o radu Regulatorne agencije za elektronske komunikacije, poštanske usluge ili skraćeno RATEL, sa predlogom zaključka nadležnog odbora, odnosno Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije, da se ovaj izveštaj prihvati.

Postupak koji je ovaj izveštaj doneo na današnji dnevni red, jasno je definisan Poslovnikom o radu Narodne skupštine i to članom 237. koji detaljnije opisuje postupak za nadzor nad radom državnih institucija, agencija i drugih tela. Takođe, želim da vas podsetim na to da je RATEL osnovan Zakonom o elektronskim komunikacijama kao samostalna organizacija sa svojstvom pravnog lica koje vrši javna ovlašćenja u skladu sa zakonom po kom je osnovana, i to u oblasti elektronske komunikacije i poštanskih usluga, takođe u skladu sa zakonom koji definišu ove dve oblasti.

Što se tiče samog postupka na koji je današnji izveštaj došao na dnevni red, to izgleda ovako. Regulatorna agencija podnosi izveštaj Narodnoj skupštini, odnosno predsedniku Narodne skupštine, predsednik Narodne skupštine dostavlja izveštaj narodnim poslanicima, odnosno nadležnom odboru, u ovom slučaju to je Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije, koji je mene danas i ovlastio da ovaj izveštaj tako reći, branim pred Narodnom skupštinom. Na takav način, mi smo 15. decembra 2020. godine, razmotrili ovaj izveštaj, detaljno ga razmotrili i doneli pozitivan zaključak, odnosno predlog pozitivnog zaključka da danas ovakav jedan izveštaj, izveštaj o radu za 2019. godinu i usvojimo.

Kao što ste čuli u uvodnom izlaganju od gospodina koji je predsednik upravnog odbora RATEL-a, RATEL je u toku 2019. godine, zaista imao dobre rezultate, i ja zaista pozdravljam to, obzirom da je to jedan od osnovnih ciljeva i Vlade Republike Srbije na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, i jeste što veća digitalizacija i prelazak na što veći broj digitalnih usluga, a svakako što boljim i većim prihodom od elektronskih komunikacija, možemo i da ulažemo u dalju digitalizaciju i u elektronske medije.

Kao što sam već navela gospoda iz RATEL-a su detaljno obrazložila ova izveštaj, a ponoviću samo par detalja koje je Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije i doneo jedan, odnosno predložio parlamentu jedan ovakav zaključak, odnosno zaključak da se usvoji izveštaj o radu RATEL-a za 2019. godinu.

Inače, što se tiče najznačajnijih detalja iz ovog izveštaja to su da su sve aktivnosti RATEL-a, u 2019. godini zaista bile usmerene na očuvanje konkurentnosti tržišta. Ovo je jedan od ciljeva zašto je ova agencija i osnovana. Zatim, na poboljšanju kvaliteta pruženih usluga, kao i poboljšanju uslova za rad operatora na tržištu elektronskih komunikacija i poštanskih usluga. Zatim, ono što je jako bitno, na obezbeđivanju većeg stepena zaštite krajnjih korisnika. Znači, brinuli su i o građaninu, onaj koji je poslednji u nizu u celom onom lancu i naravno, ono što je izuzetno i meni posebno jako bitno, brinuli su o povećanju informacione bezbednosti u Republici Srbiji.

Takođe, ću se osvrnuti, odnosno, ponoviti ono što je već rečeno, a to su prihodi koji su ostvareni i na tržištu elektronskih komunikacija i na tržištu poštanskih usluga. Kao što smo već čuli ova tržišta imali su značajan porast u odnosu na 2018. godinu, što se tiče prihoda ostvarenih od elektronskih komunikacija, tokom 2019. godine taj prihod je iznosio 206 milijardi dinara, i on je veći od prihoda u 2018. godini, a to govori u prilog tome da je ovaj prihod uzeo udeo u BDP od 3,8%, što zaista smatram da je veliki udeo. Ovaj udeo je pre svega, ostvaren iz oblasti mobilne telefonije, zatim, širokopojasnog pristupa internetu, kao i od distribucije medijskog saobraćaja.

Ono što je takođe bitno jeste da je upravo od ovih prihoda kao što sam već na početku i rekla, investicije su vraćene praktično u elektronske komunikacije i taj iznos u 2019. godini iznosio je čak 84 milijarde dinara, što je duplo više od iznosa koji je za ovu istu svrhu uložen u 2018. godini.

Takođe ću se osvrnuti i na izveštaj koji se tiče poštanskih usluga. Što se tiče 2019. godine u Srbiji je poslovalo čak 59 poštanskih operatora i oni su ostvarili 309 miliona poštanskih usluga, što u prilogu znači da je u 2019. godini promet od poštanskih usluga ostvaren 21 milijardu dinara i to najviše zahvaljujući porastom daljinske trgovine.

Moram da kažem da jedva čekam izveštaj za 2020. godinu, jer smatram da će ova agencija ovde beležiti onako jedan porast neočekivan u odnosu na sve ostale privredne grane, obzirom na pandemiju korona virusa, verujem da je u toku 2020. godine veći broj ljudi prešao upravo na ovo gde ste vi beležili rast u 2019. godini.

Ne bih više opširnije govorila, samo se nadam da će svi ovi dobri rezultati biti dobar podstrek da Agencija za regulatorne komunikacije i poštanske usluge dalje i u budućnosti što bolje raditi, a vas molim, odnosno vas pozivam da u danu za glasanje podržite zaključak Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj i infrastrukturu koje daje pozitivno mišljenje na izveštaj o radu RATEL-a za 2019 godinu. Hvala.
Zahvaljujem, gospodine Dačiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo ja bih želela još jednom da iskoristim priliku i da pohvalim još jednom Izveštaj RATEL-a o kome sam govorila opširnije u svom uvodnom izlaganju kao izvestilac nadležnog Odbora koji je i predložio Predlog zaključka da se ovaj Izveštaj u danu za glasanje i prihvati.

Kao što sam već rekla, želim da pohvalim prihod koji je ostvaren u toku 2019. godine, koji svakako predstavlja veći iznos u odnosu na sve prethodne godine, a pre svega pohvaljujem to iz razloga što se nadam i verujem da će taj novac u većem delu biti utrošen ponovo, odnosno vraćen u neku novu digitalnu infrastrukturu. Verujem da ćemo tako nešto uraditi obzirom da je jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije upravo to da Srbija postane lider u regionu u oblasti digitalizacije.

Kao što znate, na takav način smanjuje se korupcija, smanjuje se birokratija, pojednostavljuju se mnoge stvari koje su građanima Republike Srbije bitne svakodnevno.

Kao što već imamo informaciju, kao što smo pričali o tome, u narednih pet godina cilj nam je da čak 30 usluga koje su važne za svakodnevni život građana budu digitalizovane, da budu digitalizovane do mere da će građani moći da im pristupe čak i putem mobilnog telefona.

Međutim, ja sam već navela u uvodnom izlaganju da jedva čekam izveštaj RATEL-a za 2020. godinu, jer verujem da će on pokazati još bolji rezultat i u okviru poštanskih usluga i u okviru elektronskih komunikacija iz prostog razloga što je pandemija korona virusa sve nas jednostavno naterala da sedimo kući.

Verujem da je veliki broj usluga prešao na daljinsku trgovinu, daljinsku kupovinu i da na takav način, samim tim uzročno posledična veza jeste da su poštanski operatori trebali da imaju više posla. Kažem opet, to ćemo videti izveštajem za 2020. godinu, a ja iskreno verujem u to da će taj prihod, nažalost, opet kažem, izazvan pandemijom korona virusa biti veći.

Međutim, ono zbog čega sam se ja danas javila i o čemu smo diskutovali i na Odboru, naravno, na ivici toga da ovo nije stvar RATEL-a, ali se svakako možemo osvrnuti, kao što su se moje kolege koje su prethodno govorile i osvrnule, to jeste bezbednost dece na internetu.

Nažalost, pandemija korona virusa učinila je da posebno deci ekran kompjutera, tableta, telefona bude i učionica, igraonica, prozor u svet.

Imali smo situaciju ranije, koleginica Vacić Mihailović navodila je primere analize koje su donete, međutim ja moram da vam kažem sve te analiza koje su rađene, koje su, u krajnjoj ruci, zabrinjavajuće su rađene pre pandemije korona virusa.

Takođe, moram da se vratim i na to da građanima bude jasno, mi jesmo 2019. godine doneli Zakon o informacionoj bezbednosti i u tom zakonu je predviđen nacionalni CERT koji je deo RATEL-a. Međutim, kao što su gospoda iz RATEL-a već naveli, gospodin Kovačević je pokušao da objasni da je to prosto jedna tehnička podrška. Mi zakonom ovde ne možemo urediti da iza svakog deteta stoji čovek koji će pratiti šta vaše dete radi na internetu. Prva odbrana dece na internetu su upravo roditelji. Mi moramo edukovati roditelje da znaju koji su to problemi sa kojima se deca sreću na internetu.

Ja znam da možda sada pominjući nekakva softver ili nešto, možda je to još uvek daleko, ali mi svi odavde moramo da pošaljemo poruku da brinemo o tome. Ajde da ta sredstva, za koja ja verujem da će u 2020. godini biti veća, usmerimo bar na edukaciju roditelja.

Oni izazovi koje smo mi imali u našem detinjstvu nisu izazovi sa kojima se danas susreću naša deca. Većina roditelja te izazove ne može ni da prepozna. Statistika iz 2019. godine rekla je da samo 18% roditelja ume da prepozna koji medijski sadržaj nije prikladan za dete određenog uzrasta i samo 18% roditelja ume da ograniči deci sadržaje.

Opet navodim, to su podaci iz 2019. godine, kada smo imali takođe jedan alarmantan podatak koji je govorio da više od 85% dece provodi više od sat vremena dnevno na internetu. Godina 2019, možete zamisliti koji je procenat 2020. godine, kada su naša deca imala i onlajn učionice, i onlajn radionice, onlajn pozorište, kada je sve prešlo na onlajn, možete zamisliti koliko sada iznosi taj procenat, a da ne govorim o tom sat vremena.

Imali smo tada, kada smo donosili Zakon o informacionoj bezbednosti primer u kome smo rekli da možda roditelji treba da budu primer deci, pa eto, da i roditelji i svi mi ograničimo pristup ekranu, posebno ekranu mobilnog telefona, da se ograničimo na sat vremena dnevno, da sat vremena dnevno koristimo. Ja se sada pitam da li možemo mi to? Da li možemo biti dobar primer deci, pa ih naterati da i oni budu samo sat vremena dnevno, ne na telefonu, nego na bilo kom uređaju? Ako to ne možemo onda moramo stajati iza njih i gledati šta rade, jer to su mračni tuneli koji mogu uvući vašu decu, a da ni sami niste svesni da izlaz iz tog tunela nimalo nije jednostavan.

Imali smo, nažalost, primer o kojem su govorile moje kolege koji se desio nedavno, ali nemojte da nas ovakvi primeri nateraju da mi počnemo da mislimo i da radimo o tome. Evo, nemamo sredstva u budžetu za to, ali ništa ne košta da pričamo, da ponavljamo, da deca na internetu nisu bezbedna, da zakon ne može da vam pošalje osobu da stoji iza deteta, ali svakako želim da svi odavde pošaljemo jednu glasnu poruku da moramo voditi računa šta nama deca rade na internetu, da ako ne znamo nije sramota, učimo i dalje i pratimo nove tehnologije, jer ćemo samo ispratiti i sačuvati našu decu ukoliko pratimo sve njihove digitalne korake. Hvala.
Zahvaljuje, gospodine Marinkoviću.

Ja bih se, takođe, zahvalila i vama, gospodine Komlenski, što ste predložili jedan ovakav amandman. Svakako se slažem sa vama da će on doprineti boljem tekstu samog zakona, a i kasnije u praksi i primeni.

Moram da priznam da mi prilikom donošenja ovog Predloga zakona, odnosno ovih izmena i dopuna Predloga zakona nismo ovako nešto predvideli. Hvala vam što ste nam pomogli da pomognemo ljudima, a da to opet stavimo u okvir ovog Predloga za izmenu i dopunu zakona.

Zahvaljujem.
Zahvaljujem, gospodine Marinković.

Ovom prilikom želim da se zahvalim i gospođi Jovanović i svima onima koji su podneli amandmane. Pre svega iz jednog razloga, a to je da danas ovde ne vidim ni jedan amandman sa rečima „briše se“ i da nema nikakvog teksta, a to je po onome što sam ranije imala priliku da čujem od vas, kada napišete „briše se“ vama se uopšte predlog zakona ne dopada i onda čitav predlog zakona brišete i želite da sve ostane po starom.

Tako da želim da vam se zahvalim i prosto da se vratim na ovu poslednju rečenicu. Iz svega što ste rekli, kažete haos je u katastru i sa tim se zaista slažem i ovaj Predlog zakona i jeste samo jedan korak na putu reformi katastra, da pokušamo sav taj haos sa kojim se… Zaista se slažem i mislim da niko ovde danas u sali nema primedbu za tako nešto, ali možda imamo primedbu na to kojim putem ići u rešavanju svih tih problema.

Ono što ste vi hteli ovim amandmanom mislim da već piše u samom tekstu, samo je malo poigrano sa… Možemo da ga pročitamo, pa da prokomentarišemo. Znači, u samom tekstu zakona kaže: „Podaci o objektu upisuju se na osnovu elaborata geodetskih zavoda, radova i podataka o objektu iz upotrebne dozvole, odnosno građevinske dozvole, ako je za objekat izdata samo građevinska dozvola“. Vi kažete: „odnosno građevinske dozvole, ukoliko za objekat nije izdata upotrebna dozvola“.

Ja ne vidim tu razliku. U principu smatram da je to to i upravo je to ono što je novina da će sam katastar od sada morati da proverava taj elaborat, to je ono što ste i vi rekli, mi to uvodimo, ne samo na osnovu rešenja o ozakonjenju, nego i moraju priložiti i elaborat geodetskih radova.

Vratila bih se na to što ste pomenuli koliko se puteva radi, da će svi putevi, naravno, morati da prođu kroz katastar i sve u vezi puteva i eksproprijacija i mnogo toga i, naravno, vaše kolege su rekle možda je haosu u katastru veći nego ikada, a ja moram ponoviti da se više nego ikad i radi, pa možda i zbog toga.

Ono što bih takođe želela da vam pomenem sada jesu podaci Balkanskog centra za regulatornu reformu. To su podaci koji govore o tome koliko su reforme u katastru do sada napredovale i šta one možda u budućnosti, ako budemo nastavili ovim putem reformi, mogu dobro da donesu. Recimo, ako uzmemo to da godišnje u katastru imamo 144.522 zahteva, a od toga najveći broj zahteva bude kupoprodajnih ugovora od fizičkog lica i to 75.000 zahteva. Do sada se u reformama katastra na ovim predmetima uštedelo 2.722.484 evra. Ako nastavimo ovim putem reformi, planirano je da se uštedi 3.774.536 evra. Znači, ako ovim tokom nastavimo, a to je direktno novac građana i privrede Srbije. Znači, ove cifre govore kojim putem ide reforma i kojim putem će ići ako nastavimo reformu katastra. Hvala vam.
Ništa mi ne znamo, ništa mi ne radimo, samo ja ne znam odakle danas u Srbiji skoro 54 hiljade gradilišta. Ništa mi ne znamo, ništa mi ne radimo, samo ne znam kako to u oktobru prošle godine izdadosmo 2.410 građevinskih dozvola. Ništa mi ne znamo, pa samo ja ne znam kako dođosmo na deveto mestu Duing biznis liste Svetske banke koja to meri, znači ne mi, nego Svetske banke, a 2015. godine smo bili 186, znači, nema gore, za samo četiri godine preskočili 177 pozicija. To ne kažemo mi, to kaže Svetska banka.

Ništa mi ne znamo, a donosimo zakone koje uštedeše milione evra građanima i privredi Srbije. Ali, eto, neka ništa mi ne znamo, ali ovaj zakon koji je danas na dnevnom redu biće izglasan u ponedeljak i nakon osam dana od njegovog stupanja na snagu građani Srbije imaće priliku da ne jure svoje rešenje od pošte do katastra, da čekaju poštara da u roku od 24 časa trče u poštu i prime svoje rešenje, uknjiže svoju imovinu. Imaće prilike da u narednih 15 dana ono što pruža ovaj predlog zakona, da u roku od 15 dana odu u najbližu poštu, a znamo svi da skoro svako veće selo danas ima poštu, da preuzmu svoja rešenja, da ne stvaraju gužve i haos po katastrima.

Eto, možda smo i pogrešili. Možda nisu ti ljudi oni koji stvaraju haos i gužvu u katastru, ali samo ću vam dati primer. Znači, ovo o čemu govorim, 90% građana Srbije, stranaka koje je podnelo svoje zahteve za rešavanje nekakvih stvari, preuzelo je svoj rešenje u katastru nazad. Po zakonu nije moguće da ga oni preuzmu odmah u katastru. Šta to znači? Znači, da su oni čekali, da se to rešenje vrati nazad u katastar, pa da pođu tamo da ga podignu.

Rekla sam, u proseku imamo 177 hiljada predmeta godišnje u katastru, 90% se vrati nazad u katastar. Pa, ne znam koliko ljudi da radi po tim katastrima, a radi oko 2,5 hiljade ljudi na 170 opština u Srbiji, ne mogu postići, haos će se stvoriti.

Ono što sam ja rekla, i ponovo ću ponoviti to, volela bih da jednog dana ne ja, ne vi, niko od građana Srbije ne pođe do katastra, da sve što imamo završimo od kuće, završimo sa našeg računara, da ne vidimo nikoga, da niko u prilici ne bude da bude koruptivan. Pominjali ste malopre da Borko Drašković, direktor RGZ pomera direktore, odnosno načelnike katastra. To je jedini način na koji on možda može da spreči korupciju. Ne postoji drugi način, on tim ljudima ne može dati otkaz.

Druga stvar, ja sam vas zamolila, evo molim vas i sada, ukoliko znate da postoji negde, pa prijavite, pomoći ćete i nama i tim ljudima. Prijavite, nemojte da znate, a da krijete. Zašto to radite? Pomoći ćete građanima Srbije. Evo, ja sam jutros imala ljude koji su došli iz opštine Zemun. Znate šta su mi rekli? Pomozite nam, imamo 50 zahteva pre nas, u tako uređenom Zemunu. Pa nije to gospodo od nas. To je od vas koji ste lepo vodili zemunsku imovinu, pa sad ne znamo šta da radimo. Po 50 zahteva. Lepo ste preparcelisali parcele. Na jednoj parceli je sve. Ljudi ne mogu ni dan danas da uknjiže, nema način.

Što sada ne pomognete tim ljudima? Zašto sada ne pomognete, zašto ne priznate da je najveći… Ja sam iz Grocke, Leštane. Evo, da vam kažem, nije najveći problem u Kaluđerici, eno ga Zemunu. Malopre ste se hvalili da ste to lepo uredili. Ako ste lepo uredili, hajde sad pomozite tim ljudima da srede svoju imovinu, pošto zaista imaju problem i sa podizanjem hipoteka i sa bilo čim, ne mogu da mrdnu, ispred njih ima po 50 podnetih zahteva. Vi sad kažete – mi ništa ne znamo, mi ništa ne radimo, sve je to nešto što smo mi upropastili. A mi dovedosmo Srbiju na devetu poziciju Svetske banke, odnosno Duing biznis liste Svetske banke, dovedosmo u Srbiju 54 hiljade gradilišta, i vi ovde nama govorite kako mi ne znamo ništa da radimo. Dobro, možda ćemo imati prilike da naučimo još nešto, možda ćemo imati prilike na svojim greškama da radimo, ali evo, neka bude tako da svaka izmena zakona bude popravljanje greške, ali ja sam rekla, najgore jeste da na snazi budu loši zakoni, da na snazi budu zakoni koji se ne mogu primeniti. Takvi su uglavnom zakoni iz 2009. godine. Ja zaista nisam protiv toga da se zakoni menjaju. Zaista, mi, kada sam rekla, ja kao narodna poslanica podnela sam zakon, rekla sam da svi mi ovde imamo pravo na to. Da, tako sam rekla. Znači, ako me već citirate, ponovite onako kako sam rekla.

Tako da, smatram da svaka nova izmena i dopuna zakona samo može poboljšati stanje, a ne vratiti ga nazad, a ne da radimo po lošim zakonima. Hvala vam.
Zahvaljujem. Ja ću kratko.

Gospođo Radeta, ne znam kako možete da kažete – pomogli smo ljudima, a uveli ste ih u problem. Vi ste mogli tamo i auto-put da napravite, uopšte nije sporno, vi ste davali tuđu zemlju. Ja ne znam čime se sad vi hvalite. Što niste posao završili do kraja? Sad vam je kriv katastar što ljudi nemaju ni čija je zemlja, ni čije su kuće, ništa. Imaju samo 50 nerešenih zahteva pre njih. Ja vam o tome govorim. Vi sad nama ovde govorite – eto, napravili smo im bulevare. Ko to spori? Napravili ste na tuđoj zemlji, tako je mogao bilo ko. Ne razumem uopšte o čemu vi govorite. Ja kažem – ljudi nemaju rešenje. Ljudi su jutros bili kod mene sa preko 50 zahteva ispred njihovog. Šta sa tim ljudima?

(Aleksandar Šešelj: Neka idu u katastar.)

Neka idu u katastar? Pa nije katastar njih doveo u problem. Nije katastar njih doveo u problem. Ja vam samo govorim, vi ste to mogli tada sve lepo da upakujete. U katastru je sada zagušenje tim problemima. Nemojte da pričate neku priču koja zaista ne stoji.
Zahvaljujem, gospodine Marinković.

Takođe, zahvaljujem i vama gospodine Jovanović, daleko od toga da smo mi to kritički shvatili, a upravo i vidite da smo upravo onako kako smo razgovarali u danu u načelnoj raspravi i tako i uradili, sada kada su amandmani u pitanju i integrisali smo sve ono što ste predložili, a nije izašlo iz teksta obuhvata samog predloga zakona, u danu za glasanje naći će se kao sastavni deo zakona.

Takođe, želim da vam se zahvalim na tome što iz samog vašeg govora razumela sam i to da prihvatate to da zakoni treba da se menjaju ukoliko ima neko bolje rešenje, a konkretno ste naveli da advokati treba da budu, a to je već predloženo, mislim od iduće 2021. godine, ali eto, neka ide vaš predlog da to možda bude ranije, ali svakako to je upravo ono o čemu sam ja govorila, napredak u našem zakonodavstvu i da je najgore nešto imati loše zakone na snazi i raditi po lošim zakonima.

Kada govorimo o zabeležbama, ja bih se tu samo vratila na, po meni, ne lošu nego najgoru stvar koja se godinama unazad dešavala a svakako je bila produkt zakona iz 2009. godine, a to je zabeležba koju je katastar imao, tačnije morao da upisuje, a odnosila se na zabeležbe tužbe, a nije precizirala ko su ljudi koji imaju pravo da budu upisani, tačnije imaoci prava da podnose tužbe čije zabeležbe upisujete na zemljištu. Mi smo tome stali na put donevši autentično tumačenje 15. maja 2017. godine, a sada je to autentično tumačenje i integrisano u sam tekst zakona, a samo ću objasniti ovde o čemu se konkretno radi.

Po Zakonu iz 2009. godine, praktično, svako onaj ko povede tužbu na određenoj parceli, katastar je imao obavezu da tu tužbu upiše kao zabeležbu. Katastar uopšte nije proveravao ima li taj ko je podneo tužbu uopšte bilo kakvo stvarno pravo na vašoj parceli. To znači, ukoliko ste vi želeli da prodate kuću, oglasili je da je prodajete, otvorite sutra katastar i vidite - neko je podneo nekakvu tužbu, a da vi tog nekog uopšte ne poznajete. I šta se dešavalo?

Često se dešavalo to da su ljudi dobijali mejlove, pisma, poštu, da, eto, mogu povući tu tužbu za koju uopšte i ne znaju odakle je, uz određenu nadoknadu. Tako nešto smo imali i na određenim parcelama gde su ljudi hteli da grade zgrade, odnosno da kupuju stanove, odjednom su se pojavljivali neki koji su podnosili tužbe, navodno govoreći da prethodni vlasnici njima nešto duguju i građani onoga trenutka, recimo, ako su podigli kredit od banke, banka je sva sredstva povlačila, odnosno, ukoliko su aplicirali, naravno, banka nije želela da odobri kredit ukoliko na zemljištu postoji bilo kakva zabeležba tereta.

Nadam se da će građani ubuduće imati mnogo, mnogo olakšice, u smislu da neće uopšte dolaziti u situaciju da na svojoj parceli vide zabeležbu lica koja uopšte nemaju prava na to, a još gore od toga, da od takvih lica budu i ucenjeni. Hvala vam.
Zahvaljujem.

Zahvaljujem se i vama gospođo Jovanović, kao što sam to uradila i gospodinu Neđi Jovanoviću, primetili ste isti problem i upravo o tome smo debatovali i u načelnoj raspravi, a i danas kada smo govorili o prihvaćenom amandmanu.

Gospodin Jovanović je i sam rekao da ćemo u nekom budućem vremenu pristupiti donošenju nekih novih izmena i dopuna zakona, gde će se to obuhvatiti, a opet sam rekla, reforme velike su već napravljene i svakako da se mora uvoditi jedan po drugi, da nisu prvo bili notari nego advokati, bilo bi pitanje zašto nisu notari, da nisu prvo bili notari nego sudovi, opet bi bilo obrnuto pitanje zašto nisu sudovi, jer sudovi su u sistem naših šaltera uvedeni 1.1.2020. godine.

Tako da svakako sistem uvodi jednog po jednoga, ali meni je drago što se sada advokati prosto bune i žele da se uključe u jedan sistem koji očigledno pokazujete da jeste dobar, a ono što sam već navela i u čemu se svakako iz vaše diskusije, mogu da primetim da smo se i složile i jeste da je mreža „Pošta“ svakako veća i svakako pristupačnija građanima Srbije od samih katastarskih službi, a naravno da građani ponekad moraju ići u drugi grad po svoje rešenje, tako da upravo iz tog razloga, gde građanima nije pristupačno da odlaze do katastra, svakako im je to bliže da urade u narednih 15 dana u „Pošti“. Hvala vam.
Zahvaljujem.

Sve smo čuli, ja bih samo da ponovim da sam ja sve amandmane pažljivo saslušala, kao i ovaj poslednji. Kaže – sila većine, a ne argumenti. Evo, ja ću sada da kažem, gospođa Radeta je na početku rekla – što ne primenjujete zakon odmah, što ste dali rok da neki od članova ovog predloga zakona krenu da se primenjuju tek 31. marta 2020. godine. A, ona napisa u amandmanu – menja se i počeće da se primenjuje zakon u roku od 30 dana nakon stupanja ovog zakona na snagu.

Hajde da računamo. Zakon će stupiti na snagu 3. marta, usvojićemo ga 24. februara, 3. marta će stupiti na snagu, a 30 dana je 3. april. Znači, ovaj zakon će stupiti…

Samo hoću da vam kažem, ja vas slušam, slušam ono što radite, ne pišemo amandmane samo da bi pričali, a zašto mislite da vas ne slušam? Zašto mislite da pišete amandmane samo da bi dobili vreme da nešto kažete? Zaista, smatram da je ovaj zakon, koji ćemo u ponedeljak usvojiti, koji će početi da se primenjuje osam dana nakon stupanja na snagu, je nešto što će pre svega veoma smanjiti korupciju u katastru iz prostog razloga što ljudi neće preuzimati rešenja u katastru nego u pošti. Koga će potplatiti tamo, poštare, šalterske radnike u pošti? Zašto? Da im daju rešenje iz katastra?

Drugo rešenje koje nudi jeste elektronski sandučić. Koga će potplatiti, hard disk? Sledeće rešenje je da se objavi na sajtu RGZ-a. Koga će potplatiti, sajt RGZ-a? Dajte, što niste predložili onda neko rešenje? Eto, mi smo ova tri pronašli kao moguće rešenja gde ćemo smanjiti korupciju. Ja kažem, ja ne znam, čula sam, kažete svi da ima korupcije, ne sumnjam, ali hajde prijavite ako znate, pomoći ćete nam. Ali, na ovakav način, na ova tri načina koje sam pomenula koji su danas u ovom zakonu, samo idu u prilog tome da smanje korupciju. Ja ne znam na koji način će ovaj zakon doprineti korupciji. Evo, navela sam, idu ljudi po rešenja u poštu, po rešenja katastra idu u poštu, preuzimaju ih preko sajta ili preko e-sandučeta. Ako na ovakav ne smanjujemo korupciju, evo vi meni kažite gde je taj prostor za korupciju i ja ću se složiti sa vama.

Želim još jednom da vam se zahvalim što ste podnosili amandmane koji nisu – brišu se, odnosno briše se, što ste se potrudili da napišete amandmane koje će poboljšati tekst zakona, neke smo, koje zaista idu u prilog tome, neke smo i prihvatili, i ja se zaista još jednom zahvaljujem svim kolegama na današnjoj diskusiji. Hvala.
Zahvaljujem se, gospođo predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas imam zaista veliku čast i zadovoljstvo da ovaj moj predlog zakona bude na dnevnom redu današnje sednice.

Svakako mogu da kažem da on predstavlja zaista jedan izuzetno mali korak na putu reformi Srbije, na putu koji jednom jako mudrom politikom vodi naš predsednik Aleksandar Vučić.

Kao što sam već napomenula, ja sam predlagač ovog zakona. Međutim, ja sam bila samo jedan deo grupe, odnosno deo tima koji je učestvovao u pisanju ovih izmena i dopuna Zakona o upisu u katastar nepokretnosti i vodova, a u njegovom predlaganju, odnosno u čitavom radu na njegovoj izradi učestvovao je zaista veliki broj stručnjaka, pre svega iz NALED-a, iz Republičkog geodetskog zavoda, iz Ministarstva građevine i profesora sa beogradskog Univerziteta i želim ovom prilikom svima da se zahvalim na radu. Smatram da smo, donošenjem ovog zakona, odnosno ovih predloga za izmenu i dopunu zakona, doneli jedan veliki korak na putu u reformi ovog sistema u Srbiji.

Kao što većina vas zna, ovo je prilično nov zakon. Zakon o upisu u katastar nepokretnosti i vodova donet je 2018. godine. Pretrpeo je jednu izmenu 2019. godine i ovo je druga izmena po redu ovog zakona. Iako će neki sada verovatno reći i kritikovati, zašto za dve godine donosimo već drugu izmenu ovog zakona, ja želim samo da kažem da i onoga trenutka kada smo prvi put, 2018. godine, doneli ovaj zakon, mi smo i tada bili svesni i tada smo naglašavali da ćemo u hodu menjati, prilagođavati i donosite promene koje će svakako u budućnosti ovaj zakon poboljšati, a sve u korist građana Republike Srbije.

Ovom prilikom želim da se zahvalim i predsednici Vlade Republike Srbije gospođi Ani Brnabić, kao i ministarki građevine gospođi Zorani Mihajlović, što su prepoznali kvalitet ovih izmena i dopuna i uvrstili ih u današnji dnevni red, a kasnije ćemo ove izmene svakako uvrstiti u sam tekst zakona.

Želim još jednom, u skladu sa svim ovim što sam rekla, da pomenem, odnosno da kažem da je zakonodavni sistem u Srbiji izuzetno napredovao i da po prvi put u Srbiji imamo to da se prate efekti zakona, odnosno donetih propisa i da u skladu sa tim se rade i izmene, tako da su i ove današnje izmene upravo u skladu sa tim.

Što se tiče samih izmena i dopuna zakona koje danas predlažem, Zakona o upisu u katastar nepokretnosti i vodova, pre svega mogu da napomenem tri bitne izmene. Ove izmene imaju za cilj, pre svega, da ubrzaju samu dostavu rešenja od katastra nepokretnosti. Zatim, imaju za cilj da ubrzaju sam upis nepokretnosti u katastar. Treća i jako bitna izmena, ove izmene i dopune Zakona predlažu usklađivanje sa ostalim zakonima koji se tiču katastra nepokretnosti, a to su, pre svega, Zakon o planiranju i izgradnji i Zakon o ozakonjenju objekata.

Kao što sam na početku rekla, jedna od jako bitnih izmena jeste sama dostava rešenja. Znate, verovatno ste se i svi susreli sa problemima dostave, odnosno prijema rešenja iz katastra, a ja ću onima koji nisu bili u prilici ili onima koji možda ne znaju kako to danas izgleda u Srbiji, evo, objasniti šta želimo da promenimo.

Dostava rešenja svih organa, svih organa u Srbiji obavlja se prema Zakonu o opštem upravnom postupku, tačnije prema članu 72. gde je propisano da organ dostavlja rešenje na tri načina - putem svojih kurira, putem poštanskog operatora ili elektronskim putem.

Dalje, ovaj isti zakon članom 75. propisuje i sam način dostave tog rešenja, a on kaže da poštanski operater, obzirom da sada govorimo o rešenjima koje donosi katastar, odnosno koji upućuje katastar, obično se radi o tome da katastar šalje pošti, pošta dostavlja rešenje građanima, odnosno strankama u postupku i sada, ukoliko poštar ne zatekne stranku kod kuće, on ostavlja obaveštenje da svoje rešenje može preuzeti u pošti i to u naredna 24 sata.

Građani često u tom roku od 24 sata ne stignu da podignu svoje rešenje u pošti i onda se događa to da se njegovo rešenje vraća nazad u katastar. Tu nastaje i najveći problem. Sam put rešenja od pošte do katastra po neki put traje i od sedam do deset dana, a imamo situaciju da su građani dobili obaveštenje da je njihovo rešenje gotovo, odlaze do pošte svoje rešenje, tamo vide da su zakasnili, odlaze u katastar, a tamo vide da svog rešenja nema i onda dolaze u zabludu, traže svoje rešenje. Neki čak i odustaju od toga da u opšte preuzmu rešenje. Tada je katastar u obavezi da u narednih osam dana na elektronskoj tabli katastra objavi rešenje i ono nakon osam dana postaje pravosnažno.

Ovo govorim ne kao usamljeni slučaj. Čitav ovaj postupak koji sam sada objasnila dešava se čak u 90% slučajeva u Srbiji. Znači, većina građana svoje rešenje preuzima nazad u katastru i to pošto je obavila veliku potragu za njim.

Ja se nadam da ste razumeli ovo o čemu sam govorila, iako je dosta komplikovana procedura. Smatram da je zaista najbitnija izmena koja je danas predložena dostava samog rešenja. Naime, ovim izmenama i dopunama Zakona o upisu u katastar nepokretnosti kao samu dostavu predlažemo sledeće rešenje.

U buduće će se rešenje katastra dostavljati na tri načina. Prvi način je u elektronskom sandučetu. Znači, svi oni koji imaju elektronsko sanduče, istog časa kada rešenje bude doneto uputiće im se u elektronsko sanduče.

Zatim, ono što je jako bitna stvar jeste da će sva rešenja koja se u buduće budu donosila u katastru istog časa po potpisivanju biti objavljena na sajtu RGZ, što znači da oni koji su predali zahtev za upis nepokretnosti ili za bilo kakvo rešavanje nekakvog svog predmeta u katastru, moći će da prema broju predmeta pretražuju predmete i, prosto, imaju uvid kada će njihovo rešenje biti gotovo. Kada njihovo rešenje bude objavljeno na sajtu počinje da teče rok od 30 dana do pravosnažnosti.

Kažem, samim tim što će to rešenje biti objavljeno na sajtu, oni će moći da imaju uvid u njega i eventualno ulože žalbu na samo rešenje.

Takođe, ovaj zakon predviđa i da se samo rešenje dostavi i putem poštanskog operatora. Međutim, i ovde smo planirali da uvedemo jednu veliku promenu. Ukoliko poštar ovoga puta ne nađe stranku na adresi i ne uspe da uruči rešenje odmah pri dolasku, ostavlja obaveštenje da će svoje rešenje moći da preuzme u pošti i to u narednih 15 dana.

Znači, za razliku od sadašnjih 24 časa, gde smo praktično terali stranke, građane Srbije, da trče u poštu po svoje rešenje, sada imamo rok od 15 dana gde će građani moći da odu u poštu i preuzmu svoje rešenje.

Naravno, smatram da je ovo dobra stvar jer svi znamo da pošte u Srbiji u današnje vreme ima čak i u svakom malo većem selu i svakako da je građanima mnogo lakše da odu u svoju poštu, nego da odlaze po rešenja koja su se možda vodila pred katastrima i u nekim drugima gradovima po Srbiji.

Smatramo da će ovako nešto zaista pomoći građanima. Međutim, i u ovom zakonu smo predvideli situaciju, a šta će se dogoditi ako građani nisu tu ni u 15 dana i ne uspeju da preuzmu svoje rešenje ni u narednih 15 dana. Naravno da se isto vraća u katastar i da će ga preuzeti u katastru, ali kao što sam već na početku rekla, rok za pravosnažnost teče onoga dana kada je rešenje i objavljeno na sajtu RGZ, to jeste praktično prvim danom kada je to rešenje i doneto.

Ja se iskreno nadam i iskreno verujem da ukoliko reforme u Srbiji nastave da teku ovim tokom da ćemo zaista svi biti u prilici da jednog dana sve ono što trebamo da rešimo u katastru da ćemo biti u prilici da rešimo od kuće, da ćemo biti u prilici da rešimo sa našeg računara, da Katastar kao ustanova i ne postoji i da Katastar kao šalter i ne postoji, zato što on u stvari treba da predstavlja jedan registar, jednu pomoć u Srbiji gde ćemo sprovoditi naša rešenja, a sada na žalost imao situaciju da Katastar u Srbiji da duže knjižimo i sprovodimo naša rešenja nego što je to nekom organu bilo potrebno da samo rešenje i donese. Tako da svakako za sada nam Katastar u Srbiji predstavlja veliki kamen spoticanja i ne samo nama, nego predstavlja i onima koji tamo rade.

Međutim, lično smatram što se tiče samog broja zaposlenih u Katastru, zaista smatram da taj broj nije veliki pogotovo sada kada još uvek Katastar nije potpuno digitalizovan i kada zaista za mnogo predmeta i mnogo stvari moramo otići tamo. Evo, ja ću vam napomenuti da u čitavoj Srbiji, znači u svim katastrima u Srbiji, a znate da svaka opština mora imati katastar, ako ne u svom sedištu mora imati osobe koje rade, koje su zadužene za određenu opštinu.

Znači, trenutno u katastru radi 2.955 osoba. Znači, na skoro 7,5 miliona stanovnika Srbije imamo nepunih 3.000 zaposlenih u katastru. I to nije konačan broj od ovih 2.955 zaposlenih u čitavoj Srbiji u Katastru, čak 168 radi na određeno vreme, a 437 radi na ugovoru o privremenim i povremenim poslovima. Znači, na čitavoj Srbiji imamo nešto više od 2.500 zaposlenih u Katastru.

Ja lično smatram da je ovoj broj jako, jako mali i onda moramo raditi na tome ili da se poveća broj zaposlenih u Katastru ili da se što više poslova koje će Katastar obavljati biti digitalizovano.

Kada pominjem zaposlene u Katastru, ne mogu a da ne pomenem i rukovodstvo RGZ, na čelu sa direktorom Borkom Draškovićem, koji se zaista hrabro bori sa svim problemima sa kojima se suočava Katastar. A sa druge strane, izuzetno je spreman da veoma rado prihvati sve promene koje mu mi predlažemo za unapređenje rada Katastra.

Zaista smatram da je lako biti dobar direktor u jednom uređenom preduzeću, ali biti dobar direktor u jednom sistemu kakav je RGZ, kakav je Katastar, zaista nije ni malo lako. I zato još jednom zaista želim da čestitam na radu direktoru, Borku Draškoviću.

Što se tiče drugih izmena koje ovaj Predlog zakona donosi ja bih se još osvrnula na izmene koje se tiču upisa zabeležbi. U ovim izmenama uvodimo to da će se neke zabeležbe uvoditi i službenim putem.

Znači, stranke neće morati ni da podnose zahtev, neće morati ni da podižu rešenje za određenu vrstu zabeležbi, neće morati ni da plaćaju taksu.

Međutim, još jedna vrsta zabeležbi ovde je detaljno i jasno precizirana, a to je zabeležba onih koji imaju spor na određenoj parceli. Tačnije, čije će se zabeležbe spora upisivati kao zabeležba.

Ovo želim posebno da naglasim zato što smo u prethodnom periodu imali mnogo zloupotreba na osnovu zabeležbi spora. Praktično, mogu slobodno da kažem da smo zakon iz 2009. godine, prosto je ostavio prostora da smo imali, mogu slobodno da ih nazovem profesionalne podnosioce tužbi, ljude koji su podnosili tužbe za određeno zemljište na određene objekte, a da uopšte nisu imali nikakva prava niti sporovi koji bi se kasnije okončali ne bi imali ishod u njihovu korist.

Građani su nam se sve više žalili, objasniću vam kako je to izgledalo. Recimo, ukoliko neko želi da proda svoju kuću, imali smo te profesionalne podnosioce tužbe, oni odu, podnesu sudu spor, Katastar prema zakonu iz 2009. godine nije ulazio u to ko podnosi spor, upiše spor, upiše kao zabeležbu i naravno da niko neće kupiti kuću koja pod sporom, zabeležbom ili bilo kakvim teretom.

Takođe se to dešavalo i na određenim parcelama. Znači, imamo investitora koji recimo želi da podigne kredit kod banke ili je već podigao kredit kod banke. Imamo profesionalne podnosioce tužbe koji na njegovoj parceli podnesu tužbu i dešava se naravno da banka na zemljištu na kojem postoji zabeležba, odnosno na kojem postoji spor, naravno neće odobriti. A ukoliko ga je već odobrila i ukoliko se desi da se zabeležba spora upiše, naravno da banka povlači svoja sredstva i naravno da su građani bili u ozbiljnom problemu.

Ovoj situaciji smo stali na put donošenjem autentičnog tumačenja u maju, 15. maja 2017. godine kada smo jasno precizirali ko su imaoci prava na zemljištu i čije sporove Katastar upisuje kao zabeležbu.

Znači, ne može neko da dođe i da se upiše na vašoj parceli, da vodi spor, a da pri tome ni vi sami ne znate da neko na vašoj parceli ima otvoren spor. Tako da se ovakvom jednom vrstom zabeležbe zaista zaustavlja nešto što je sada bila izuzetno loša praksa u Srbiji.

Takođe, pomenuću još samo jednu izmenu koja je u okviru ovih izmena i dopuna zakona, a to je kao što sam već rekla usklađivanje sa ostalim zakonima koje se tiču katastra nepokretnosti, a to je da Katastar više neće moći da uknjiži rešenje o ozakonjenju objekta ukoliko ono ne sadrži elaborat geodetskih radova ili ukoliko taj elaborat nije usklađen sa zakonom.

Ovaj elaborat prema Zakonu o legalizaciji, odnosno prema Zakonu o ozakonjenju objekata zaista predstavlja jedan izuzetno važan sastavni deo rešenja o ozakonjenju. Do sada Katastar nije imao obavezu da tako nešto proverava, ali uvideli smo da je to zaista veliki problem i ovim Predlogom izmenama i dopunama Zakona zaista uvrštavamo kao obavezno da zaposleni u Katastru pre upisa rešenja o ozakonjenju objekta moraju da provere da li je elaborat geodetskih radova urađen u skladu sa zakonom.

Imali smo pitanje da li će sada ovakva jedna izmena doprineti tome da se zaposlenima u Katastru poveća obim posla? Odgovor je ne. Neće im se povećati obim posla iz prostog razloga što su oni i do sada to radili. Svakako su morali da svako rešenje, odnosno svu dokumentaciju potrebnu za upis provere, samo će na ovaj način utvrditi da li u čitavom rešenju postoji elaborat geodetskih radova. Ukoliko ne postoji, zaustaviće čitav proces uknjižbe i uputiti građane da to što im nedostaje i donesu.

Evo, ja sam pokušala da ukratko objasnim koje su to najznačajnije izmene i dopune Predloga zakona koji se danas nalazi na dnevnom redu, iako je on po obimu kratak, znači ima 13 članova, ja verujem da će izmene i dopune koje su njime predložene zaista biti nešto što će u mnogome pomoći građanima Srbije da olakšaju svakodnevne obaveze.

Upravo iz tog razloga, pozivam vas da u danu za glasanje podržite ovaj Predlog zakona. Hvala.
Zahvaljujem.

Želim da se zahvalim i koleginici na lepim rečima i na svemu što je primetila, a što se tiče izmena i dopuna zakona.

Samo bih želela da se osvrnem na jedan deo koji jeste bio predmet diskusije na Radnoj grupi kada smo donosili ove izmene i dopune zakona, a to je sam rok od 30 dana. Možda sada zvuči da taj rok zaista i jeste dugačak, da tako kažem, ali prvobitno je predlog bio da taj rok bude između 90 i 45 dana i onda je kao kompromis stavljen rok od 30 dana. Međutim, ono što je bitno da se naglasi jeste da taj rok počinje da teče danom donošenja rešenja, odnosno danom objavljivanja rešenja na oglasnoj tabli, a ukoliko građani preuzmu to rešenje ranije, odnosno svi oni koji imaju pravo žalbe preuzmu ranije, svakako da se taj rok za pravosnažnost može i smanjiti.

Prvenstveno se ovde vodilo računa o onim ljudima koji trenutno nisu u državi, koji žive u inostranstvu, jer im ipak treba neko vreme da dođu do zemlje, da fizički dođu po svoje rešenje.

Svakako da ovaj zakon ima za cilj da ubrza reforme u Srbiji, da Srbija zaume bolje mesto na poziciji Duing biznis liste Svetske banke, a samo još jednom želim sve da podsetim na to koliko su bile bitne izmene Zakona o planiranju i izgradnji, da su te izmene dovele do toga da je Srbija danas na 9. mestu Duing biznis liste Svetske banke, a pre samo pet godina bila je čak na 186. poziciji. Zahvaljujem se na svemu što ste rekli, a nadamo se da će i ovaj zakon doprineti boljim reformama u Srbiji. Hvala.
Pre svega, želim da se zahvalim kolegi Jovanoviću na svemu što je rekao i moram da kažem da se zaista, skoro u 90% toga što je rekao zaista i slažem sa njim.

Pre svega, što se tiče obuhvata samih izmena i dopuna zakona, smatrate da je trebao da bude širi, naravno da je trebao da bude širi i to je ono što sam u startu i rekla kada smo donosili ovaj zakon 2018. godine. I tada smo znali da će ovaj zakon trpeti izvesne izmene i dopune, ali smo rešili da to bude u malim koracima i da svaki korak pratimo. Znači, da ne čekamo po pet godina da se dešavaju greške i loše stvari, da se loše radi, ne, nego, opet kažem, ovo je već druga izmena u roku od dve godine. Iako kažem da su ovo male izmene, trinaest članova, verujte da će u postupku primene ovo zaista biti velike izmene.

Želim i vama da dam predlog, dajte nam sve što smatrate da bi išlo u prilog ovom zakonu, a može da se implementira. Znači, hajmo da radimo nove izmene i dopune, apsolutno smo otvoreni za tako nešto. Što se tiče samog teksta ovog zakona, mogli smo sa amandmanima, mogli ste amandmanima da ukažete na nešto, mi smo tu što se tiče otvorenosti i spremni smo da razgovaramo na bilo koju temu od svih ovih članova koji su otvoreni, da nešto i izmenimo.

Što se tiče upisa hipoteka, to je ono što smo imali situaciju kada je bila rasprava o autentičnom tumačenju 2017. godine, apsolutno se slažem sa svim onim što ste naveli, ali verujem da ćete se sada i vi složiti sa mnom, kada kažem da je zakon koji je to regulisao iz 2009. godine katastrofalan i da je sistem upisa zabeležbi potpuno loše evidentirao i da smo slučajeve zloupotreba, nažalost, daleko od toga da mislim na vas i vama bliske, ali upravo smo zloupotrebe imali od advokata.

Znači, imali smo advokatske kancelarije koje su se profesionalno bavile pisanjem tužbi. Ja sam kao predsednik odbora dobijala zahteve za pomoć građanima koji nisu znali šta da rade. Znate, odete jedno jutro i vidite na svojoj parceli zabeležbu spora. Od koga - ne znate, ko je - ne znate, koliko će trajati - ne znate, kako da ga povučete - ne znate, a hoćete da prodate plac, podneli ste zahtev za kredit, neko vam stavio blokadu i vi šta ćete da radite? Da čekate sud da reši? Ne. I šta se desi? Odjednom se desi da dobijete mejl od nekog advokata, pisao vam, eto, ja ću povući tužbu, onaj tamo mi neki dugovao, pa sad je to prešlo preko 10. kolena na tebe, pa hajde sad tebi da stavim zabeležbu da mi ti to vratiš. Čovek niti zna ko je on, niti zna da je dužan nekome bio, ikada, ali, zakon je bio na njegovoj strani. Zakon je rekao - upiši svaku zabeležbu, pa nek bude tako blokada.

Verujte mi, ovo nije fer. Po meni, autentično tumačenje koje je doneto 2017. godine uspelo je bar ovakve situacije da reši. Sada, ono što ste vi rekli, ja se apsolutno slažem, ostao je jedan mali deo koji nije rešen, ali dajte da to rešimo zajedno, dajte neki predlog. Mogli ste i sad amandmanima tako nešto da uvrstite, osim tog čuvenog stečaja sa kojim imamo problem. I ja pokušavam, čak sam podnela za autentično tumačenje člana 133. Zakona o stečaju, koji zaista pravi jedan veliki izuzetak, ali tu nisam našla sagovornika za raspravu.

Naime, Zakon 133. iz stečaja kaže da katastar nema pravo da proverava imovinu iz stečaja i zakonom je tu gotovo. Znači, sve ono što stečajni sudija pošalje u katastar, katastar po Zakonu o stečaju mora da sprovede. I to je tačka. Mi ovde ne možemo ništa da uradimo a da Ustavni sud to ne obori. Znate, iznad ovog zakona je Zakon o stečaju i jednostavno je to tako.

Ako vi, kao moj kolega narodni poslanik, kao advokat, imate neko rešenje koje može tu da nam pomogne, dobro.

Šta smo ovde imali? Koje smo slučajeve ovde imali? Imali smo slučajeve kao u Kafki, da neka imovina ljudi upadne u neku stečajnu masu, proda se, ljudi se uknjiže, na njihovim kućama, parcelama, stanovima, ljudi nikada nisu imali nikakve veze sa preduzećem koje je otišlo u stečaj, a njegova imovina prodata u stečaju. Katastar nije to proveravao, jer nema prava to da proverava, zato što Zakon o stečaju, član 133. kaže - nemate pravo, kako stigne tako ga upiši. Znači, imamo jedan apsolutni besmisao. Imate situaciju kada vam se nasledstvo proverava i sve ostalo, a stečaj ne.

Po meni, to je zaista nešto što mislim da bi trebalo drastično da se izmeni i za to vas molim da možda i zajedno razmotrimo rešavanje ovakvog problema, jer zaista smo svi svesni kakvi su to problemi.

Što se tiče samog Zakona o advokaturi, koji ste pominjali, to se vraćam sada u onaj prvi deo što se tiče obuhvata zakona, nismo ga u ovom delu obuhvatili, ali predlažem vam da u narednim izmenama, zato što smo ovde gledali prvenstveno da uskladimo ovaj zakon sa Zakonom o ozakonjenju i Zakonom o planiranju i izgradnji. Apsolutno se slažem da čitav sistem i prosto katastar jednoga dana, ponoviću ono što sam rekla, treba da postane registar koji će rešenja sprovoditi i najbolje bi bilo da mi takvom registru pristupamo putem računara i od svoje kuće, da ne vidimo nikog ni u katastru, niti bilo gde. Korak po korak se ide ka tome. Znači, javni beležnici i svi ostali od 1. januara su sudovi, koji imaju obavezu da komuniciraju preko e-šaltera. Naravno, iduće godine su to i advokati.

E, sad, ja kažem - obuhvat zakona, odnosno izmene i dopune, u ovom trenutku je takav da nismo obuhvatili taj zakon. Verujem da ima, pored tog, još dosta zakona koji se mogu prilagoditi, jer svi smo upućeni pre ili kasnije na nešto u katastru, tako da vas, eto, pozivam da možda sednemo i da napišemo neke nove izmene i dopune koje će napraviti novi korak, a opet, neće biti toliko opširne, a sve to što ste vi rekli, sa čime se apsolutno slažem, možda uvrstiti. Hvala vam.