JADRANKA JOKSIMOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je u Beogradu 1978. godine. Diplomirala je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu 2002/03. na smeru Međunarodni odnosi, i završila master studije na Fakultetu za ekonomiju i političke nauke na Univerzitetu „ALFA“ u Beogradu 2011/12. godine.

Bila je dobitnik stipendije Ambasade Kraljevine Norveške za „Generaciju koja obećava“ 2001. godine, a 2000/01. godine i stipendije Fonda za talente Vlade Srbije “Za najtalentovanije studente u Srbiji“.

Bila je učesnik EUVP (European Visitors Programme) – programa za upoznavanje sa institucijama Evropske unije, Brisel/Strazbur 2009. godine.

Karijeru je započela kao demonstrator na Fakultetu političkih nauka.

U Srpskoj radikalnoj stranci je od 2005. do 2007. godine radila kao saradnik Aleksandra Vučića za međunarodne odnose, kao i u redakciji časopisa „Velika Srbija“.

Jedan je od potpisnika - osnivača Srpske napredne stranke 2008. godine.

Tokom 2008. i 2009. godine radila je u Narodnoj skupštini Republike Srbije kao stručni saradnik poslaničke grupe „Napred Srbijo“.

U maju 2012. godine izabrana je za narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije sa liste Srpske napredne stranke.

U Skupštini Srbije obavljala je dužnost predsednika Odbora za kontrolu službi bezbednosti. Tokom njenog predsedavanja značajno su unapređeni kontrolni mehanizmi rada ovog odbora nad službama bezbednosti.

Bila je i član Odbora za evropske integracije, član Zajedničkog odbora za stabilizaciju i pridruživanje, član Stalne delegacije parlamentarne skupštine Saveta Evrope, šef delegacije Centralnoevropske inicijative, kao i predsednik Grupe prijateljstva sa Turskom.

Učestvovala je na brojnim seminarima i međunarodnim konferencijama, kao i na više sastanaka Unapređenog stalnog dijaloga Srbije i EU.

Član je GO i Predsedništva Srpske napredne stranke. Obavlja dužnost internacionalnog sekretara Srpske napredne stranke.

Od aprila 2014. obavlja funkciju ministarke bez portfelja zadužena za evropske integracije.

Aktivno govori engleski jezik, služi se nemačkim jezikom.
Poslednji put ažurirano: 02.12.2020, 13:47

Osnovne informacije

  • Srpska napredna stranka
  • Beograd
  • Beograd
  • 26.01.1978.
    • Ministarka za evropske integracije

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deseto vanredno zasedanje , 29.07.2021.

Zahvaljujem, poslaniče.
Hvala i na pohvalama, dobro je da neko prati IPA. Mnogo pričamo o tome i zaista je važno da pomenemo ovo pitanje, zato što pretpristupni fondovi koji stoje Srbiji na raspolaganju, kao zemlji koja pristupa, su zaista doprineli, ne samo u Vojvodini, ono što ste vi pomenuli, već zaista širom Srbije, pre svega regionalnom razvoju, a i naravno u skladu sa našim nacionalnim prioritetima i pre svega našim Nacionalnim planom investicija „Srbija 2025“, gde zaista kombinujemo gde god možemo grantove Evropske unije sa budžetskim sredstvima.
Mi smo nedavno, evo, pre jedno dve nedelje, organizovali jednu veliku konferenciju koju je otvorio predsednik Vučić, a učestvovao je i komesar Varhelji, gde smo zaista, ja sam organizovala tu konferenciju, prošli šta je sve to urađeno u IPA II perspektivi, za naše građane da bude jasnije, to je period 2014-2020. godina, dakle, sedmogodišnji period, koje smo sve projekte iz tih fondova, naravno, kombinujući i sa budžetskim sredstvima i sa svim onim što smo na jedan dobar način programirali i sprovodili, šta smo sve uradili. Dakle, podstakli regionalni razvoj, podstakli brojne projekte iz infrastrukture, iz zaštite životne sredine takođe, saobraćajne, putne infrastrukture, socijalne infrastrukture, digitalne infrastrukture, čak i zdravstvene infrastrukture i, naravno, onih programa koji su usmereni na demokratiju, vladavinu prava, institucionalne reforme u raznim oblastima itd.
Na toj konferenciji zaista smo, ja sad ne bih ponavljala šta smo sve identifikovali kao najvažnije projekte, ali je jako važno ono što čini mi se da je tada i predsednik Vučić rekao, a čini mi se potvrdio i komesar Varhelji, to je da smo odgovorno zaista dobro do sada, spremno i efikasno koristili ova sredstava i u procesu programiranja, dakle, prioritizacije šta je to što je važno, a što se uklapa sa onim što je obaveza države kandidata koja koristi, a to je da bude u skladu sa reformama u oblasti evropskih integracija, sa ukupnim napretkom države i da pokriva one oblasti koje i Evropska unija hoće da podrži u samoj zemlji koja pregovara članstvo.
Isto tako, rečeno je tada i ja ću ponoviti da smo zaista time pokazali da cenimo svaki evro koji je ušao u Srbiju, dakle od poreskih obveznika Evropske unije, i da smo na zaista krajnje odgovoran način, a na korist i dobrobit građanima Srbije, bilo gde da žive u Srbiji, dakle, na bilo kojem mestu u Srbiji da žive, jer ovi programi posebno podstiču razvoj manje razvijenih opština i naravno lokalni ekonomski razvoj.
Kada je u pitanju IPA III perspektiva koju ste pomenuli, to je zapravo sada nova sedmogodišnja perspektiva 2021-2027, koju je, kako ste rekli, opredelila Evropska unija – 14,1 milijardu evra za zemlje kandidate i potencijalne kandidate ukupno, dakle, u ovom sedmogodišnjem periodu, i za koju smo mi već prošle godine, evo da i to spomenem, uradili sve međuresorne konsultacije u Vladi Republike Srbije, pripremili neki načelni okvir i strateški odgovor koji svaka država mora da napiše kao strateški dokument svojih planova, da bismo uspešno programirali i ta sredstva.
Ono što je važno, to je da će u ovoj perspektivi najveći deo sredstava iz te IPA III sedmogodišnje perspektive ići na zelenu agendu i održivo povezivanje. Čak 42,4% sredstava ukupnih će ići na projekte iz životne sredine. Mislim da je ovo jako važno da čuju i lokalne samouprave i svi zainteresovani, dakle, i poslovna zajednica i akademska zajednica, i da na vreme razmišljaju u tom pravcu, jer će se zaista otvarati značajna sredstva.
Istovremeno, to nekako dopunjuje ono što je i „Srbija 2025“, naš investicioni plan, i uopšte što su naši prioriteti, tako da mislim da je zaista važno da se na vreme interesuju i prate posebno lokalne samouprave. Takođe, značajan deo novca će ići na konkurentnost, podsticanje konkurentnosti i inkluzivnog rasta, što je oko 22% ukupnih sredstava, prekogranična saradnja, između ostalog, sa Mađarskom imamo jednu od najboljih prekograničnih saradnji unazad desetak godina, tu će takođe ići sredstva, i naravno na vladavinu prava, dobro upravljanje, usklađivanje sa pravnim tekovinama Evropske unije itd.
Sve u svemu, želim da vam kažem da je Srbija sigurno prednjačeća zemlja u regionu i kao zemlja koja pregovara, koja je uspostavila mehanizme i za programiranje i za sprovođenje međuresorne konsultacije redovno imamo, sve moje kolege ministri, naravno, u dogovoru i sa lokalnim samoupravama, sa akademskom zajednicom, nevladinim sektorom, pratimo ovo i pratimo ono što su prioriteti Evropske unije, jer su to, između ostalog, i naši prioriteti. Novi izvor rasta bi trebalo da bude upravo to ulaganje u zaštitu životne sredine, a koje dolazi ne samo iz finansiranja i budžeta i budžetskih sredstava i evropskih fondova, već i kroz investicije. Upravo su direktne strane investicije najbolji način da na neki način pojeftinite ovaj veoma zahtevan finansijski model zaštite projekata i zaštite životne sredine, jer sve one kompanije koje dođu iz zemalja koje imaju visoke standarde u oblasti zaštite životne sredine, one su svoju tehnologiju, svoj know-how već donose i time, naravno, i nama olakšavaju i pojeftinjuju, a sa druge strane i podižemo udeo onoga što je zelena ekonomija.
Mislim da smo postigli i neki konsenzus u pogledu toga i predsednik i premijerka su vrlo aktivni i prate u skladu sa novom metodologijom i korišćenje IPA fondova, svi smo uključeni u to i zaista mislim da će to biti jedan dodatan podstrek za sve naše građane u narednom sedmogodišnjem periodu, a svakako će doprineti, naravno, i nekom bržem putu evropskih integracija.
Vama hvala zaista na interesovanju. Vrlo često pričamo o drugim aspektima evropskih integracija koji su visokopolitički, ne uvek tako prijatni u nekim segmentima, ali dobro, proces je kompleksan, ali ovo je važna komponenta od koje svaki građanin u Srbiji je do sada, u svakoj od opština u Srbiji, video makar neku korist. Da li je to bila lokalna infrastruktura ili je to postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda ili programi lokalnog ekonomskog razvoja ili IPARD programi za poljoprivredu, za ruralni razvoj, nabavljanje i zanavljanje opreme i mehanizacije, što je takođe deo našeg prava na korišćenje IPA fondova, mislim da je zaista značajno da o tome govorimo, a time podignemo i svest svih da se više zainteresuju.
Nije to kvantna fizika, znate, nije lako napisati projekat, ali postoje procedure može se to naučiti, mi već radimo sa lokalnim samoupravama širom Srbije, sa zainteresovanim korisnicima da nauče pravila pisanja zrelih projekata, jer zrelost projekta je ključno za dobijanje sredstava iz evropskih fondova, ali kažem to nije nešto što ne može da se nauči ponekad mi to mistifikujemo, mnogi već u Srbiji to dobro rade, dobro koriste i cilj je da to podignemo na još viši nivo sve u interesu održivog rasta i razvoja naše zemlje, što je prioritet Vlade Republike Srbije.
Hvala.

Šesto vanredno zasedanje , 24.06.2021.

Zahvaljujem.
Predsednica Vlade je već dosta rekla, ja bih nekoliko stvari samo dodala.
Imajući u vidu da sam u poslednje vreme sa predsednicom Vlade bila na važnim skupovima, i u Beču, onda smo bili u Luksenburgu, ono što želim da znaju i naši građani, naravno i narodni poslanici, to je da postoje mnoge stvari koje se ne vide u javnosti i mi ne pričamo i njima, jer se ponašamo kao ozbiljna i odgovorna država, ozbiljna i odgovorna diplomatija, naše kongresne diplomatije su vrlo žive, vrlo uspešne, delo su timskog rada i dogovora i sa predsednikom i sa premijerkom, ja kao resorni ministar, svi drugi ministri, dakle, mi vrlo uspešno, timski radimo, međusobno koordiniramo i sve to rezultira nekim koracima koji možda nisu veliki, nisu od sedam milja, ali su i te kako važni i izdvajaju uspehe Srbije čije se reforme i reformski rezultati ne mogu ignorisati.
Posledica toga jeste i održavanje političke međuvladine konferencije po novoj metodologiji, na kojoj smo potvrdili primenu nove metodologije, na kojoj smo uspeli, odmah da vam kažem, uz naše ozbiljne pripremne aktivnosti i traženje da potvrdimo defakto činjenicu da je klaster 1 otvoren, imajući u vidu da je to ključni klaster vladavine prava koji sadrži pet poglavlja koja su već otvorena, dakle kriterijumi za otvaranje su ispunjeni.
Vrlo je bilo važno sa naše strane taj jedan razuman zahtev koji smo uputili, koji je deo jedne ozbiljne pregovaračke i pozicije sa naše strane, da se konstatuje da je primena nove metodologije zapravo znači i otvaranje klastera 1, jer kad je otvoren klaster 1 to znači da su jasniji kriterijumi i politički kriterijumi, instrumenti za merenje ukupnog napretka u odnosu na koje će države članica odlučivati o onome što je premijerka govorila, klasteru 3 - konkurentnosti uključivom rastu i klasteru 4 – zelenoj agendi i digitalizaciji.
Mi smo ta dva klastera, tri i četiri, koji ukupno imaju 12 poglavlja, klaster tri ima osam i klaster četiri ima četiri, za dva meseca, možda nešto malo više ili malo manje, sada već ne mogu da vremenski preciziram, ali mi smo paralelno radili na pripremi nekoliko pregovaračkih pozicija. Neka su poglavlja već bila u okviru tih klastera otvorena, neka smo pripremali, što nije ni malo jednostavan zadatak, to traži jasnu koordinaciju, političko vođenje procesa, jasne vremenske odrednice, uključenost svih. Mi smo izmenili naše pregovaračke strukture, uveli koordinatore za svih šest klastera, dakle, državne sekretare, pomoćnike ministara iz resornih ministarstava, koji će podići nivo odgovornosti za političku implementaciju.
Predsednik Vučić i premijerka Brnabić su na nedeljnom nivou sazivali sastanke svih aktera, posebno vezane za vladavine prava, prolazili tačku po tačku, videli gde su kašnjenja, gde su objektivna, gde su zaista potrebe nešto vremenski duže i hoću da vam kažem da su to rezultati koji se nisu mogli ignorisati, tako da nije to nikakva tehnikalija što smo otvorili klaster jedan, već je to deo delimičnog priznanja svih država članica koje su imale reči hvale za nas na ovoj međuvladinoj konferenciji. Dakle, najveći broj članica je imao reči hvale za Srbiju i moram da vam kažem da je premijerka na jedan vrlo argumentovan način, faktografski precizan, predstavila sve naše aktivnosti, a kada odete na nivou delegacije, na nivou premijera i da razgovarate sa ministrima, time pokazujete spremnost da ste otvoreni, transparentni, da hoćete da čujete i kritiku, da ste spermini da odgovorite, da ste spremni da kao ravnopravni partner učestvujete u tom dijalogu.
Jesmo mi zemlja kandidat, ali nijednog trenutka se ne osećamo ni inferiorno, niti na bilo koji način manje važno i manje vredno. Mi smo važan partner EU. Postoje zahtevi koji se moraju ispuniti, takav je proces, ali niko sa nama ne razgovara bez uvažavanja, što mislim da je posledica jedne ozbiljne i odgovorne politike, koju godinama vodimo.
Što se tiče regionalnih skupova, evo u Beču konkretno, to su takođe bile gotovo anegdotska dešavanja na ovim kongresima i konferencijama i skupovima, ali moram da vam kažem da, za razliku, ja sam bila na panelu ministara za evropske integracije zapadanog Balkana i ja sam to već rekla u javnosti, tako je provejavao neki duh bez entuzijazma prema evropskim integracijama. Niko nije pohvalio novu metodologiju, svi se osećaju zakočeno, posebno Severna Makedonija i Albanija, za koje smo mi iskazali više puta, a evo videla sam danas i predsednik Vučić javno da nam je zaista žao što nisu počeli pregovore, da ih potpuno podržavamo i da želimo da uđu u taj proces, jer je to dobro za sve. Znate, kada se uđe u taj proces, svi moraju da ispunjavaju određene obaveze i kriterijume, a to donosi i bolju saradnju.
Moram da vam kažem da je samo Srbija bila i ja sam predstavila našu spremnost za novu metodologiju, da smo je pohvalili, jer nema smisla kuditi ono što ste prihvatili, nego videti kako možete na najbolji mogući način, pojačavajući dinamiku, ulažući što više energije da izvučete najbolje za zemlju i najbolje za građane i mislim da smo u tome pokazali odgovornost. Nismo se durili, nismo se bunili, nismo se ni hvalisali, ni busali u grudi, nego radimo svoj posao. To je evidentirano i ja verujem da ćemo uz ovakvu dinamiku reformi i uz političko vođstvo i predsednika i premijerke i svih nas koji radimo to zaista moći da ostvarimo dobre rezultate. Hvala.

Šesto vanredno zasedanje , 24.06.2021.

Zahvaljujem na pitanju.
Više puta sam govorila o novoj metodologiji, ali razumem da to nije tako, hajde da kažem, možda ni zanimljiva za širu javnost tema, ali je vrlo važna. Zato što ona zaista uokviruje proceduralno i politički jedan proces koji je zapravo vodeći proces, dakle, strateški prioritet Vlade Republike Srbije, ne samo spoljnopolitički, već i u onom delu reformi koje su zaista deo naših najvažnijih unutrašnjih reformi.
Pokušaću ukratko da pojasnim. Nova metodologija je inicirana zbog toga što, odmah da se razumemo, ne zbog Srbije, ona je pre svega bila usmerena na one zemlje koje je trebalo da otpočnu pregovore, a evo još ih nisu otpočeli, a to su Severna Makedonija i Albanija.
Onda se postavilo pitanje, kako će biti primenjena na zemlje koje su već u procesu? Dakle, Srbija je u tom trenutku otvorila više od polovine poglavlja ukupnih, jer je tada postojao sistem 35 pojedinačnih poglavlja. Onda se postavilo pitanje, a pošto smo mi rekli i predsednik i premijerka, odmah prihvatili inicijativu, time pokazavši potpunu samouverenost i želju u smislu naše opredeljenosti za evropski put, pritom još uvek neznajući kako će ta metodologija da izgleda, jer smo hteli da pokažemo dobru volju i poverenje i rešenost da idemo u tom pravcu. Onda je izbila pandemija i sve prolongiralo, ništa se nije dešavalo cele prošle godine.
Zemlje članice su morale zajedno sa komisijom da definišu kako će ta metodologija da se primeni na proces Srbije i donekle naravno i Crne Gore koja je takođe odmakla u pristupnom procesu.
Sve smo mi to definisali, ja neću da vas zamaram detaljima, ja sam samo za dva meseca, recimo novembar, decembar, imala preko pa možda i 100 sastanaka na temu nove metodologije sa svim predstavnicima i institucija evropskih, i zemalja članica, itd. Dobila sam odrešene ruke i puno poverenje predsednika i premijerke da uđem u taj proces da se odmah pripremimo za taj proces ovako kako je premijerka objasnila, administrativno, strukturno, da prilagodimo sve ono da bismo iz toga što je prilično zahtevna promena i zahtevna metodologija izvukli najbolje za našu zemlju i naše građane. Pokazali smo čvrstu odlučnost.
Mi smo to uradili i to uopšte nije lak posao odmah da vam kažem. Vi znate, vi ste ipak svi poslanici, menjati neke strukture, menjati neke ustaljene obrasce, to nije jednostavan posao. Imala sam punu političku podršku i zajedno smo se dogovarali i došli do najboljih rešenja. U tom smislu je Srbija jedina zemlja koja je to potpuno u svoj sistem unela, dakle u pregovaračke strukture.
Jedna, takođe važna novina, jeste da se traži političko vođenje procesa. Šta to znači? To znači da svi najviši zvaničnici, uključujući i predsednika i premijerku, a sreća je da mi radimo u sinergiji, sreća je da su naša Vlada i predsednik na istim linijama kada su u pitanju ključne reforme i ono što je važno za naš evropski put, da se zaista, posebno u domenu vladavine prava, u domenu koja je ključna i na osnovu koje se meri ukupan napredak zemlje i koja daje mogućnost ili ne daje da se ide u dalje pristupne korake.
Mi smo sve to uradili, već sam to pojasnila, da su se i predsednik i premijerka zaista aktivno i čak i do detalja u nekim oblastima vladavine prava uključili što je i dalo rezultate i što je dalo jedan novi zamajac, jednu dinamiku u celom procesu. Sam proces proširenja, vi vrlo dobro znate, nije popularan, posebno među nekim zemljama članicama. Mislim da je premijerka o tome više puta govorila. To nije popularno ni reći javno i oni ne žele to javno da kažu, ali zaista pokazuju neku vrstu otpora za neke dalje korake.
Znate šta, ja se ne bih posebno žalila što se tiče našeg puta jer mi smo mnogo uradili i svi znaju da smo uradili i to ne može da se ignoriše. Možda nas frustrira po neki korak koji se ne učini, ali znate, Severna Makedonija koja je promenila ime zemlje, koja je promenila puno stvari politički teških, nažalost, još uvek nije otpočela pregovore, jer zaista postoje otpori ne samo nekih bilateralnih uslovljavanja, nego i otpori prema proširenju.
Što se tiče nas, kao što sam rekla, nismo napravili sada neki korak od sedam milja, ali važan korak koji pokazuje da se ne mogu ignorisati napori i uspesi i ono što je pre svega važno za naše građane, znači konkretne reforme koje smo sproveli.
Premijerka je govorila oko klastera tri i četiri. Ako želite još detalja, uvek mogu da dođem i na Odbor za evropske integracije da predstavim detaljnije sve ovo, ali u svakom slučaju, ogroman posao je iza nas, ogroman posao je i pred nama, ali rešenost postoji i mislim da su to svi prepoznali. Mogu da vas uverim da na jednom dnevnom nivou timski radimo i volela bih da se i parlament još više uključi, a dosta je već uključen, zaista, dosta je i uključen, tako da mislim da u toj sinergiji mi radimo najbolje za našu zemlju.
Da li je uvek sve idealno, da li je onako kako želimo, daleko od toga, to je težak proces. Znate, potpuno je različit pregovarački proces danas od onoga kako su pregovarale Bugarska, Rumunija, pa i Hrvatska, hajde da kažem ove članice koje su relativno skoro. To je potpuno drugačiji proces. To nam svaki put kažu i predstavnici, da kažem, starih zemalja članica institucija, to je neuporedivo. Ali nije na nama da se žalimo nego da radimo i da odgovorno branimo naše interese i da znamo šta nam je put i naravno da ponekad pokažemo i strpljenje, ali i da jasno predočimo šta su i naša očekivanja od EU i od samog procesa. Hvala.