JADRANKA JOKSIMOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je u Beogradu 1978. godine. Diplomirala je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu 2002/03. na smeru Međunarodni odnosi, i završila master studije na Fakultetu za ekonomiju i političke nauke na Univerzitetu „ALFA“ u Beogradu 2011/12. godine.

Bila je dobitnik stipendije Ambasade Kraljevine Norveške za „Generaciju koja obećava“ 2001. godine, a 2000/01. godine i stipendije Fonda za talente Vlade Srbije “Za najtalentovanije studente u Srbiji“.

Bila je učesnik EUVP (European Visitors Programme) – programa za upoznavanje sa institucijama Evropske unije, Brisel/Strazbur 2009. godine.

Karijeru je započela kao demonstrator na Fakultetu političkih nauka.

U Srpskoj radikalnoj stranci je od 2005. do 2007. godine radila kao saradnik Aleksandra Vučića za međunarodne odnose, kao i u redakciji časopisa „Velika Srbija“.

Jedan je od potpisnika - osnivača Srpske napredne stranke 2008. godine.

Tokom 2008. i 2009. godine radila je u Narodnoj skupštini Republike Srbije kao stručni saradnik poslaničke grupe „Napred Srbijo“.

U maju 2012. godine izabrana je za narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije sa liste Srpske napredne stranke.

U Skupštini Srbije obavljala je dužnost predsednika Odbora za kontrolu službi bezbednosti. Tokom njenog predsedavanja značajno su unapređeni kontrolni mehanizmi rada ovog odbora nad službama bezbednosti.

Bila je i član Odbora za evropske integracije, član Zajedničkog odbora za stabilizaciju i pridruživanje, član Stalne delegacije parlamentarne skupštine Saveta Evrope, šef delegacije Centralnoevropske inicijative, kao i predsednik Grupe prijateljstva sa Turskom.

Učestvovala je na brojnim seminarima i međunarodnim konferencijama, kao i na više sastanaka Unapređenog stalnog dijaloga Srbije i EU.

Član je GO i Predsedništva Srpske napredne stranke. Obavlja dužnost internacionalnog sekretara Srpske napredne stranke.

Od aprila 2014. obavlja funkciju ministarke bez portfelja zadužena za evropske integracije.

Aktivno govori engleski jezik, služi se nemačkim jezikom.
Poslednji put ažurirano: 02.12.2020, 13:47

Osnovne informacije

  • Srpska napredna stranka
  • Beograd
  • Beograd
  • 26.01.1978.
    • Ministarka za evropske integracije

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Treće vanredno zasedanje , 25.02.2021.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Naravno, tema kojom ste prekinuli ovo je vrlo važna. Samo bih se nadovezala, to je zaista najbolja opomena nepažnji zaborava i kulture, nažalost zaborava, koja nadam se da će se ovim zaista prekinuti i u našoj zemlji. To je velika stvar. Zaista, daleko od toga da treba da se izvinjavate što ste ovom temom prekinuli moj odgovor.
Što se tiče samog pitanja, uglavnom je premijerka dosta dobro to zaista obrazložila i nema ni potrebe mi toliko da se bavimo analizom onoga što je izvestilac za tzv. Kosovo iz Evropskog parlamenta, ali je važno politički, naravno, pitanje i razumem vaše pitanje.
Znate, Evropski parlament je jedan forum za debatu najrazličitijih političkih stranaka, od liberala, Zelenih, Evropske narodne partije, čak i ekstremne desnice, dakle, i tu se čuje svašta. Može se zaista čuti svašta, ali princip rada Evropskog parlamenta je na kraju donekle sličan i nacionalnim parlamentima, ali u nekim stvarima i znatno različit i svaki amandman koji se usvaja na predlog rezolucije, na primer o Srbiji ili o bilo kojoj drugoj zemlji u procesu, mora da bude rezultat kompromisnih amandmana, znači, da se postigne otprilike neki dogovorni tekst koji će svi prihvatiti.
Ja sam više puta u razgovoru i sa evropskim poslanicima i sa izvestiocem za Srbiju Bilčikom apelovala na to da se jako kritični amandmani ostave u izvornoj formi, da bismo videli koje to tačno političke grupacije u Evropskom parlamentu imaju tako izrazito negativan narativ na primer o Srbiji i da se ne podvode i neki drugi koji navodno kažu da možda i ne bi glasali za takve amandmane, da prosto vidimo kakav bi njihov bio stav i kakvi bi ti amandmani onda bili.
Međutim, praksa Evropskog parlamenta jeste usaglašavanje, ja to razumem, i onda zaista vrlo često kroz te navodno kompromisne amandmane prolaze formulacije i prolaze tekstovi koji zaista nisu ono što zvanična Evropska unija u smislu institucije i Evropske komisije može da stoji iza toga. Ali Evropski parlament je vrlo važan debatni forum i on utiče znatno na kreiranje javnog mnjenja i to je ono što, kao i naš parlament, kao i svi ovde poslanici.
Međutim, ono što je važno to je da kažemo, jer se svake godine kada dođe tema predloga rezolucija, a sad da definišemo, nije usvojena rezolucija u Srbiji, nego su usvojeni amandmani na spoljnopolitičkom odboru, a sama rezolucija bi trebalo oko 24. marta mislim na plenarnom zasedanju Evropskog parlamenta da bude, pa će tada biti dovoljno vremena da sve izanaliziramo i da sve komentarišemo.
Što se tiče izvestioca za tzv. Kosovo gospođe Fon Kramon, ona jeste predstavnik nemačkih Zelenih, dakle, partije Zelenih, i koja zaista pokazuje kontinuitet u jednoj vrlo kritičnoj intonaciji prema svemu u Srbiji, dakle, od onoga što smo već navikli od vladavine prava, već i do zaista nekih oštrijih formulacija koje uopšte nisu primerene Evropskom parlamentu, ali na kraju su možda i primereni. Jer znate, oni izražavaju svoje političke opcije, ali to nije ono što je politika zvanična Evropske komisije koja mora da bude statusno neutralna. Ona mora da bude statusno neutralna jer pet članica Evropske unije ne priznaje nezavisno Kosovo. Zato tzv. nezavisno Kosovo nije moglo da potpiše uobičajeni format Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, koji je inače najviši domet njihovih u ovom trenutku evrointegracionih procesa zato što taj sporazum da bi bio potpun bi morao da bude ratifikovan u svim parlamentima država članica. Naravno da ne bi bio ratifikovan u ovih pet država članica. U tom smislu važno je da građani razumeju da nekada stvari koji dolaze iz Evropskog parlamenta jesu odraz različitih političkih viđenja, različitih političkih grupacija širom Evrope, širom evropskih država, ali nisu ono što je zaista zvaničan stav kakav mora da bude u ovom trenutku i Evropske komisije.
Evo, mislim da je i portparol Evropske komisije Stano danas rekao, kao zvaničnik Evropske komisije, demantovao da se spremaju neki pritisci oko priznanja. Naravno, mi znamo šta su stavovi pojedinih uticajnih država članica i o tome nema dvojbe, ali oni moraju da zadrže tu vrstu statusne neutralnosti i u tom smislu, kažem, ponekada mi se čini da, iako je dobro dati na značaju pre svega Evropskom parlamentu, kao važnom forumu, da bismo videli kakve sve politike u Evropi postoje i kakve sve percepcije u Srbiji postoje. Imajte uvek na umu da su nekada amandmani koje predlažu određene poslaničke grupe zaista vrlo politički intonirane, jer su to političke stranke, kao i ovde parlamentu, koje zastupaju neke svoje interese. S druge strane, usaglašavanje znači da nekad prođe nešto što mislim da je prekritično, nekad opet prođe nešto što je možda prepozitivno za nekoga.
U svakom slučaju, biće dovoljno vremena da analiziramo rezoluciju onda kada bude usvojena u plenumu parlamenta, a to će biti krajem marta. Hvala.

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.12.2020.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, iako je koleginica Čomić u najvećoj meri odgovorila na neke od primedbi prethodno iznetog govora, moram da primetim da je ovde došlo do jednog temeljnog brkanja lončića kada su u pitanju evropske integracije. Samo jedan od segmenata instrumenata kojim se donekle samo, takođe, meri evropski put ili napredak u evropskim integracijama.
Mi ovde ne raspravljamo o izveštaju, koliko sam razumela, nego raspravljamo zaključke koje je Narodna skupština tim povodom po prvi put u plenumu donosi. Mislim da je to jako dobra inicijativa, s tim što osećam potrebu da kažem da sam kao ministar, koji je ovu dužnost obavljao u prethodnih skoro pet i po godina, svaki put dolazila, među prvim mojim aktivnostima je bilo pred Odbor za evropske integracije, uvek u punom kapacitetu i sa svim neophodnim dokumentima i saradnicima, da bismo izašli iz te mantre da su evropske integracije proces za neku samoproklamovanu proevropsku elitu, već su evropske integracije proces za celo društvo.
To je proces u kojem svako ima svoju ulogu. Meni je žao što vi, poslaniče, doživljavajući se isključivo kroz prizmu nacionalne manjine, doživljavate između ostalog izveštaj i sam proces evropskih integracija kao partikularni instrument za ostvarivanje svojih posebnih partikularnih interesa. Ova godina 2020. je pokazala da je proces evropskih integracija, više nije tema ni brzina, ni daljina, tema je dubina održivosti promena koje će da donesu da cela EU i sve zemlje Evrope budu održivije i ekonomski i zdravstveno, u kontekstu opšte održivog razvoja. Zato je EU donela i novu zelenu agendu i digitalizaciju, kao nove instrumente rasta i održivosti Evrope, uključujući naravno i nas koji živimo u Evropi.
Prema tome, politika evropskih integracija je krovna međusektorska politika, u kojoj učestvuje svako ministarstvo, u kojoj učestvuje svaki organ državne uprave, u kojoj učestvuje Narodna skupština, u kojoj učestvuje civilno društvo. Meni je žao što predsednici Nacionalnog konventa danas nisu prihvatili poziv, pozivajući se na tzv, diplomatskim rečnikom rečeno, diplomatsku bolest, jer su time sami sebe lišili ekskluziviteta i privilegija koje kao nacionalni konvent i civilno društvo imaju u procesu evropskih integracija.
Što se tiče prava nacionalnih manjina, već je ovde pomenuto da postoji akcioni plan u okviru Poglavlja 23. Poglavlje 23 je sada deo klastera 1 – fundamentalnih prava, gde smo otvorili svih pet od pet poglavlja. Promenjena je metodologija, menjajte terminologiju svi. Ja sam prva promenila.
Šta znači akcioni plan za ostvarivanje prava nacionalnih manjina? Inače, 2016. godine je ocenjeno da bi bilo dobro da se donese takav poseban plan. Taj plan ne poznaje niti takvu obavezu nije poznavala ni jedna pristupajuća zemlja, osim Srbije. Smatram to našom prednošću, jer smo pokazali da, pored svega onoga što je tzv. meko pravo u oblasti nacionalnih manjina, a to su sve konvencije koje ste između ostalog i pomenuli i za koje je poslanica Kovač rekla da ne postoji, ne postoji pravni tekovina EU, ali i ne treba da postoji jer je to temeljna vrednost EU, to je temeljna vrednost na kojoj počiva sklop EU.
Mi smo ne samo potpisnici svih međunarodnih konvencija, posebno evropskih, već smo zaista iznad nivoa i u zakonodavnom, pa ako hoćete i pravom smislu iznad nivoa mnogih evropskih zemalja. To se konstatuje u svim izveštajima, posebno od 2016. godine na ovamo. Kako to niste videli? Ja imam analizu, ja sam svaki izveštaj u poslednjih deset godina pročitala, i onaj pre 2012. godine, znam ga skoro pa napamet.
Ima jedna druga stvar koja se meni zaista ne dopada, a koju uporno vidim da se pušta u cirkulaciju javnog govora, a to je da se promovišu neka kolektivna nacionalna prava. Ne postoje kolektivna nacionalna prava, to je sve suprotno evropskim vrednostima. Evropske vrednosti poznaju isključivo i jedino ljudska prava, dakle ljudska prava i slobode uključujući prava pripadnika manjina, svih manjina, ne samo nacionalnih manjina.
Prema tome, nemojte molim vas da pričate o jednoj ideji suprotnoj evropskom duhu o kolektivnim pravima manjina. To ne postoji. Da ne govorim o tome da mnoge evropske države, kada kažem evropske u ovom kontekstu mislim na članice EU, uopšte ne poznaju kategoriju nacionalnih manjina, što mislim da je jako loše i što se odražava na neke procese i unutar EU i među članicama EU. Kao što vidite, odražava se i na pristupni proces onih koji su sada, recimo, trebali da otpočnu pregovore, pa nisu. Mislim na Severnu Makedoniju, Albaniju itd. Ima tu uloge i efekata, između ostalog, i tih problematično rešenih ne samo zakonodavnih, već i različitih načina uopšte zakonodavnog okvira vezano za nacionalne manjine.
Prema tome, zaista smatram da se ovakvim pristupom gde posmatrate Izveštaj o napretku ili Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, pazite, to je samo deo procesa, evropske integracije su krovna međusektorska politika održivog razvoja i to je ova godina dokazala. Ovu su samo instrumenti koji u jednom delu, naravno mere, kao što je neko rekao ovde, i ocenjuju nas, daju nam dvojke, trojke i ostalo, to uopšte nemojte da posmatrate na taj način. Onda se mi ne razumemo oko evropskih integracija kao celine procesa.
Društvo i društveni dijalog koji je neko ovde pomenuo oko temeljnih vrednosti EU ili toga da li smo za EU ili nismo, to je prevaziđeno. Nije valjda da se mi bavimo debatom da li smo za EU ili nismo? Šta smo, protiv EU, protiv koncepta? Pa, ko ulazi više u takve debate? Da li ste protiv napretka u onom što jeste civilizacijski domet? Naravno da nismo. Naravno, imamo svoje specifičnosti, kao što je neko rekao, koje su uslovljene sklopom istorijskih događaja, da ne ulazimo i ne vraćamo se stalno u prošlost, ali u svakom slučaju to nije debata. Nije debata da pomirimo više da li smo za EU ili ne, nego kako da svi zajedno budemo održivi, kako da svi zajedno postignemo održivost u Evropi i da ovaj kontinent i mi sve zajedno sa njim, i EU i mi koji smo na putu EU da ovakve krize kakve je ova godina pokazala, ova užasna godina, savladamo na najbolji mogući način.
Pazite, koncept EU je nastao kao koncept kojim se uvodi dijalog mira i solidarnosti umesto ratova koji su pustošili evropski kontinent vekovima. Neću da kažem stotinama godina, zaista vekovima. Pa, nije valjda da smo protiv toga? Naravno da smo za to. Samo je sada pitanje kako zajednički da se udružimo u otpornosti. Zato je EU ove godine donela ekonomski investicioni i usvojila podsticajni plan za zapadni Balkan, gde se velika sredstva opredeljuju da bismo se uskladili sa zelenom i digitalnom agendom kao novim ekonomskim politikama održivog razvoja ekonomskog. Zato je nova metodologija. Zato što se videlo da ovaj proces ide jedan korak napred, dva nazad, da li smo otvorili jedno poglavlje ili ne. Molim vas, mi kada smo otvarali po tri-četiri poglavlja godišnje, kritika je bila – nema veze što smo otvorili poglavlje, bitno da ih zatvorimo. Ako ne otvorimo ni jedno, zašto nismo otvorili ni jedno? Pa, to je tako skučen doživljaj evropskih integracija.
Evropske integracije su krovna međusektorska politika, zadatak za svakog člana Vlade, za svakog poslanika i za svaku instituciju sistema. Pazite, evropske integracije nisu jednostran proces. Ne prilagođavamo se samo mi. I EU koja prima novu članicu, od svog budžeta do različitih drugih instrumenata, mora da se, naravno, usaglasi i upodobi sa novom članicom. To je dvostran proces. Da ne pričamo koliko politika proširenja, neću da ulazim sada u te teme. Ali, zaista, mislim da ste pogrešno shvatili proces kao partikularni instrument za ostvarenje potreba vašeg, da tako kažem, dela manjinske zajednice koju predstavljate.
Meni je žao što postoji toliko podela i među manjinskim zajednicama u Srbiji, između ostalog baš u bošnjačkoj. Održivost se ne temelji na razlikama, nego na združenim i upregnutim snagama. Mislim da je ova godina to pokazala i ja zato verujem da treba da razumemo ovaj proces na pravi način. Ovo je proces održivosti kojim ćemo se mi sa ostatkom Evrope ubaciti u kolosek promena i održivog razvoja.
E, sad, da li ima političkih stvari? O tome će biti, verujem, u toku današnje diskusije dovoljno vremena da o tome diskutujemo, ali zaista sam morala oko ovoga da intervenišem.
Druga stvar, samo još jedno. Rekli ste oko Saveta nacionalnih manjina. Znate šta, ja razumem da ste vi pričali o srednjem nivou vlasti, ali Savet nacionalnih manjina nije lokalna samouprava, nije organ lokane samouprava. Mora biti vrlo precizno i jasno definisane i uloga i načini rada, a mislim da smo to radili na najbolji mogući način i u tom segmentu već treći izveštaj za redom se ne konstatuje nikakvo ne samo pogoršanje, već se pohvaljuje i zakonodavni okvir i ukupna praksa. Hvala.

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.12.2020.

Zaista, ja ću vrlo kratko, da prekinem ovu debatu, ali nekoliko stvari ste rekli.
Prvo, rekli ste da su jezik i kultura kolektivno pravo. Nisu. Oni su činilac zaštićenog položaja nacionalnih manjina, a nisu pravo. Kada već zastupate tu vrstu retorike, onda znajte o čemu pričate.
Drugo, vi ste imali jedan mizogeni nastup prema meni, jer ste me oslovili ministarkom, ja nisam Nušićev lik, i nisam supruga ministra, nego sam ministar. Prema tome, to uvedite sebi u vokabular, žao mi je što nemamo debatnu kulturu da saslušamo odgovor, ali dobro.
Ako zaista smatrate, evo, nažalost, izašao je narodni poslanik, teret dokazivanja je na vama, zato je od vas premijerka tražila da kažete, na kojoj strani to tačno piše, jer ste izneli nešto što zaista nije istina.
Građani odavde, iz ovog parlamenta, iz ove zgrade moraju da čuju istinu, ili makar, ispravne činjenice, a oni neka kreiraju istinu onako kako je blisko njihovim uverenjima i njihovom pogledu na svet. Ali, odavde, činjenice moraju da izađu. Hvala.