JADRANKA JOKSIMOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je u Beogradu 1978. godine. Diplomirala je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu 2002/03. na smeru Međunarodni odnosi, i završila master studije na Fakultetu za ekonomiju i političke nauke na Univerzitetu „ALFA“ u Beogradu 2011/12. godine.

Bila je dobitnik stipendije Ambasade Kraljevine Norveške za „Generaciju koja obećava“ 2001. godine, a 2000/01. godine i stipendije Fonda za talente Vlade Srbije “Za najtalentovanije studente u Srbiji“.

Bila je učesnik EUVP (European Visitors Programme) – programa za upoznavanje sa institucijama Evropske unije, Brisel/Strazbur 2009. godine.

Karijeru je započela kao demonstrator na Fakultetu političkih nauka.

U Srpskoj radikalnoj stranci je od 2005. do 2007. godine radila kao saradnik Aleksandra Vučića za međunarodne odnose, kao i u redakciji časopisa „Velika Srbija“.

Jedan je od potpisnika - osnivača Srpske napredne stranke 2008. godine.

Tokom 2008. i 2009. godine radila je u Narodnoj skupštini Republike Srbije kao stručni saradnik poslaničke grupe „Napred Srbijo“.

U maju 2012. godine izabrana je za narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije sa liste Srpske napredne stranke.

U Skupštini Srbije obavljala je dužnost predsednika Odbora za kontrolu službi bezbednosti. Tokom njenog predsedavanja značajno su unapređeni kontrolni mehanizmi rada ovog odbora nad službama bezbednosti.

Bila je i član Odbora za evropske integracije, član Zajedničkog odbora za stabilizaciju i pridruživanje, član Stalne delegacije parlamentarne skupštine Saveta Evrope, šef delegacije Centralnoevropske inicijative, kao i predsednik Grupe prijateljstva sa Turskom.

Učestvovala je na brojnim seminarima i međunarodnim konferencijama, kao i na više sastanaka Unapređenog stalnog dijaloga Srbije i EU.

Član je GO i Predsedništva Srpske napredne stranke. Obavlja dužnost internacionalnog sekretara Srpske napredne stranke.

Od aprila 2014. obavlja funkciju ministarke bez portfelja zadužena za evropske integracije.

Aktivno govori engleski jezik, služi se nemačkim jezikom.

Osnovne informacije

  • Srpska napredna stranka
  • Beograd
  • Beograd
  • 26.01.1978.

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 29.11.2018.

Pošto je poslanik…
(Ivica Dačić: kakvo je to ponašanje da ti dobacuješ dok ja pričam? Završio sam govor i svašta ću da ti kažem. Šta hoćeš ti bre? Dokle ti ovde glumiš, dobacuješ, izađi bre na izbore brate pa se kandiduj.)
(Čedomir Jovanović: Pa raspiši izbore.)
(Ivica Dačić: Šta je bre tu, pričaš gluposti.)
Evo, ja ću da sačekam, nije problem.
(Ivica Dačić: Čija si ti opozicija bre, moja? Čija? Vučićeva ili njihova, šta? Šta glumiš tu bre? Šta misliš, tebe se neko plaši? Koji si ti faktor bre? Pa tvoje vreme je prošlo, mani me se tim.)

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 29.11.2018.

Neću ovako da pričam dok se ne završi.
(Ivica Dačić: Sram te bilo. Čime sam ja zaslužio da se ti meni tako obraćaš? Čime sam ja to zaslužio? Sram te bilo bre, molio si me da ti dam obezbeđenje bre kada sam bio ministar unutrašnjih poslova. Kako te nije sramota?)
Ako mogu sada da odgovorim.
Dakle, pošto je poslanik Đurić, ako se ne varam, postavio pitanje vezano za sadržinu Rezolucije Evropskog parlamenta o Srbiji koja je danas u Evropskom parlamentu usvojena, prosto zbog javnosti i zbog građana. Rezolucija Evropskog parlamenta ima jedan širok kontekst, učestvuju sve poslaničke grupe Evropskog parlamenta. Kao što vidite, i u našem parlamentu imamo najrazličitija mišljenja, tako i u Evropskom parlamentu imate od ekstremne levice do ekstremne desnice, potpuno različite percepcije, predlozi. Neki od njih, videćemo da li će biti u sazivu novog Evropskog parlamenta posle evropskih izbora, ali to je, mislim, procedura, to je demokratija, dakle u onome što čine evropske institucije.
Dakle, vi ste izneli zapravo jednu neistinu, odnosno povezali ste činjenicu da u tekstu jeste Rezolucije u članu 26. naglašeno da ne bi trebalo da budu rešenja etnički čiste države u regionu, ali istovremeno ste ispustili da kažete da poslednja rečenica tog 26. člana kaže da svaki dogovor koji bi mogao biti prihvatljiv i dogovoren uzajamno u nekoj dobroj veri, može da imajući u vidu naravno ukupnu stabilnost i međunarodno pravo, može biti prihvatljiv. Znači, zarad istine i zbog građana, uvek trebalo bi da citirate dokumenta onako kako su napisana.
Međutim, nešto drugo sam ja želela da kažem, a to je da mi je jako žao što je ova Rezolucija nekako, čini mi se, pala u trenutku da nisu obuhvaćene stvari koje bi zaista trebalo da budu obuhvaćene Rezolucijom Evropskog parlamenta, a to je upravo namera da se granice, kako god ih ko doživljavao, menjaju i to od strane jedne suverene države u regionu, a to je Albanija.
To je ono što je Tirana nedavno, dakle sa Prištinom, videli ste vrlo dobro na jednoj zastavi, albanskoj zastavi, potpisala sporazume koji se tiču, verovali ili ne, čak i pitanja zajedničke dijaspore. Znate, kada imate dijasporu, znači imate jednu maticu, što nesumnjivo ukazuje na činjenicu da se radi o pokušaju i početku procesa prisajedinjenja, koji se suprotan temeljima evropskim vrednostima, koji je suprotan temeljnim vrednostima evropskog poretka koje je Organizacija za evropsku bezbednost u saradnji sa svojim državama učesnicima postavila, a čiji je Albanija punopravni član, između ostalog imate zajednički fond za spoljnopolitičke aktivnosti u cilju pristupanja EU zajedničkog 2025. i podržanu Strategiju albanskog nacionalnog ujedinjenja do 2025. godine.
Prema tome, naravno, to ne treba da bude u Rezoluciji o Srbiji, ali kada već pričamo o tome kave se vrednosti i kakvi se principi poštuju, onda bi trebalo da skrenemo pažnju i svi mi i vi kao poslanici u parlamentu Republike Srbije, vašim kolegama poslanicima u evropskom parlamentu, da uzmu u obzir i da reaguju na ovakve stvari.
Da li je bilo dovoljno vremena ili ne? Mislim da je bilo dovoljno vremena jer su neki usmeni amandmani koji nisu povoljni po Srbiju izgleda stigli do njih. Znači, mene živo interesuje da li su ti amandmani koji tretiraju na loš način Srbiju stigli od naših poslanika na vreme, ali nisu stigle ove informacije koje su od suštinskog značaja ne samo za našu zemlju nego za region, a u širom kontekstu i za EU? Posebno to očekujem od tzv. „proevropskih stranaka“ u ovom parlamentu i mislim da je to nešto za šta bi svi trebali da značajnije obratite pažnju.
Druga stvar, što se tiče samog teksta rezolucije i vezano za ulogu Srbije u procesu i pomirenja u regionu i dijaloga Beograda i Prištine, ni jednog trenutka ne postoji u ovoj, ni u jednom paragrafu ove Rezolucije ne postoji negativna odrednica ili negativna konotacija Srbije, kao aktivnog regionalnog učesnika, partnera EU i nekoga ko je mnogo doprineo regionalnoj stabilnosti.
Kažem, posebno me zabrinjava što nije stiglo do poslanika EU, ja jesam i odmah da kažem, svoj posao radila i obaveštavala i zvala, ali mislim da je to ipak posao i za parlamentarce u Nacionalnom parlamentu Srbije. Mislim daj e to pitanje koje bi trebalo sve nas mnogo više da brine, jer u ovakvim okolnostima onda je zaista pitanje do kakvih rešenja uopšte može da se dođe, bilo da se tiču promena granica, delijenacije, razgraničenja, demarkacije, čega god hoćete da nazovete.
Prema tome, trenutak nije baš najpogodniji, čini mi se da postavite na legitiman način to pitanje. Mogli ste mnogo drugih, ja bih rekla kredibilnijih pitanja da postavite u pogledu ove Rezolucije. Hvala,

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 29.11.2018.

Zahvaljujem.
S obzirom da je tema reforma pravosuđa jedna od najvažnijih tema u okviru Poglavlja 23. i 24. vladavine prava, mislim da zaista mora još jednom da se ponovi i naglasi koliko je izmena onih odredbi, ustavnih odredbi koje se tiču izbora nosilaca pravosudnih funkcija bila važna, odnosno amandmana ustavnih koji bi trebalo da regulišu ovaj proces.
Mislim da je jako važno ponoviti da je Srbija i verujte, kada uporedite praksu svih zemalja kandidata u pristupnom procesu, niko nije imao ovako transparentan i inkluzivan proces javne debate uključujući sve zainteresovane javnosti, profesionalnu, akademsku, naravno predstavnike države, ali i profesionalnih organizacija, u tri kruga javne rasprave, debate uz aktivno učešće Venecijanske komisije koja je jedino referentno telo ili najreferentnije i u Evropi, a i šire, da proceni da li su ustavni amandmani.
Dakle, u skladu, ne sa KIK i Noterom, dakle sa zajedničkim komunitarnim pravom ili zajedničkim postignućima EU, jer toga nema, to ne postoji. Ne postoji jedan model u Evropi sa kojim morate da se usaglasite, sve države su regulisale to na potpuno različite načine, ali postoje dobre evropske pravne prakse. Venecijanska komisija je nakon čitavog tog, da kažem, faze i čitavog seta okruglih stolova i različitih konsultacija donela, dakle, sekretarijat je memorandum doneo u kojem je naglašeno da je Srbija ispoštovala sve najbolje pravne prakse, da je u skladu sa preporukama Venecijanske komisije način izmene nosilaca pravosudnih funkcija.
Zbog čega ovo kažem? Vi se sećate verovatno, iako kažete da niste aktivno u politici, ali pretpostavljam da se sećate Ustava iz 2006. godine koji ni jednog trenutka nije prošao, dakle ni prineti bilo kakvoj javnoj debati koji je tada podržan od većine tadašnjih učesnica parlamentarnog života Srbije, koji je nakon toga, svi izveštaji koji su stizali od Evropske komisije, posebno izveštaji, a tek onda 2009. godine i nesrećni pokušaj reforme pravosuđa, svi izveštaji 2009, 2010, 2011. godine Evropske komisije su konstatovali ogroman broj nerešenih, zaostalih slučajeva. Konstatovali su direktan pritisak na izbor nosilaca pravosudnih funkcija, jer su postojale odredbe, podsetiću vas da postoji probni rad za nosioce pravosudnih funkcija od tri godine, što je ovim ustavnim amandmanima, ne anulirano, nego je izbačeno, čime se smanjila bilo kakva mogućnost uticaja i političkog uticaja na nosioce pravosudnih funkcija.
Takođe je bila odredba vezana za ulogu Skupštine u izboru nosioca pravosudnih funkcija, koja je znatno kritikovana godinama unazad. Mislim da su ovo ključne stvari koje, naravno reći ćete implementacija, i naravno implementacija, odnosno delotvorno sprovođenje je najvažnije. Dakle, sa tim se slažemo, ali mislim da ne bi bilo fer da ne pomenete sve ove aktivnosti koje su zaista najbolja praksa i koje su ocenjene na najpozitivniji mogući način.
Sledeća stvar, donet je zakon na koji se dugo čekalo, o besplatnoj pravnoj pomoći koji je bio vrlo problematičan, sa stanovišta interesa različitih profesionalnih organizacija, a koji zapravo ima za cilj da se po prvi put u Srbiji uspostavi besplatna pomoć i sistem koji je važan za najugroženije grupe u našem društvu, znači za one najranjivije i najugroženije. Mislim da je to jako važno i sa socijalnog stanovišta, da ljudi mogu da finansiraju pružanje pravne pomoći.
Takođe, Zakon o sprečavanju korupcije dostavljen je Evropskoj komisiji, ako se ne varam u julu ove godine, data je preporuka da ide na Stalno telo Saveta Evrope GREKO koji treba da da svoje komentare na to. Mi očekujemo da se to uskoro, i mislim da je to početkom oktobra, sad zaista nisam sigurna, ne bavim se direktno time, ali u svakom slučaju Vladi su prosleđeni komentari i mislim da ćemo sa tim zakonom vrlo brzo ući u proceduru. Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, izvanredno značajan zakon. To su sve zakoni koji su jako dugo kasnili i koji su sada usvojeni, te zaista smatram da reći da se ne radi ništa po pitanju reforme pravosuđa, efikasnosti, odgovornosti, transparentnosti, nije tačno.
Samo ću vam još odgovoriti, ako mi dozvolite, na vaše pitanje vezano za debatu u prištinskom tzv. parlamentu ili kosovskom parlamentu. Znate, parlament u Prištini ne raspravlja o dijalogu. Predstavnici tzv. vlade Kosova se obraćaju parlamentu u Prištini samo onda kada traže podršku za deligitimizaciju i rušenje dijaloga, briselskog dijaloga. Dakle, nema tamo debate o potencijalnim rešenjima, zato što rešenja još uvek nisu ni na vidiku. Samo povlače, na žalost, parlament da legitimišu uništavanje i podrivanje sporazuma i briselskog dijaloga, što ova Vlada, kao odgovorna Vlada jedne relativno male države ali koja hoda na visokim potpeticama, ali stabilnim potpeticama principa, nikada nije radila. Mislim da vi to kao poslanik treba da pozdravite. Hvala.

Poslednji put ažurirano: 13.09.2016, 07:39