JADRANKA JOKSIMOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je u Beogradu 1978. godine. Diplomirala je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu 2002/03. na smeru Međunarodni odnosi, i završila master studije na Fakultetu za ekonomiju i političke nauke na Univerzitetu „ALFA“ u Beogradu 2011/12. godine.

Bila je dobitnik stipendije Ambasade Kraljevine Norveške za „Generaciju koja obećava“ 2001. godine, a 2000/01. godine i stipendije Fonda za talente Vlade Srbije “Za najtalentovanije studente u Srbiji“.

Bila je učesnik EUVP (European Visitors Programme) – programa za upoznavanje sa institucijama Evropske unije, Brisel/Strazbur 2009. godine.

Karijeru je započela kao demonstrator na Fakultetu političkih nauka.

U Srpskoj radikalnoj stranci je od 2005. do 2007. godine radila kao saradnik Aleksandra Vučića za međunarodne odnose, kao i u redakciji časopisa „Velika Srbija“.

Jedan je od potpisnika - osnivača Srpske napredne stranke 2008. godine.

Tokom 2008. i 2009. godine radila je u Narodnoj skupštini Republike Srbije kao stručni saradnik poslaničke grupe „Napred Srbijo“.

U maju 2012. godine izabrana je za narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije sa liste Srpske napredne stranke.

U Skupštini Srbije obavljala je dužnost predsednika Odbora za kontrolu službi bezbednosti. Tokom njenog predsedavanja značajno su unapređeni kontrolni mehanizmi rada ovog odbora nad službama bezbednosti.

Bila je i član Odbora za evropske integracije, član Zajedničkog odbora za stabilizaciju i pridruživanje, član Stalne delegacije parlamentarne skupštine Saveta Evrope, šef delegacije Centralnoevropske inicijative, kao i predsednik Grupe prijateljstva sa Turskom.

Učestvovala je na brojnim seminarima i međunarodnim konferencijama, kao i na više sastanaka Unapređenog stalnog dijaloga Srbije i EU.

Član je GO i Predsedništva Srpske napredne stranke. Obavlja dužnost internacionalnog sekretara Srpske napredne stranke.

Od aprila 2014. obavlja funkciju ministarke bez portfelja zadužena za evropske integracije.

Aktivno govori engleski jezik, služi se nemačkim jezikom.
Poslednji put ažurirano: 30.11.2016, 11:47

Osnovne informacije

  • Srpska napredna stranka
  • Beograd
  • Beograd
  • 26.01.1978.

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Dvadeseto vanredno zasedanje , 30.01.2020.

Zahvaljujem.
Pa, evo, ja možda, kao ministar za evropske integracije uz dužno poštovanje svih stavova koji su izneti ovde i sa strane naše premijerke i sa strane poslanika.
Imam samo donekle malo drugačiji pristup, a vezan je za ono što jeste pristupni proces, dakle, iz Srbije, ali i Crne Gore, jer pristupni proces mora da se vodi i ja sam o tome obavestila i odgovarala vam na taj način na vaše pitanje, obavestila relevantne institucije EU, zato što sam podsetila da pristupni proces, ako je jednak za sve mora da bude vođen i po jednakim pravilima.
U tome je suština i dodata vrednost procesa. Dakle, to nije unošenje bilateralnih pitanja u proces, jer mi smo, dakle i Srbija i Crna Gora su zemlje koje pregovaraju, dakle, u pristupnom su procesu, zemlje kandidati za članstvo.
Ali, znate Srbija je jedina država koja pregovara članstvo i koja je imala obavezu, koju smo mi voljno i rado ispunili, da sačini poseban akcioni plan, dakle, nacionalne manjine u okviru Poglavlja 23. dakle, vladavina prava. I mi smo pokazali na taj način da smo kao zemlja nedvosmisleno, jasno, iskreno opredeljeni da poštujemo multietničnost, multikonfesionalnost i svaku drugu različitost koja postoji u našoj zemlji.
Te su crkve i verske zajednice u Srbiji sve slobodne da uređuju svoje unutrašnje, dakle, da strukturiraju svoje odnose unutar crkvi i raspolaganje svojom imovinom po najboljim evropskim standardima. Mislim da to zavređuje pažnju i da treba da bude istaknuto.
Ono što radi Crna Gora, zaista smatram da nije u skladu sa temeljnim principima na kojima počiva i sam proces evropskih integracija i sam pristupni proces.
Dakle, mi radimo naš deo posla u smislu ukazivanja činjenica da ono što se dešava zaista treba na neki način da naiđe na reakciju.
Šta znači reakcija? To je ono pitanje koje ste postavili i na koje je premijerka, ja mislim, dala jedan ispravan odgovor. Dakle, šta su očekivanja? Da li su očekivanja da se povuče ovaj zakon? Lično smatram da neće doći do toga da će iko pozvati Crnu Goru da povuče zakon, jer kao što se zakoni ne pozdravljaju, tako se i zakoni ne povlače po nečijem pozivu, ali alarmirati, na neki način, ne previše, ne unoseći previše tenzije u onako već krhke odnose u regionu, mislim da zaslužuje da bude primenjeno kao instrument, ali to nikakve veze sa Savetom bezbednosti UN nema. To bi bio jedan potpuno pogrešan pristup u okviru multilateralnih mehanizama koji postoje u našoj diplomatiji, tu je OEBS, za početak, Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju, dakle, gde može. Međutim, da li znate šta sam ja primetila? To je da kad god je pitanje vladavine prava i stanja medija u Srbiji svi se iz opozicije, dakle iz nevladinog sektora i te kako pozovu na institucije i kancelarije OEBS, a nisam čula da se iko, dakle, ako idemo već od tog nekog nižeg nivoa alarmiranja, da ne dođemo do toga da baš država odmah diže ti pitanje, niko se nije setio da možda uputi neku vrstu ili pisma ili skretanja pažnje i tako dalje nadležnim kancelarijama OEBS, koje se bave različitim dimenzijama, od demokratije ljudskih prava, do slobodnih izbora, poštovanja medija i tako dalje.
Prema tome, zaista mislim da je Srbija odmereno reagovala, zaista mislim da smo uradili i ono kao što je premijerka rekla, složiću se, nije sve vidljivo i ne mora sve da bude tako pretreseno u javnosti, ali mi svakako na odgovor, na način kao pristupajuća zemlja koja ima interes da ima sa Crnom Gorom dobre odnose, ali i te kako ima interes i pravo da zaštiti, pre svega, ljudska prava, da se ne bi dogodilo i nekome drugome. To je vladavina prava, a ne samo kada štitite interes svoje zajednice ili svojih građana koji predstavljaju naše građane koji se izjašnjavaju kao Srbi, već da se to ne dogodi ni nikome drugome, kao što su očekivanja od Srbije bila u tom pogledu i Srbija ih je voljno, iskreno i dosledno sprovela. E, takva očekivanja, makar tolika treba da se ukažu.
Zaista ne očekujem poziv za povlačenje, da budem sasvim otvorena, ovog zakona, ali svakako da se temeljno preispita kako Crna Gora sprovodi obaveze iz svojih pregovaračkih poglavlja o vladavini prava.
Smatram da je to jedan fer pristup, da bi tako isto svako drugi reagovao da se bilo šta dešava u Srbiji u pogledu statusa, dakle, i neotuđivih verskih prava koji su deo ljudskih prava.
Znači, mi radimo, mislim da radimo razumno, mislim da nismo pogoršali do neslućenih razmera odnose, ali da smo svakako svoj deo posla uradili. Možda on nije uvek vidljiv, ali hoću da građani znaju da sve instance premijerka, predsednik države, Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo za evropske integracije radi svoj posao.
Hvala.

Dvadeseto vanredno zasedanje , 30.01.2020.

Hvala.
Evo, poštovana poslanice, zaista nije moj resor, ali potrudiću se, makar onoliko koliko pratimo tu situaciju u okviru Poglavlja 23 i Akcionog plana koji sam već pomenula za nacionalne manjine. Postoji Memorandum o saradnji u oblasti izdavanja udžbenika na jezicima nacionalnih manjina i na pismima nacionalnih manjina iz 2016. godine.
Da budem iskrena, jedno vreme je najveći problem bio upravo sa udžbenicima na bugarskom jeziku i tu se nekako fokusirala pažnja dok smo rešavali te probleme. Cela procedura ide na sledeći način. Vi znate da se odeljenje opredeljuje na osnovu broja učenika, mora da postoji određeni minimalni broj učenika da bi se formiralo odeljenje. Ako je ispunjen taj uslov, onda se program usaglašava sa nacionalnim savetom, savetom nacionalnih manjina, pa se vrati izbor učenika po odobrenju Saveta udžbenika, pa se onda knjige prevode.
Mogu da vam kažem da je postojao problem i dosta se čekalo na izvesne prevode po katalogu udžbenika koji je odobren, jer nekada nije bilo ni dovoljno prevodioca. I to je bio jedan od problema, a onda, taj prevod i kada se uradi, mora da se verifikuje.
Što se tiče pitanja za Rusine, koje ste konkretno pomenuli, zaista ne znam šta se tu dogodilo. Hvala na signalu. Sigurno sam da će ministar Šarčević pripremiti adekvatan odgovor ili preduzeti neke od aktivnosti.
Mislim da je problem kada ne postoji matična država dodatni, u smislu nekih preciziranih aktivnosti, jer Ministarstvo obrazovanja potpisuje ugovore sa Zavodom za izdavanje udžbenika. Za to novca ima u budžetu, da se oko toga razumemo. To je promocija i podrška nacionalnih zajednica. To je poseban republički fond koji je formiran, tako da, zaista mogu eventualno da obećam u ime ministra Šarčevića da vam dostavimo podatke. Ali, hvala na signaliziranju. Zaista nemam o ovome informacija, ali nikada do sada, osim ove teme koja je bila na dnevnom redu sa bugarskom nacionalnom manjinom, nismo imali ozbiljnijih problema.

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.12.2019.

Zahvaljujem.
Pa, evo, ja ću, naravno, ovo što ste vi, poslaniče, pomenuli u kontekstu regionalne saradnje, inicijativa, ali pre toga, zaista bih morala da prokomentarišem nešto što je prethodni poslanik izgovorio, kao veliki apologeta bivšeg predsednika Tadića, kome je, zaboga, najlepšu pohvalu dao besan izraz lica Angele Merkel pre desetak godina kada je došla u Beograd.
Znate, to što ste sada rekli, to je ili takvo nepoznavanje politike, ili takvo nepoznavanje odgovorne međunarodne politike ili ste zaista oduševljeni vladavinom Borisa Tadića i DS bili i njihovim međunarodnim poslovima i međunarodnim urušavanjem Srbije u svakom pogledu i svakom trenutku.
Izraz lica kancelarke Merkel je tada govorio da je zapanjena da predsednik jedne države, važne države u regionu kao što je Srbija, je davao takva lažna obećanja, koja bi se možda svidela nekima u Evropi, u EU, pa i u nekim pojedinim državama, iako se ne podudaraju sa onima što je srpski nacionalni interes, dakle, da zapanjeno obećavajući predsednik jedne države takve stvari, a zapravo nedovoljno hrabar da ih sprovede u unutrašnjoj politici, jer idu izbori, pa treba obećavati na sve strane, a ne realizovati ništa, to je pohvala ludosti, a ne pohvala pameti.
Prema tome, ono što smo mi radili i što je radio Vučić i zbog čega je Srbija danas cenjena, pa između ostalog, i predsednik doprineo svojim odgovornim pristupom, jeste održivo, racionalno, razumno i izvodljivo, a sa stanovništva Srbije, u najmanju ruku, prihvatljiva rešenja iza kojih bismo mogli da stojimo, bez obećanja o tome da će se drugima svideti i da ćemo zbog drugih raditi, već ono što jeste obaveza, izaći iz jednog začaranog kruga, ali zadovoljiti ono što je interes Srbije, naših građana i naših ljudi.
To su odgovorni političari širom Evrope i sveta prihvatili, jer to su ozbiljni ljudi. To su ljudi koji znaju kad sa nekim pričaju, dakle, da li pričaju sa ljudima koji imaju legitimitet, koji imaju podršku naroda i koji rade u interesu svog naroda. I, verujte, ja sam ministar za evropske integracije skoro pet godina, poštuju vas samo onda kada branite interese svog naroda, čak i kada se sa vama ne slažu.
Oni koji obećavaju i oni koji rade sve u interesu sopstvenog opstanka, dakle, i političkog i svakog drugog, oni nisu cenjeni. Oni su partneri privremeni, sa kojima se, ako može da se izvuče korist za drugu državu, rado sarađuje, ali se isto tako rado odbacuju onoga trenutka kada se vidi da više nemaju svoju ulogu. To nije slučaj sa ovom Vladom. To nije slučaj sa predsednikom Vučićem.
Mi se borimo za naše interese na jedan razuman, vrlo odgovoran, vrlo zreo, a mogu da vam kažem i vrlo odlučan način.
U pravu su moje kolege, ne priča se o svemu u javnosti. Ja nikada nisam izašla kao ministar da vam prepričam kakvi su moji razgovori. Ja se trudim da našim građanima pošaljem poruku da je EU dobra budućnost za Srbiju, ali to ne znači da prećutkujemo i da smo nemi na ono što nije uvek u interesu naše zemlje i da smo neodgovorni ćutolozi u tim razgovorima, koji samo slušaju.
Neko od poslanika je rekao – Tanja Fajon je izvršila pritisak oko izbornih uslova. Nije niko izvršio pritisak oko izbornih uslova. To je bio jedan razuman dijalog i dogovor i uviđanje činjenica da neke stvari mogu da budu bolje, možda čak ne i za našu stranku, da kažem, favorabilne, ali da ukupan kontekst mogu da unaprede i niko nije vršio pritisak.
Pritisak kod odgovornih ljudi dolazi samo od uviđanja potrebe da se stvari još više unaprede u interesu građana. E, u tom interesu građana radio je Vučić i kada je ova stranka, kada smo pokrenuli inicijativu o tom tzv. mini Šengenu, ili regionalnu inicijativu. Naravno, vama se sada obraćam, jer je drugo pitanje na dnevnom redu.
Prema tome, interes građana je celog regiona da se ekonomija uzme kao najbolji okvir za unapređenje odnosa za pacifikaciju celog regiona, za pomirenje, za smanjenje predrasuda. Kada imate četiri osnovne slobode – slobodu kretanja kapitala, slobodu kretanja ljudi, usluga, ideja, na kraju krajeva, vi onda rađate diplomatiju ljudi. To nije više samo međunarodna referenca Vlade, parlamenta, ministra ovog ili onog, diplomatija ljudi.
Dakle, mi živimo u regionu. Jedan od preduslova i evropskih integracija jeste regionalna saradnja. Ali, regionalna saradnja na kraju donosi korist i ekonomsku i političku i bezbednosnu svim građanima naših zemalja. I to je bila rukovodeća ideja, pre svega, naravno, građanima Srbije, ali zašto da ne, i građanima regiona. To nije ni zamena za evropske integracije, niti zbog toga želimo bilo kome da se pravdamo, kao što je više puta rekao predsednik, ja smatram da je u pravu, jer ovo je autentična regionalna inicijativa. Ovo je autentična inicijativa Srbije i predsednika Srbije, koja je uvek doživljavana kao neki hegemon koji ima posebne interese u regionu, a mi nismo hegemon, nego odgovorna država koja želi da i drugi napreduju i da ćemo samo tako biti interesantniji i biti kompetativniji na jednom velikom evropskom tržištu.
Podsetiću vas da je Crna Gora inicijalno reagovala negativno na ovaj predlog. Pojedini ministri iz Vlade Crne Gore su govorili kako to nije dobro za crnogorsku ekonomiju. Ali, znate, ako ste zemlja koja želi da uđe u EU, a Crna Gora je, između ostalog, pa povezano i sa drugim pitanjima oko crnogorske politike, zemlja koja je otvorila najveći broj poglavlja u pregovorima sa EU. To obavezuje.
Ako hoćete da uđete u EU i na mnogo zahtevnije tržište, a nije vam subregionalna i regionalna inicijativa dobra za vašu ekonomiju, pa sa kakvom ćete ekonomijom da izađete na stotine puta jača tržišta, kao što je tržište EU, zajedničko tržište EU?
Prema tome, ovo je neka vrsta dodatne vežbe i praktikovanja dobre ekonomije i kompetitivne ekonomije i za ono što je zajedničko tržište.
Da ne govorim o tome da u tom smislu Crna Gora, naravno, i treba kao zemlja koja je još uvek sa Srbijom prednjačeća zemlja procesa evropskih integracija. Treba da poštuje prava manjinska, ljudska, građanska i verska prava svih onih koji u Crnoj Gori žive.
U tom smislu, mislim da su evropske integracije dobar okvir za razgovor i o toj temi. I to je pametno i zrelo promišljanje, o kojima su i moje kolege govorile. Hvala.