Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Jadranka Joksimović

Jadranka Joksimović

Srpska napredna stranka

Govori

Zahvaljujem, poslaniče.
Hvala i na pohvalama, dobro je da neko prati IPA. Mnogo pričamo o tome i zaista je važno da pomenemo ovo pitanje, zato što pretpristupni fondovi koji stoje Srbiji na raspolaganju, kao zemlji koja pristupa, su zaista doprineli, ne samo u Vojvodini, ono što ste vi pomenuli, već zaista širom Srbije, pre svega regionalnom razvoju, a i naravno u skladu sa našim nacionalnim prioritetima i pre svega našim Nacionalnim planom investicija „Srbija 2025“, gde zaista kombinujemo gde god možemo grantove Evropske unije sa budžetskim sredstvima.
Mi smo nedavno, evo, pre jedno dve nedelje, organizovali jednu veliku konferenciju koju je otvorio predsednik Vučić, a učestvovao je i komesar Varhelji, gde smo zaista, ja sam organizovala tu konferenciju, prošli šta je sve to urađeno u IPA II perspektivi, za naše građane da bude jasnije, to je period 2014-2020. godina, dakle, sedmogodišnji period, koje smo sve projekte iz tih fondova, naravno, kombinujući i sa budžetskim sredstvima i sa svim onim što smo na jedan dobar način programirali i sprovodili, šta smo sve uradili. Dakle, podstakli regionalni razvoj, podstakli brojne projekte iz infrastrukture, iz zaštite životne sredine takođe, saobraćajne, putne infrastrukture, socijalne infrastrukture, digitalne infrastrukture, čak i zdravstvene infrastrukture i, naravno, onih programa koji su usmereni na demokratiju, vladavinu prava, institucionalne reforme u raznim oblastima itd.
Na toj konferenciji zaista smo, ja sad ne bih ponavljala šta smo sve identifikovali kao najvažnije projekte, ali je jako važno ono što čini mi se da je tada i predsednik Vučić rekao, a čini mi se potvrdio i komesar Varhelji, to je da smo odgovorno zaista dobro do sada, spremno i efikasno koristili ova sredstava i u procesu programiranja, dakle, prioritizacije šta je to što je važno, a što se uklapa sa onim što je obaveza države kandidata koja koristi, a to je da bude u skladu sa reformama u oblasti evropskih integracija, sa ukupnim napretkom države i da pokriva one oblasti koje i Evropska unija hoće da podrži u samoj zemlji koja pregovara članstvo.
Isto tako, rečeno je tada i ja ću ponoviti da smo zaista time pokazali da cenimo svaki evro koji je ušao u Srbiju, dakle od poreskih obveznika Evropske unije, i da smo na zaista krajnje odgovoran način, a na korist i dobrobit građanima Srbije, bilo gde da žive u Srbiji, dakle, na bilo kojem mestu u Srbiji da žive, jer ovi programi posebno podstiču razvoj manje razvijenih opština i naravno lokalni ekonomski razvoj.
Kada je u pitanju IPA III perspektiva koju ste pomenuli, to je zapravo sada nova sedmogodišnja perspektiva 2021-2027, koju je, kako ste rekli, opredelila Evropska unija – 14,1 milijardu evra za zemlje kandidate i potencijalne kandidate ukupno, dakle, u ovom sedmogodišnjem periodu, i za koju smo mi već prošle godine, evo da i to spomenem, uradili sve međuresorne konsultacije u Vladi Republike Srbije, pripremili neki načelni okvir i strateški odgovor koji svaka država mora da napiše kao strateški dokument svojih planova, da bismo uspešno programirali i ta sredstva.
Ono što je važno, to je da će u ovoj perspektivi najveći deo sredstava iz te IPA III sedmogodišnje perspektive ići na zelenu agendu i održivo povezivanje. Čak 42,4% sredstava ukupnih će ići na projekte iz životne sredine. Mislim da je ovo jako važno da čuju i lokalne samouprave i svi zainteresovani, dakle, i poslovna zajednica i akademska zajednica, i da na vreme razmišljaju u tom pravcu, jer će se zaista otvarati značajna sredstva.
Istovremeno, to nekako dopunjuje ono što je i „Srbija 2025“, naš investicioni plan, i uopšte što su naši prioriteti, tako da mislim da je zaista važno da se na vreme interesuju i prate posebno lokalne samouprave. Takođe, značajan deo novca će ići na konkurentnost, podsticanje konkurentnosti i inkluzivnog rasta, što je oko 22% ukupnih sredstava, prekogranična saradnja, između ostalog, sa Mađarskom imamo jednu od najboljih prekograničnih saradnji unazad desetak godina, tu će takođe ići sredstva, i naravno na vladavinu prava, dobro upravljanje, usklađivanje sa pravnim tekovinama Evropske unije itd.
Sve u svemu, želim da vam kažem da je Srbija sigurno prednjačeća zemlja u regionu i kao zemlja koja pregovara, koja je uspostavila mehanizme i za programiranje i za sprovođenje međuresorne konsultacije redovno imamo, sve moje kolege ministri, naravno, u dogovoru i sa lokalnim samoupravama, sa akademskom zajednicom, nevladinim sektorom, pratimo ovo i pratimo ono što su prioriteti Evropske unije, jer su to, između ostalog, i naši prioriteti. Novi izvor rasta bi trebalo da bude upravo to ulaganje u zaštitu životne sredine, a koje dolazi ne samo iz finansiranja i budžeta i budžetskih sredstava i evropskih fondova, već i kroz investicije. Upravo su direktne strane investicije najbolji način da na neki način pojeftinite ovaj veoma zahtevan finansijski model zaštite projekata i zaštite životne sredine, jer sve one kompanije koje dođu iz zemalja koje imaju visoke standarde u oblasti zaštite životne sredine, one su svoju tehnologiju, svoj know-how već donose i time, naravno, i nama olakšavaju i pojeftinjuju, a sa druge strane i podižemo udeo onoga što je zelena ekonomija.
Mislim da smo postigli i neki konsenzus u pogledu toga i predsednik i premijerka su vrlo aktivni i prate u skladu sa novom metodologijom i korišćenje IPA fondova, svi smo uključeni u to i zaista mislim da će to biti jedan dodatan podstrek za sve naše građane u narednom sedmogodišnjem periodu, a svakako će doprineti, naravno, i nekom bržem putu evropskih integracija.
Vama hvala zaista na interesovanju. Vrlo često pričamo o drugim aspektima evropskih integracija koji su visokopolitički, ne uvek tako prijatni u nekim segmentima, ali dobro, proces je kompleksan, ali ovo je važna komponenta od koje svaki građanin u Srbiji je do sada, u svakoj od opština u Srbiji, video makar neku korist. Da li je to bila lokalna infrastruktura ili je to postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda ili programi lokalnog ekonomskog razvoja ili IPARD programi za poljoprivredu, za ruralni razvoj, nabavljanje i zanavljanje opreme i mehanizacije, što je takođe deo našeg prava na korišćenje IPA fondova, mislim da je zaista značajno da o tome govorimo, a time podignemo i svest svih da se više zainteresuju.
Nije to kvantna fizika, znate, nije lako napisati projekat, ali postoje procedure može se to naučiti, mi već radimo sa lokalnim samoupravama širom Srbije, sa zainteresovanim korisnicima da nauče pravila pisanja zrelih projekata, jer zrelost projekta je ključno za dobijanje sredstava iz evropskih fondova, ali kažem to nije nešto što ne može da se nauči ponekad mi to mistifikujemo, mnogi već u Srbiji to dobro rade, dobro koriste i cilj je da to podignemo na još viši nivo sve u interesu održivog rasta i razvoja naše zemlje, što je prioritet Vlade Republike Srbije.
Hvala.
Zahvaljujem.
Predsednica Vlade je već dosta rekla, ja bih nekoliko stvari samo dodala.
Imajući u vidu da sam u poslednje vreme sa predsednicom Vlade bila na važnim skupovima, i u Beču, onda smo bili u Luksenburgu, ono što želim da znaju i naši građani, naravno i narodni poslanici, to je da postoje mnoge stvari koje se ne vide u javnosti i mi ne pričamo i njima, jer se ponašamo kao ozbiljna i odgovorna država, ozbiljna i odgovorna diplomatija, naše kongresne diplomatije su vrlo žive, vrlo uspešne, delo su timskog rada i dogovora i sa predsednikom i sa premijerkom, ja kao resorni ministar, svi drugi ministri, dakle, mi vrlo uspešno, timski radimo, međusobno koordiniramo i sve to rezultira nekim koracima koji možda nisu veliki, nisu od sedam milja, ali su i te kako važni i izdvajaju uspehe Srbije čije se reforme i reformski rezultati ne mogu ignorisati.
Posledica toga jeste i održavanje političke međuvladine konferencije po novoj metodologiji, na kojoj smo potvrdili primenu nove metodologije, na kojoj smo uspeli, odmah da vam kažem, uz naše ozbiljne pripremne aktivnosti i traženje da potvrdimo defakto činjenicu da je klaster 1 otvoren, imajući u vidu da je to ključni klaster vladavine prava koji sadrži pet poglavlja koja su već otvorena, dakle kriterijumi za otvaranje su ispunjeni.
Vrlo je bilo važno sa naše strane taj jedan razuman zahtev koji smo uputili, koji je deo jedne ozbiljne pregovaračke i pozicije sa naše strane, da se konstatuje da je primena nove metodologije zapravo znači i otvaranje klastera 1, jer kad je otvoren klaster 1 to znači da su jasniji kriterijumi i politički kriterijumi, instrumenti za merenje ukupnog napretka u odnosu na koje će države članica odlučivati o onome što je premijerka govorila, klasteru 3 - konkurentnosti uključivom rastu i klasteru 4 – zelenoj agendi i digitalizaciji.
Mi smo ta dva klastera, tri i četiri, koji ukupno imaju 12 poglavlja, klaster tri ima osam i klaster četiri ima četiri, za dva meseca, možda nešto malo više ili malo manje, sada već ne mogu da vremenski preciziram, ali mi smo paralelno radili na pripremi nekoliko pregovaračkih pozicija. Neka su poglavlja već bila u okviru tih klastera otvorena, neka smo pripremali, što nije ni malo jednostavan zadatak, to traži jasnu koordinaciju, političko vođenje procesa, jasne vremenske odrednice, uključenost svih. Mi smo izmenili naše pregovaračke strukture, uveli koordinatore za svih šest klastera, dakle, državne sekretare, pomoćnike ministara iz resornih ministarstava, koji će podići nivo odgovornosti za političku implementaciju.
Predsednik Vučić i premijerka Brnabić su na nedeljnom nivou sazivali sastanke svih aktera, posebno vezane za vladavine prava, prolazili tačku po tačku, videli gde su kašnjenja, gde su objektivna, gde su zaista potrebe nešto vremenski duže i hoću da vam kažem da su to rezultati koji se nisu mogli ignorisati, tako da nije to nikakva tehnikalija što smo otvorili klaster jedan, već je to deo delimičnog priznanja svih država članica koje su imale reči hvale za nas na ovoj međuvladinoj konferenciji. Dakle, najveći broj članica je imao reči hvale za Srbiju i moram da vam kažem da je premijerka na jedan vrlo argumentovan način, faktografski precizan, predstavila sve naše aktivnosti, a kada odete na nivou delegacije, na nivou premijera i da razgovarate sa ministrima, time pokazujete spremnost da ste otvoreni, transparentni, da hoćete da čujete i kritiku, da ste spermini da odgovorite, da ste spremni da kao ravnopravni partner učestvujete u tom dijalogu.
Jesmo mi zemlja kandidat, ali nijednog trenutka se ne osećamo ni inferiorno, niti na bilo koji način manje važno i manje vredno. Mi smo važan partner EU. Postoje zahtevi koji se moraju ispuniti, takav je proces, ali niko sa nama ne razgovara bez uvažavanja, što mislim da je posledica jedne ozbiljne i odgovorne politike, koju godinama vodimo.
Što se tiče regionalnih skupova, evo u Beču konkretno, to su takođe bile gotovo anegdotska dešavanja na ovim kongresima i konferencijama i skupovima, ali moram da vam kažem da, za razliku, ja sam bila na panelu ministara za evropske integracije zapadanog Balkana i ja sam to već rekla u javnosti, tako je provejavao neki duh bez entuzijazma prema evropskim integracijama. Niko nije pohvalio novu metodologiju, svi se osećaju zakočeno, posebno Severna Makedonija i Albanija, za koje smo mi iskazali više puta, a evo videla sam danas i predsednik Vučić javno da nam je zaista žao što nisu počeli pregovore, da ih potpuno podržavamo i da želimo da uđu u taj proces, jer je to dobro za sve. Znate, kada se uđe u taj proces, svi moraju da ispunjavaju određene obaveze i kriterijume, a to donosi i bolju saradnju.
Moram da vam kažem da je samo Srbija bila i ja sam predstavila našu spremnost za novu metodologiju, da smo je pohvalili, jer nema smisla kuditi ono što ste prihvatili, nego videti kako možete na najbolji mogući način, pojačavajući dinamiku, ulažući što više energije da izvučete najbolje za zemlju i najbolje za građane i mislim da smo u tome pokazali odgovornost. Nismo se durili, nismo se bunili, nismo se ni hvalisali, ni busali u grudi, nego radimo svoj posao. To je evidentirano i ja verujem da ćemo uz ovakvu dinamiku reformi i uz političko vođstvo i predsednika i premijerke i svih nas koji radimo to zaista moći da ostvarimo dobre rezultate. Hvala.
Zahvaljujem na pitanju.
Više puta sam govorila o novoj metodologiji, ali razumem da to nije tako, hajde da kažem, možda ni zanimljiva za širu javnost tema, ali je vrlo važna. Zato što ona zaista uokviruje proceduralno i politički jedan proces koji je zapravo vodeći proces, dakle, strateški prioritet Vlade Republike Srbije, ne samo spoljnopolitički, već i u onom delu reformi koje su zaista deo naših najvažnijih unutrašnjih reformi.
Pokušaću ukratko da pojasnim. Nova metodologija je inicirana zbog toga što, odmah da se razumemo, ne zbog Srbije, ona je pre svega bila usmerena na one zemlje koje je trebalo da otpočnu pregovore, a evo još ih nisu otpočeli, a to su Severna Makedonija i Albanija.
Onda se postavilo pitanje, kako će biti primenjena na zemlje koje su već u procesu? Dakle, Srbija je u tom trenutku otvorila više od polovine poglavlja ukupnih, jer je tada postojao sistem 35 pojedinačnih poglavlja. Onda se postavilo pitanje, a pošto smo mi rekli i predsednik i premijerka, odmah prihvatili inicijativu, time pokazavši potpunu samouverenost i želju u smislu naše opredeljenosti za evropski put, pritom još uvek neznajući kako će ta metodologija da izgleda, jer smo hteli da pokažemo dobru volju i poverenje i rešenost da idemo u tom pravcu. Onda je izbila pandemija i sve prolongiralo, ništa se nije dešavalo cele prošle godine.
Zemlje članice su morale zajedno sa komisijom da definišu kako će ta metodologija da se primeni na proces Srbije i donekle naravno i Crne Gore koja je takođe odmakla u pristupnom procesu.
Sve smo mi to definisali, ja neću da vas zamaram detaljima, ja sam samo za dva meseca, recimo novembar, decembar, imala preko pa možda i 100 sastanaka na temu nove metodologije sa svim predstavnicima i institucija evropskih, i zemalja članica, itd. Dobila sam odrešene ruke i puno poverenje predsednika i premijerke da uđem u taj proces da se odmah pripremimo za taj proces ovako kako je premijerka objasnila, administrativno, strukturno, da prilagodimo sve ono da bismo iz toga što je prilično zahtevna promena i zahtevna metodologija izvukli najbolje za našu zemlju i naše građane. Pokazali smo čvrstu odlučnost.
Mi smo to uradili i to uopšte nije lak posao odmah da vam kažem. Vi znate, vi ste ipak svi poslanici, menjati neke strukture, menjati neke ustaljene obrasce, to nije jednostavan posao. Imala sam punu političku podršku i zajedno smo se dogovarali i došli do najboljih rešenja. U tom smislu je Srbija jedina zemlja koja je to potpuno u svoj sistem unela, dakle u pregovaračke strukture.
Jedna, takođe važna novina, jeste da se traži političko vođenje procesa. Šta to znači? To znači da svi najviši zvaničnici, uključujući i predsednika i premijerku, a sreća je da mi radimo u sinergiji, sreća je da su naša Vlada i predsednik na istim linijama kada su u pitanju ključne reforme i ono što je važno za naš evropski put, da se zaista, posebno u domenu vladavine prava, u domenu koja je ključna i na osnovu koje se meri ukupan napredak zemlje i koja daje mogućnost ili ne daje da se ide u dalje pristupne korake.
Mi smo sve to uradili, već sam to pojasnila, da su se i predsednik i premijerka zaista aktivno i čak i do detalja u nekim oblastima vladavine prava uključili što je i dalo rezultate i što je dalo jedan novi zamajac, jednu dinamiku u celom procesu. Sam proces proširenja, vi vrlo dobro znate, nije popularan, posebno među nekim zemljama članicama. Mislim da je premijerka o tome više puta govorila. To nije popularno ni reći javno i oni ne žele to javno da kažu, ali zaista pokazuju neku vrstu otpora za neke dalje korake.
Znate šta, ja se ne bih posebno žalila što se tiče našeg puta jer mi smo mnogo uradili i svi znaju da smo uradili i to ne može da se ignoriše. Možda nas frustrira po neki korak koji se ne učini, ali znate, Severna Makedonija koja je promenila ime zemlje, koja je promenila puno stvari politički teških, nažalost, još uvek nije otpočela pregovore, jer zaista postoje otpori ne samo nekih bilateralnih uslovljavanja, nego i otpori prema proširenju.
Što se tiče nas, kao što sam rekla, nismo napravili sada neki korak od sedam milja, ali važan korak koji pokazuje da se ne mogu ignorisati napori i uspesi i ono što je pre svega važno za naše građane, znači konkretne reforme koje smo sproveli.
Premijerka je govorila oko klastera tri i četiri. Ako želite još detalja, uvek mogu da dođem i na Odbor za evropske integracije da predstavim detaljnije sve ovo, ali u svakom slučaju, ogroman posao je iza nas, ogroman posao je i pred nama, ali rešenost postoji i mislim da su to svi prepoznali. Mogu da vas uverim da na jednom dnevnom nivou timski radimo i volela bih da se i parlament još više uključi, a dosta je već uključen, zaista, dosta je i uključen, tako da mislim da u toj sinergiji mi radimo najbolje za našu zemlju.
Da li je uvek sve idealno, da li je onako kako želimo, daleko od toga, to je težak proces. Znate, potpuno je različit pregovarački proces danas od onoga kako su pregovarale Bugarska, Rumunija, pa i Hrvatska, hajde da kažem ove članice koje su relativno skoro. To je potpuno drugačiji proces. To nam svaki put kažu i predstavnici, da kažem, starih zemalja članica institucija, to je neuporedivo. Ali nije na nama da se žalimo nego da radimo i da odgovorno branimo naše interese i da znamo šta nam je put i naravno da ponekad pokažemo i strpljenje, ali i da jasno predočimo šta su i naša očekivanja od EU i od samog procesa. Hvala.
Zahvaljujem, predsedniče.
Zaista ne bih dužila, dosta toga je rečeno. Međutim, izgovoreno je nekoliko stvari koje zaslužuju objašnjenje i to objašnjenje sam dužna da dam pre svega građanima Srbije, a ne toliko poslaniku zato što svaki narodni poslanik ima jasnu i nedvosmislenu obavezu da ako priprema komentar, a ne pitanje, jer ovo je bio komentar, da se pripremi na adekvatan način, da zna o čemu priča, da poznaje temu o kojoj govori da ne bi ni na koji način dezinformisao građane.
Prema tome, vi niste postavili pitanje već ste davali konstatacije i elaborirali nam vašu viziju nečega o čemu nemate zaista očigledno dovoljno informacija ili niste još uvek informacije filtrirali kroz ono što bi trebalo da bude aparat logičnog razumevanja. Zato zaista dugujem građanima objašnjenje.
Prvo, što se tiče današnjeg dana i usvajanje, odnosno početka rasprave o tome, o inicijativi za usvajanje ustavnih amandmana to nije tema kojom se bavimo, kao što je rekla premijerka i potpuno se slažem, samo zbog procesa evropskih integracija. Taj proces je samo, čini mi se, dao jedan jasan okvir i katalizator bio nečega što je trebalo da unesemo u svoj pravni sistem, u onaj deo pravosuđa koji jeste deo vladavine prava.
Pod vladavinom prava, u okviru samih pregovora koje ste pomenuli, podrazumevaju se i borba protiv korupcije i slobode, manjinske slobode, i uopšte sloboda medija, sloboda izražavanja, borba protiv korupcije, protiv organizovanog kriminala, procesuiranje ratnih zločina, osnovne slobode i prava iz svih korpusa građanskih i ljudskih prava i političkih prava. Prema tome, zaista ovo je jedan sigurno važan instrument za ukupno unapređenje onoga što je temelj jedne uspešne i demokratske države, a to jeste nezavisno i efikasno pravosuđe.
Činjenicom da danas započinjemo na neki način u formalnom smislu, mada je taj proces odavno otpočeo sa svim ovim aktivnostima koje smo imali u prethodnih godinu i po dana, ali ta činjenica govori o tome da smo nedvosmisleno posvećeni unapređenju vladavine prava u Srbiji, a to će onda konsekventno i logički dovesti i do procesa i ubrzanja procesa evropskih integracija, to je sigurno.
Dakle, da se razumemo, ovde smo zbog vladavine prava, a ne zbog evropskih integracija. Evropske integracije će biti zapravo jedna posledica logična i normalna posledica unapređenja oblasti vladavine prava u Srbiji onako kako to definiše i nova metodologija pregovora.
Pomenuli ste da li idemo sporo, idemo brzo u evropskim integracijama, tu vašu dilemu, pomenuli ste takođe, poslanik je pomenuo razumevanje da evropske integracije su zapravo jedino merilo evropskih ili brzine dinamike evropskih integracija su reforme. Nažalost, ja moram da vam kažem da bi u teoriji to tako trebalo da bude, a da u praksi to nije tako zato što postoje ukršteni, različiti interesi, geopolitički, geoekonomski, geostrateški, na kraju krajeva, koji vode do toga da se kako se kandidat transformiše i menja, tako se i EU transformiše i menja i tako dolaze na sto neke nove teme .
Samo neodgovorne Vlade kakve smo imali u Srbiji, koje su bile deklarativno veoma proevropske, gde smo imali proliferaciju nekih evropskih deklarativnih stavova ili hiperprodukciju usvajanja zakona koji u praksi nisu značili ništa i koji nisu primenjivani, a pri tom večno zaklinjanje u EU, ne primećujući da se EU menja, ne primećujući da EU ispostavlja i sama sebi i svojim članicama nove zahteve i u tom smislu obaveza odgovorne Vlade, kao što jeste ova Vlada, koja je i otpočela zvanične pregovore 2014. godine u januaru, jeste da prateći ono što se dešava i u samoj EU, što pooštrava kriterijume prema kandidatima, što donosi nove teme, da mi pokažemo da smo činjenično posvećeni procesu, da smo se osnažili, da smo razumeli i da vidimo šta se dešava, a ne samo da se zaklinjemo u evropski put i da u praksi ne radimo ništa.
Podsetiću vas, mnoge te vlade koje su se zaklinjale, donele su i napravile one katastrofalne rezultate, a verujem da to neki od prisutnih danas jako dobro znaju. Na primer, 2009. godine reforma pravosuđa, koja je ocenjena ne od strane Evropske komisije, što je čak i manje relevantno, već od onih zainteresovanih javnosti, profesionalnih pre svega u oblasti pravosuđa, kao katastrofalna, čije posledice, čini mi se da se i dan danas osećaju i utoliko je važniji ovaj proces.
Prema tome, mi smo se kao Vlada opredelili od početka za jedan održiv, ozbiljan, seriozan pristup evropskim integracijama. On možda nije uvek najbrži, ali istovremeno se desilo i u EU dosta stvari koje su doprinele tome da politika proširenja nije više u onakvom fokusu i onakvu podršku da ima kakvu je imala i 2007. pa sve do 2013. i možda 2014. godine.
U to smislu, zaista mislim da na odgovoran, ozbiljan, seriozan i, ja bih rekla, promišljen način pristupamo suštinskim reformama. Vaša je obaveza da govorite u odnosu na svoje stavove, ali mislim da je zaista neverovatno ne primetiti, a primećuje EU i primećuju i države članice, koliko je Srbija pokazala 2020. godine koliko je održiva zemlja, koliko je uradila u svojoj ekonomiji, koliko je uradila u funkcionisanju sistema, ne urušavajući vladavinu prava, što se nije desilo u svim evropskim zemljama, posebno tokom izazovne godine pandemije, koliko smo pokazali evropski način života i osnovne vrednosti solidarnosti, humanosti, čovečnosti i ozbiljnosti, i prema svojim građanima i prema našim komšijama.
Znate, ta retorika iz 2005. godine, iz hibernacije, kada se pričalo, ja čak vama i ne zameram, zašto biste vi to znali kada samoproklamovani eksperti, evo, čitala sam juče, Subotić i Ejdus, komentarišu, ljudi nisu ni razumeli šta je nova metodologija, ne znaju ni koliko klastera ima, ni koji klaster označava koju zajedničku politiku, ni kako je Srbija u okviru svih 35 poglavlja, sada regrupisanih u šest klastera, zapravo duboko ušla u proces premrženosti naših politika sa politikama zajedničkim EU.
Ja hoću građanima da objasnim, i moj cilj je to, i moja obaveza i dužnost, ali da vi toliko ne znate i da mi ovde pričate o Poglavlju 35 koje je u nekom statusu, kako ste rekli, implementacije sporazuma, to nije zamena za dijalog. Poglavlje 35 je bilo zamišljeno kao monitoring, kao praćenje sprovođenja implementacije Briselskog sporazuma, a nije zamena za dijalog. Ne znam stvarno šta su mogli da prate u poslednjih nekoliko godina, imajući u vidu šta sve nije ispunjeno, a pre svega suštinski element, zajednica srpskih opština, što mislim da bi za vas kao građanina Srbije trebalo da bude od velike važnosti i vašeg velikog interesovanja, a možda čak i neke vrste uticaja koju biste mogli da imate na drugu stranu, pa da podignete koliko je važno značenje zajednice srpskih opština za vas kao građanina Republike Srbije.
Na kraju, neću mnogo da dužim, ali pomenuli ste oblast ljudskih i manjinskih prava. Mislim da je koleginica Čomić zaista dobro odgovorila, međutim, ono što želim da znate to je da Srbija potpuno i neprikosnoveno sprovodi ono što je deo mekog prava EU, a to su zapravo sve one zajedničke deklaracije, rezolucije, sva dokumenta koja regulišu oblast ljudskih, manjinskih i uopšte osnovnih prava.
U tom smislu, za pet ili šest poslednjih godina, ja nijednom nisam čula, sem nekih pojedinačnih problema koji su se javljali i koje smo na bilateralnom nivou rešavali sa našim komšijama, ja nikada nisam čula iz EU ni od jednog zvaničnika da Srbija kuburi sa problemom poštovanja prava nacionalnih manjina. Naprotiv, uvek smo pohvaljeni kao neko ko ide i iznad prosečnih evropskih standarda u ovoj oblasti, a premijerka je govorila o zemljama koje čak ne poznaju, nemaju ustavnu kategoriju nacionalne manjine.
Znači, ja mislim da Srbija kao zemlja autohtona, autohtonih pripadnika nacionalne manjine, podjednako važnih i podjednako značajnih građana, dakle svih nas koji ovde živimo, zaista mora da uvede i onaj sistem o kojem je Gordana Čomić govorila, ja se potpuno slažem, a to je meritokratija. Dakle, napredovanje prema zaslugama, a ne zahvaljujući tome što jesmo većina ili smo manjina.
To su stvari koje su učenje demokratije u hodu, to nisu rešile ni neke mnoge zemlje EU ni uopšte zemlje u svetu, ali ja mislim da smo mi zaista na dobrom putu i uveravam vas da je evropska politika Srbije činjenično unapređena, jer smo slabosti uočili, videli smo gde su nam slabosti, videli smo gde su slabosti i sa novim pristupom, odnosno ne slabosti ali jedna dilema koja postoji kod EU kako nastaviti pristupni proces, ne za Srbiju nego generalno za politiku proširenja, mi smo uvideli probleme, uvideli slabosti, redefinisali sve naše strukture, usvojili sve nove, ne samo obrasce nego i dokumente na kojima zasnivamo naš pregovarački proces, imenovali ljude sa visokim nivoom političke odgovornosti za implementaciju onoga što će biti urađeno kroz svih šest klastera u koje su sada objedinjena 35 poglavlja, a da ne govorim o tome o čemu je predsednica Vlade govorila, o spisku značajnom, i ja bih rekla - povelikom, aktivnosti koje smo iz oblasti vladavine prava isporučili u poslednja dva meseca.
Još da vas informišem, čak smo potpuno spremni za dva klastera. Da li će biti otvoreni ili ne, to je pitanje sada i političke odluke i spremnosti EU da aktivno uđe u primenu nove metodologije, od procene da li je bilo dovoljno napretka u oblasti vladavine prava. Ja smatram i moje je pravo da kažem da mislim da je bilo i za više od jednog klastera, ali, to je procena koju će na kraju zemlje članice doneti.
Mi smo se spremili za klaster 3 - Inkluzivni rast i konkurentnost, tu je osam pregovaračkih poglavlja i tu smo potpuno spremni, kao i za klaster 4 - Zelena agenda digitalizacije i održiva povezanost, sa četiri poglavlja, potpuno spremna, sa svim procedurama koje su odobrene i u parlamentu, resornim odborima i nacionalnom konventu, sektoru civilnog društva i poslato Evropskoj komisiji.
Postoje sada brojne procedure. Pitanje je da li će sada i države članice na vreme uspeti da pripreme svoje izveštaje, da sve analiziraju, ali ono što je sigurno, to je da smo mi uradili naš deo posla i zbog toga bi, ja verujem, kao neko ko kaže da je proevropski opredeljen, da budete jako zadovoljni i da pohvalite sav ovaj aktivizam i ovu dinamiku koju smo uneli u naš pregovarački proces. Hvala.
Zahvaljujem.
Premijerka je zaista dobro obrazložila sve aspekte, ali prosto kao ministar za evropske integracije u Vladi Republike Srbije moram da reagujem na jedan rečnik koji meni lično stvarno smeta oko tih diktata, nediktata i ostalog i prebrojavanja patriotskih krvnih zrnaca da li ste za EU, pa ste nepatriota ili ste veliki patriota pa ćete sve što dolazi iz EU i iz Evrope da poništite i da time dokažete svoju dogmatsku prirodu, a vidim da i Ustav doživljavate na dogmatski način što je veliki problem dugo u Srbiji koji postoji.
Ustav je dokument koji bi trebalo da bude u modernom svetu živ dokument koji prati realnosti, koji trasira nove puteve, koji gleda šta je i reflektuje ono što je najbolje za zemlju.
Znate, Ustav iz 2006. godine, između ostalog mene da je neko pitao, ja bi tražila mnogo ranije da se promeni i da uvaži činjenicu da je Srbija ušla u pristupni proces i da je postala pridružena zemlja 2013. godine. Srbija je postala stupanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju na snagu prvo 2009. godine u Srbiji, a onda 2013. godine u EU, pridružena zemlja. To je ugovorni odnos. To je nešto što bi i te kako trebalo da bude reflektovano i da se odrazi u okviru Ustava jedne zemlje. To je valjda normalno.
Znači, ne moramo da menjamo svaku stavku Ustava kada god se nešto menja, a velike i krupne stvari traže naravno da i Ustav kao najviši pravni akt koji daje okvir celom sistemu, zaista prati i neke promene i ide u korak sa realnošću.
Što se tiče pravosudnih reformi, odnosno reformi iz oblasti pravosuđa. Znate šta, ako vi stvarno mislite da je nama trebao Brisel da ukaže na probleme koji naši građani već godinama notiraju na pitanje – šta vidite kao najveći izazov i problem u zemlji, u svakodnevnom životu? Godinama je to bilo zdravstvo, korupcija i neefikasno pravosuđe.
Onda, naravno, ide i ekonomski standard, jedno vreme, sad je to u percepciji ljudi znatno bolje, ali ovo su tri teme koje su stalno bile izazov. Pa, jel vi stvarno mislite da treba iz Brisela da nam neko dobro pojasni da li je problem neefikasno pravosuđe i da li je Ustav iz 2006. dao dovoljne garancije za nezavisno pravosuđe, a nije? Znači nije, to je, tako je, to su uradili, dakle, oni koji su, čini mi se, jedan drugi, vi ste lepo obrazložili prave motive Ustava iz 2006. On nije išao u korak sa suštinskim reformama koje su bile neophodne, on je imao jedan drugi cilj, možda u tom trenutku i opravdan, o tome možemo da diskutujemo, ali, dakle, izostavio je ključne segmente jedne transformacije koja se događa u društvu.
Spomenuli ste privatizacije, ako se sećam dobro spisak od 24 privatizacije je došao iz Evropske komisije iz Evropske unije, ne da nisu one rađene po nalogu diktata te, kako smo ih zvali, burazerske divljačke privatizacije, nego su bile notirane u čuvenom dokumentu od 24 privatizacije koje su bile evidentirane kao zaista veliki izbor i korupcije i loše tranzicije, dakle, loše privatizacije itd. Mislim, znate, ideološki je sasvim u redu da vi ne budete za ulazak Srbije u EU, to je vaše pravo. Vaše pravo i obaveza je da građanima obrazložite na jedan razuman i objektivan način vaš stav, da li će oni to prihvatiti ili ne, ja bih rekla da ne prihvataju, jer niste većina u ovom parlamentu.
Jedan odgovoran odnos prema budućnosti Srbije kroz procese evropskih integracija uz sve probleme koje on povremeno nosi i uz teške neke političke odluke, koje ste vi pomenuli, u kontekstu Briselskog sporazuma, ali ja vas opet pitam da li bi da nema evropskih integracija vi ostavili po strani pitanje Kosova i Metohije i ništa ne biste nikada preduzeli u smislu bilo kakvog održivog dijaloga, bilo kakvog razgovora o tome, jer neka realnost postoji koja se nama ne sviđa, ali mi hoćemo da štiteći naše interese dođemo do neke objektivne, održive, koliko god da to zvuči frazeološki, ali to je tako, objektivne i održive situacije.
Znači, vi biste sve pustili po strani da život prolazi, da drugi rešavaju svoje strateške planove, da postavljaju svoje strateške trajektorije, a mi da sedimo i da branimo Ustav iz 2006. Vi ste kao neki ustavobranitelj Ustava iz 2006. samo taj ustavobranitelj, koliko se ja sećam su izvojevali onaj Turski tzv. Ustav i borili se za slobodu, uveli svojinska prava, poštovanje zakona, mislim neka demokratska načela u to vreme vrlo značajna. Samo ste malo obrnuli, čini mi se, set vrednosti u ovom vašem ustavobraniteljšstvu. Ja nemam ništa protiv, meni je drago da uvek polemišem sa nekim ko misli da nije dobar put Srbije u EU samo bih volela da zaista znam šta su konkretni argumenti.
Ovo što ste vi izneli smatram da nisu argumenti, da zbunjujete naše građane i da zaista nema oko toga dileme, a građani su pokazali da su za jedan ozbiljan, seriozan pristup. Niko nama ne diktira ništa, ovo je dobrovoljan proces, znači ovo je proces u koji ulazite dobrovoljno i niko nas nije naterao, niti se sa nama tako razgovara, ja ne znam kako su razgovarali sa prethodnicima koji su se bavili ovim poslom ali ja vas uveravam da u Vladi Republike Srbije uvek imaju ravnopravnog dobro pripremljenog partnera, koji zna šta su nacionalni interesi naši, koji isto tako zna da je i naš nacionalni interes članstvo Srbije u EU. Ja to smatram velikim patriotizmom i ne dozvoljavam, zaista, bar u mom prisustvu da se svi koji se zalažemo za EU i članstvo Srbije da nam se prebrojavaju krvna zrnca patriotska. Hvala.
Zahvaljujem.
Ja samo, u međuvremenu se konsultujući sa premijerkom, da dopunim jedan deo važnog odgovora oko digitalizacije i uopšte onoga što ste ispravno postavili kao pitanje. Jedno od suštinskih pitanja ravnomernog regionalnog razvoja, a to jeste jednako obrazovanje i dostupnost obrazovanja svima posebno deci u ruralnim područjima, a jedan od uslova savremenog obrazovanja jeste pristup internetu i upravo zbog toga Vlada Republike Srbije je konkurisala za veliki projekat u okviru ekonomsko-investicionog paketa za zapadni Balkan za uvođenje širokopojasnog interneta u svim ruralnim područjima. Ukupna vrednost će biti 76 miliona evra. Da bismo došli do toga mi smo prethodno sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj potpisali 1,7 miliona evra za pripremu dokumentacije, što znači da će biti obuhvaćeno oko 90.000 domaćinstava, oko 600 mesta ili naselja u Srbiji, što znači da će oko dve trećine naših građana kojima do sada nije bio dostupan internet, ne samo škole, već govorim ukupno i o domaćinstvima, imati priliku da u budućnosti dođu do onoga što je jedno od, čini mi se, osnovnih prava postalo, a to jeste pristup internetu, jer bez toga zaista nema ni konkurentne, ni privrede, ni obrazovnog sistema, a i te zelene i digitalne tranzicije za koju će se velika sredstva u budućnosti odvajati.
Hoću da kažem da je ovim zaista pokazana i dodatna odlučnost Vlade da svi građani u Srbiji bilo gde, na bilo kom mestu da žive, imaju to jedno važno pravo, posebno mladi, posebno deca, a to je pravo pristupa internetu i nadam se da će ovaj projekat već od iduće godine krenuti da se realizuje. Hvala.
Zahvaljujem.
Samo da dodam nešto, pošto mislim da je jako važno pitanje, a pomenula je predsednica Vlade, oko uvođenja širokopojasnog interneta, dakle, u svim seoskim sredinama, u ruralnim područjima. Mi smo, inače, taj projekat letos odabrali kao jedan od ključnih projekata za kandidovanje za ekonomsko-investicioni plan za zapadni Balkan koji je ovde u oktobru mesecu predstavio zajedno sa predsednikom Vučićem komesar za proširenje Varhej. To su zaista velika sredstva, ali je traženo da budu ključni projekti koji će ići u usmeravanje, ne samo razvoja infrastrukture, nego ukupno jednog inkluzivnog rasta, a svedoci smo da se menja i vreme i obrazovanje i da mi našu decu za budućnost moramo da spremimo, da budu konkurentni i na evropskom i na svetskom tržištu.
Taj projekat je ukupne vrednosti 76 miliona evra. Najveći deo će biti finansiran iz kredita, odnosno iz granta, bespovratnih sredstava EU, nešto iz povoljnog kredita IBRD – Evropske banke za obnovu i razvoj. Mi smo u januaru, koleginica Matić i ja, baš na Svetog Savu, dakle, na školsku slavu, potpisali 1,7 miliona evra za pripremu projektno tehničke dokumentacije, što je vrlo važno.
To je zapravo projekat koji će omogućiti da svako dete u Srbiji, svaki đak u Srbiji na bilo kom mestu da živi ima pravo jedne nove generacije, a pravo nove generacije je pristup internetu. Bez toga nema razvoja ni ekonomije, ni konvergentnosti našeg tržišta i privrede sa EU. Samo sam želela dodatno da vam dam tu informaciju. Dakle, uveliko se radi priprema projektno tehničke dokumentacije i, kažem, biće finansirana najvećim delom iz sredstava, i to bespovratnih sredstava EU. Hvala.
Zahvaljujem.
Vrlo kratko, samo da bi građani razumeli.
Kada pričamo o viznom režimu sa bilo kojoj državom, ne govorim sada samo o Egiptu koji ste vi pomenuli i za šta očigledno postoje brojni, pre svega ekonomski razlozi. Međutim, da razumete, nije to specifično zahtev Brisela ili naše međunarodne obaveze iz procesa pristupanja, nego je to u direktnoj relaciji sa našom viznom liberalizacijom koju imamo kao pristupajuća zemlja i koju imaju naši građani kao mogućnost da bez viza putuju širom zemalja Evropske unije. Naravno, svaka lista zemalja koje nemaju tu vrstu vizne liberalizacije prema Evropskoj uniji otuda mora da bude pažljivo analizirana kod nas, da upravo ne bi ni na koji način, kažem, opet podvlačim, zaista ne govorim o Egiptu u ovom slučaju, ali govorim generalno o principu, da ne bi ugrozila eventualno našu viznu liberalizaciju.
Dakle, ne radi se o nekim proizvoljnostima, već se radi zaista i o nekada našim interesima, ali to je uvek stvar političke procene i vaganja potreba, s jedne strane i političkih, ekonomskih i svakih drugih, naravno, i turizam pre svega spada u domen onoga što je važno i za našu privredu, ali i za kulturnu razmenu i uopšte razmenu na nivou kontakata između različitih naroda i ljudi. Dakle, i u tom odmerenom vaganju mi zaista uvek nastojimo da nađemo najbolji način primene ovih ne samo obaveza, nego prosto, da kažem, sporazuma koji se direktno tiču i naše, između ostalog, vizne liberalizacije.
Zbog toga uvek vrlo, vrlo pažljivo vagamo. Kao što je rekao kolega Selaković, to je inače i nadležnost Ministarstva spoljnih poslova, ali uvek i mi iz Ministarstva za evropske integracije upravo u ovom svojstvu analiziramo sve i dajemo mišljenje. Hvala.
Dobro, osnovne elemente je predsednica Vlade iznela, još samo, dužna sam da kažem, nekoliko važnih stvari, da bi građani razumeli.
Dakle, ta nova metodologija nije napravljena zbog Srbije, ona je napravljena pre svega zbog Severne Makedonije i Albanije, kao zemalja koje trebalo da uđe u pristupni proces, i to se odlagalo, kao što znate. Neki signali prema zapadnom Balkanu u prošloj godini nisu bili pozitivni, ni prema kome sa zapadnog Balkana, ali pandemija je, i dosta je stvari poremetila.
Međutim, ono što je važno reći to je da su predsednik Vučić i premijerka Brnabić prihvatili novu metodologiju u trenutku kada niko nije ni znao kako će ona da izgleda, ni kako će se ona primenjivati, čime smo mi pokazali kao Vlada, dakle, i predsednik i Vlada, veliko poverenje prema dobrim i iskrenim namerama EU, u pogledu kredibilnosti, verodostojnosti čitavog procesa i pokazali da smo zaista partneri u tom procesu, i očekujemo naravno, da će i EU, kao važan partner Srbije u mnogim segmentima, ali pre svega kao strateški partner u pristupnom procesu pokazati da je takođe, bila ozbiljna oko nove metodologije. Mi smo neku razradu, kao što ste vi rekli, otprilike, već i dobili. Ta razrada sada ide na usvajanje među državama članicama, koje će verovatno još da imaju izvesnih upita, možda nekih izmena itd.
Suština nove metodologije jeste, da formalizuje nešto što je do sada bila činjenica, a to je da je pristupni proces duboko i visoko politički proces. To je politički proces, to nije tehnokratski proces. On je u jednom trenutku upao u čistu tehnokratiju, i to prilično sklerotičnu tehnokratiju, ali taj proces, znate, tehnokratski se završava onog trenutka kada završite sa skriningom.
Šta su skrininzi? Vi znate, to je Srbija već odavno uradila, uporedna analiza. Dakle, legislativnog okvira u svim, u svim aspektima pristupnog procesa, i to je Srbija odavno uradila. Nakon toga smo radili i primenjivali staru metodologiju pregovaranja po pojedinačnim poglavljima, sada su poglavlja grupisana u šest klastera po srodnosti i ona bi trebala da daju jednu novu dinamiku i novi zamajac. Ali, suština je u političkom vođenju procesa. To znači, da će i ovaj, dakle, dom u kome večeras sedimo i raspravljamo imati veću ulogu u procesu evropskih integracija.
Osluškivaće se sve što se govori o evropskim integracijama, način na koji se govori o evropskim integracijama. Pratiće se sve što zvaničnici Vlade govore i rade. Da budemo vrlo otvoreni oko toga i ne samo prema Srbiji, dakle, prema svima u regionu. Očekivanja će biti veća, zahtevi će biti politički sigurno veći, ali mi smo na taj proces pristali zato što mislimo da u krajnjoj liniji zaista dobar za naše društvo. Da li EU sada ima problema? Ima, ima ceo svet problema, ali ne bismo mi ni uspeli mnoge stvari da uradimo da nismo bili u pristupnom procesu. Ipak je EU naš najvažniji spoljno politički ali i spoljno-trgovinski partner, najveće investicije na kraju i regionalna stabilnost u dobroj meri zavisi i od uspešnosti evropskih integracija svih u regionu.
Nova metodologija formalizuje neke stvari koje su i do sada bile, kao činjenica ali koje se nisu tako nazivale. Veći će biti upliv država članica, dakle, u pripremu izveštaja o napretku same zemlje. Naravno, podrazumeva se Evropska komisija jer i same države članice, ne zaboravite naravno, da države članice imaju i svoje neke možda i bilateralne agende, imaju i neke svoje različite pristupe. Tako da videćemo na koji način će sve to da se odvija.
Ono što je važno, to je da je Srbija spremna na bilo koju vrstu metodologije. Mi smo pokazali da smo efikasna zemlja, da smo solidarno društvo, otporno društvo. Pokazali i u vremenu najveće pandemije da smo uspeli da se organizujemo, da smo uspeli da zaštitimo zdravlje naših građana, da obezbedimo sve što je neophodno. Naravno, očekujemo da će i Kovaks mehanizam uskoro početi dakle za pristup vakcinama i kupovinu vakcina iz Kovaks mehanizma uskoro početi da se primenjuje i za nas sa zapadnog Balkana, ali Srbija je svoj deo posla uradila. Pokazali solidarnost sa svima u EU. Pokazali solidarnost sa susedima u regionu. Brojne reforme iz oblasti vladavine prava i pored pandemije otpočeli i sprovodimo.
Moram samo još da vam kažem da će oblast vladavine prava koji je o do sada bio ključni sada biti dodatno naglašen, dodatno merena i dodatno, da kažem, politički sigurno interpretirana. To je ono što je činjenica. Da li je to lakše, da li je to teže? Ja mislim da za Srbiju to nije nešto što nismo već iskusili ali mislim da će se političko vođenje procesa pojačati. Mislim da je Vlada, a i premijerka je to već rekla, spreman na to. Imamo inače već dosta spremnih stvari u reformskom procesu u okviru klastera.
Pitali ste za Međuvladinu konferenciju. Međuvladina konferencija će postati najviši nivo strateškog, političkog dijaloga između kandidata i EU. Ona bi trebalo da se održi po najavama kako je otprilike bilo čini mi se i dogovarano, da do kraja juna negde, do kraja Portugalskog predsedavanja bude održana visoka politička Međuvladina konferencija gde bismo precizirali sve ono što su zaista najvažniji elementi primene nove metodologije ali i u koliko taj „nonpejper“ o vladavini prava koji se očekuje negde, recimo u maju mesecu, pokaže dovoljan napredak.
Mislim da napretka u Srbiji u oblasti vladavine prava ima i to značajno, onda bismo možda mogli da idemo i na otvaranje nekog od klastera. Mi intenzivno radimo na proceni svih grupa, pregovaračkih poglavlja po klasterima. Posebno za klaster tri – inkluzivni rast i kompetitivnost i klaster četiri – zelena agenda digitalizacija i transportno-infrastrukturno povezivanje.
Prema tome što se nas tiče spremni smo, restrukturirano Ministarstvo za Evropske integracije. Pregovarački tim će biti zapravo tim za podršku pregovorima Vladi Republike Srbije sa koordinatorima klastera iz resornih ministarstava, čime ćemo mi pokazati političku posvećenost procesu i evo mogu samo još da kažem i Narodna skupština će i te kako imati svoj deo posla i vrlo često, u predmetu naših razgovora budu upravo aktivnosti Narodne skupštine. Vi ste inače predsednica Odbora za evropske integracije u parlamentu tako da ćete i vi imati više odgovornosti i više posla. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.
Naravno, tema kojom ste prekinuli ovo je vrlo važna. Samo bih se nadovezala, to je zaista najbolja opomena nepažnji zaborava i kulture, nažalost zaborava, koja nadam se da će se ovim zaista prekinuti i u našoj zemlji. To je velika stvar. Zaista, daleko od toga da treba da se izvinjavate što ste ovom temom prekinuli moj odgovor.
Što se tiče samog pitanja, uglavnom je premijerka dosta dobro to zaista obrazložila i nema ni potrebe mi toliko da se bavimo analizom onoga što je izvestilac za tzv. Kosovo iz Evropskog parlamenta, ali je važno politički, naravno, pitanje i razumem vaše pitanje.
Znate, Evropski parlament je jedan forum za debatu najrazličitijih političkih stranaka, od liberala, Zelenih, Evropske narodne partije, čak i ekstremne desnice, dakle, i tu se čuje svašta. Može se zaista čuti svašta, ali princip rada Evropskog parlamenta je na kraju donekle sličan i nacionalnim parlamentima, ali u nekim stvarima i znatno različit i svaki amandman koji se usvaja na predlog rezolucije, na primer o Srbiji ili o bilo kojoj drugoj zemlji u procesu, mora da bude rezultat kompromisnih amandmana, znači, da se postigne otprilike neki dogovorni tekst koji će svi prihvatiti.
Ja sam više puta u razgovoru i sa evropskim poslanicima i sa izvestiocem za Srbiju Bilčikom apelovala na to da se jako kritični amandmani ostave u izvornoj formi, da bismo videli koje to tačno političke grupacije u Evropskom parlamentu imaju tako izrazito negativan narativ na primer o Srbiji i da se ne podvode i neki drugi koji navodno kažu da možda i ne bi glasali za takve amandmane, da prosto vidimo kakav bi njihov bio stav i kakvi bi ti amandmani onda bili.
Međutim, praksa Evropskog parlamenta jeste usaglašavanje, ja to razumem, i onda zaista vrlo često kroz te navodno kompromisne amandmane prolaze formulacije i prolaze tekstovi koji zaista nisu ono što zvanična Evropska unija u smislu institucije i Evropske komisije može da stoji iza toga. Ali Evropski parlament je vrlo važan debatni forum i on utiče znatno na kreiranje javnog mnjenja i to je ono što, kao i naš parlament, kao i svi ovde poslanici.
Međutim, ono što je važno to je da kažemo, jer se svake godine kada dođe tema predloga rezolucija, a sad da definišemo, nije usvojena rezolucija u Srbiji, nego su usvojeni amandmani na spoljnopolitičkom odboru, a sama rezolucija bi trebalo oko 24. marta mislim na plenarnom zasedanju Evropskog parlamenta da bude, pa će tada biti dovoljno vremena da sve izanaliziramo i da sve komentarišemo.
Što se tiče izvestioca za tzv. Kosovo gospođe Fon Kramon, ona jeste predstavnik nemačkih Zelenih, dakle, partije Zelenih, i koja zaista pokazuje kontinuitet u jednoj vrlo kritičnoj intonaciji prema svemu u Srbiji, dakle, od onoga što smo već navikli od vladavine prava, već i do zaista nekih oštrijih formulacija koje uopšte nisu primerene Evropskom parlamentu, ali na kraju su možda i primereni. Jer znate, oni izražavaju svoje političke opcije, ali to nije ono što je politika zvanična Evropske komisije koja mora da bude statusno neutralna. Ona mora da bude statusno neutralna jer pet članica Evropske unije ne priznaje nezavisno Kosovo. Zato tzv. nezavisno Kosovo nije moglo da potpiše uobičajeni format Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, koji je inače najviši domet njihovih u ovom trenutku evrointegracionih procesa zato što taj sporazum da bi bio potpun bi morao da bude ratifikovan u svim parlamentima država članica. Naravno da ne bi bio ratifikovan u ovih pet država članica. U tom smislu važno je da građani razumeju da nekada stvari koji dolaze iz Evropskog parlamenta jesu odraz različitih političkih viđenja, različitih političkih grupacija širom Evrope, širom evropskih država, ali nisu ono što je zaista zvaničan stav kakav mora da bude u ovom trenutku i Evropske komisije.
Evo, mislim da je i portparol Evropske komisije Stano danas rekao, kao zvaničnik Evropske komisije, demantovao da se spremaju neki pritisci oko priznanja. Naravno, mi znamo šta su stavovi pojedinih uticajnih država članica i o tome nema dvojbe, ali oni moraju da zadrže tu vrstu statusne neutralnosti i u tom smislu, kažem, ponekada mi se čini da, iako je dobro dati na značaju pre svega Evropskom parlamentu, kao važnom forumu, da bismo videli kakve sve politike u Evropi postoje i kakve sve percepcije u Srbiji postoje. Imajte uvek na umu da su nekada amandmani koje predlažu određene poslaničke grupe zaista vrlo politički intonirane, jer su to političke stranke, kao i ovde parlamentu, koje zastupaju neke svoje interese. S druge strane, usaglašavanje znači da nekad prođe nešto što mislim da je prekritično, nekad opet prođe nešto što je možda prepozitivno za nekoga.
U svakom slučaju, biće dovoljno vremena da analiziramo rezoluciju onda kada bude usvojena u plenumu parlamenta, a to će biti krajem marta. Hvala.
Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, iako je koleginica Čomić u najvećoj meri odgovorila na neke od primedbi prethodno iznetog govora, moram da primetim da je ovde došlo do jednog temeljnog brkanja lončića kada su u pitanju evropske integracije. Samo jedan od segmenata instrumenata kojim se donekle samo, takođe, meri evropski put ili napredak u evropskim integracijama.
Mi ovde ne raspravljamo o izveštaju, koliko sam razumela, nego raspravljamo zaključke koje je Narodna skupština tim povodom po prvi put u plenumu donosi. Mislim da je to jako dobra inicijativa, s tim što osećam potrebu da kažem da sam kao ministar, koji je ovu dužnost obavljao u prethodnih skoro pet i po godina, svaki put dolazila, među prvim mojim aktivnostima je bilo pred Odbor za evropske integracije, uvek u punom kapacitetu i sa svim neophodnim dokumentima i saradnicima, da bismo izašli iz te mantre da su evropske integracije proces za neku samoproklamovanu proevropsku elitu, već su evropske integracije proces za celo društvo.
To je proces u kojem svako ima svoju ulogu. Meni je žao što vi, poslaniče, doživljavajući se isključivo kroz prizmu nacionalne manjine, doživljavate između ostalog izveštaj i sam proces evropskih integracija kao partikularni instrument za ostvarivanje svojih posebnih partikularnih interesa. Ova godina 2020. je pokazala da je proces evropskih integracija, više nije tema ni brzina, ni daljina, tema je dubina održivosti promena koje će da donesu da cela EU i sve zemlje Evrope budu održivije i ekonomski i zdravstveno, u kontekstu opšte održivog razvoja. Zato je EU donela i novu zelenu agendu i digitalizaciju, kao nove instrumente rasta i održivosti Evrope, uključujući naravno i nas koji živimo u Evropi.
Prema tome, politika evropskih integracija je krovna međusektorska politika, u kojoj učestvuje svako ministarstvo, u kojoj učestvuje svaki organ državne uprave, u kojoj učestvuje Narodna skupština, u kojoj učestvuje civilno društvo. Meni je žao što predsednici Nacionalnog konventa danas nisu prihvatili poziv, pozivajući se na tzv, diplomatskim rečnikom rečeno, diplomatsku bolest, jer su time sami sebe lišili ekskluziviteta i privilegija koje kao nacionalni konvent i civilno društvo imaju u procesu evropskih integracija.
Što se tiče prava nacionalnih manjina, već je ovde pomenuto da postoji akcioni plan u okviru Poglavlja 23. Poglavlje 23 je sada deo klastera 1 – fundamentalnih prava, gde smo otvorili svih pet od pet poglavlja. Promenjena je metodologija, menjajte terminologiju svi. Ja sam prva promenila.
Šta znači akcioni plan za ostvarivanje prava nacionalnih manjina? Inače, 2016. godine je ocenjeno da bi bilo dobro da se donese takav poseban plan. Taj plan ne poznaje niti takvu obavezu nije poznavala ni jedna pristupajuća zemlja, osim Srbije. Smatram to našom prednošću, jer smo pokazali da, pored svega onoga što je tzv. meko pravo u oblasti nacionalnih manjina, a to su sve konvencije koje ste između ostalog i pomenuli i za koje je poslanica Kovač rekla da ne postoji, ne postoji pravni tekovina EU, ali i ne treba da postoji jer je to temeljna vrednost EU, to je temeljna vrednost na kojoj počiva sklop EU.
Mi smo ne samo potpisnici svih međunarodnih konvencija, posebno evropskih, već smo zaista iznad nivoa i u zakonodavnom, pa ako hoćete i pravom smislu iznad nivoa mnogih evropskih zemalja. To se konstatuje u svim izveštajima, posebno od 2016. godine na ovamo. Kako to niste videli? Ja imam analizu, ja sam svaki izveštaj u poslednjih deset godina pročitala, i onaj pre 2012. godine, znam ga skoro pa napamet.
Ima jedna druga stvar koja se meni zaista ne dopada, a koju uporno vidim da se pušta u cirkulaciju javnog govora, a to je da se promovišu neka kolektivna nacionalna prava. Ne postoje kolektivna nacionalna prava, to je sve suprotno evropskim vrednostima. Evropske vrednosti poznaju isključivo i jedino ljudska prava, dakle ljudska prava i slobode uključujući prava pripadnika manjina, svih manjina, ne samo nacionalnih manjina.
Prema tome, nemojte molim vas da pričate o jednoj ideji suprotnoj evropskom duhu o kolektivnim pravima manjina. To ne postoji. Da ne govorim o tome da mnoge evropske države, kada kažem evropske u ovom kontekstu mislim na članice EU, uopšte ne poznaju kategoriju nacionalnih manjina, što mislim da je jako loše i što se odražava na neke procese i unutar EU i među članicama EU. Kao što vidite, odražava se i na pristupni proces onih koji su sada, recimo, trebali da otpočnu pregovore, pa nisu. Mislim na Severnu Makedoniju, Albaniju itd. Ima tu uloge i efekata, između ostalog, i tih problematično rešenih ne samo zakonodavnih, već i različitih načina uopšte zakonodavnog okvira vezano za nacionalne manjine.
Prema tome, zaista smatram da se ovakvim pristupom gde posmatrate Izveštaj o napretku ili Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, pazite, to je samo deo procesa, evropske integracije su krovna međusektorska politika održivog razvoja i to je ova godina dokazala. Ovu su samo instrumenti koji u jednom delu, naravno mere, kao što je neko rekao ovde, i ocenjuju nas, daju nam dvojke, trojke i ostalo, to uopšte nemojte da posmatrate na taj način. Onda se mi ne razumemo oko evropskih integracija kao celine procesa.
Društvo i društveni dijalog koji je neko ovde pomenuo oko temeljnih vrednosti EU ili toga da li smo za EU ili nismo, to je prevaziđeno. Nije valjda da se mi bavimo debatom da li smo za EU ili nismo? Šta smo, protiv EU, protiv koncepta? Pa, ko ulazi više u takve debate? Da li ste protiv napretka u onom što jeste civilizacijski domet? Naravno da nismo. Naravno, imamo svoje specifičnosti, kao što je neko rekao, koje su uslovljene sklopom istorijskih događaja, da ne ulazimo i ne vraćamo se stalno u prošlost, ali u svakom slučaju to nije debata. Nije debata da pomirimo više da li smo za EU ili ne, nego kako da svi zajedno budemo održivi, kako da svi zajedno postignemo održivost u Evropi i da ovaj kontinent i mi sve zajedno sa njim, i EU i mi koji smo na putu EU da ovakve krize kakve je ova godina pokazala, ova užasna godina, savladamo na najbolji mogući način.
Pazite, koncept EU je nastao kao koncept kojim se uvodi dijalog mira i solidarnosti umesto ratova koji su pustošili evropski kontinent vekovima. Neću da kažem stotinama godina, zaista vekovima. Pa, nije valjda da smo protiv toga? Naravno da smo za to. Samo je sada pitanje kako zajednički da se udružimo u otpornosti. Zato je EU ove godine donela ekonomski investicioni i usvojila podsticajni plan za zapadni Balkan, gde se velika sredstva opredeljuju da bismo se uskladili sa zelenom i digitalnom agendom kao novim ekonomskim politikama održivog razvoja ekonomskog. Zato je nova metodologija. Zato što se videlo da ovaj proces ide jedan korak napred, dva nazad, da li smo otvorili jedno poglavlje ili ne. Molim vas, mi kada smo otvarali po tri-četiri poglavlja godišnje, kritika je bila – nema veze što smo otvorili poglavlje, bitno da ih zatvorimo. Ako ne otvorimo ni jedno, zašto nismo otvorili ni jedno? Pa, to je tako skučen doživljaj evropskih integracija.
Evropske integracije su krovna međusektorska politika, zadatak za svakog člana Vlade, za svakog poslanika i za svaku instituciju sistema. Pazite, evropske integracije nisu jednostran proces. Ne prilagođavamo se samo mi. I EU koja prima novu članicu, od svog budžeta do različitih drugih instrumenata, mora da se, naravno, usaglasi i upodobi sa novom članicom. To je dvostran proces. Da ne pričamo koliko politika proširenja, neću da ulazim sada u te teme. Ali, zaista, mislim da ste pogrešno shvatili proces kao partikularni instrument za ostvarenje potreba vašeg, da tako kažem, dela manjinske zajednice koju predstavljate.
Meni je žao što postoji toliko podela i među manjinskim zajednicama u Srbiji, između ostalog baš u bošnjačkoj. Održivost se ne temelji na razlikama, nego na združenim i upregnutim snagama. Mislim da je ova godina to pokazala i ja zato verujem da treba da razumemo ovaj proces na pravi način. Ovo je proces održivosti kojim ćemo se mi sa ostatkom Evrope ubaciti u kolosek promena i održivog razvoja.
E, sad, da li ima političkih stvari? O tome će biti, verujem, u toku današnje diskusije dovoljno vremena da o tome diskutujemo, ali zaista sam morala oko ovoga da intervenišem.
Druga stvar, samo još jedno. Rekli ste oko Saveta nacionalnih manjina. Znate šta, ja razumem da ste vi pričali o srednjem nivou vlasti, ali Savet nacionalnih manjina nije lokalna samouprava, nije organ lokane samouprava. Mora biti vrlo precizno i jasno definisane i uloga i načini rada, a mislim da smo to radili na najbolji mogući način i u tom segmentu već treći izveštaj za redom se ne konstatuje nikakvo ne samo pogoršanje, već se pohvaljuje i zakonodavni okvir i ukupna praksa. Hvala.
Zaista, ja ću vrlo kratko, da prekinem ovu debatu, ali nekoliko stvari ste rekli.
Prvo, rekli ste da su jezik i kultura kolektivno pravo. Nisu. Oni su činilac zaštićenog položaja nacionalnih manjina, a nisu pravo. Kada već zastupate tu vrstu retorike, onda znajte o čemu pričate.
Drugo, vi ste imali jedan mizogeni nastup prema meni, jer ste me oslovili ministarkom, ja nisam Nušićev lik, i nisam supruga ministra, nego sam ministar. Prema tome, to uvedite sebi u vokabular, žao mi je što nemamo debatnu kulturu da saslušamo odgovor, ali dobro.
Ako zaista smatrate, evo, nažalost, izašao je narodni poslanik, teret dokazivanja je na vama, zato je od vas premijerka tražila da kažete, na kojoj strani to tačno piše, jer ste izneli nešto što zaista nije istina.
Građani odavde, iz ovog parlamenta, iz ove zgrade moraju da čuju istinu, ili makar, ispravne činjenice, a oni neka kreiraju istinu onako kako je blisko njihovim uverenjima i njihovom pogledu na svet. Ali, odavde, činjenice moraju da izađu. Hvala.
Pa, evo, meni je drago da sam čula poslanika i predsednika poslaničke grupe gospodina Markovića, jer ovo pokazuje pluralizam u razmišljanjima o evropskim integracijama, EU itd.
Kad vas slušam, poslaniče Markoviću, ja imam utisak kao da ste vi nešto antievropski raspoloženi, a ja lično mislim da ste vi puno doprineli promociji evropske ideje time što su vam bili dobri domaćini i Beč i Paralija i svuda gde ste išli sa privrednicima i poljoprivrednicima, posebno iz vašeg kraja, ali i iz svih regiona Srbije. Mislim da je to bio pravi način i da ste vi u praksi pokazali da prepoznajete vrednost članstva Srbije u EU.
Da li postoje neka politička trvenja i razlikovanja, sigurno da postoje. Mislim da je ono o čemu ste govorili i što sami sebi kažete, ne možete da objasnite kako to da nemačke kompanije, francuske kompanije, austrijska, italijanske itd. dolaze u Srbiju. Između ostalog, zato što je Srbija na evropskom putu. Između ostalog, zato što svaka ozbiljna kompanija, kada pravi i reputacioni rizik jedne zemlje za njihovu investiciju, za njihov kapital, i te kako vodi računa, kao što biste i vi kao privatnik sigurno uradili kada negde investirate, da li je ta zemlja zemlja u kojoj se poštuje vladavina prava. Vladavina prava znači i poštovanje privatnog kapitala i, na kraju krajeva, zaštita privatnog kapitala, što je jedna od najvažnijih evropskih vrednosti. Inače, retko kad o tome pričamo, ali imovinska prava su neprikosnovena i sveta prava u evropskoj, da kažemo, zajednici naroda i u evropskoj istoriji ideja.
Prema tome, ja mislim da ste vi, iako ste ovako bili kritični dosta i razumem u delovima zbog čega ste kritični, puno doprineli evropskoj ideji, ja vas smatram proevropskim poslanikom i nastavite čim prođe pandemija da organizujete ove privredne susrete sa EU i da pomažete investicije u Srbiji.
Zahvaljujem.
Vrlo ću kratko, pošto ste pomenuli da li smo bili evropejci ili nismo. Često se govori o toj Vladi 2008, proevropskoj, ali ono što se zaboravlja, a ja ne zaboravljam, jer sam ipak deo jednog možda politički najstarijeg dela ne samo SNS, nego ste aludirali i na moje članstvo u nekada SRS, a onda ću vas podsetiti zarad javnosti. Srpska napredna stranka, između ostalog, je nastala na jednom polarizovanom odnosu unutar nekadašnje SRS oko prihvatanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju u ovom parlamentu. Ja se toga dobro sećam.
Dakle, oni koji su stvorili SNS su bili za prihvatanje SSP-a, dakle, Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, i to je proevropsko nasleđe SNS i onih koji su kasnije učestvovali u svemu onome što je urađeno od 2012, a posebno od 2014. godine, otvaranjem pregovora. Urađeno je više nego za 10 ili 12 godina proevropske retorike koja nijednu ozbiljnu reformu, suštinsku reformu nije započela. To treba da se kaže i da se zna.
Znači, nije to nikakvo proevropsko opravdanje i legitimacija, nego činjenica, a ja se borim protiv lažnih vesti i ne volim lažne vesti, a posebno ne da izađu iz Narodne skupštine. Pri tome, nisam vas optužila da ste bilo šta lažno rekli, da se razumemo, ne odnosi se na vas, nego na uopšte jednu stalnu priču koju stalno moramo da slušamo u medijima.
Što se tiče ucena, verujte ima tu politički veoma teških stvari. Ne bih to nazvala ucenama. Postoje neki kriterijumi koje zemlja mora da zadovolji. Ušli smo u taj proces dobrovoljno. Da li se pomeraju rokovi, da li politika proširenja ima svoje probleme? Potpuno se slažemo, nije to baš tema kakva je bila pre 10 godina i utoliko gore po one koji su zagovarali evropske integracije 2005, 2007. i 2008. godine kada su uslovi bili neuporedivo lakši, nego danas, i kada mnoge zemlje za koje je pitanje da li bi danas uopšte zadovoljile kriterijume ušle u EU, a naše tadašnje proevropske vlasti nisu radile ništa i nisu koristile povoljan trenutak.
Od ovih poslednjih šest, sedam godina uradili smo i više nego što je moguće. Negde smo i kasnili, slažem se, uvek sam otvorena za kritiku, ali da smo uradili dosta, uradili smo.
Još samo jednu stvar, neću da nastavljam, ali biti proevropski orijentisan je zvučno i lepo i na tome se grade mnoge političke platforme koje su dobijale mnogo glasova godinama u ovoj zemlji, ali je pitanje rezultata. Nije dovoljna samo proevropska retorika i zaklinjati se i meriti ono što se vrednuje, pa kao merimo koliko smo poglavlja otvorili ili koliko smo, ne znam, onog zatvorili. Nije stvar u tome. Stvar je vrednovati ono što je reforma. Stvar je da vrednujemo ono što radimo, a ne da merimo i štikliramo šta smo uradili, a da ne cenimo te vrednosti kojima treba da se bavimo.
Samo sam htela da razjasnimo. Nije usmereno ništa konkretno na vas, ali kada pominjete 2008. godinu, da se podsetimo ipak kako se formirala stranačka struktura u Srbiji u to vreme.
Zahvaljujem se.
Poštovani poslaniče, samo nekoliko informacija u vezi tema koje ste pokrenuli. Što se tiče ciljeva održivog razvoja i Agende 2030, ona je postala deo političkog okvira EU i naša međusektorska politika održivog razvoja i sprovođenja ciljeva održivog razvoja se sprovodi između ostalog kroz proces evropskih integracija. Mi smo imali svojevremeno međuresornu radnu grupu. Međutim, ja očekujem da se to podigne, što se tiče Vlade Srbije, na još viši nivo i podsetiću vas da je temelj naših javnih finansija Program „Srbija 2025“, koji se u dobroj meri zapravo povezuje i umrežava sa ciljevima održivog razvoja i podsetiću vas da je predsednik Republike Vučić prošle godine učestvovao na Generalnoj skupštini UN posvećenoj Dobrovoljnom nacionalnom izveštaju o ciljevima održivog razvoja i Srbija je tada bila jedna od 47 zemalja ukupno u svetu koja je podnela Dobrovoljni nacionalni izveštaj o sprovođenju ciljeva održivog razvoja.
Da samo kažem građanima šta je tema ciljeva održivog razvoja. Grupisani u 17 ciljeva to su zapravo sve ono od dostupnosti vode za sve do smanjenja siromaštva, do energetske bezbednosti, do zelene agende, do konkurentnosti, socijalno pravednije društva, rodne ravnopravnosti. Dakle, sve su to teme o kojima svaki dan pričamo i kroz reformski proces evropskih integracija svaki dan radimo i Srbija je tu pokazala zaista liderstvo i u regionu, a mogu reći da je zainteresovana za ovu temu čak i više nego neke članice EU.
Pozivam i parlament da se uključi u to. Mislim da je vrlo važno. To je tema za sve. To je tema da nijedan građanin u nijednom delu Srbije ne bude zaobiđen i to je naš cilj i kroz Plan „Srbija 2025“ i mislim da i premijerka Brnabić i predsednik Vučić aktivno rade na tome i mi kao Ministarstvo za evropske integracije da kroz politiku evropskih integracija idemo i na ostvarivanje ciljeva održivog razvoja i mislim da će to biti podignuto i na najviši mogući nivo u institucionalnom smislu i mislim da to apsolutno zaslužujemo.
S druge strane, takođe jedna od tema koju ste pomenuli, naravno neću previše o tome, tu je i moj kolega Selaković što se tiče zajedničke spoljne i bezbednosne politike. Vi ste rekli, samo malo da razjasnimo.
Vi ste rekli i kada postanemo članica sledićemo politiku EU. Samo da razumete. Suština je kada postanete članica da učestvujete u procesu donošenja odluka. Zato je članstvo važno. Nije to da ćemo slediti šta neko drugi kaže nego ćemo učestvovati sa našim argumentima i našim razlozima, naravno prikloniti se onome što je većina, zato što tako funkcioniše EU, jer drugačije ne bi ni bilo moguće.
Zajednička spoljna i bezbednosna politika je tema o kojoj se čak ni u EU danas nije lako postići dogovor. Čak je svojevremeno postojala, još uvek je u opticaju ideja da se zameni odlučivanje konsenzusom u dvotrećinsku većinu, upravu na temi zajedničke spoljne i bezbednosne politike, upravo zato što nije moguće usaglasiti potpuno i do kraja sve geostrateška, geopolitička previranja koja se dešavaju u svetu i koja menjaju prirodu i nekih bilateralnih odnosa, ali i što se tiče multilateralnih platformi.
U svakom slučaju samo da napomenem ove godine je Srbija znatno popravila, ajde ako tako možemo da kažemo, produbila u stvari svoje učešće u zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici. Tu se vrlo često govori samo o onome što ste vi pomenuli o strateškom partnerstvu sa Kinom, sa Ruskom Federacijom itd, ali se zaboravlja jedna druga stvar. Briselski sporazum je potpisan svojevremeno i od strane visoke predstavnice za spoljnu i bezbednosnu politiku EU, a to je bila Ketrin Ešton, pa je posle bila Mogerini, sada imamo Borelja, prosto da naši građani razume.
Dakle, i Briselski sporazum je deo zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU. I Srbija je svoje važno nacionalno pitanje stavila i ugradila u deo pokušaja mirnog rešavanja otvorenih pitanja kroz prizmu zajedničke spoljne i bezbednosne politike. Zato smo toliko glasni kada tražimo od EU da insistira na sprovođenju onoga što nije samo potpisnik predstavnik Beograda i predsednik Prištine, nego i visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku EU. Dakle, ne samo kao medijator, nego kao potpisnik.
U tom kontekstu i to treba da imate kao argument vezano za zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku i naravno učešće Srbije u svim vojnim, ja mislim da sada još uvek aktivno četiri vojne misije i prva zemlja u regionu koja je počela pripremu za učešće u civilnim misijama EU i prva zemlja koja je svoja strateška dokumenta nacionalne odbrane i bezbednosti uskladila sa globalnom strategijom EU. Nekada se to ne čuje dovoljno i samo se čuju kritike vezane za naše odnose sa nekim drugim globalnim silama, ali ovo je vrlo važno da bude pomenuto.
Ja se izvinjavam, videla sam da je nekoliko poslanika reagovalo na moju jačinu glasa. Ja pričam pod maskom, a nisam znala da energija glasa ume toliko da uznemiri, pošto nikoga nisam vređala, a sada da li je ton malo jači. Pa dobro, valjda nije energija glasa najveći problem.