Zahvaljujem.
Gospodine predsedavajući, zaista bih želela da, s obzirom na amandmane koji se odnose na čl. 7. i 12. Predloga zakona, se zahvalim resornom ministru i uopšte Vladi, koji su našli sluha za ovakvu intervenciju, koja mislim da je imala punog smisla, kako je koleginica Tomić već i obrazložila.
Samo bih dala jedno kratko obrazloženje vezano za ovaj amandman, jer odredbama člana 2. to su tačka 1. i 3. Zakona o tajnosti podataka, date su zapravo definicije pojmova koje treba primenjivati kada se radi o podacima od interesa za Republiku Srbiju, odnosno o tajnim podacima, dok je sa druge strane jednim drugim pravnim aktom Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja pravo pristupa ograničeno kada bi ustupanjem zahtevanih podataka došlo do štete za interes Republike Srbije, što faktički znači da bi odavanjem tajnog podatka došlo do takve štete.
Mislim da je samo značajno u smislu obrazloženja pomenuti da se članom 3. Zakona o tajnosti podataka predviđa koji se podaci ne smatraju tajnim podacima, odnosno ako je podatak označen tajnim radi prikrivanja ili krivičnog dela ili prekoračenja ovlašćenja ili zloupotrebe službenog položaja ili drugog nekog nezakonitog akta ili postupanja organa javne vlasti. Zbog toga mislim da je veoma važno da smo ovakvu odredbu uneli i precizirali do kraja ovako važan predlog zakona kao što je Zakon o robnim rezervama. Hvala.

  Zahvaljujem.
Poštovana potpredsednice, poštovani ministre i kolege narodni poslanici, ova dva zakona o kojima planiram da govorim, a vidim da i većina kolega govori o tome, o privatnom obezbeđenju i detektivskoj delatnosti, su veoma izazovni za poslanike, izgleda i opozicije i pozicije, ne samo zato što je, sa jedne strane, ga lako napasti, a mislim da i nije iako ima elemenata i tačaka koje treba napasti, i očekujući da će se u budućnosti to možda popraviti ili da će amandmani koji ukazuju na neke propuste biti usvojeni, a za nas iz vlasti ne zato što ga je teško braniti, jer ga može svaki poslanik braniti jer ima stvari koje su pokazale da je MUP ovakvim predlogom zakona, kao što je kolega Stojanović rekao pre mene, pokazalo sposobnost i spremnost da se odupre zaista izuzetno snažnim lobijima koji vladaju u ovoj oblasti.
Mogu da vam kažem da kao poslanik za ovo vreme dok sam u Skupštini nisam videla veći i uticajniji lobi nego lobi iz ove oblasti. Mislim da je velika odgovornost na svim poslanicima da ne postanu eksponenti, kao ni samo Ministarstvo čini mi se koje je to uspelo, bilo čijih privatnih i partikularnih interesa, posebno u ovoj oblasti koja je važna sa više stanovišta, a važna je ne samo zbog toga što se pravno reguliše jedna oblast, već je to oblast koja ima bezbednosnu i ekonomsku i socijalnu, ako hoćete, i kulturološku dimenziju i zaista je nedopustiva činjenica da je, ovde sam čula kritike ljudi koji su govorili o tome šta su manjkavosti ovog zakona, govoriću i ja o nekim, ali je neverovatno da je to zakon koji je od 2010. godine, ali nije od 2010. nego od 2003. godine kada je MUP prvu neku verziju Predloga zakona stavilo, pa je to nekim čudnim putešestvijama ovih predloga zakona nestajalo, te je ulazilo u proceduru, pa se vraćalo i povlačilo, pa je ponovo ulazilo u proceduru pa se ponovo vraćalo, bez, tu se neću složiti sa ministrom, vidljive javne rasprave. Da li su postojale? Jesu. Postojali su okrugli stolovi, seminari. Po medijima se govorilo, ali da kažem da je u poslednje dve godine bila vidljiva javna rasprava. Ne bih je nazvala vidljivom. Više je postojao pokušaj lobi grupa da promovišu svoje interese koje će inkorporirati u Predlog zakona.
Zbog toga želim da kažem da ta vrsta lobija o kojoj se priča i koja jeste na neki način doprinela prolongiranju donošenja ovako važnog zakona, jeste sprega i biznisa i delova policije i kriminalaca tokom poslednjih 10 ili 12 godina. Zaista, ne bih opet s druge strane da svalim svu odgovornost na te krugove, s obzirom da oni koji sede u ovom parlamentu i koji su sedeli, kao i oni koji su bili i koji jesu predstavnici vlasti, imaju i svoj stepen odgovornosti, jer mi ne treba da budemo eksponenti bilo čijih interesa i trebalo bi da pokažemo integritet i kao poslanika i kao predstavnika vlasti.
Prema tome, odgovornost je na svima i zbog toga mislim da je veoma važno da smo konačno došli. Opet kažem, zaista, iako to ne volim da radim, zaista čestitam Ministarstvu unutrašnjih poslova što je konačno uspelo da napravi jednu verziju koja, iako ne idealna, i te kako dobro uređuje ili započinje regulaciju ovako važnog segmenta.
Zbog čega je to važno? Dakle, nedostatak pravne regulative koji je postojao u ovoj oblasti iznudrio je zaista brojne probleme i pojave koje se uvek pojavljuju kada imamo nedostatak ili pomanjkanje pravne regulacije i zbog toga to pitanje - šta želimo zapravo da postignemo ovakvim predlogom zakona, jeste, odnosno odgovor koji ja mogu kao poslanik da dam i u mom viđenju Predloga zakona, jeste zapravo da ovaj zakon ne bi trebalo da odgovara nikome do kraja. Šta to znači? To znači da u ovoj oblasti imamo jedan trougao interesa na relaciji interesa građana, prava njihovih ljudskih prava i zaštite imovine i lične bezbednosti, s druge strane države i njenih legitimnih nacionalnih interesa i sa treće strane preduzeća, preduzeća koja takođe imaju, po onome što jesu evropski standardi i onome čemu mi težimo, a to su i vladavina prava i pluralizam u tržišnoj utakmici i tržišnoj ekonomiji, a na kraju krajeva, imaju pravo da se bave ovakvim delatnostima.
Zbog toga mislim da je veoma značajan je uspeh ovog predloga zakona da, čini mi se, nije ni previše restriktivan, a ni previše liberalan u odnosu na odredbe koje propisuje.
Evo, šta bi značilo kada bi recimo, ja sam nešto sad pisala, pa prosto pokušavam da budem precizna, ali sad sam gledala Predlog zakona. Znači, nema preregulacije i nema previše restriktivnih odredbi, s obzirom da bismo tako došli u jednu poziciju prevalencije nekog državno pristupa, nekog etatističkog pristupa i zaista bi na taj način zagušili i privatnu inicijativu, a mislim da je to zaista veliki problem u sadašnjim ekonomskim okolnostima i socijalnim okolnostima, to bi dovelo i do smanjenja nekih poreskih prihoda i zaista jednu situaciju u kojoj mi teško možemo da izađemo iz začaranog kruga sive ekonomije, i zbog toga mislim da u ovom smislu veoma dobra rešenja su data ovim predlogom zakona.
S druge strane, ako bismo suviše široko i slobodno uredili ovaj sektor, onda bi doveli do situacije u kojoj je smanjen nadzor i državne uloge, pre svega u nadzoru nad ovim sektorom i otvorili bismo vrata mogućnosti za ozbiljna kršenja ljudskih prava i jedne mogućnosti da zapravo budemo država koja bi bila stratifikovana na bezbednosni način, što znači da bismo imali bezbednosnu stratifikaciju između njih koji mogu da priušte sebi bezbednost i onih koji ne mogu. To je unošenje još jedne podele u naše i onako dovoljno podeljeno društvo i zbog toga mislim da su prilično izbalansirane odredbe. U tom smislu ja jesam intervenisala, mislim da je u pitanju član 16. Zakona o detektivskoj delatnosti, koji na neki način ima veze i sa Zakon o privatnom obezbeđenju, gde je trebalo uneti odredbu o zabrani korišćenja uređaja za tajno prikupljanje podataka putem elektronskog nadzora, odnosno nadzora elektronske komunikacije. Nadam se da ćete to uvažiti, jer je to zaista veoma važno.
S druge strane, u Predlogu zakona o privatnom obezbeđenju imala sam nekoliko intervencija. Međutim, ono što me je zbunilo i nadam se da će tu predlagač zakona ispraviti, ticalo se člana 45. koji se odnosi na samozaštitnu delatnost, u kojoj su navedena - pravna lica i preduzetnici koja radi organizovanja samozaštitne delatnosti mogu itd. „Pravna lica“ je zaista jedan širok pojam i pod pravna lica potpadaju i svi organi državne uprave i Ministarstvo odbrane i BIA i Ministarstvo spoljnih poslova i zaista vas molim da ispravite i precizirate u pravnom smislu, da ne ispadne da bi i oni trebalo da dobijaju licencu od MUP za poslove samozaštite. To je, čini mi se, jedna možda nenamerna, razumem u kom smislu se možda potkrala greška ili nepreciznost, ali mene je to veoma zbunilo, pa bih volela da to bude ispravljeno.
Drugi segment o kojem se ovde dosta pričalo i kolege poslanici su pričali, jeste dobijanje licence od strane MUP i to je odlično rešenje, da ne bude da neke čudne agencije, koje ne znamo ni kako su nastale ni ko ih vodi, daju licence onima koji predstavljaju integralni deo nacionalne bezbednosti, jer i ovaj sektor predstavlja integralni deo onoga što se zove Strategija nacionalne bezbednosti.
Ono što jeste važno, to je da kada se dobije licenca ta licenca bi trebala da znači određeni standard u pružanju određene usluge. To je veoma važno i iz tog razloga mislim da će poskupeti u budućnosti cena ovih usluga, što ne znam da li je dobro ili loše, ali u svakom slučaju će to sigurno biti jedna od posledica.
Što se tiče samog nadzora, čini mi se da je baš koleginica pre mene postavila pitanje oko toga kako će to u organizacionom smislu MUP biti rešeno? Vi znate da je osnovni princip u državnoj upravi, ili bar trebalo da bude, da struktura prati poslove, a ne poslovi strukturu. Prema tome, ako struktura prati poslove, pretpostavljam da ćete vi, a to nisam videla u Predlogu zakona, osnovati neko posebno odeljenje ili neku organizacionu jedinicu koja će se baviti nadzorom nad samim postupkom licenciranja.
Inače, čak mislim da ne bi bilo loše da ta lista licenciranih agencija bude dostupna javnosti i da taj postupak licenciranja bude predmet možda i neke vrste kontrole Odbora za odbranu i unutrašnje poslove. Nisam član tog odbora, ali sam gostujući na sednici tog odbora videla da bi i to možda mogla da bude jedna od stvari koja će pojačati civilni i demokratski nadzor nad ovim segmentom.
Još samo nekoliko stvari, uglavnom je sve rečeno u vezi ovoga. Opet kažem, mislim da će se neke manjkavosti ovim amandmanima i spremnošću Vlade i ministra da prihvate ove amandmane značajno unaprediti. Ali, ono što bih volela da zaista bude poruka iz ovog predloga zakona, to je da ipak država ne može da dozvoli bezbednosnim kompanijama da postanu konkurencija u pružanju bezbednosti koju država pruža svima. To je ipak nešto što mora da bude jasno, s obzirom da, kao što sam već rekla, oni predstavljaju integralni deo nacionalne bezbednosti.
Tu se otvara ovo pitanje koje je već otvoreno od strane drugih poslanika, pitanje mogućnosti da, o čemu je ministar na početku govorio, pažljivo sam slušala, ima prilično razumnih argumenata za to da oni koji su bivši pripadnici neke od službi bezbednosti ili MUP ne bi trebalo da obavljaju ove delatnosti. Opet se slažem sa argumentima koje je ministar izneo, ali, sa druge strane, zaista smatram jednom imanentnom opasnošću da saznanja do kojih su došli radeći u organima državne uprave budu korišćena u komercijalne svrhe. Imam zaista veliki problem sa razumevanjem toga, jer smatram da naša sloboda jeste, kao što je i Džon Stjuart Mil govorio – ograničenje naše slobode jeste sloboda drugoga.
Prema tome, ipak moramo imati na umu ravnotežu između potrebe zaštite ljudskih i građanskih prava i prava i zaštite nacionalne bezbednosti, pa u tom smislu i privatne agencije koje se ovim bave moraju da imaju na umu ovaj princip.
Sve u svemu, mislim da je ovo dobra inicijativa, dobar predlog zakona, a videćemo u odnosu na to koji vremenski period neće biti ponovo izmenjen, da li će u praksi zaživeti, pa ćemo videti koliko je efikasan.
Ono što moram već sada da kažem, to je da, kao i sa nekim drugim zakonima u ovoj oblasti, imamo problem sa nedostajućim podzakonskim aktima. Tako je i sa Zakonom o tajnosti podataka. Mislim da je slučaj i sa ovim predlogom zakona, ali to svakako ne bi trebalo da nas rukovodi da bilo ko ne glasa za ovaj zakon. Naprotiv, ovo je zaista jedan prvi i ozbiljan korak u uređenju ovog važnog segmenta.
Zbog toga, a posebno zbog onoga što su govorili prethodni poslanici, zbog broja ljudi koji je zaposlen tamo, njihovih prava na kraju krajeva, mi znamo da vrlo često radnici privatnih obezbeđenja doživljavaju stalna kršenja i svojih radnih i ekonomskih prava, pa, prema tome, mislim da je ovo svakako dobar osnov i svakako ćemo podržati ovaj predlog zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre i uvaženi gosti iz Ministarstva, danas u ovoj objedinjenoj raspravi govorimo o nekoliko zaista važnih sistemskih zakona i predloga izmena postojećih zakona, kao i o kreiranju nekih novih zakona u nekim oblastima koje smatram veoma senzitivnim sa nekoliko aspekata. Posebno ću apostrofirati dva predloga izmene zakona, a to su: Predlog izmena i dopuna Zakona o zaštiti konkurencije, koga smatram zaista senzitivnim sa stanovišta političkih i ekonomskih reperkusija, a sa druge strane Zakon o izvozu i uvozu robe dvostruke namene, koga smatram senzitivnim u odnosu na bezbednosne rizike i izazove. To ću u svojoj diskusiji, nadam se, i dokazati.
Nažalost, moram da iznesem neke kritike, iako predstavljam vladajuću stranku i iako sam poslanica vladajuće koalicije, ali sa nekim rešenjima nisam zadovoljna i u onoj meri koliko sam i ja diletant u odnosu na neke od ovih stvari, ne stidim se toga da kažem, tako da prethodna govornica nije morala to da ponavlja, ograđujem se od nekih mogućnosti da sam pogrešno razumela ili pogrešno interpretirala ili možda nedovoljno dobro shvatila one koji su stručniji od mene, a koje sam, naravno, pitala, jer uvek treba pitati one koji znaju bolje od vas.
Jedan od prethodnih govornika, ne znam zaista ko je u pitanju, je zaista poentirao na način da je regulacija ovih važnih oblasti o kojima danas govorimo dobra, ali da nije garant, i ja sam sasvim sigurna da nije, uspešne primene u praksi.
Međutim, ja bih otišla i dalje od te ocene, jer jedan od ovih zakona, a to je Zakon o izvozu i uvozu robe dvostruke namene, po mom mišljenju, s obzirom na pomanjkanje ostatka pravne regulative, odnosno normativnog okvira, nije čak u punoj meri, da budem preciznija, ni moguć za sprovođenje i punu implementaciju, a odnosi se na Zakon o izvozu i uvozu robe dvostruke namene, s obzirom da ne postoje krovni zakoni koji bi obezbedili implementaciju u oblasti koja se odnosi na rad sa tajnim podacima u elektronskoj formi, što ću sada, uz obrazloženje ovih manjkavosti, pokušati da obrazložim na pravi način.
Zbog ovakve normativne manjkavosti, nisam ni podnosila amandmane na ovaj zakon, jer bez donošenja zakona o informacionoj bezbednosti, koja je u nadležnosti vašeg ministarstva i bez donošenja nacionalne strategije sajber odbrane, o kojoj smo mi, ja predsedavam tim Odborom za kontrolu službe bezbednosti, konsultovali se sa Kancelarijom saveta za nacionalnu bezbednost i dobili njihove i sugestije i komentare, zaista ne znam koliko je i u punoj meri primenjiv ovaj zakon.
Naime, zakon o izvozu i uvozu robe dvostruke namene predviđa rukovanje sa tajnim podacima, u skladu sa Zakonom o tajnosti podataka, koji se odnosi na rukovanje tj. kreiranje, čuvanje, razmenu tajnih podataka. Smatram neophodnim istaći da se predviđa rukovanje sa tajnim podacima u elektronskoj formi, kao što sam već rekla, što predstavlja trenutno veliki problem u praktičnoj primeni, jer još uvek nisu doneseni propisi koji regulišu i uređuju oblast zaštite tajnih podataka u elektronskoj formi. Tu postoji jedna uredba o posebnim merama zaštite tajnih podataka u informaciono-telekomunikacionim sistemima. Ona je doneta na osnovu Zakona o tajnosti podataka, ali kao takva je potpuno nedovoljna za uređenje oblasti informacione bezbednosti.
Mi svi znamo da se savremena poslovanja ostvaruju internetom, često preko privatnih provajdera. Mislim, da se nameće potreba da se definiše obaveza zaštite poverljivih podataka u informaciono-komunikacionim, kako se to kaže, sistemima, kojima rukuju kompanije u postupku uvoza i izvoza roba dvostruke namene.
S tim u vezi, aktivnosti u oblasti industrijske bezbednosti, koja se sada uvodi kao nova sintagma u brojnim zakonskim rešenjima, u jednom delu obuhvataju i postupanje sa tajnim podacima putem informacione mreže, koja treba da bude takva da se štite pojedini segmenti poslovanja kompanija, što opet otvara taj jedan problem nepostojanja propisa koji uređuju oblast sajber odbrane. To, naravno, nije nadležno vaše ministarstvo za strategiju sajber odbrane i tu ne apostrofiram vas, ali kažem da je to jedna tema koja tangira i te kako primenu ovog zakona.
Pored navedenog, problem zaštite tajnih podataka u informacionim sistemima predstavlja i ta, zaista potpuna nedefinisanost nacionalnih organa koji su nadležni za oblasti informacionih i sajber bezbednosti, jedan deficit obučenog ljudstva, dakle ljudskih resursa, u ovom pogledu, i neophodnih resursa za odgovor u slučaju napada na te kritične informacione strukture.
S obzirom, da svi ovi podaci, sa kojima sam se upoznala preko Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost i njenog direktora, gospodina Matića, došla sam i do podatka da je Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka Vlade Republike Srbije uputila krajem prošle godine, 2012. godine, dopis svim ministarstvima i državnim organima kojih se tiče ova oblast i u kojem je tražila mišljenje i predloge o potrebi izgradnje nacionalnog koncepta sajber odbrane i da je dobila pozitivan odgovor i pozitivno mišljenje svih ministarstava i državnih organa.
Takođe, predloženi su neki konkretni koraci u tom smislu, ali uslov svih uslova jeste donošenje zakona o informacionoj bezbednosti. To je ono zbog čega sam rekla da ne znam koliko je ovaj zakon u potpunosti primenljiv. To je nadležnost vašeg ministarstva, zato vam ga pominjem, a Nacrt zakona o informacionoj bezbednosti je izrađen u toku 2012. godine, to znam. Međutim, nije prošlo mišljenje relevantnih ministarstava. Zato je potrebno, zaista insistiram na tome, pokrenuti ponovnu aktivnost na njegovoj izradi i što hitnijem usvajanju. To je zaista jedan krovni zakon koji moramo da donesemo.
Zbog toga, zaista smatram i još jednom ću ponoviti, uz svo uvažavanje potreba donošenja ovakvog zakona, da zbog ove manjkavosti uređenja oblasti koja se odnosi na rad sa tajnim podacima u elektronskoj formi i bez gore navedenih, koje sam u tekstu našla, tako se kaže – gore navedenih propisa, da ih ne ponavljam, zaista mislim da nije moguće do kraja implementirati ovaj zakon.
Drugi deo moje rasprave i trudiću se da budem sažeta jer, opet kažem diletant sam i laik u pogledu ovih stvari, ali sam se konsultovala, pa ćete mi oprostiti ukoliko nisam do kraja na pravi način razumela.
Nisam ni ovde podnela amandmane, uvažavajući činjenicu da je to prošlo, da je ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti konkurencije prošao jednu dugačku javnu raspravu. Bio je zaista dugo na javnoj raspravi i svi su imali pravo da podnesu svoje mišljenje. Nisam bila aktivna u tome i zbog toga sam smatrala da ne bi trebalo da podnosim amandmane, ali mi je drago da su predstavnici ministarstva ovde i da će čuti ovu vrstu kritike, ili neke možda dopune, pa imati u vidu, pošto je ovo jedna stalno procesuirajuća materija, ponovo će se nešto menjati, pa će možda biti prilike da se i oko ovoga nešto dopuni.
Kao osnovni cilj, koji sam ja razumela, ovog predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti konkurencije jeste zapravo unapređenje postojećeg pravnog, ili procesno-pravnog, da budem preciznija okvira i otklanjanje tih brojnih ili mogućih prepreka koje stoje na putu potpune primene pravila konkurencije u postupku pred Komisijom, kao i unapređenje samog rada Komisije.
U fokusu se našao formalni status same Komisije, njene ingerencije i njene kompetencije, kao i njen sastav, njena nezavisnost i nepristrasnost. To je normativno rešeno u predloženim odredbama, mislim da su to članovi 3. i 5, odnosno 3. do 5, jer i član 4. to reguliše, izmene i dopune zakona putem zahteva za reprezentativnim učešćem stručnjaka iz oblasti prava i ekonomije, o čemu je gospođa Tomić već govorila, u sastavu Saveta, koji u ovom momentu, čini mi se nije zastupljeno i zapravo se odnosi na obavezu Komisije da donese jedan etički kodeks kojim bi se utvrdila neka jedinstvena pravila ponašanja i postupanja članova organa i zaposlenih.
Zapravo se odnosi na obavezu komisije da donese jedna etički kodeks kojim bi se utvrdila jedna jedinstvena pravila ponašanja i postupanja članova organa i zaposlenih. Očekuje da konkurs koji će se nadam se u budućnosti raspisati, bude ovako visoko zahtevan i da ispuni ove kriterijume i ovaj paritet između potrebe pravne i ekonomske struke, naravno i ispunjavanje etičkog kodeksa.
Međutim, ono što sam videla kao problem i pitala sam zbog čega je to tako. Dobila sam odgovor da je to tražila Uprava za prihode, a to je zapravo član 14. koji kaže da predložene izmene i dopune zakona je predviđeno prinudno izvršenje mere zaštiti konkurencije, odnosno tog procesnog penala u toku samog procesa kao i povraćaj sredstava u slučaju njihovog umanjenja ili poništaja odlukom suda, pa se tada sprovodi poreska uprava u skladu sa propisima kojima se uređuje naplata poreza.
Tom izmenom je precizirano da se prinudna naplata sprovodi po pravilima prinudne naplate poreza u poreskom postupku. Meni nije bilo jasno da li je to neki leks specijalis u odnosu na ono što jesu odredbe Zakona o unutrašnjem platnom prometu. Pošto nisam pravnik, ja sam se konsultovala i dobila sam mišljenje da takvo tretiranje kazne kao poreskog duga stranci u postupku dodatno nameće obaveze davanjem jednog od propisanih sredstava obezbeđenja koje ta stranka mora da iznese kod odlaganja poreskog duga.
Dobila sam informaciju zapravo da je Uprava za prihode, ni sama ne znajući kako da tretira ovaj dug i ovu kaznu, ni sama ne znajući na koji način da obezbedi naplatu ovog penala, odnosno ove kazne, zapravo tražila ovakvo zakonsko rešenje.
Ne znam koliko je to u koliziji sa Zakonom o unutrašnjem platnom prometu i zbog toga iznosim ovu dilemu, uvažavajući, opet da to nisam ja dobro razumela. Istovremeno, zaista smatram drastičnim da je član 19. precizirao da se učesniku na tržištu mera zaštite konkurencije određuje u obliku obaveze plaćanja novčanog iznosa u visini najviše 10% od ukupnog godišnjeg prihoda ostvarenog na teritoriji Republike Srbije.
Zaista smatram da su to daleko najviši novčani iznosi kazni koje se mogu izreći u pravnom sistemu Republike Srbije. Mislim da je vrlo restriktivno. Restriktivno su stranke u postupku dovedene i da su zaista to pretvaranje kaznenih mera u poreski dug je još dodatno opteretio stranke u postupku i izjednačio ih sa položaje poreskog obveznika zašta ja zaista nisam sigurna koliko je u skladu sa pravnim sistemom Republike Srbije. Opet kažem, to je viđenje kako sam razumela jer mi je zaista neverovatno da se na ovaj način stranke u postupku opterećuju po više nivo i po zaista najviše mogućim iznosima.
Istovremeno dobila sam objašnjenje, vi mi recite, možda nisam u pravu, da je po Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, na zahtev poreskog obveznika sama poreska uprava može u celosti ili delimično da odloži plaćanje poreskog duga. Međutim mene sad interesuje kako će onda poreska uprava u praksi da postupa kod prinudne naplate kazne kao poreskog duga.
Dakle, meni samoj to nije jasno, a nisam sigurna da je ni kroz ovo pravno rešenje to do kraja jasno, posebno u slučaju kada Komisija za zaštitu konkurencije na istim tim razlozima kojim je kaznila, odnosno dodelila procesni penal stranci, već donela drugačiju odluku. Ja to nisam razumela i molim za pojašnjenje.
Sledeća stvar koja je meni bila nejasna, to je da se u postupku pred samom komisijom kojom se naravno šire ingerencije i kompetencije primenjuju dakle, neka pravila, to je neki opšti upravni postupak, već šta se primenjuje pred komisijom, nije mi jasno kako da stranka u postupku ne može da utiče na tok postupka, niti da ukazuje na eventualne propuste, već to može da učini tek u postupku donošenja rešenja komisije.
Dakle, stranka s obzirom na dužinu trajanja samog postupka. Pitam se, a to je čini mi se zakonski rešenje, pet godina, da trajanje postupka može da bude, po meni se potpuno obesmišljava položaj stranke u ovom postupku i zbog toga ne znam da li je trebalo menjati postojeće rešenje. Nisam sigurna koji je član u pitanju, mislim da je član 38. ako se ne varam.
To su stvari koje meni do kraja nisu bile jasne, ali ja razumem da je ovo jedna takođe promenljiva materija i da ovde možemo da govorimo i o tome da interesi zainteresovanih strana nisu uvek možda utemeljeni sa interesima, ako smem tako da kažem, da tako kažem, da to bude jedan oksimoran uređenja slobodnog tržišta i konkurencije i to bi stvarno bilo oksimoran tržište, ne bi trebalo da predviđa uređenje, ali nekakve mehanizme moramo da utvrdimo.
Nisam podnela amandmane i verujem da ste pažljivo analizirali sve ono što jesu bili primeri u praksi koji su se pokazali kao loši i da ste zbog toga doneli ovakva rešenja.
Opet kažem, ovo su neke primedbe za koje sam ja tražila dodatno pojašnjenje i do kraja mi nije pojašnjeno i zbog toga sam želela da ukažem na njih, a naravno, glasaćemo za Predlog zakona.

Zahvaljujem.
Zaista je neverovatno da slušamo ovakve analize potrebe za donošenjem ovakvog amandmana. To je diletantizam prvog reda i prve vrste. Zaista sam fascinirana poslanika DS koji su se usudili da se jave i da ovakav amandman brane na ovakav način, to je zaista diletantski.
Pre toga trebalo je da proverite, diletant nije uvredljiv izraz ako ćete da reklamirate Poslovnik, on samo označava one koji se na amaterski način bave bilo čim. Ne morate uopšte odmah da se reklamirate, kako vam lepo stoji ti Poslovnici, Poslovnici poslanicima i to diletantima.
Sad vidite ovako, ja uopšte nisam razumela zašto niste se prethodno konsultovali sa jednim od vaših zaista izuzetnih članova, koga ja poštujem kao člana svog odbora, odbora kojim predsedavam, gospodina Šutanovca?
Mi smo bili u poseti BIA negde 2. jula ove godine i gospodin Šutanovac kao i drugi brojni članovi opozicije su bili u nadzornoj poseti, a bila je i edukativna poseta, pre toga prethodila joj je BIA.
Jedna od stvari koji je tadašnji direktor BIA, gospodin Nebojša Rodić, predočio poslanicima jeste bila osnivanje, odnosno predlog za osnivanje Akademije za nacionalnu bezbednost. Predočio nam je razloge i argumentaciju zbog koje smo mi kao članovi odbora, pa i vaš član koji ne znam da li je u sali, zaista ne volim da pominjem nikoga ko nije tu, ali prosto moram da se pozovem s obzirom da je on član vašeg poslaničkog kluba, izneo veoma pozitivne i konstruktivne primedbe, ne samo primedbe nego i pitanja i konstatacije vezane za potrebu osnivanja ovakve akademije, posebno s obzirom na činjenicu da je bio na visokoj dužnosti iz oblasti nacionalne bezbednosti u prethodnom periodu, pa sam smatrala između ostalog da vi vrednujete stav čoveka koji je bio ministar odbrane, jedan od najvažnijih ministara u vladi koju ste vi vodili. Mislila sam da je to normalno.
S druge strane, očekivala bih, pošto ste vi ozbiljna poslanička grupa da je gospodin Šutanovac tom prilikom, zaista ne govorim ništa, zaista afirmativno govorim u njemu u ovom trenutku, ja bih očekivala da je izneo ovako ozbiljne stavove i ovako ozbiljnu argumentaciju koju ste vi, kad kažem ozbiljnu zaista pod znacima navoda, izneli danas povodom osnivanja Akademije za nacionalnu bezbednost.
Pretpostavljam da je on jedan od ljudi koji u vašoj poslaničkoj grupi o tome zna dosta i zaista sam mislila da ću čuti nešto od onoga što je on tada govorio u poseti BIA. Uopšte nisam razumela da je to toliki problem.
Dalje, sama priča oko Akademije za nacionalnu bezbednost koja je obrazovana uredbom Vlade kao visokoškolska ustanova, specijalizovana je za, citiraću – obavljanje delatnosti visokog obrazovanja u oblasti nacionalne bezbednosti.
Moram da napomenem da to nije jedina visokoškolska ustanova koja je specijalizovana za određene programe. Podsetiću vas da postoji Vojna akademija, da postoji Kriminalističko-policijska akademija.
Kao predsednik Odbora, u potpunosti podržavam, a to su, opet ponavljam, članovi Odbora konstatovali u poseti BIA, i pozdravljam osnivanje i rad ove akademije, uvažavajući specifičnosti ove profesije.
Za razliku od onih koji su rekli da špijuni školuju špijune, meni je zaista žao da se na tako, inače špijun, da li ste hteli u pežorativnom smislu da upotrebite, da li je to pežorativan izraz za one ljude koji zaista veoma težak i odgovoran posao, koji se odnosi na zaštitu nacionalne bezbednosti u najširem smislu koji nacionalna bezbednost danas podrazumeva, da li ih tako tretirate? Ako ih tako tretirate, zaista vas pozivam na jednu od otvorenih sednica Odbora za kontrolu službi bezbednosti, da vidite o kakvim se ljudima radi i da je to zaista jedna od elita ovoga društva u pogledu i obrazovanja i posvećenosti i patriotizma prema svojoj državi i prema svima nama, kao građanima.
Zaista sam neprijatno iznenađena načinom na koji vi razgovarate o ljudima koji se bave nacionalnom bezbednošću. Dobro, to je verovatno pokazatelj jednog opšteg pravca, jednom magistralnog puta vaše politike koja je, kako ste vi rekli, jedno vreme vodila Srbiju u dobrom pravcu. Evo, vidimo kako je vodila Srbiju na taj način da danas, posle godinu i po dana od izbora, moramo da saniramo sve one katastrofalne, neću da upotrebim neki težak izraz da ne bih ovde bila prozvana za neke teške reči, stvari koje ste uradili u prethodnom periodu.
Ako mislite da akademija za bezbednost nije ustanova od posebnog interesa…
(Predsedavajući: Gospođo Joksimović, samo momenat, molim vas. Molim vas da se ne obraćate narodnim poslanicima.)
A kome se to obraćamo, oprostite?
(Predsedavajući: Vi govorite u Skupštini, o amandmanu.)
Obraćam se u množini poslaničkoj grupi, oprostite, molim vas.
Gospodine predsedavajući, molim vas da se skoncentrišete i pažljivo slušate na koji način se obraćam poslanicima.
Dakle, na ovoj akademiji, između ostalog, izučavaće se i operativna tehnika, metode rada sa živim izvorom, molim vas da ovo pažljivo slušate, ovo bi trebalo da pokaže koliki ste diletanti, operativna tehnika, metode rada sa živim izvorom, psihologija u operativnom radu. Psihologija u operativnom radu, to je za ove špijune, kako ih neznalice nazivaju, koji se ne izučavaju ni na jednom fakultetu, koji vi spominjete.
Napomenuću, pošto je neko to pitao, očigledno niste obavešteni, da je akademija, u stvari ne znam kakav je tačan naziv, FBI najprestižnija institucija za obrazovanje kadrova iz nacionalne bezbednosti u SAD.
Sa druge strane, kao jednu komparaciju, koju takođe možemo da pomenemo ovde, pre 10-ak godina osnovana je Diplomatska akademija u Ministarstvu spoljnih poslova. Tada nije bila SNS na vlasti. Ja sam tada, kao student političkih nauka i smera za međunarodne odnose, mislila da je ona bespotrebna. Znate, posebne oblasti života, kao što su i diplomatija i nacionalna bezbednost, nose jednu specifičnu i institucionalnu kulturu i zahtevaju jednu posebnu socijalizaciju u okviru institucija i, i te kako, ima smisla osnivati akademije za ovako specifične oblasti i polja delovanja u državnoj upravi.
Način na koji je to urađeno, nisam ni jednog trenutka videla da je na bilo koji način prekršena bilo koja odredba ili procedura koja bi definisala okvire rada jedne visokoškolske ustanove i rezultate koje će polaznici, odnosno oni koji budu studirali na ovim, zaista se nadam prestižnim, u budućnosti, visokoškolskim ustanovama, dobiti i nadam se da će oni biti u punom kapacitetu i u punoj meri u službi svoje države na najbolji način, a ne na onakav kakav vi predstavljate i kakav je zaista pokazatelj jedne, ne znam zaista koju reč da upotrebim ali, čini mi se jedne prilično nevrednujuće na pravi način percepcije društva u kome živimo i potreba koje nam budućnost nosi. Ali, to je već odgovornost vašeg političkog promišljanja i možete da nastavite sa tim. Verujem da će to ići, svakako, u korist onih koji razmišljaju dobro svojoj zemlji, pre svega SNS. Hvala vam.

Izvinjavam se, pa valjda imam pravo na bar četiri replike?
(Predsedavajući: Ne.)
Nemam. Baš šteta.
Da vidimo prvo šta kaže gospodin predsednik poslaničke grupe. Ne znam ni čiji ste predsednik? Kaže da sam bila svakako…
(Poslanici Demokratske stranke dobacuju s mesta.)
Da li možete da opomenete narodne poslanike? Znam da su oni raspoloženi i vidim da su lepo raspoloženi, ali verovatno do kraja sednice neće biti toliko lepo raspoloženi.
Gospodin Stefanović, evo, prozvaću ga da bi imao pravo na repliku, kaže da je uvredljiv izraz diletant. Moram da vam kažem sledeće.
(Poslanici Demokratske stranke dobacuju s mesta.)
Da li možete da umirite narodne poslanike, jer ne čujem ni samu sebe? Hvala vam.
Dakle, diletant znači nestručnjak, amater ili laik. Ja sam više puta za samu sebe rekla u pojedinim oblastima da sam diletant i laik i da zbog toga, uz ogradu zbog sopstvenih granica znanja u određenoj oblasti, ne mogu da budem do kraja sigurna. Ako se govori o kolokvijalnoj upotrebi izraza diletant, opisuje se nestručno, nepravilno, neispravno ili površno delovanje.
Argumentacija koja je upotrebljena od strane poslanika Demokratske stranke koji su podneli ovaj amandman se može kvalifikovati kao nepravilno, nestručno ili površno delovanje u podnošenju amandmana.
Ako i to nije jasno, ako je i to povreda i uvreda ličnosti i prava na znanje, kao što reče jedna od poslanica ovde - usudila se da podnese amandman, ne zbog neke hrabrosti, tačno, usudila se, već zbog pomanjkanja znanja i to je, takođe, dakle, ne hrabrost. Od čega se vi plašite? Vi ste narodni poslanik kao i ja. Kakva je to argumentacija?
Drugo, kažu – ja sam bila urednik „Velike Srbije“, glavni i odgovorni. Zamislite, molim vas, ja sam bila zamenik urednika i potpisujem svaki tekst koji sam i onda napisala i stojim uvek iza svojih reči apsolutno jer, za razliku od vas i većine, uvek sam mislila svojom glavom. Pa i ti tekstovi su odudarali od te magistralne linije tada Srpske radikalne stranke i tako da sa ponosom mogu da budem dosledna, za razliku od vas. Uopšte nemam problem sa tim, jer znam da ljudi dugo pamte.
(Predsedavajući: Vreme.)
Ako mogu samo još jednu stvar da kažem? Dilentatizam…

Reklamiram povredu Poslovnika član 109. stav 4. „Ako prekida govornika u izlaganju ili dobacuje, odnosno ometa govornika ili na drugi način ugrožava slobodu govora“.
Vi ste trebali da izreknete opomenu narodnim poslanicima koji su za sve vreme moje replike dobacivali, vikali, neučtivo se i neprimereno obraćali intonacijom koja je mene bitno ometala u mom izlaganju.
Molim vas da izreknete opomenu narodnim poslanicima.

Jel nećete da ih opomenete?

Tražim onda.

Moja replika je proizvedena iz jednog elementarnog logičnog silogizma.
Pošto je ovde pomenuta „Velika Srbija“ i pošto sam ja pomenuta kao neko ko je radio u „Velikoj Srbiji“, a onda je jedan od poslanika rekao – neće nam određivati kafe-kuvarica iz „Velike Srbije“, elementarni logički silogizam sa dve premise konkluzijom dovodi do toga da sam ja kafe-kuvarica.
Pravo da vam kažem, nikada to neću smatrati uvredom. Nikada u životu nisam skuvala kafu, jer je ne pijem. Veoma poštujem i sve kafe-kuvarice i sve ljude koji na pošten način rade svoj posao i koji zaista imaju omraženi društveni status u zemlji u kojoj bi DS vodila zemlju. Toga se ne stidim i ovom prilikom pozdravljam sve kafe-kuvarice i zaista ih izuzetno poštujem i cenim. Neću se uvrediti zbog toga što me je ovaj gospodin ovde, kome ni ime ne mogu izgovorim, nazvao na taj način, ali kažem, uopšte se ne vređam.
Još jedna stvar. Pošto kažete gospodine Stefanoviću, da smo videli BIA iznutra u maju, bili smo u nadzornoj poseti i dobili pohvale svih onih nadležnih i međunarodnih institucija i onih koje prate civilni demokratski nadzor nad sektorom bezbednosti, trebalo bi da znate da su se neki od vaših poslanika iz opozicije bolje snalazili unutra nego ja koja sam bila u nadzornoj poseti.
To znači da ste imali neke, da kažem, intimnije kontakte sa onim što jesu bezbednosne agencije i što je legitimno. Ali, ne možete zbog toga prozivati one koji svoj posao vrše na veoma odgovoran i pošten način. Nije vam padalo na pamet u prethodnih 12 godina da uspostavite civilni i demokratski nadzor u meri u kojoj je to kroz parlament i kroz parlamentarni rad kroz odbore moguće, a sada i tu nalazite nekakve mane.
Samo da vam kažem što se tiče diktature i što se tiče načina na koji se uvodi diktatura kroz osnivanje ovakvih školskih ustanova, CIA ima svoju „Investigejšn ekedemi“, Izrael ima svoju akademiju za bezbednost, pa pretpostavljam da su i oni zemlje diktature, ali to već recite njima. Hvala.

Prekršen je član Poslovnika 106. naravno prvi paragraf, da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.
Ako mi danas pričamo o gradu Beogradu imali bi što-šta da kažemo. Ja kao rođena Beograđanka i neko ko je odrastao, veoma sam nezadovoljna bila vođenjem Beograda od strane predsednika vaše stranke. Možemo da pričamo o tome i na ličnom nivou i na političkom nivou. Danas to nije tema. Koliko znam mi danas raspravljamo o tome, o amandmanima koji su prilično u koliziji, ali to je legitimno pravo diverziteta u vašoj stranci, ja to pozdravljam na neki način.
Mi ćemo da analiziramo i analiziramo vaše sve različitosti razmišljanja i promišljanja na jednu tako važnu temu o kojoj ste imali vremena da brinete, bar deset godina, danas je 6. oktobar. Prema tome imali ste vremena o tome da razmišljate, i potpuno je legitimno pozvati se na vaše negativne rezultate rada. To ste vi radili jedno deset godina pozivajući se na neku prethodnu vladu. Potpuno je legitimno. Ja sam time nemam problem, niti ću zbog toga da budem …
(Predsednik:Samo vas molim da ovo ne pređe u repliku, pošto povreda Poslovnika traje minut.)
U redu. Samo da kažem još jednu stvar a pro po ovog današnjeg dnevnog reda. Postavlja se ključno pitanje ko je kriv? Krivi su direktori javnih preduzeća, da, kriva je i prethodna i ova Vlada, ali uvek mislim da ta opšta kolektivna inertnost koja je zavladala kao posledica onoga što ste vi uveli kao sistem, je dovelo do ovih rezultata. Sanacija je uvek loša, ali je bolja nego sve pustiti niz vodu, a vi ste predugo puštali niz vodu. Mi to ne radimo. Hvala.

Zahvaljujem.
Gospodine predsedniče, gospodo predsednici izvršne vlasti, baš sam zadovoljna što je proteklih sat vremena prošlo u ovakvoj diskusiji. Taman sam pomislila da ćemo ući u neku neverovatnu priču o rekonstrukciji Vlade koja se zasnivala na nekom čudnom patosu predstavnika opozicije oko toga kako treba biti korektan, kako treba biti isključivo pristojan, pristojnost se podrazumeva u Narodnoj skupštini, ona je određena Poslovnikom, i kako otprilike moramo da budemo jako nežni i sofisticirani jedni prema drugima, iako su rezultati koji su pokazali kako su određene stranke…
Ako možete da zamolite poslanike, ja ne čujem sebe. Možda me oni čuju. Možda su to poslanici iz moje poslaničke grupe, vrlo verovatno. Zahvaljujem.
Dakle, baš je dobro što smo se vratili u ovakvu diskusiju, s obzirom da je na dnevnom redu rasprava oko rekonstrukcije i ovde su ljudi koji sede ceo dan sa nama, i baš je lepo da vide kako je sedeti u poslaničkim klupama, a koji će biti odgovorni u naše ime sutra za ono što će biti rezultat ove vlade.
Dakle, žao mi je što se tema rekonstrukcije svela na kritiku opozicije oko dužine trajanja rekonstrukcije. Na osnovu onoga što smo imali prilike da čujemo u ova tri dana, rekonstrukcija se poima sa stanovišta opozicije kao neka iznuđena aktivnost ove vlade, koja je bila jako neuspešna za godinu dana, što naravno nije tačno, a vreme koje je trebalo da bude dokaz serioznosti i ozbiljnosti i jednom uvođenju novog koncepta odgovornosti u politički život je otprilike definisana kao da mi kada rekonstruišemo Vladu zidamo Skadar. To stvarno nije tako i ja bih volela da objasnim zbog čega mislim da rekonstrukcija zaslužuje i tri dana rasprave u Skupštini, a po mogućstvu i više. Uopšte nemam problem sa tim da traje diskusija i duže i ne znam kakva je to argumentacija - zašto sedimo tri dana? Uopšte mi nije to jasno. Što se mene tiče, možemo i 10 dana da sedimo i po 12 sati dnevno, s obzirom da se tiče onoga što je veoma značajno za građane Srbije i verujem da ih to interesuje, tako da te žalopojke i kukumavke oko toga koliko traje rasprava o rekonstrukciji, što u javnosti, što u Skupštini, je besmislena.
Za to je dobar šlagvort dao gospodin Samardžić, koji je rekao jednu rečenicu, a ja sam je pribeležila. On kaže - šta ko radi u javnoj politici? Baš tako. Šta ko radi u javnoj politici? Sada, a pro po onoga što su predsednici DS rekli za izlaganje gospodina Rističevića, kako je bilo neumereno ili neukusno, ja se zaista ne slažem sa tim, ali ako vam više odgovara visokoparna fraziologija, kojom ćemo napraviti eufemizam za domete vaše vladavine, gospodo iz DS, možemo i tako da razgovaramo. To lepše zvuči i blaže zvuči, a prijatnije je i za uho. Međutim, suština je ista.
Sa druge strane, ta priča o tome šta ko radi u javnoj politici i u javnom životu Srbije dovodi do toga da pohvalimo ovu vladu, koja je uvela deliberativnu demokratiju na delu. Deliberativna demokratija znači sistem vlasti u kojem se o svim javnim stvarima odlučuje zajedničkom raspravom. Mi smo ovde tri dana u zajedničkoj raspravi. Ona ima svoje manjkavosti, puno je diskutanata i brojne argumentacije i zato nije uvek prikladna, ali je i te kako važna da građani razumeju šta su ciljevi ove Vlade.
Bilo mi je veoma čudno da slušam tri dana argumentaciju koja se svela na meandriranje po odredbama Poslovnika i kršenju onoga što jeste minimalna ili proceduralna demokratija, jer procedura je, kao što znaju gospoda koja se nalaze u strankama demokratske i liberalne orijentacije, suština minimalne i savremene demokratije. Prema tome, zloupotreba je bilo puno i ne razumem zbog čega poslanici opozicije misle da rasprava o rekonstrukciji treba da bude samo tema poslanika opozicije. I te kako mislim da poslanici vladajućih stranaka imaju šta da kažu na tu temu. To je verovatno poimanje posledica onoga što su nekada dok su bili u vlasti bili isključivo glasačke mašine. Mi to nismo, imamo svoje mišljenje, imamo svoj stav i to ćemo, naravno, reći, pa nek potraje rasprava. Šta je tu problem?
Što se tiče same rekonstrukcije, da li je ona kozmetička i da li je ona samo formalna i da li se svela samo na personalna rešenja? Prvo, ona nije samo kozmetička, ona nosi jednu jaku strukturnu dimenziju reforme ili rekonstrukcije, a odnosi se na podeli dva veoma važna ministarstva koja jesu resorno odgovorna za ono što je gorući problem Srbije danas, a to su privreda i finansije, odnosno način na koji se efikasnije vodi ekonomska politika zemlje. Prema tome, sama ta stvar je dovoljna da ne bude protokolarna rekonstrukcija. Sa druge strane, personalna rešenja, odnosno personalne promene do kojih je došlo takođe nisu samo personalne, to su konceptualne promene. Konceptualne su zbog toga što se uvode ljudi koji nisu stranački kadrovi.
Ako me pitate lično, i to moje kolege iz stranke znaju i mene nije sramota to javno da kažem, ja nisam baš prigrlila ideju o nezavisnim ekspertima i nestranačkim ličnostima. Imam svoje razloge za to. Mislim da smo mi svi u političkoj kompeticiji, u političkim strankama dovoljno kompetentni da možemo da učestvujemo u vođenju politike. Naravno, uvek ima i boljih od nas, koji nisu u politici i treba ih privući, treba raditi na tome da ti ljudi uđu u javnu politiku, pa zašto da ne i u političke stranke, ali to nije uslov.
Međutim, onda sam razmišljajući zbog čega su zapravo u prednosti kandidati koji nisu članovi stranke došla do zaista razumevanja izvanredne pozicije stranke koja predlaže nestranačke ličnosti, a u ovom slučaju SNS. Zato što neće vama, gospodo budući ministri, trebati jedna kritizerska opozicija sa svojom frazeologijom za dobijanje političkih poena da biste radili bolje, zbog toga što je vaš rad prepoznat, što je vaše znanje prepoznato i uočeno i što vam je dato poverenje da radite na ciljevima koje je ova vlada i ova stranka, koja je okosnica Vlade, zacrtala. Budni monitoring naše vladajuće koalicije biće vam dovoljan podstrek da radite bolje nego što će to biti kritizerstvo opozicije. Sigurna sam da je to najveći kvalitet koji budući ministri koji nisu članovi stranke mogu da imaju. Zato što vas mi posmatramo onako kako posmatramo i članove naše stranke koji su u ovom slučaju ministri.
Vidim da su se izbegavala neka konkretna rešenja da se pomenu. Ja nemam problem sa tim da kažem, bar za one ljude koje poznajem.
Gospodin Mirović, kao kolega iz moje stranke, zaista je čovek koji je operativan, koji je ažuran, koji ima veliko političko iskustvo, ima i formalno obrazovanje izvanredno, i uopšte nemam sumnju da će biti pravedan u onome što je njegov resor i ažuran.
S druge strane, da ne budem ni tu do kraja nepoštena, čuli su nešto o gospodinu Ružiću. Gospodina Ružića poznajem lično, još sa fakulteta, bio je izvanredan student. Nemanjka mu znanja iz evropskih poslova, nemanjka mu političkog iskustva i ne znam zbog čega ste tako govorili o gospodinu Ružiću, mislim da nema razloga.
Gospodin Rodić je izvanredan čovek i visokog integriteta i visokih intelektualnih odrednica, visokog obrazovanja. Imala sam prilike sa njim da sarađujem kao predsednik Odbora za kontrolu službi bezbednosti dok je bio direktor BIA i reći ću vam, da kada nekog nadzirete onda tek možete da utvrdite kako i koliko radi. To je čovek koji izvanredno poštuje zakonitost u radu i ja očekujem da će tako i nastaviti. Naravno, i sva druga rešenja ne vidim da su manje loša.
Ta priča oko biografija koju je gospodin Samardžić pomenuo, kao te biografije ne ulivaju poverenje. Pa znate šta, zaista se slažem da ni jedna biografija ne mora da ulije nikome poverenje. Zbog čega bi bilo kome nečija biografija sama ulivala poverenje? Ali, isto tako do pre godinu dana mi nismo mogli da procenjujemo biografije onih koje je kandidovala SNS. Sada kada ih vidite na delu, proceniće i građani na dobar ili loš način. Prema tome, prilika nekome ko ima dobru biografiju, svakako da treba da bude data.
S druge strane, još jedna stvar koju nisam razumela i tu ću zaista da se složim sa delom opozicije, to je što biografije zaista nisu dostavljene na vreme. Verujem, da kada su ovakve biografije predočene poslanicima i opozicije, da bi sasvim sigurno skratile raspravu i da bi smo postigli jedan dobar konsenzus, verujem da će predsednici opozicije upoznati sa ovakvim biografijama u velikoj meri glasati za naše kandidate.
Još jedna stvar, ja sam ovde pribeležila svašta, i kako je tekla rasprava tako se menjao tok rasprave, suština cele priče oko rekonstrukcije jeste uvođenje, kao što sam rekla, jedne konceptualno potpuno nove dinamike političkog života u Srbiji, a to jeste dakle i nestranačka ekspertska kategorija političara, a sa druge strane test odgovornosti. Ta čuvena prolazna vremena, ja se slažem, može i neki možda zanimljiviji izraz ili sintagma da se nađe, ali to jeste testiranje rezultata na određeno vreme. Zašto da ne? To će da bude reper za sve buduće u Vladi i ne samo za najviše nosioce vlasti već i za sve po dubini, dakle, od lokalnog nivoa do javnih preduzeća. Pa to je valjda dobra stvar. Ne razumem zbog čega bi trebalo kratko o tome da razgovaramo.
Samo još nešto oko nekih stvari koje su predstavnici opozicije na veoma frivolan način ocenjivali domete rekonstrukcija ili motive rekonstrukcije i vreme i dužinu trajanja rekonstrukcije. Zaista smatram da je argumentacija bila nedovoljna, prilično neadekvatna i prilično anemična, ali to je već na predstavnicima opozicije. Kažem, volela bih da nastavimo raspravu. Zašto da ne i duboko u noć? Kakve to veze ima? Kakve su to priče o noćnim vladama? Dokle god ima tema za razgovor ova skupština može da radi. Dokle god ne kršimo Poslovnik ili nešto što bi trebalo da bude dobar manir, ne vidim zbog čega ne bismo diskutovali. Hvala.

Zahvaljujem predsedniče.
Moram da ukažem gospodine predsedniče Skupštine, da ne bih sada rekla dragi kolega, da ste prekršili član 108. s obzirom da niste izrekli opomenu narodnom poslaniku ili narodnim poslanicima ali ovde ću ipak reći narodnom poslaniku koji na brutalan način krši dostojanstvo Narodne skupštine.
Pretpostavljam da svako od nas ima svoj stil, ima svoj mentalni domet i etički domet i to je u redu, ali obavezuje nas kao narodne poslanike da dolazimo u relativno pristojnom stanju i u stanju da, dakle, racionalizujemo svoje misli i da budemo uravnoteženi u nastupu. To bi pretpostavljalo da pošaljemo sliku mladima, pre svega mladima, ali i drugima iz ovog parlamenta da u radno vreme dolazimo upristojeni.
Zbog toga bih predložila da vidimo i da li to može da se uradi, pitam vas, da vidimo ko je danas i uopšte na sednici Skupštine pod dejstvom alkohola ili bilo kojih drugih opijata koji remete uravnoteženost nastupa i šalju veoma lošu sliku iz ove Skupštine. Na ovaj način se ne može raditi u Skupštini. Dakle, apsolutno se ne može raditi u Skupštini jer nema dovoljno, jer nema načina da se odgovori na iracionalnost i bezobrazluk koji možda i nisu čak pripadajući deo nečije ličnosti, u šta ja duboko želim da verujem. Da to proverimo. Hvala vam.

Oprostite, nije po Poslovniku, ja sam se javila za repliku na ono što je rekao predsednik poslaničke grupe DS, ali evo i gospođa Trivan se nadovezala, pa taman da odgovorim, iako sam se nadala da možemo da se vratimo u normalan tok. Ne zovu nas iz centrale, možda vas zovu, mi se uglavnom dogovaramo, imamo jedan normalan odnos, uglavnom smo svi racionalni ljudi i znamo da mislimo svojom glavom, a centrala ako treba nešto da se pita, jer ja ne znam kako vi zamišljate centralu, kao neku mističnu, ne znam šta je za vas centrala, morate da mi objasnite? Ako je to kontakt sa ljudima iz stranke, da, čujemo se, razmenjujemo mišljenja, hvala na pitanju.
Samo sam htela apropo moje inicijative, mislim da bi trebalo da bude formalna inicijativa i potpuno se slažem sa gospodinom Borkom Stefanovićem, pošto je rekao da ne bismo imali kvorum, pretpostavljam aludirajući na poslanike vladajućih stranaka, tu se potpuno slažem sa vama. Svako od naših poslanika koji ne prođe taj dnevni test pristojnosti, da makar ne dolazi pod opijatima ili u alkoholisanom stanju, ne treba da bude član ovog parlamenta. Apsolutno se slažem i mislim o tome na isti način kako mislim o drugim poslanicima, tako i o poslanicima moje stranke i baš ću se zalagati za to, jer mislim da toliko dugujemo građanima Srbije. Hvala.

Htela sam da repliciram gospodinu Jovanoviću, vrlo kratko, a možda i nema potrebe, u duhu, jel, ovog pozivajućeg lepog apela kolege da se vratimo na temu rekonstrukcije koja nije stvar od koje treba da bežimo, naprotiv, to je stvar koja zaista treba da za građane Srbije bude jedan dobar signal i dobra vest da se konačno odgovornost shvata na drugačiji način, tako da daleko od toga da mi bežimo.
Samo sam kratko htela gospodinu Jovanoviću oko toga ko je, vidim da je ta moja inicijativa koja je eto bila spontana i ad hok izazvala neku buru negodovanja, izgleda da je i u mojoj poslaničkoj grupi i u svim poslaničkim grupama, ali ja ću baš zato da je nekako još više, ako ja mogu sama da je podržim dodatno.
Znate šta, mene ne interesuje šta ljudi rade van radnog vremena, ovo podrazumevam pod radim vremenom i postoje neke obaveze koje su deo radnog prava ali i radnih obaveza, ja tako to doživljavam, ne vidim zbog čega je to dramatično tako shvaćeno i čak mi govorite o tome kako gospodin Šešelj nikada nije pio. Znate, pravo
da vam kažem, vi ga mnogo bolje poznajete od mene, ja ga nikada u životu nisam upoznala, ali uopšte se ne radi o tome, tim gore ako se ponašao tako a nije bio pod dejstvom ničega, vidite kako je u političkom smislu završio, što vam to ne bude nauk?
Sa druge strane, mislim, potpuno je besmisleno to sad, kolektivni uzdah u Skupštini kao – jao, šta ste to rekli? Znate, mislim, inicijativa je dobra i treba je podržati, hajde da vidimo da li smo svi spremni da poštujemo svoja radna prava za koja dobijamo novac od građana Srbije.
Od tih 110 hiljada neko živi bolje, neko živi čudno, neko gore, a neko mnogo iznad svojih mogućnosti, ali i to je legitimno kao što kažete, sve može da se dokaže, sve može da se opravda, ali odnos u Skupštini mora da se pokaže. Hvala.

Zahvaljujem.
Nikad nisam bila lična u svojim govorima i u svojim nastupima, a posebno se nikad nisam obraćala direktno. Ovog puta je gospodin Jovanović u pravu, jer se on meni direktno obratio. Pomešao me je čovek sa nekom drugom osobom i to je lepo. Vidim da ima lepe asocijacije. Verovatno je i to posledica nečega.
S druge strane, ta priča o tome ko od koga živi, kako živi, mislila sam da, kada sam pristala da budem narodni poslanik, imam obavezu prema svim građanima u Srbiji da govorim kako živim zato što je lični primer u javnosti uvek najbolji primer. Ne očekujete valjda da, obraćam se svima, bilo ko od nas treba da krije način na koji živi i da bude percipiran dobro u javnosti Srbije od strane građana, koji će da kažu – da, ovi su sigurno bolji od nas, mnogo su pametniji, mnogo su sposobniji zato što bolje žive od nas, a mi smo svi nesposobni, jadni i glupi?
Zaista ne mislim o građanima Srbije i volim da budem deo građanstva. Vozim se prevozom i živim normalno, a možda i ne bih morala. Sada treba nekom ko je zloupotrebio sve javne funkcije koje je obavljao, po mom uverenju, a vi možete da kažete i drugačije, da se pravdam zbog toga što imam neku ličnu inicijativu kao poslanik i da me naziva neko inferiornom u odnosu na šta? U odnosu na ono što ste vi i slični vama nikada neću biti inferiorna, a posebno se ne plašim te vrste argumentacije koja bi trebalo da pokaže ekonomsku dominaciju. Da li ste vi neka finansijska elita ove zemlje? Da li ste intelektualna elita? Koja ste to elita? Bila sam elita samo na fakultetu, verujte mi. Sada sebe nedoživljavam kao elitu nego kao građanina koji treba da zastupa interese.
Dokle god mislim o mojim liderima, o Aleksandru Vučiću kao predsedniku stranke i o Tomislavu Nikoliću, koji je predsednik Srbije, koji je osnovao stranku, iako sada više nije na njenom čelu i ako mislite da ću biti član onda kada budem mislila da su oni kao vi, nikada. Hvala. Neću se više javljati.