Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Uvažene kolege narodni poslanici, čini mi se da danas jeste stigla dobra vest u Srbiju. Nemam nameru o tome da diskutujem, ali čini mi se da su današnje teme uveliko doprinele tome da danas bude doneta ta dobra vest u Srbiju.
Javnost u Srbiji i naši građani, ako ih pitate kako mere prethodnih godinu dana ove Vlade, na prvo mesto sa pravom i sa jednom racionalnom evaluacijom, jednim racionalnim vrednovanjem kao najveći ili najvidljiviji rezultat koji je relativno efikasno sproveden ili je započeto sprovođenje, jeste rezultat u okviru nekada proklamovane a sada već započete borbe protiv korupcije i kriminala.
Strategija definiše samo borbu protiv korupcije i mehanizme za borbu protiv korupcije, ali nepravedno smo i pomalo neopravdano smo izuzeli pojam kriminala iz ove strategije, jer korupcija i kriminal nisu dihotovni pojmovi. Oni generišu jedan drugog i oni koji su skloni kriminalu sigurno će i nepogrešivo identifikovati one koji su skloni korupciji. Oni se uvek dobro prepoznaju, jer se sličan sličnom raduje. To je važno napomenuti jer moj utisak je lično da u samoj strategiji nije na pravi način objašnjena ta sprega i to prepoznavanje korupcije i kriminala, ali to su samo lične impresije. Ima mnogo boljih pravnika od mene i oni su to na mnogo bolji način objasnili.
Ono što me interesuje kao građanina i kao narodnog poslanika jeste ne samo zakonski okvir o kojem ću nešto kasnije govoriti, već i način na koji mi kao društvo razumemo borbu protiv korupcije. To je i političko pitanje, ali to je i veoma važno društveno pitanje.
Kada čitam strategiju čini mi se da imamo problem sa nekom sistemskom neuređenošću koja stvara koruptivni način života. Sistem nije ni dat pojam, ni zadat pojam, neki deduktivni pojam, samorodan i ničim izazvan, jer sistem stvaraju ljudi i sistem koji je stvoren smo svi mi stvarali godinama. Kada kažem svi mi, mislim i na političare ali i na sve građane Srbije.
Stvarali smo ga tako što smo aktivno učestvovali, nažalost dobar deo njih je aktivno, neki drugi i pasivno, pristajući da budemo deo takvog sistema u kojem možemo samo da okrećemo glavu i cokćemo i čudimo se kako uspevaju oni koji nekom sposobnošću postaju neizmerno i ničim izazvano bogati, a mi čudni nekim sticajem okolnosti sve siromašniji. Govorim o najvećem broju građana Srbije. to je veliki problem o kojem ponekad ne govorimo dovoljno, ukazujući na pravne procedure i pravila koja su najvažnija u sankcionisanju i u prevenciji i u edukaciji, ali mislim da smo malo zapostavili temu, uopšte koruptivnog načina života koji kao da je postao kolektivni način razmišljanja i života u Srbiji.
Sa druge strane, skoro pa malograđanski smo se ponašali klanjajući se tim sposobnim ljudima koji su postali lažna finansijska i politička elita Srbije i stavili njihovu sposobnost i snalažljivost na pijedestal nekih društvenih vrednosti i napredovanja u životu.
Dakle, ako je osnovni utisak naših građana da je političkom voljom, a ona je otelotvorena u jednom čoveku, u jednoj ličnosti i to je često predmet kritika prvom potpredsedniku Vlade koji je opet po funkciji zadužen za borbu protiv korupcije i kriminala, pokazao koliko su Srbija i njeni građani gladni pravde, onda moramo da se rukovodimo ličnim primerom.
Čini mi se da je lični primer u ponašanju potpredsednika Vlade Vučića najbolji u tome. Evo zašto, da ne bude da samo hvalim lidera svoje stranke. Čini mi se da ni u jednom trenutku nije pokazao ni preteranu egzaltiranost, ni samozadovoljstvo zbog toga što nam je država tako užasno prožeta tim trulim tkivom korupcije i što dobar deo ljudi koji su verovatno u drugim okolnostima i drugim vremenima bili zaista uspešni po merilima jednog pravednog i normalnog puta na kojem možete da zaista u nekoj zemlji uspete, nažalost, ogrezli u korupciji i kriminalu.
Tome ne bi trebalo niko da se raduje. Kažem opet, zbog toga je veoma važno da ne pređemo u toj borbi protiv korupcije u neku necivilizovanu hajku na sve, ali da veoma ozbiljno i onako kako to čini mi se prvi potpredsednik i radi, veoma ozbiljno, predano i bez preterane egzaltacije budemo dosledni u primeni svih onih mera koje mogu da našu državu očiste od korupcije, makar u onoj meri u kojoj je to zaista i u praksi, i u praksi je moguće. Naravno da nikada nije moguće do kraja se izboriti sa korupcijom, zato što dođete u situaciju da vam se svaki put zameri da niste svakog ko je zaslužio dotakli prstom pravde.
To je, čini mi, se problem sa kojim ćemo se suočavati u budućnosti, ali da biste se odvikli od nečega, a odvika je gora od navike, morate da stvorite naviku. Navika se stvara jednim upornim, doslednim primenjivanjem ili upornom i doslednom promenom zakona i zbog toga je veoma važna strategija za borbu protiv korupcije o kojoj danas govorimo i koju ćemo, nadam se, usvojiti u parlamentu.
Prihvatiti se ovakvog posla u prethodnih godinu dana je bila čista politička avangarda. Ono što mene raduje i zbog čega sam zadovoljna, to je da za razliku od umetnosti, gde avangarda nekada nije bila prepoznavana, čini mi se da je ovaj politički posao avangarde prepoznat na pravi način od strane građana Srbije i postaje polako deo zajedničke političke kulture.
Ako kao narodni poslanik imam pravo na svoje mišljenje, onda sam sigurna da je to jedan od najvećih rezultata koje bilo ko ko se bavi politikom može da ostvari, a to je proces započinjanja mirne i uređene promene i to promene koja ne znači promenu režima, nego promena koja znači duboku suštinsku promenu u kolektivnom razumevanju načina života kakav želimo da živimo i sistema u kakvom želimo da živimo.
Zbog toga, vratiću se na strategiju, neophodno je da bismo sve to uspeli o čemu sam govorila, neophodno je osigurati jednu tvrđavu propisa i tvrđavu procedura koje će nas odbraniti od korupcije. Nažalost, nisam neki antropološki optimista. Ne verujem da svi ljudi rade u najboljoj mogućoj meri bez dobrog nadzora i monitoringa. To je tako u uređenim sistemima. Mi treba da prepoznamo taj model, prilagodimo ga našim okolnostima i zbog toga, čini mi se, efikasne borbe protiv korupcije nema bez suštinskih unutrašnjih reformi i napredovanja u reformama.
Imala sam još dosta toga da kažem, ali čini mi se da je ono što je najvažnije, otprilike u ovom segmentu političkog i, hajde da kažemo, u sistemu vrednosti već rečeno, ali ono što niko nije pomenuo, a volela bih, da svi mi kao građani moramo da prepoznamo svoj deo odgovornosti, da najveći, oni koji su pogrešno shvatili da javna funkcija znači pravo na zloupotrebu, a ne na pravilnu upotrebu u cilju neke opšte koristi i dobra, pa samim tim i svoje lične koristi, biće procesuirani u svim postupcima, ne selektivno kako su to kolege danas govorile. Ali, i svi građani moraju da shvate da ne može samo država da bude istovremeno i izvor korupcije i najveći borac protiv korupcije.
Malo ko od građana razume sebe kao borca protiv korupcije. To je potpuno normalno u situaciji u kojoj mi, i to je moja jedina kritika, još uvek nemamo zakon o zaštiti uzbunjivača i bez takvog zakona koji će da omogući ljudima da kada ukažu na korupciju ne budu etiketirani kao neki ljudi, neću da se izrazim da ne uvredim ovaj visoki dom, ali u svakom slučaju, budu etiketirani na pogrešan način i najčešće snose odgovornost i sankciju zbog toga.
Umesto toga, to bi trebalo da bude sistem u kojem će oni biti nagrađeni od ovog društva i etiketirani kao hrabri i pošteni ljudi. Bez tog zakona mi nećemo moći da građane aktivno uključimo u sam proces borbe protiv korupcije.
Samo par stvari vezano konkretno za strategiju. Čini mi se da je jako dobro uočeno šta jeste zapravo osnovni mehanizam jedne odgovorne države, dakle, i odgovornost i transparentnost i efikasnost. Ali, ono što mene posebno raduje, to je što se prvi put, čini mi se, pominje jedan meritokratski princip. Meritokratski princip znači da konačno uvodimo znanje i sposobnost kao jedini kriterijum za napredovanje u društvu. Meritokratski princip znači da prave i najbolje ljude treba postaviti na mesta koja im po znanju i po sposobnostima odgovaraju. To jeste jedna od metoda prevencije korupcije i to je svakako nešto što je, istina, na veoma kratak, sažet način, definisano u strategiji, ali čini mi se, od veoma velike važnosti i da se konačno uvede princip ne neke zasluge i odanosti, nego znanja i sposobnosti.
Što se tiče same primene, o kojoj se ovde govorilo, koja će takođe biti veliki izazov, kao što je uvek izazov primeniti bilo kakav strateški dokument koji ste doneli, sama primena će zavisiti dosta od one tri komponente uspešne države koje sam pobrojala. To su: odgovornost, transparentnost i efikasnost. Transparentnost je veoma važna u radu svih organa vlasti, posebno u raspolaganju javnim novcem i svim ostalim resursima. To znači da povećanje transparentnosti direktno utiče na smanjenje korupcije.
To su stvari koje su, čini se, u praksi teško sprovodljive, ali i nisu ako počnemo, kao što sam rekla, da stvaramo naviku tom upornom i doslednom primenom kriterijuma i mehanizama koji su pobrojani u strategiji.
Ono što bih volela na kraju da kažem kao jednu poruku građanima i svima nama, strategija za borbu protiv korupcije i njena implementacija i njeno sprovođenje u praksi nisu važni samo za nas kao društvo i pojedince da bismo bili bolji, da bismo postali bolji, čini mi se da je važna iz druga dva razloga. Prvo, da prekinemo s jednom praksom autodestrukcije, jer kada rastačete i zloupotrebljavate ono što je vaše, osakaćujemo ne samo sebe, već i one koji dolaze posle nas, a sa druge strane, da postanemo konačno konkurentni uređenim sistemima, koji bi ovde možda mogli da donesu i svež i čist kapital u Srbiju, a ne kao visoko-koruptivna država, da postanemo, da kažem, neka vrsta propulzivnog terena za nelegalne i sive tokove novca i da zaista kao društvo konačno donesemo odluku da napredovanja nema bez promena mirnih, uređenih promena kako sistema, tako i nas samih. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Pošto sam predsednik Odbora za kontrolu službi bezbednosti, trebalo bi i red je da na samom početku obavestim sve kolege zbog čega se prvi put ovakav izveštaj o radu Odbora, odnosno o izvršenom nadzoru nad službama bezbednosti od strane parlamentarnog odbora podnosi Narodnoj skupštini. To zaista smatram velikom i ličnom privilegijom, a čini mi se i privilegijom svih nas da o svom radu, koji nije uvek u epicentru viđenje i horizonta onoga što ljudi i naši građani gledaju putem TV prenosa, a to je rad Odbora, budu upoznati sa dometima ovako ozbiljnog rada u kojem učestvuju, naravno, i ne bih volela da istaknem samo sebe i svoje kolege iz poslaničke grupe, već zaista iz svih opozicionih partija koje participiraju u radu ovog odbora.
Obzirom da ste već imali priliku da se upoznate sa Izveštajem o izvršenom nadzoru nad radom službi bezbednosti, koji je Odbor za kontrolu službi bezbednosti…
Ja se izvinjavam, da li možete da kažete gospodi fotoreporterima da se uklone sa ovog dela pošto sada obrazlažem veoma važan izveštaj Odbora? Molim vas da omogućite uslove da normalno radim.

Mislim da je na svakome od nas da odabere da li će da ustane ili će da sedi. Ne mislim da time izražavam bilo kakvo nepoštovanje, naprotiv. Volela bih da budem veoma precizna. Koristim papire da se i prisetim nekih stvari, jer ne mislim da sam najpametnija, za razliku od mnogih koji sede u ovoj Skupštini.
Dakle, s obzirom da ste već imali priliku da se upoznate sa Izveštajem o izvršenom nadzoru nad radom službi bezbednosti, koji je Odbor za kontrolu službi bezbednosti, na osnovu člana 231. Poslovnika, Narodne skupštine utvrdio na sednici koja je održana 29. marta 2013. godine, sednica je održana tog dana iz razloga što, po Poslovniku, do 31. marta Odbor ima obavezu da podnese izveštaj Narodnoj skupštini i svim poslanicima o izvršenom nadzoru, tako da smo mi taj poslednji trenutak iskoristili da bi što više aktivnosti ušlo u ovaj predmetni izveštaj, samo ću se kratko na početku osvrnuti na najznačajnije aktivnosti Odbora i biti raspoložena da razgovaram sa svim drugim poslanicima o tome šta misle da bi trebalo unaprediti, možda i dodatno u radu Odbora.
Kao što je poznato, Odbor za kontrolu službi bezbednosti je specifičan odbor prvenstveno zbog svojih nadležnosti u kontroli i nadzoru nad radom službi bezbednosti. Sektor bezbednosti je, kao što je to opšte poznato, i svuda u svetu je tako, uvek obavijen nekim delimičnim velom tajni, što je proizašlo iz prirode poslova službi bezbednosti, ali upravo zbog toga članovi Odbora moraju da vrše svoju nadzornu i kontrolnu funkciju balansirajući između razumevanja za ono što službe bezbednosti kao svoj prioritetni zadatak zaštite nacionalnih i državnih interesa, bezbednosnih pre svega, države i građana moraju da rade i, s druge strane, one obaveze koje proističu iz svih civilizovanih tekovina i obaveza ne samo EU, već zaista pravnog društva, a to je civilna i demokratska kontrola izabranih vlasti pre svega.
Upravo iz ovog razloga, iako smo u dobroj meri ograničeni odredbama Poslovnika Narodne skupštine, Odbor je zaista preuzeo sve neophodne aktivnosti u prethodnom periodu od svog konstituisanja do danas kako bi na jedan i svrsishodan, ali i bezbedan način mogao da ostvaruje svoje zakonske i nadležnosti i obaveze.
S obzirom da je većina podataka kojima se rukovodimo u radu prilikom kontrole rada službi bezbednosti, članovi Odbora uglavnom dolaze u kontakt sa podacima koji su označeni i klasifikovani kao državna tajna, kao strogo poverljivo, potpadaju u onu kategoriju tajnih podataka, prva stvar koju je Odbor uradio, i to bih volela da naglasim, a što nije bila praksa iz meni potpuno nepoznatih razloga, nije bila praksa održavanja zatvorenih sednica, sednica zatvorenih za javnost. To je nešto što je praksa svuda u svetu. Ona podrazumeva uspostavljanje jedne vrste i poverenja i atmosfere i tehničkih i svih drugih uslova u kojima će agencije, u ovom slučaju VBA, VOA i BIA, imati priliku da ne krše ni svoje obaveze u pogledu čuvanja tajni i iznose riziku i mogućnosti da tajni podaci izađu iz zgrade ove skupštine i cirkulišu u javnosti, što predstavlja jedan od vidova ugrožavanja nacionalne bezbednosti. Upravo zbog toga mi smo jednoglasno, tu su učestvovali svi članovi Odbora, uvek zahvaljujem na konstruktivnom radu svim članovima Odbora, posebno u pogledu ove odluke, doneli odluku da zatvorimo sednice za javnost i da Odbor izuzetno može da odluči da se sednica sazvana radi tajnih podataka otvori za javnost.
Istom odlukom predviđene su i odgovarajuće mere bezbednosti i zaštite tokom održavanja sednice odbora zatvorene za javnost i tu je sada veoma važno pomenuti tu priču koja se u javnosti dosta pominje o nekoj gluvoj sobi. To zapravo uopšte nije gluva soba, ali su sve protivprislušne i protivdiverzione mere preduzete u onom smislu u kojem se niti unose mobilni telefoni. Postoji tehničko obezbeđenje prostorije koja se nalazi u Kralja Milana i mi tamo održavamo sednice zatvorene za javnost. Dakle, to su sednice na kojima ne može da se izlazi, ne mogu da se unose nikakvi tehnički aparati, potpuno su obezbeđene i pokazale su se veoma efikasne.
Pokazalo se da na taj način možemo sa predstavnicima službi bezbednosti i direktorima, koji zaista dolaze, i to moram da pomenem, u brojnom sastavu, sa svim ljudima koji pokrivaju relevantne sektore u dotičnim agencijama. Dakle, zaista su konstruktivne sednice i možemo da kažemo da sve do sada održane, održane su četiri, u ovom izveštaju su tri, u međuvremenu smo još jednom razmotrili polugodišnji redovni izveštaj BIA 29. aprila 2013. godine, tako da smo do sada imali četiri, zapravo i pet, s obzirom da smo po prvi put i sa Generalnim inspektorom razmatrali izveštaj Generalnog inspektora o radu VBA i VOA.
Dakle, to je ono što nije ušlo u ovaj izveštaj, a nije ušla i još jedna važna stvar koja se u međuvremenu dogodila i zbog toga smatram obavezom da je predočim kolegama narodnim poslanicima, a to je da smo mi zbog postojanja jedne pravne praznine i nemogućnosti da se Poslovnikom reguliše način na koji bi Odbor za kontrolu službi bezbednosti vršio neposrednu kontrolu i neposredni nadzor nad radom službi bezbednosti, a pošto po Poslovniku mi ne možemo da donesemo nikakav pravilnik, formirali jednu radnu grupu u kojoj su bili uključeni predstavnici i pozicije i opozicije. Tom radnom grupom je rukovodio kolega Nenad Miliš iz LDP. Tu su bile i kolege Nenad Popović i Igor Bečić. Ta radna grupa je imala zadatak da, u dogovoru sa predstavnicima i direktorima službi bezbednosti, napravi jedan dokument, interni akt o tome na koji način zapravo Odbor može da vrši svoju neposrednu ulogu i da zapravo u punom kapacitetu stvari svoje nadležnosti iz kontrole službi bezbednosti.
Radna grupa je uradila deo svog posla. Naravno, mi smo na Odboru delimično taj rad i nacrt izmenili i dopunili i u jednoj dobroj atmosferi i debati doneli taj interni akt, internu odluku o tome na koji način će se vršiti direktan nadzor nad službama bezbednosti. Taj akt je dostupan poslanicima. Mogu da se upoznaju sa njim ukoliko su zainteresovani da i o tome steknu adekvatno saznanje.
Sednicama Odbora na kojima su razmatrani izveštaji su prisustvovali kao što sam rekla i direktori agencija i pripadnici službi bezbednosti i moram da kažem i zaista pohvaljujem jedan dobar i čini mi se u punom poverenju i u punoj dobroj nameri i veri, rad i direktora službi bezbednosti koji su po prvi put o sopstvenim rečima mogli da na sednicama Odbora otvoreno razgovaraju sa članovima Odbora i da odgovaraju na pitanja. Vidim da vlada veliko neinteresovanje od strane kolega iz skupštinskih klupa, kada je u pitanju rad Odbora. Meni je to zaista žao. Čujem često primedbe na rad toga, ne na rad Odbora nego uopšte službi bezbednosti. To se uvek postavlja kao neko mistifikovano pitanje, evo sad dobijate relativne odgovore, pa biste možda mogli nešto i da čujete, ali naravno, to je već na savesti svakog od poslanika. U skladu sa planom rada Odbora što bih takođe volela…

Izvinjavam se, koliko još vremena imam?

Izvinjavam se, nastaviću dalje u diskusiji.

Najpre se zahvaljujem gospodinu Popoviću na aktivnom učešću u radu Odbora i na svemu što je uradio u okviru Odbora. Međutim, moram da odgovorim nekoliko stvari koje ne mislim da su takve kakve ih je gospodin Popović predočio. Pre svega se to odnosi, možda to nije najvažnije, ali za mene jeste najvažnije, a to su administrativni kapaciteti o kojima je govorio gospodin Popović.
Mislim da bolju službu u Skupštini u odnosu na ono u šta imam uvid, a imam uvid, i hoću da nekada pohvalim i ljude koji rade odgovorno i vredno svoj posao u interesu i Skupštine, i građana i nas kao narodnih poslanika. Tu pre svega mislim na sekretara Odbora, gospođicu Katarinu Terzić, ali i na sve druge koji rade i u mom Odboru i u Odboru za odbranu i unutrašnje poslove. To su izvanredni ljudi. To su njih četvoro ili petoro, nisam sigurna koliko, su sasvim dovoljni, svojim znanjem i razumevanjem, logistički na svaki drugi način pomognu nama.
Između ostalog, lična inicijativa poslanika je veoma važna. Lična edukacija i motivacija je takođe nešto što nas obavezuje u ovom parlamentu. Ne mislim da imamo uslova da imamo ne znam koliko administrativnih radnika. Zaista želim da pohvalim te ljude i znam da ih je i gospodin Popović pohvalio. Ne mislim da je mislio išta loše, ali želim još jednom da naglasim da je i lična inicijativa veoma važna. Zbog toga možda gospodin Popović i nije bio u prilici da učestvuje u radu Odbora. Dakle, dinamika je prilično dobra. Pojačajte i sopstvenu dinamiku, pa će time biti još bolje, pa ćemo na dinamici dobiti svi zajedno.
Plan rada Odbora je veoma dinamičan. To je prvi put da je jedan odbor ovakvog tipa, ovakvog profila donosim svoj plan rada. Možete da ga vidite, on je na pet ili šest strana. Podložan je i dopunama i izmenama i svemu onome što se ad hok pojavi kao pitanje vezano za odbor.
Takođe mi je interesantno da je komparativna metoda SAD i Srbije u pogledu kontrole službi bezbednosti Kongresa i Narodne skupštine po meni upotrebljena potpuno, ne mogu da kažem nerazumno, ali znate šta, SAD imaju 20 različitih službi bezbednosti i neuporedivo su veća država od nas u svakom pogledu. Ali vidim da je fascinacija velikim državama. Za Srbiju ne znam koliko je dobra, ali mislim da treba u okviru naših mogućnosti da radimo i da smo počeli da radimo u tom pravcu.
Samo još jednom i završavam, a to je da je ovaj izveštaj, između ostalog, na korist službama. Ovaj izveštaj je, pre svega, u korist građana Srbije, na korist svima koji rade u ovom parlamentu u ime i u interesu građana Srbije. Naravno da je dobro što su službe bezbednosti i njihovi aktuelni direktori prepoznali značaj i verifikaciju njihovog rada kroz parlament, ali nije niti moja želja, kao predstavnika vladajuće stranke, da olakšamo službama bezbednosti, nego naprotiv, da kroz jedan svrsishodan i aktivan rad oni steknu i saznanje i obavezu da zakonitost njihovog rada i trošenja budžetskih sredstava jeste predmet dnevne i aktivne analize resornog Odbora parlamenta Narodne skupštine. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Dakle, ovaj Izveštaj nije podnet ovde da bi dobio bilo čije panigirike i hvalospeve, a posebno ne od, kako se zove, UPS, i ja vam zahvaljujem na aktivnom učešću u svemu što ste rekli, ali sam zgranuta načinom na koji ste interpretirali nedostatke ovog izveštaja.
Zgranuta sam zato što, ja kada nešto radim, očekujem od svih mojih kolega u ovom parlamentu, prethodno se dobro informišem, i vrlo dobro pripremim da bih znala o čemu pričam i na koji način pričam.
Dakle, prva stvar koju ste rekli i koja je vama zahvaljujem, ako ćete da usvojite izveštaj, ali ako su ovo razlozi zbog kojih nećete, ja vas molim da ga ne usvojite, pošto je to zaista na ivici bezobrazluka. Dakle, na ivici bezobrazluka u pogledu iznošenja netačnih stvari.
Prvo, rekli ste da ovaj izveštaj je napisan tako da pokazuje da se nema dovoljno iskustva, to hajde, mogu i da uvažim, i svako od članova ovog odbora će uvažiti. Kažete o izvršenom nadzoru, a trebalo bi o vršenju nadzora.
Ovaj izveštaj je napisan, dakle, o izvršenom nadzoru tokom 2012. godine. Izvršeni nadzor nije samo direktan nadzor. Izvršeni nadzor pokriva i ono što jeste posredan nadzor kroz regularne i polugodišnje izveštaje svih agencija koje potpadaju pod ingerenciju Odbora za kontrolu službi bezbednosti. Dakle, posredan nadzor je izvršen.
Ono što mi, kako vi kažete priznajemo kao svoj nedostatak, a to nije naš nedostatak nego nedostatak, nažalost svih prethodnih koji su bili u ovoj skupštini i koji nisu vodili računa o tome da direktan nadzor nad službama bezbednosti nosi jednu novu i potrebu nove pravne regulative, ili poslovničke ili kako god hoćete. Dakle, pod direktan nadzor u ovom predmetnom periodu predmetnog izveštaja zaista nije izvršen. I mi smo to naveli kao našu obavezu.
Dalje. Kažete da je neverovatno, odnosno poslanik Kovačević, kaže da je neverovatno da su zatvorene sednice za javnost, u ovom slučaju prekršile poslovničko pravo, pravo poslanika da prisustvuju sednicama različitih odbora.
Molim poslanika Kovačevića da se preciznije upozna sa odredbama Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, posebno sa članovima 230. do 233, kojima se veoma precizno reguliše na poseban način, posebno uspostavljen Odbor za kontrolu službi bezbednosti, u kojem, ne samo da ostali poslanici nemaju pravo prisustva, već ni zamenici članova ne mogu u istom trenutku da budu prisutni na sednici Odbora, ukoliko su članovi prisutni.
Dakle, ničije pravo nije narušeno. Mi smo samo poštovali odredbe Poslovnika. Hvala Bogu da uopšte neke odredbe Poslovnika govore o načinu našeg rada, iako ni to, tu se slažem sa poslanikom Kovačevićem, nije dovoljno.
Dakle, poslanik Kovačević kaže, radna grupa koja nije uradila svoj posao na vreme. Meni je jako žao što me niste slušali na početku, ali evo opet se diretkno obraćam, imate pravo da me opomenete, ne znam da li je u pitanju prevelika želja, a premalo inicijative i ozbiljnog posla kod pojedinih poslanika da se upoznaju sa pravim podacima, da li je nezainteresovanost da se sasluša predstavnik predlagača, odnosno izvestilac, u ovom slučaju, to sam bila ja, i ja sam upravo na početku i rekla da želim poslanike dodatno da obavestim o stvarima veoma značajnim koje nisu ušle u Izveštaj, a koje su na istoj sednici, kada je Izveštaj predložen, a usvojanje, tj. 29. marta tekuće godine, a to je interna odluka o neposrednom načinu vršenja kontrole službe bezbednosti, kao i plan rada za 2013. godinu usvojeni.
U samom planu rada za 2013. godinu, to su sve dokumenta koja su dostupana svakom narodnom poslaniku u ovoj skupštini, a posebno onima koji plediraju da se bave ovom veoma, kako je poslanik rekao delikatnom materijom, predviđen je sastanak članova Odbora sa direktorom i zaposlenima u Kancelariji Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka i uspostavljanje trajnih oblika saradnje, tačka 5. za maj-avgust 2013. godine.
Dalje, poslanik Kovačević je takođe pomenuo koji je to zakon predložio Odbor, a ja moram da podsetim poslanika Kovačevića da je upravo on bio prisutan na sednici Odbora u svojstvu predlagača amandmana, kada su donete izmene i dopune Zakona o uređenju službe bezbednosti i u tom smislu dao svoj pun doprinos i na tome su svi članovi odbora bili zaista zahvalni i koliko se sećam, bila je konstruktivna diskusija u tom pogledu.
Ne znam da li imam još vremena, da li mene opominju poslanici ili, imam utisak da mene opominju, ali samo bih volela još da kažem, ne postoji odbor za narodnu odbranu, a poslanik Kovačević je pomenuo neki odbor za narodnu odbranu i ta vrsta arhaične terminologije ili terminološki arhaizama je legitimna u onoj meri u kojoj postoji u praksi.
Pošto više ne postoji u praksi, zamolila bih za malo preciznosti i u navođenju i u kritici.
Slažem se sa svim drugim stvarima koje je poslanik Kovačević u pogledu unapređenja rada samog Odbora, ali rad Odbora prati ono što jeste i segment izvršne vlasti, a mi moramo da vidimo strategiju u kojoj će se reforma sektora bezbednosti u Srbiji sprovoditi i to će biti veoma značajna pitanja, posebno dva velika poglavlja u onome što će biti predmet kada počnemo, predmet pregovora o prisutpanju EU i kada Srbija dobije datum, tako da ćemo imati puno posla u budućnosti.
Apsolutno prihvatam kao predsednik Odbora i mislim da govorim u ime svih članova Odbora za kontrolu službe bezbednosti. Hvala.

Da, hvala.
Dakle, potpuno je netačno da sam omalovažavala poslaničku grupu, PUPS, ja sam možda na ružan način samu sebe korigovala što nisam u punom smislu navela puno ime partije i u tom smislu sam možda zvučala loše i za to mogu da se izvinim, a ni na koji način nisam htela da uvredim ili omalovažim predstavnike poslaničke grupe PUPS. Dakle, ako primate izvinjenje, meni će biti drago. Nije mi bila namera.
Sa druge strane, što se tiče kompetentnosti i toga ko je gde proveo i koliko svoj radni vek i da bi zbog toga trebalo da bude kompetentniji od drugih, naprotiv mislim suprotno, ili je to već i pleonazam.
Dakle, naprotiv, mislim da upravo civilna i demokratska kontrola od svih nas narodnih poslanika, koji smo različitih profesija, dakle naše vokacije, profesionalne su potpuno različite, mi imamo možda i manje stepen konflikta interesa da se, upoznajući se sa procedurama i načinima rada službi bezbednosti, uviđajući sa strane neke stvari koje nas ne opterećuju kao ljude koji su smo bili na bilo koji način deo i pripadnici službi bezbednosti, imamo čini mi se i veću, neću reći kompetenciju, jer kompetenciju možda i nemamo, ali na svaki način mislim da u smislu pune demokratske civilne kontrole to bi trebalo da ipak budu oni koji nisu bili involvirani direktno u rad službi bezbednosti.
To je moj principijelni stav. Naravno, dopuštam da se i drugačije misli, a savetodavne uloge svih onih koji su bili pripadnici i službi bezbednosti i svih drugih organa bezbednosti uvek su dobrodošle i upravo našem odboru insistiramo na dodatnoj edukaciji svih članova Odbora da bismo mogli na bolji i efikasniji način da vršimo nadzor nad radom službe bezbednosti. Hvala.

Samo a pro po onoga što je gospodin Đurić naveo kao manjkavost i našta bih trebala da odgovorim.
Izveštaj Odbora za kontrolu službi bezbednosti je izvršen u nadzoru nad radom službi bezbednosti za 2012. godinu i po definicije je javan dokument. Zato on ne može da sadrži sve detalje koji se tiču i koji potpadaju pod ono što jesu detalji sa sednica zatvorenih za javnost. Direktno navođenje telekomunikacionih operatera po imence je ušlo u izveštaj samo iz razloga što sam kao predsednik Odbora postavila javno poslaničko pitanje krajem decembra prošle godine, upravo problem sa kojim smo se mi kao članovi Odbora suočili u razgovoru agencijama odnosno službama bezbednosti. Pošto je to postavljeno kao poslaničko pitanje na koje sam dobila odgovor, smatrala sam da može da uđe u izveštaj, a svi drugi operateri, podsetiću vas da u ovoj zemlji postoji oko 400 operatera, neki i nisu toliko relevantni zbog malog broja korisnika, ovde su navedeni oni koji nisu, neki su u međuvremenu ispunili svoju zakonsku obavezu nakon usvajanja ovog izveštaja, ali neki od velikih operatora nisu ispunjavali svoju zakonsku obavezu, te su stoga pomenuti, a neki drugi zbog malog broja korisnika. To je razlog zbog čega je ušlo. Prihvatam sugestiju, ali kažem to je prosto bila tema i poslaničkog pitanja i dobijenog odgovora od Vlade Republike Srbije. Hvala.

Samo kratko, to su stvari na koje moram kao predsednik Odbora da odgovorim.
Operator koji je imao najveći broj korisnika, 700.000 korisnika i koji kao takav nije ispunjavao svoju zakonsku obavezu je nakon i poslaničkog pitanja i ovog
izveštaja počeo, nije do kraja sproveo, ali je započeo ostvarivanje svoje zakonske obaveze u pogledu pribavljanja svih tehničkih uslova za zakonito presretanje komunikacije. Mislim da je to dobar primer i da u tom smislu ako je bilo razloga i rezona da se pomene, rezon je urodio plodom. Pretpostavljam da će neka vrsta preventive moći da se odnosi i na one koji raspolažu mnogo manjim brojem korisnika.
Zbog toga mislim da nisam neodgovorno postupila, s obzirom da sam to unela u izveštaj, sa čim su se složili i svi članovi Odbora. Što se tiče kompetencije, moram da kažem da naravno u ovom Odboru nisu samo ljudi koji nemaju nikakva saznanja i kompetencije. Tu je i gospodin Šutanovac, kao bivši ministar odbrane, koji je, između ostalog, koordinirao radom ovih službi. Tu je gospodin Nenad Milić, koji ima iskustva u sektoru bezbednosti. Zaista ne mislim da je to loše, ali kažem da ne treba relativizovati, niti devalvirati značaj onih poslanika koji možda nisu po svojoj vokaciji vezani za bezbednost, ali koji su se na svaki način uposlili na najbolji mogući način i iskazali volju i želju i, pre svega, moram da napomenem i element političke volje da se nad ovim važnim pitanjem društvenim zaista parlament na pravi način bavi.
Što se tiče te polemike, da vam kažem nešto, za svoj rad kao poslanik odgovaram u onom smislu svim poslanicima kroz ovaj izveštaj i verujte mi da bih odgovorila bilo kome i iz svoje stranke, dakle iz Srpske napredne stranke, na isti način da je neargumentovano tumačio ono što sam potpisala. To je moje pravo kao poslanika. Ne bih volela da se tu imputiraju zađevice i svađe između vladajuće koalicije. Tako bih odgovorila mom kolegi iz moje poslaničke grupe. Hvala.

Da, da li može od vremena poslaničke grupe?

Kao izvestilac Odbora poslaničke grupe, može li da mi se oduzme vreme?

Slažem se.

Zahvaljujem.
Danas sam već dosta govorila ali zbog nekih proceduralnih propusta koje ne znam više ni kome da pripišem, ali volela bih da se osvrnem na ono što je kolega Ostojić sa pravom primetio, a to je da sama služba za pripremu sednice nema proceduru za ovo jer je ovo prosto nešto što se prvi put dešava da odbor podnosi izveštaj i ja, kao neko ko je potpisao taj izveštaj zaista je besmisleno da nemam vreme i nemam pravo koje ste mi vi, gospođo predsedavajuća dali u ovom prvu navratu, kada smo govorili da ne branim izveštaj, već da ga zaista obrazlažem.
Verujem da ima nedoumica. On nije izveštaj koji može da bude u potpunosti jasan, s obzirom da nemamo mogućnost da brojne stvari iznesemo u izveštaju koji je javan, jer se tiču podataka koji su tajni i to je suština rada ovog odbora. Ali, dobro da ne bih sada o tome, pokušaću da odgovorim na neka od pitanja koja su se ovde postavila.
Dakle, pre svega jedan od kolega je pomenuo troškove, odnosno kontrolu trošenja budžetskih sredstava i to jeste jedan od prioritetnih zadataka svakog odbora, pa i Odbora za kontrolu službi bezbednosti. Dakle, mi pratimo zakonitost rada službi bezbednosti i trošenja budžetskih sredstava.
Ono što kolega poslanik nije dobro razumeo iako je u izveštaju precizno definisano, nije se odbor obratio Ministarstvu finansija sa intervencijom da službe bezbednosti samo u kumulativnom i ukupnom formatu predstavljaju svoju budžet a ne strukturno, nego su upravo službe bezbednosti u razgovoru sa predstavnicima odnosno sa članovima Odbora pojasnile članovima Odbora da su oni pokušali u nekoliko navrata da Ministarstvu finansija daju takvu inicijativu.
Videćemo u budućnosti, mi smo kao odbor podržali njihovu inicijativu i spremni smo da u tom pravcu takođe sarađujemo sa Ministarstvom za finansije. To je bila suština.
Dalje, oko troškova, mi smo po prvi put sa DRI i to je onaj segment koji se tiče saradnje sa nezavisnim državnim organima uspostavili jednu ozbiljnu saradnju i krajem decembra smo dogovorili i predložili DRI da u toku ove godine u skladu sa svojim planom rada i u skladu sa svojim kapacitetima i mogućnostima uradi delimično, ako ne potpuno reviziju jedne od službe bezbednosti. Pošto u poslednjih 10 godina niko nije radio reviziju bezbedonosno informativnoj agenciji, lično sam inicirala to, ali ovde nažalost, moram da primetim u raspravi se pokazalo da smo skloni senzacionalističkom načinu objašnjavanja podataka. Ja tome nisam sklona niti ću ikada biti, posebno dok vodim ovaj odbor, jer smatram da obaveze koje proističu iz prirode stvari kojima se mi bavimo ne smeju da budu senzacionilističke niti smeju na takav način da se obrazlažu.
Imala bih što šta interesantno da kažem, koliko je zapravo značajno unapređen rad, ne tako malo kako je većina poslanika primetila u početnoj fazi i kako je to samo početna stepenica, već je bitno i značajno unapređen, ali ja neke stvari jednostavno, ne mogu da iznosim, iako ću pokušati da ih približim poslanicima.
Mislila sam da se to podrazumeva, ali izgleda da nije tako, ali senzacionalizma u ovome neće biti.
Dakle, DRI je prihvatila i već tri meseca skoro je u BIA i sprovodi kontrolu trošenja budžetskih sredstava i mislim da će biti u pitanju delimična revizija, s obzirom na to da smo ih krajem godine kada su oni već svoju agendu za ovu godinu pripremili.
Što se tiče pitanja o Generalnom inspektoru, Generalni inspektor je institucija koja je uspostavljena u okviru Ministarstva odbrane 2011. godine. Za razliku od prethodnog odbora, koji ne želim da kritikujem, s obzirom da je imao previše nadležnosti i preširok spektar tema kojima bi trebalo da se bavi, ali i to je prilično slabo rađeno, niko nije razmatrao izveštaj Generalnog inspektora ni za 2011, u stvari, sada smo za 2012. godinu. Da bi ispravili grešku, mi smo prethodnika, mi smo izveštaj za 2011. godinu, prethodnog Generalnog inspektora takođe razmatrali na sednici zatvorenoj za javnost, i Generalnog inspektora 2011. i 2012. godine, izveštaje.
Ti izveštaji su veoma značajni, s obzirom da se radi o tome da je Generalni inspektor institut u okviru Ministarstva odbrane koji je direktno podređen ministru odbrane i direktno podnosi izveštaj ministru odbrane.
Da biste imali više informacija i to ću da kažem, iako to nije u izveštaju, lično sam kao predsednik Odbora uputila pismo ministru odbrane sa pitanjem i u to su imali uvid članovi Odbora za kontrolu službe bezbednosti, šta je urađeno u pogledu preporuka iz izveštaja Generalnog inspektora iz 2011. i 2012. godine.
Dobili smo odgovor, pozvali smo nakon toga i Generalnog inspektora, videli da li je to tako zaista, tako jeste bilo, razgovarali i sa predsednicima VOA i VBA na koje su se preporuke odnosile.
Dodatno sam tražila dokumentaciju iz VOA i VBA o svim relativno spornim zaključcima iz Izveštaja Generalnog inspektora i nečemu što je moglo da liči na nezakonitost, ali ne u onoj meri da bi rušilo zakonitost ukupnog rada Agencije i o tome su nam dostavljeni od strane agencija veoma obimni i podrobni materijali. To nije ušlo u ovaj izveštaj, jer Izveštaj za kontrolu službe bezbednosti ne bi trebalo da bude takav, to bi trebalo valjda ljudi koji misle da su kompetentni da znaju, ali dobro.
To je što se tiče Generalnog inspektora.
Prethodni rad Odbora, već sam rekla da ne bih da kritikujem, ali suštinske nadzorne posete u prethodnom sazivu nisu vršene i to ne mogu da okrivim ni članove tadašnjeg odbora ni predsednika tadašnjeg odbora, jednostavno, to su ovi problemi, Poslovnik o radu Narodne skupštine, to je zaista pravna praznina koju mi pokušavamo da nadomestimo nekim internim aktima koji će nam omogućiti da u punom kapacitetu obavljamo ono za šta smo zaduženi i što su nam ovlašćenja i obaveze.
Dakle, mi smo pokazali političku volju da prevaziđemo nedostatke koji su pravne prirode i iz onog domena normativnog uređenja naših poslova i potpuno smo spremni da u budućem periodu, pošto smo tu normativu sredili i to je već predviđeno i u planu rada, izvršimo i nadzorne posete, direktne posete agencijama, odnosno službama bezbednosti.
To neće biti posete koje će se vršiti samo u centrima službe bezbednosti, već kako nam Poslovnik i dopušta i kako smo doneli odluku i u regionalnim područnim jedinicama, na terenu gde službe bezbednosti imaju svoja organizacione jedinice.
Tokom nadzornih poseta, odbor će izvršiti nadzor nad primenom posebnih postupaka i mera za prikupljanje podataka za koji je potreban nalog suda kao i onih za koje nije potreban nalog suda. To su vrlo konkretne mere, to su operativne mere, gospodin Šandor je govorio o tome, mi smo imali brojne seminare edukativnog tipa koje smo zaista u saradnji sa referentnim međunarodnim organizacijama i OEBS i DIKAP sproveli studijskim posetama gde smo se upoznali sa načinima na koji direktan nadzor može, ne do kraja, slažem se i trebalo bi još da učimo, ali neka inicijalna znanja koje će nam omogućiti da ostvarimo uvid i direktan nadzor, sigurno je da imamo i to će biti tema, i ne tema nego to će biti nešto što ćemo raditi u idućih dva meseca po planu rada odbora, što je takođe novina.
Mi smo detaljan plan rada odbora i već štikliramo brojne stvari koje smo uradili, a inače nije bilo pet sednica, bilo je samo šest sednica zatvorenih za javnost, ukupno 14 sednica odbora, samo jedna mala ispravka gospodinu Šandoru.
Dalje, takođe sertifikati za pristup tajnim podacima u skladu sa Zakonu o tajnosti podataka, to je veoma važno pitanje, odlukom o načinu održavanja sednice odbora na kojoj se razmatraju tajni podaci, predviđeno je da sednici odbora, pored članova odbora prisustvuju i zaposleni u službi koje odredi generalni sekretar.
Moram da naglasim da su svi oni koji su određeni da prisustvuju ovim sednicama prošli i upućeni na bezbednosnu proveru radi izdavanja sertifikata za pristup tajnim podacima odgovarajućeg stepena tajnosti. Koliko sam informisana, tražila sam u međuvremenu taj podatak, provera zaposlenih je već završena za sve one koji prisustvuju sednicama.
Što se tiče sertifikovanja narodnih poslanika, iz direktnog mog razgovora sa narodnim poslanicima, a upravo iz demokratske stranke, shvatila sam da postoje nedoumice vezane za primenu člana 38. i 39. Zakona o tajnosti podataka i dilema, da li narodni poslanici treba da prolaze bezbednosne provere i da dobijaju adekvatne sertifikate, odnosno, kako se to kaže žargonski, da budu sertifikovani ili ne.
Moram da naglasim, i ja to zaista želim da naglasim, lično nemam ništa protiv sertifikovanja narodnih poslanika, što je inače i praksa u nekim, ne svim državama EU. Navešću veoma jasan primer zbog čega je to praktično? To nije praktično samo sa stanovišta održavanja naših sednica odbora, naime, tokom jedne od studijskih poseta parlamenata zemalja EU, neću da kažem koje, nije važno, prošle godine članovima odbora nije bilo dozvoljeno da priđu dalje od zatvorenih vrata, upravo zato što ne posedujemo bezbednosne sertifikate za pristup tajnim podacima EU i NATO. Dakle, to su stvari koje nas relativno onemogućavaju u našem ovdašnjem radu, ali nas bitno ograničavaju u pogledu sticanja iskustva i razmene iskustava i saznanja sa drugim državama i praksama drugih parlamenata.
Prema tome, još jednom kažem, trebalo bi da razrešimo nedoumice oko toga i zauzmemo jasan stav da li to hoćemo ili ne i ja sam lično za, nemam nikakav problem sa tim, ali to je stvar oko koje moramo svi u parlamentu dogovorimo.
Sledeća stvar koja je bila tema i volela bih zato da odgovorim, iako imam još što šta da kažem, ali nisam dobila priliku ranije, to je pitanje o tome kako je ovaj odbor vrednovao efikasnost i domete rada službi bezbednosti, da li smo mi zaista uspeli da nadgledamo rad službi bezbednosti?
Molim sve narodne poslanike da razumeju da parlamentarni odbor ima nadzornu i kontrolnu funkciju u, ponoviću, nadgledanju zakonitosti rada službi bezbednosti i trošenju budžetskih sredstava. Niko nema ni ingerenciju ni nameru da se službama bezbednosti meša u operativni rad i sve ono što pod operativnim radom i drugim, vrlo ozbiljnim i po proceduri veoma složenim stvarima, službe rade.
S druge strane, pitanje koje se ovde takođe postavilo je, kako je sad moguće da mi kao predstavnici vlasti, konkretno ja kao predsednik odbora, mogu da kontrolišem nekoga koga smo mi postavili. Mora da vam kažem da je direktor vojno-obaveštajne agencije, gospodin koji je postavljen, brigadni general Borisavljević, postavljen u mandatu prethodnog ministra, gospodin Cvetko Kovač takođe. Ne znam, da li zaista mislite da je ova vlast njih postavila? Naprotiv, pokazala je dobru volju da tamo gde su stvari osetljive, gde su specifične, senzitivne u političkom smislu i u bezbednosnom smislu, pokaže jednu vrstu razumevanja kontinuiteta i onoga što je svakako na dobrobit bezbednosti građana ove zemlje.
Moram da napomenem da zaista sa direktorima agencije ostvarujemo izuzetno korektnu i produktivnu saradnju. Prema tome, ne stoji ta vrsta primedbe, a posebno ne stoji i to moram takođe da kažem, u odnosu na činjenicu da kada su zatvorene sednice u pitanju, verujte da su poslanici opozicije su mnogo manje aktivni i mnogo manje pitaju, hajde da kažem da upotrebim kolokvijalni izraz, škakljiva pitanja direktora i pripadnike agencija, nego što to čine predstavnici vlasti. Verovatno sam najaktivnija u tom odboru i to će vam potvrditi svako od članova odbora, iako, kako kažete, predstavljam vlast, vladajuću stranku.
Dakle, ni jednog momenta politikanstvo se nije, niti strančarenje, uvuklo u rad ovog odbora i takvu vrstu kritike apsolutno ne prihvatam i zbog toga sam zaista ponosna što je ovaj izveštaj usvojen od strane svih članova Odbora za kontrolu službi bezbednosti. Mislim da je to veoma važno reći, to nisam u prvom navratu naglasila, ali sada mislim da je važno.
Još jedno pitanje koje se vrlo često na jedan potpuno besmislen način koristi u medijima, oko neke "gluve sobe", odnosno oko prostorije gde bi se održavale te sednice. Moram da naglasim da se ne radi o prostorijama koje bi bile isključivo namenjene radu Odbora za kontrolu službi i bezbednosti. Dakle, to je evropski standard koji znači da te prostorije mogu da koriste svi narodni poslanici i svi odbori Narodne skupštine ukoliko dođu u kontakt ili tretiraju dokumenta koja su označena kao "tajna, strogo poverljivo, državna tajna" ili već na nivou klasifikacije tajnosti podataka.
Na taj način vi Narodna skupština izvršila svoju zakonsku obavezu u sprovođenju fizičko-tehničkih mera, kako se to kaže, zaštite tajnih podataka. To je nešto što je iz Zakona o tajnosti podataka. Zakon o tajnosti podataka je donet u ovom domu 2009. godine, ali očigledno, do konstituisanja Odbora za kontrolu službi bezbednosti, kolege u prethodnom sazivu nisu ozbiljno shvatile neophodnost primene ovog zakona.
Prema tome, to su neke nedoumice koje se stalno pojavljuju. Mi smo to rešili, to sam već rekla, neću da se ponavljam na taj način što smo jednu prostoriju u Kralja Milana odvojili, gde se prethodno izvrše sve potrebne provere, bezbednosni i fizičko tehnički uslovi se omoguće, da zaista možemo da radimo na pravi način, da ne dođe do curenja informacija, kako se to kaže.
Ostaje dosta otvorenih pitanja koja su naglasili kolege poslanici, koja otežavaju rad ovog odbora, ali i drugi skupštinskih odbora, a ja ću vam reći šta je konkretan problem. Recimo, održavanje zajedničkih sednica zatvorenih za javnost Odbora za kontrolu službi bezbednosti i Odbora za odbranu i unutrašnje poslove.
Mi imamo puno stvari koje bi trebalo zajednički da razmatramo, mi nemamo ingerenciju nad radom MUP, za to je konkretno zadužen Odbor za odbranu i unutrašnje poslove, ali vrlo često dolazimo, u dnevnom životu, do nekih veoma ozbiljnih pitanja koja bi trebalo zajednički da rešavamo. Odbor za odbranu i unutrašnje poslove nema odluku o zatvaranju sednica i mi nemamo po Poslovniku mogućnost da održimo zajedničku sednicu dva odbora, što zaista predstavlja jedan hendikep za jednu sveobuhvatnu analizu potencijalnog ili postojećeg problema u sektoru bezbednosti. Mislim da to nije nebitno i mislim oko toga trebalo svakako pokrenuti inicijativu da se nešto uradi sa izmenom Poslovnika.
Obaveštena sam da generalni sekretar i služba Narodne skupštine preduzimaju neke od aktivnosti, kako bi ovo pitanje bilo rešeno, a zaštita tajnih podataka je verujte veoma ozbiljan projekat, koji pored finansijskih sredstava koja su ovde, čini mi se i manje bitna, iziskuje jedan vremenski period, to je tačno, da bi se na adekvatan način rešio ovaj problem. U tom smislu je izvršena jedna vrsta izmene sistematizacije i uvedena su radna mesta rukovaoca tajnim podacima i planom odbrane.
Nadam se da ćemo do kraja iduće godine moći da se pohvalimo da i mi, kao i drugi parlamenti u Evropi i svetu i regionu čak, imamo adekvatne prostorije za čuvanje i rukovanje tajnim podacima i za održavanje sednica radnih tela zatvorenih za javnost.
Inače, svi članovi Odbora, koji se upoznaju sa tajnim podacima, su potpisali izjavu o čuvanju tajne. Oni se upoznaju sa materijalima u posebnoj prostoriji gde se čuvaju ti podaci. Oni se ne umnožavaju. Oni se čitaju direktno tamo i vraćaju se, tako da smo brojne mere preduzeli da zaštitimo ono što moramo da zaštitimo, da bismo dobili valjanu i pravovremenu informaciju od službi bezbednosti koje, takođe, moraju da zaštite i svoje obaveze i svoje interese iz domena zaštite nacionalne bezbednosti pre svega, nezavisno da li se radi o vojnim službama bezbednosti ili Bezbednosno informativnoj agenciji.
To je još neko rekao, ali da još jednom naglasim, zaista smo uspostavili jednu korektnu i čini mi se regularnu saradnju sa nezavisnim državnim institucijama ili agencijama, pre svega sa Poverenikom, sa Ombudsmanom i sa Državnom revizorskom institucijom. Mi smo ih zamolili da njihove planove rada dostave takođe, da bismo mi koordinirali neke zajedničke sednice, s obzirom da je, evo, reći ću to kao možda podatak koji se takođe nije našao u izveštaju, brojne su preporuke bile Ombudsmana u pogledu nekih nepravilnosti koje su uočene u jednoj od vojnih agencija. Mi smo, takođe, tražili dokumentaciju o tom pitanju i svakako ćemo u zajedničkom naporu, s obzirom da su i nezavisne državne agencije verifikovale svoj mandat za rad u ovoj Narodnoj skupštini i imaju i pravo i obavezu da sarađuju sa Narodnom skupštinom, a i mi imamo i pravo i obavezu da sa njima u zajedničkom naporu dolazimo do rezultata, tako da inicijative postoje.
Žao mi je što sam danas čula neke skeptične ocene rada ovog odbora. Mislim da izveštaj ni približno ne pokazuje koliko smo mi unapredili demokratsku kontrolu i nije utemeljena kritika toga da ne smemo da kažemo civilnu kontrolu. Znate zašto? Svaka od ovih agencija ima svoju unutrašnju kontrolu koja nije civilna. Prema tome, ovde se radi i o civilnoj kontroli. Dakle, i civilnoj i demokratskoj kontroli.
Smatram da je izveštaj napisan onako kako zahteva pravilo i Pravilnik o radu ovog odbora, odnosno deo Poslovnika koji se odnosi na rad ovog odbora.
Senzacionalizam nikada neću dok vodim ovaj odbor, a očekujem to i od članova Odbora, da bude metod našeg rada, da bismo prikupili političke poene.
Verujte da i službe bezbednosti i svi članovi Odbora i te kako znaju da ovaj odbor radi svoj posao i da smo bitan plus u onome što se naziva unapređenje reforme i nadzora nad sektorom bezbednosti uradili. Hvala.

Reklamiram povredu Poslovnika, član 107, dostojanstvo Narodne skupštine. Gospođo predsedavajuća, dozvolili ste u ovoj Narodnoj skupštini dve nedopustive stvari.
Prvo, obraćanje ad personom u onom smislu u kojem se direktno obraća narodnom poslaniku. Drugo, gospodin Stefanović je ovde kao poslanik, a ne kao predsedavajući, nemam nameru da ga branim, ali samim tim je dovoljno toga rekao. Sve što treba da se kaže mu se kaže kao poslaniku, a ne kao predsedniku Skupštine u ovom trenutku. Kršite Poslovnik na svaki način.
Sa druge strane, vičete što je dopustiv i legitiman način parlamentarne borbe, ali zaista je neprijatan za uho. Molim vas da ubuduće vodite računa o tome, tek smo započeli sednicu.
Što se tiče odgovornosti narodnih poslanika, onog trenutka kada je bilo ko od nas prihvatio da bude na poslaničkoj listi i da uđe u ovu skupštinsku salu, preuzeo je sve odgovornosti i obaveze koje znače i obavezu prema javnosti i u pogledu svog rada i u pogledu načina trošenja budžetskih sredstava.
Prema tome volela bih da znam šta ste vi, ja i svi od nas poslanika koji idu nekada na puteve uradili na tim putovanjima? Da li smo podneli izveštaje o svojim putovanjima, šta smo ostvarili, sa kime smo stupili u kontakt, koji su konkretni benefiti našeg rada. Koji su konkretni benefiti našeg rada po odborima?
Moj odbor je podneo izveštaj o svom radu. Drugi odbori koliko vidim nisu ni podneli obavezujući izveštaj o svom radu do kraja marta. Nadam se da će podneti. Prema tome ta vrsta demagogije u kojoj je pitanje da li ste vi najskuplji poslanik nije pitanje. To pitajte, odnosno neću da se obraćam lično, to trebalo bi da pita poslanik šefa poslaničke grupe koji dolazi ovde kada treba samo nešto da kaže, a košta ovu skupštinu i te kako. Prema tome, to pitajte šefa poslaničke grupe, a svako naravno treba snosi odgovornost za svoj rad.