Uvaženi predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, cela današnja priča oko toga da li treba da govorimo o gospođi Jorgovanki Tabaković kao ličnosti, partijskom funkcioneru, stručnjaku, kandidatu za neku od najviših javnih funkcija u državi, zaista postaje bespredmetna, s obzirom da se argumentacija koja je izneta od strane članova opozicije u parlamentu bazirala na jednoj obrnuto postavljenoj priči o navodnom kršenju departizacije.

Evo zašto mislim da je to na glavu postavljena priča o departizaciji. Ako je departizacija koncept koji bi trebalo da znači da niko od onih ljudi koje stranke kandiduju kao  kandidate za javne funkcije, ako to znači da nikada i ništa ne treba da rade u državi, da niko ne treba da prepozna njihovu snagu, njihovu moralnu snagu, stručnu snagu, ako hoćete i političku snagu, koja je izmerena na izborima, jer podsetiću vas da je gospođa Jorgovanka Tabaković 20 godina u političkom životu, učestvovala na svim izborima, bila prepoznatljiv nosilac jedne politike koja je dobijala u poslednje tri i po godine, kao što vidite, najveću podršku građana. Ona ima čak i jednu vrstu direktnog legitimiteta i poverenja koji je kao osoba koja je predstavljala ekonomski koncept i program ekonomskih reformi, za koje je mislila da bi trebalo u Srbiji da se sprovedu, dobila podršku građana, čak i kao ličnost koja nastupa.

Dakle, zaista mislim da ne treba postaviti priču o departizaciji na taj način. Priča o departizaciji je sledeća – kada vi kadrovsku bazu, koja bi trebalo da bude okosnica uspešnog menadžmenta svakog javnog preduzeća, pa i privatnog preduzeća, ali ovde govorimo o državnim institucijama, i u ostalo, sutra o javnim preduzećima, ako vi kadrovsku bazu partizujete i uhlebljujete svoje beskorisne parazitske kadrove, kada kažem svoje, ne mislim uopšte na DS, govorim o svim strankama generalno, ako je to koncept departizacije u kojem će nosilac biti navodno nezavisan, a naravno predložen i prepoznat kao dobar kadar od strane neke partije, uglavnom one koja je u vlasti, što je valjda normalno i prirodno, ne znam šta je tu sporno i nisam razumela gde se to drugačije radi, a onda ga okružite ljudima koji su partijski kadrovici prilično nesposobni, uglavnom, koji treba da služe da se popune mesta i da se nagrade za stranački rad, što je takođe negde razumljivo u partijskom sistemu, onda dolazite do najgoreg mogućeg vida partizacije. Vi onda pravite opstrukciju onih ljudi koji bi trebalo da budu nosioci nezavisnosti u radu, samostalnosti u radu i jednog kredibiliteta koji bi imao širu dimenziju od one čisto političke i stranačke.

Što se tiče gospođe Tabaković, ne želim da budem drveni advokat, niti advokat bilo kome, to je žena koja ima toliko političkog i moralnog integriteta da mi je čak malo neprijatno da stajem u njenu odbranu, ali moram da kažem da je to žena radila, kao što vi vidite iz biografije, u realnom sektoru jako dugo. Ona nije stručnjak samo eks katedra. Ona zna kako devizna i monetarna politika i finansijska politika, kakve reperkusije ima na privredni život u Srbiji i uostalom, svih privrednih subjekata, ne samo javnih preduzeća, ne samo državnih preduzeća. Mislim da je to jedan dodatni plus i ne vidim razlog da je na taj način neko diskvalifikuje zato što je bila visoki partijski funkcioner, koja je i danas, koliko sam obaveštena  podnela ostavku na poslanički mandat. Mislim da je ispoštovala tu dimenziju. Mislim da je gospođa Gerov rekla da nije. Shvatila sam da jeste.

Što se tiče dalje priče o departizaciji i te vrste osetljivosti koju ste pokazali o tome da li su nečiji rođaci, da li su nečiji prijatelji bili na mestima koja su možda mogla da se protumače kao kolizija interesa i one rodbinske povezanosti, koju čak pominjemo u zakonu koji smo još šire precizirali, lično smatram da nikome ne treba da bude diskvalifikacija pripadnost partiji, nikome ne treba da bude diskvalifikacija rođački odnos sa nekim ko je u političkom životu, ali ako to postane podrazumevajuće pravilo, onda imamo problem. Lično mislim da smo taj problem imali u prethodnom periodu i da je pred nama težak put da to iskorenimo, dakle pred nama,  pred novom Vladom Republike Srbije. To jeste izazov i to nije tajna. Ne znam o čemu ovde pričamo. Sada je problem Jorgovanka Tabaković kao visoki funkcioner SNS, kao nesumnjivi stručnjak. Sada bih mogla da citiram koliko god hoćete stručnjaka koji nikada nisu osporili gospođi Tabaković stručnost, čak je malo degradirate, kolege iz opozicije, time što naglašavate tu njenu dimenziju pristojnosti i tolerancije, što je njena zaista inherentna osobina. Žena je zaista i pristojna i odmerena.

Nije to ono što kfalifikuje i nije zbog toga ona prepoznata kao dobar kandidat za mesto guvernera NBS. Moram da vam kažem, slušala sam tu priču o institucijama koje treba da žive svoj život. Institucije žive svoj život nezavisno od personalnih rešenja. Pred nama je dug put u Srbiji da depersonalizujemo institucije.

Bivši guverner Šoškić 2010. godine je dao najbolju ocenu toga. Moram to da pročitam. On je rekao, moram da podsetim građane kada je guverner Jelašić podneo ostavku, kako je rekao, navodno iz ličnih razloga, tada je guverner Šoškić koji je inače bio član ekonomskog saveta premijera Srbije, dakle, nije bio potpuno neki nezavisni, inokosni organ, stručnjak koji se pojavio ni od kuda, eks katedra, njegova stručnost je prepoznata i to takođe niko ovde nije dovodio u pitanje, pa je on rekao – NBS će svakako nastaviti da funkcioniše kao institucija koja ima vrlo jaku profesionalnu i kadrovsku bazu, gde su razvijene procedure u funkcionisanju do detalja.

Očekujem da će gospođa Tabaković i očekujem s punim pravom, kao narodni poslanik i reprezent građana i kao stranačka koleginica, u jednom trenutku njenog bavljenja politikom da očuva te procedure do detalja, unapredi ih izmenama o Narodnoj banci koje je SNS ovde predložila, gde je na neki način malo imarginalizovala tu tako jaku inokosnu ulogu guvernera, što ne mislim lično da je loše, postoji drugačija linija argumentacije. Nisam monetarni ekspert da bih baš mogla da se sa puno kredibiliteta time bavim. Moje lično mišljenje da su to dobre, zaista dobre korekcije.

Dolazimo sada na temu toga - šta NBS treba da radi o čemu se ovde dovoljno pričalo u pogledu stabilnosti, cenovne stabilnosti, finansijske stabilnosti itd? Jedini parametar koji smo ovde čuli jeste cena hleba. Meni je jako žao što su građani Srbiji dvanaestogodišnjom beskrupuloznom vladavinom DS u finansijskom sektoru, dovedeni do toga da je parametar njihovog životnog standarda i cenovne stabilnosti cena hleba. Ne živi se samo od hleba i ne bi trebalo da nam to bude, ona naravno jeste u nekoj statističkoj definiciji sigurno jedna od glavnih parametara, ali mi je jako žao što smo o tome danas diskutovali.

Moram takođe da podsetim, što se tiče nekih iskustava u prošlosti, prvi guverner tada privilegovane banke Srbije jeste bio gospodine Spasić, koji je inače bio pre toga ministar bez portfelja. Dakle, stručni ljudi koji su uvek kandidati za najviše javne funkcije, nema potrebe da budu marginalizovani zbog svoje partijske pripadnosti i to mislim da je potpuno bespredmetna priča. Ne bih dalje hvalila gospođu Jorgovanku, mislim da nju čeka ozbiljan i dug posao, pod lupom javnosti i pod lupom, što je najlepše od svega, ovog parlamenta i svih nas 250 ovde koji sedimo.

Poštovani predsedniče, poštovane kolege narodni poslanici, dakle cela priča danas se vodi oko toga da je Srpska napredna stranka Predlogom izmena Zakona o Narodnoj banci Srbije, zapravo uvela neke kozmetičke promene koje ne utiču ni na koji način na rad i funkcionisanje i funkcije koje ima u svojim ingerencijama na NBS, već da je to opet neki zakon krojen po meri čoveka. To su stalne kritike koje stižu od početka uspostavljanja nove parlamentarne većine.
Koliko je to tačno, videćemo na jednom primeru za koji je dobar šlagvort dao jedan od prethodnih govornika koji je rekao – ovo je treći zakon po redu koji je donet. Da, to ubedljivo govori o činjenici sa koliko smo ozbiljnosti pristupili na samom početku svog mandata reformama u društvu, između ostalog, NBS.
Evo čime ovo podupirem – 11. juna 2010. godine je tadašnji guverner Jelašić dao "Beti" neku izjavu o izmenama Zakona za jačanje nezavisnosti NBS-a. Potpredsednica glavnog odbora SNS-a, koju su ovde nazvali guvernantom, što inače mislim da je lapsus lingve, koji pokazuje ozbiljan misaoni nesvesni tok, jer guvernanta je neko ko je brižan, ko je odgovoran, kome dajete svoju decu na čuvanje i to je vrlo lepa pohvala za gospođu Jorgovanku. Zaista sam oduševljena na koji način vi percipirate u punom smislu njene kvalitete i pozdravljam to, iako bi neko rekao da je to pogrešno, ne naprotiv, to pokazuje kako vi visoko cenite njenu odgovornost. Ona je tada, 2010. godine rekla, kritikovala prevožene izmene Zakona o NBS, navodeći – da njihovim usvajanjem NBS postaje institucija iznad Vlade, sudova i građana Srbije.
Moraću da citiram, pa mi dozvolite samo minut. Ako 126 poslanika usvoji ovakav zakon, Srbija će se suočiti sa institucijom koja je iznad Vlade, koja je iznad sudova i građana Srbije. Narodna banka Srbije svaki savet ili saradnju sa Vladom, zakonom definiše kao ugrožavanje nezavisnosti, a Vlada joj treba samo da pokrije gubitak koji je NBS stvorila lošim odlukama. Pri tome, za te loše odluke nema nikakvih zakonskih sankcija ni konsekvenci, pa onda ostaje činjenica, da kada nema zakona, onda vam je jedina kazna savest. Ali ni toga nije bilo u prethodnoj parlamentarnoj većini, da kažem Vladi.
Ona je tada kazala – da prema predloženim izmenama zakona, sudovi ne mogu da presuđuju u upravnim sporovima, gde je nadležna NBS i dodala da je predviđeno da guverner ostaje zaštićen i nakon odlaska sa te funkcije, jer ne odgovara za učinjenu štetu.
Prema tome, ovo što je rečeno pre dve godine od strane te osobe koju danas kritikujete kao mogućeg kandidata za mesto guvernera, jeste dokaz kontinuiteta jedne ozbiljne politike, jedne ozbiljne analize onoga što nije valjalo u instituciji koja upravlja i rukovodi stabilnošću finansijskog sistema i koja vodi deviznu i monetarnu politiku zemlje.
Ovde ste rekli kako se šape stavljaju u devizne rezerve. Prethodna govornica je rekla da smo redukovali ingerencije Saveta, koji je takođe biran od strane finansijskog odbora Narodne skupštine. Moram da vam kažem da po našim predlozima izmena ovog zakona, umesto izvršnog odbora, Savet NBS će donositi strategiju upravljanja deviznim rezervama.
Ne znam na koji način i u kakvoj su vezi ova dva stava o tome da mi redukujemo ingerencije Saveta i uvodimo neku vrstu izvršne vlasti? Ovde vidim jednu zbrku u pojmovno-kategorijalnom aparatu. To se uči u prvoj ili trećoj godini fakulteta kada imate metodologiju, znate? Kada napravite analizu sadržaja, onda vidite da izvršna vlast kroz predloge izmena, dakle, ovog zakona kojeg je SNS stavila na dnevni red danas i o kome raspravljamo, zapravo nema nikakvu analitičku vrednost. Ne postoji upliv izvršne vlasti. Ovde se sve vreme radi o jačanju zakonodavne vlasti, o jačanju uloge parlamenta, svih nas 250 poslanika ovde.
Ako je Savet bio telo koje je na direktan način obavljalo funkciju nadzora u ime Narodne skupštine, jer su članovi bili birani kroz finansijski odbor, Odbor za finansije Narodne skupštine, pa zar nije širenje nadležnosti Skupštine činjenica da će sad umesto pet ljudi, koji kada funkcionišu kao grupa u jednom telu, može da dođe i do fraternizacije, do nekih ličnih relacija, uostalom to je tako normalno da štitite jedni druge, pa zar nije toliko logično da nas 250 imamo veću nadzornu funkciju, ili ulogu, kako hoćete, nego taj Savet koji takođe obavlja funkciju u ime Narodne skupštine?
Nisam razumela tu vrstu analize sadržaja, ali dobro možda ne razmišlja ispravno. Samo morate da me ubedite u to. Dalja priča oko toga kako je ovo zakon krojen po meri jednog čoveka i kako to blage veze nema sa departizacijom, takođe, je neverovatna, neka inverzivna, logika koju nisam razumela. Zašto? Pre dve godine, tadašnji predsednik Republike, koji je bio i predsednik DS, i obavljao ulogu predsednika Vlade, a bogami i ministra spoljnih poslova, ne zna se šta nije bio u državi, je pozvao jednu personu, jednu ličnost, gospodina Šoškića, u čije stručne kvalifikacije niko nikada nije sumnjao i nije ih dovodio u pitanje, i na njegov predlog je on postao guverner. To smo tada kritikovali.
Malopre sam pročitala kakva je kritika tada upućena od iste naše stranke koja danas peti ili šesti dan po svom mandatu stavlja na dnevni red ovo. Zar to nije dokaz ozbiljnosti, odgovornosti, kontinuiteta u politici? Ne razumem tu vrstu argumentacije, ali to će građani da prosude.
Samo sam htela još jednu stvar, koja mi je vrlo zanimljiva, a to je da mi rušimo nezavisnost i samostalnost u radu Narodne banke Srbije. Nisam ekonomista, ali volela bih da me neko ubedi u suprotno – da li nezavisnost Narodne banke Srbije u vođenju monetarne devizne politike i održavanju stabilnosti finansijskog sistema podrazumeva potpunu izopštenost iz opšte ekonomske politike i posebno makroekonomske politike, kako su rekli neki poslanici opozicije, gde ni na koji način makroekonomska stabilnost zemlje ne sme biti dovedena u pitanje? Naravno da ne sme. Dakle, Narodna banka je nezavisna u izboru mehanizama postupaka i mera, kojima će poduprti makroekonomsku stabilnost zemlje i naći kopču sa onim što jeste ekonomska politika Vlade. Mi smo to ovim izmenama predvideli.
Tu nema ništa sporno, a što se tiče, kako je rekla jedna od prethodnica, devastiranja načina za razrešenje, pa član 28. nije taknut. Dakle, načini i mehanizmi za razrešenje guvernera nisu taknuti. Prema tome, ne znam zbog čega, možda ja pogrešno tumačim, samo izvolite, mislim da smo na jedan veoma normalan, dobar način doneli predlog o izmenama Zakona o Narodnoj banci Srbije, koji će svakako unaprediti nezavisnost u pravom smislu te reći, ojačati zakonodavnu vlast, a time i evropske i demokratske napore nove Vlade. Hvala.

Dakle, neću da dužim. Narodna banka Srbije je samostalna i nezavisna, član 2, u obavljanju funkcije kako je utvrđeno ovim i drugim zakonom, podleže nadzoru Narodne skupštine. Dakle, ona po svojoj prirodi podleže nadzoru Narodne skupštine i njoj je odgovorna za svoj rad. Mislimo da nije bila dovoljno odgovorna i da nije pokazala dovoljan stepen saradnje sa onim što jeste najviše zakonodavno telo svake države, parlamentarne demokratije, kao što je Srbija.
Što se tiče vaše poslaničke grupe, koja se danas, koliko sam videla, najviše hvalila time da ni u prethodnoj Vladi nisu podržali ovaj zakon, pa nisu podržali ni prošli zakon koji je donela prethodna parlamentarna većina, moram da vam kažem, citiram Rene Dekarta, dobro je živeo, ko je neopažen živeo. Živite i dalje neopaženo, nemojte da glasate ni za šta i to je budućnost koju vi vodite u ovom parlamentu.

Gospođa, koleginica, poslanica, koja je rekla da nismo na tački dnevnog reda, delimično je u pravu i prihvatam tu vrstu kritike, možda i lično. Moja replika mora da bude replika na ono što zaista nije bila tema, a što je gospodin zamenik šefa poslaničke grupe, ako se ne varam, Božović spomenuo.
Gospodine Božoviću, vaš nastup je paradigma vašeg bivšeg režima. Spoj bahatosti, ignorancije, jedne crte snishodljivosti, ali proučite šta znači ta reč, jer je obično drugačije interpretiraju. U nastupu o tome na koji način poslanička grupa SNS, kako ste vi rekli, sprema svoje poslanike, pa ste mene prozvali i gospodina Arsića kako mi spremamo svoje poslanike. Znate, ne znam kako se vi spremate u vašoj poslaničkoj grupi. Rezultati izbora su pokazali da ste se mnogo loše pripremali. Za razliku od nas, koji smo danas u Skupštini i spremni smo da radimo više od 12 sati, vi niste ni sedeli u poslaničkim klupama. To vas tada nije interesovalo.
No, dobro, to je vaš manir. On daje izvesne rezultate. Oni se reflektuju na izborima i to je sada tako. Prihvatite tu činjenicu. Tu vrstu bahatosti i ignorancije, budite ljubazni, zaboravite u nastupu sa predstavnicima SNS, a mi ćemo vam uvek replicirati, budite sigurni u to. Hvala.

Hvala.
Dakle, gospodine Božoviću, inače zaista važim, moram da budem lična, za nekog ko uglavnom argumentovano govori i takvu vrstu argumentacije i rasprave prihvatam. S vama mi je zaista, verujte mi, problem da čak i argumentovano razgovaram, jer vaš nastup i vaša argumentacija je nedostatna za bilo kakvu ozbiljnu komunikaciju i dijalog, ali ću da vam kažem, pošto ste prozvali poslaničku grupu, povodom predsednika Republike, da pročitate Ustav i član 111. koji reguliše položaj predsednika Republike, pa biste mogli malo da protumačite šta on znači između redova. Član glasi – Predsednik Republike izražava državno jedinstvo Republike Srbije.
Ne znam sad da li vi razumete značenje državnog jedinstva kao sintagmu u politikološkom, pravnom, sociološkom, kakvom god hoćete drugom pogledu, verujem da možda i razumete. Prihvatiću da razumete i da ćete uvažiti ovu argumentaciju. Sa druge strane, moram da vam kažem da bahatost koju sam upotrebila, koju ste vi doživeli kao epitet za celu DS, bio je zapravo način da okarakterišem nastup bivšeg režima, čija je okosnica bila upravo DS. Prihvatiću vašu kritiku, u pravu ste, neću celu poslaničku grupu da nazovem bahatom, samo vas. Hvala.

Uvaženi predsedniče, poštovane kolege, javljam se za repliku pošto me je kolega poslanik imenom prozvao, a ima štošta da se kaže o shvatanju i razumevanju koncepta civilne i demokratske kontrole, a ja bih rekla u jednom širem značaju shvatanja demokratije koju ste nam pokazali za ovih 12 godina, na koji način je shvatate i kako je shvatate.
To je zaista ostavilo ozbiljne posledice po demokratsko uređenje i sistem Srbije, što pokušavamo uvođenjem nekih odredbi koje su u koheziji sa Ustavom, da na neki način makar malo ispravimo, a vi to čak i ne razumete, pa ću sada da pročitam zarad javnosti kako je u stvari u praksi izgledalo rešenje koje vi toliko hvalite sa šefom kabineta.
U praksi je Savet, to sam inače napisala jer sam se sa time bavila, da ne mislite da nekog citiram, je funkcionisao preko Kancelarije za bezbednost i zaštitu javnih podataka, koja je obavljala administrativne poslove, umesto da bude i postane njegov organ za zaštitu i kontrolu, gospodo, dok se biro starao za sprovođenje odluka Saveta i bavio se izvršnim poslovima, umesto administrativnih poslova.
Dakle, Savet nije organ državne uprave u punom smislu tog značenja. Zbog toga Kancelarija za bezbednost i zaštitu tajnih podataka nije mogla da ostvari svoju funkciju, jer se vladine agencije takvog karaktera ne mogu osnivati radi vršenja takvih poslova za organe koji nisu organi državne uprave.
Pošto ste svi izvanredni pravnici, a ja pravnik nisam, ali sam se konsultovala, trebalo bi da makar toliko znate, zbog čega je birou namerno ili slučajno data veća izvršna funkcija od one koju bi on zapravo trebao da ima.
Šta se tu zapravo u praksi događalo? Događalo se da, umesto da se šefovi službi sastaju u pomenutoj kancelariji ili na samom savetu, to je ta demokratija u praksi, oni su se sastajali u birou gde je mogao neko samostalno da kroji i upravlja radom službi, pa čak i bez znanja predsednika, iako to u ovom slučaju nije bio slučaj, ali je mogao da bude ili ostalih članova Saveta. Ovo rešenje je zakonski utemeljeno, ono obezbeđuje zakonitost u radu i koordinaciju rada službi. Ako to niste razumeli, onda niste razumeli koncept civilne i demokratske kontrole. Hvala.

Uvažena potpredsednice, poštovane kolege narodni poslanici, moj doprinos ovoj raspravi je trebalo da bude vezan za Predlog zakona o izmenama Zakona o osnovama službi bezbednosti Republike Srbije. Drugačije sam ga koncipirala. Htela sam da dam šire objašnjenje pojedinih, možda šturih, odredbi.

Međutim, bila sam inspirisana dobrim šlagvortima, koje su nam dale kolege iz DS i LDP. Dakle, to su toliko zanimljive opservacije o službama bezbednosti da je šteta ne odgovoriti na neke od njih. Potrudiću se da odgovorim na neke i ne odustajući od moje početne intence da govorim o samom Predlogu zakona nešto šire.

Dakle, ovde se govorilo sa stanovišta dve potpuno oprečne linije argumentacije o shvatanju uloge, značaja i funkcionisanja službi bezbednosti. Sa jedne strane, imali smo nekakvu minimizaciju, gotovo komički osvrt na rad službi bezbednosti, profesionalne, stručne, ljudske i svake druge kvalitete onih ljudi koji ih obavljaju. Neću da navodim imena poslanika, zna se ko je ovde govorio iz poslaničkih grupa. Govorili su o tome da su to službe koje se bave nekim prikupljanjem tričavih i trivijalnih materijala, gotovo nekih propagandnih listića, protiv političkih protivnika.

Da vas podsetim, prema Zakonu o državnoj upravi, koji definiše ove tri agencije, a to su VOA, VBA i BIA, koje, citiraću da ne bih pogrešila, obavljaju specifične poslove autoritativnog karaktera i sve tri agencije imaju status pravnog lica. Dakle, ako su ove agencije u prethodnom periodu obavljale ovakve tričave poslove, onda pitam bivši režim, koji sada sedi u poslaničkim klupama opozicije, na koji način ste uspeli da devalvirate i unizite ovako stručne, kvalitetne službe, koje imaju u opisu posla veoma značajne zadatke za odbranu, unutrašnju i spoljnu bezbednost države Srbije. Radi se o jednoj krajnje, neću da kažem zlonamernom motivacijom da se obračunavate sa političkim protivnicima.

Čime su se bavile ove službe? Njihovi budžeti nisu mali. Jesu li to zaista bili ti tričavi dokumenti, kako je rekao šef vaše poslaničke grupe? Ko je kriv za to? Šta ste vi to radili? Kakva je to kontrola bila službe bezbednosti?

Sa druge strane, dobili smo neverovatnu, ali zaista neverovatnu, takođe, opsesivnu neku mantru o tome kako službe bezbednosti upravljaju državom i našim životima, što je, takođe, možda deo jedne kolektivne opčinjenosti koja možda u Srbiji i postoji, ali ni to nije tačno.

Struktura u svakoj organizaciji, pa i u službama bezbednosti, prati poslove, a ne poslovi strukturu. Kod vas, u bivšem režimu koji je uspeo da objedini sve ove službe, što nije čak ni bivši režim, koji ste proskribovali kao najgori mogući režim iz 90-ih godina, nije uspeo da objedini, vi ste to uradili 2007. godine, pa sada pričate o nekoj decentralizaciji službi, ukidanju prava na civilnu kontrolu, demokratsku kontrolu, itd.

Kako ste vi to uspeli da uradite? Tada velikim zagovornicima demokratije i civilne kontrole, LPD, to nije smetalo, a kamoli DS. Kod vas su poslovi pratili strukturu, koja je bila podređena interesima jednog uskog broja pojedinac na najvišim državnim funkcijama, koji su koordinirali rad službi bezbednosti. Stvorili ste, kako reče kolega poslanik iz LDP, rekao je na Odboru za bezbednost danas – vi stvarate jedno od nas telo po meri čoveka.

Gospoda iz bivšeg režima, koja sada sede u poslaničkim klupama, su stvorili nadtelo po meri poslovnih interesa i nekih drugih ličnih i partikularnih i partijskih interesa ljudi koji su upravljali tim službama. To je činjenica.

Šta se sad dešava? Šta je sada problem? Problem se svodi na pokušaj uređenja zakonitosti u radu službi bezbednosti. Objedinjene su već, to ste vi uradili i nemojte da obmanjujete građane Srbije i javnost, da mi uvodimo bilo kakvu centralizaciju i uzurpaciju prava - građanskih, ljudskih i ne znam kakvih. To ste uradili vi, ali to može da se promeni uvođenjem zakonitosti u radu ovih službi.

Kažete – predsednik sada ima najveće ingerencije. Zamislite ovo. Nadležnosti koje ima predsednik Republike u odnosu na kontrolu službi bezbednosti su inače potpuno neodređene. Ne pominju se čak ni u Ustavu Republike Srbije. Značajnu ulogu u dosadašnjem radu, dosadašnjem radu kojim je upravljao bivši režim, ova dva tela, imao je samo šef njegovog kabineta, što formalno, de fakto, povećava uticaj koji predsednik ima na rad službi, ali de jure i pravno, šef kabineta dobija veću moć od samog predsednika Republike, što je, priznaćete, čak i za laike, pravna besmislica.

Taj nedostatak postojećih rešenja u vezi uloge izvršne vlasti u kontroli službi je veoma ozbiljan problem. One su najnepodložnije kontroli. Sada je vama problem što će jedan čovek, što će kontrola biti oličena u jednom čoveku i to ne u čoveku koji je bio potpuna nepoznanica za širu javnost Srbije, kao što je to bivši šef Kabineta bivšeg predsednika Republike, koji je rukovodio ovim službama, koga niko živi od šire javnost u životu nije video, a on je vedrio i oblačio životom u Srbiji, tajnim podacima, političkim protivnicima. Svi smo valjda trebali da se plašimo mnogo toga šta će iz Kabineta predsednika Republike da stigne.

Sad je problem što mi pominjemo čoveka, personalno rešenje, koji je javna ličnost političkog života Srbije par ekselans, gospodina Vučića, koga svi znaju 20 godina. Vi ćete reći – po zlu, mi ćemo reći – po dobru. Građani su rekli – po dobru. On je politička ličnost par ekselans i svi ga poznaju. Sad je on problem, a nije bilo problem što Dragan Šutanovac nikome nikada nije odgovarao za brojne propuste u radu Ministarstva odbrane. Što  Miodrag Rakić, kome ni ime nije smelo da se pomene, nije nikome nikada odgovarao, javnost tog čoveka nikada nije videla. Sad je problem Aleksandar Vučić. To je uvreda zdravog razuma i nemojte da obmanjujete građane Srbije.

Ima još jedna zanimljiva stvar na koju hoću da skrenem pažnju. Kažete – trebalo je da se uvedu kriterijumi. Možda i jesu. Možda čak mogu i da prihvatim, lično govorim, da zaista možda i jesu mogli da se uvedu kriterijumi. Kriterijumi koji bi značili, da bi za relaksaciju rada službi jednog opšteg stanja svesti u državi Srbiji, bilo poželjno da to bude civilno lice, da ne budu ni generali, ni penzionisana vojna lica, ni bezbednjaci itd, da bude civilno lice sa dobrim, ozbiljnim pravničkim obrazovanjem, koje bi garantovalo mogućnost sprovođenja zakonitosti u radu ovih službi. To je ključna stvar.

Aleksandar Vučić, kažete, čak je i kolega iz LDP, a nisam sigurna u čijem obraćanju je to bilo, pa neću da navedem, je rekao, da možda Vučić čak i zadovoljava te kriterijume. Da, oni ih zaista zadovoljava. On ne zadovoljava, po vama, samo jedan kriterijum, a to je što je zaista rešen da se na beskompromisan i odlučan način obračuna sa onim što jesu nasleđa koruptivnog načina života i kriminala koji ste vi uveli kao, ne znam kako da kažem, smisao života u Srbiji. Mi ćemo to da menjamo. To je taj diskontinuitet. Politička volja postoji za to. To jedino nije njegova referenca i to je jedino nešto sa čime vi ne možete da se složite. Sve ostale kriterijume on ispunjava.

Puno je stvari koje su ovde na zaista zlonameran način interpretirane, pokušavajući da se predstavi javnosti kako je, zaboga, SNS i koalicija, novooformljena vlada, odnosno parlamentarna većina i posebno Vučić, imaju nameru da uzurpiraju javni život, uzurpiraju privatni život ljudi prisluškivanjem.

Stvarno ne znam, jedina dobra stvar koju izgleda građani razumeju je to da ste vi dobri učitelji za takve stvari, ali da mi nećemo da budemo vaši učenici. To je ono što je jako značajno i želela bih da to građani znaju.

Samo sama htela još jedno, da ne budem skroz u ovoj političkoj diskusiji ili polupolitičkoj diskusiji da kažem, kako se to u stvari na nezakonit način radilo. Šta se dešavalo? Imali ste, sa jedne strane, taj Biro koji je bio ključno mesto okupljanja, iako on uopšte nije trebao to da bude. Svi su se sastanci održavali u Birou kod šefa kabineta, iako postoji jasno definisano da postoje Savet za nacionalnu bezbednost i Kancelarija, preko kojih je trebalo da se obavlja najveći broj operativnih zadataka, a ne administrativnih, pa je i tu učinjena konverzija, pa su Kancelariji dati administrativni zadaci, a ovamo su dati operativni, tajni zadaci. U okviru Biroa je, bez ikakvog znanja, kontrole javnosti, uvida bilo kojih kontrolnih mehanizama, uveden čitav sistem i čitav podsistem nekih tajnih službi i ne znam čega, tajnih operacija, gde niko živ ne zna šta se dešavalo. Taj Biro, gospodo, nije ništa drugo nego običan sekretarijat. Da je bilo poštovanja prava i procedure, kohezije u skladu sa Ustavom i zakonima, funkcija koju je tada obavljao šef Kabineta, a koju brišemo u ovom predlogu zakona, u suštini je bila funkcija šefa Sekretarijata, koje je administrativno, a ne izvršno telo Saveta. To je u praksi, zbog gore pomenutog pravnog nedostatka, poprimilo dimenziju, da je zapravo šef kabineta faktički prigrabio i oteo ogroman deo izvršne vlasti. To je potpuno mimo Ustava i postojećeg zakona.

Naš predlog, za koji vi kažete da je užasan, a volela bih da čujem ozbiljnu argumentaciju protiv toga, je da se u bližoj budućnosti Savet potpuno preuredi. Je li tako? Da se telo preuredi na način koji će ojačati njegovu koheziju u radu i čvršće da se veže za Ustav i zakonitost. To je cilj. Hvala najlepše.