Zahvaljujem.
Vrlo ću kratko, pošto ste pomenuli da li smo bili evropejci ili nismo. Često se govori o toj Vladi 2008, proevropskoj, ali ono što se zaboravlja, a ja ne zaboravljam, jer sam ipak deo jednog možda politički najstarijeg dela ne samo SNS, nego ste aludirali i na moje članstvo u nekada SRS, a onda ću vas podsetiti zarad javnosti. Srpska napredna stranka, između ostalog, je nastala na jednom polarizovanom odnosu unutar nekadašnje SRS oko prihvatanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju u ovom parlamentu. Ja se toga dobro sećam.
Dakle, oni koji su stvorili SNS su bili za prihvatanje SSP-a, dakle, Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, i to je proevropsko nasleđe SNS i onih koji su kasnije učestvovali u svemu onome što je urađeno od 2012, a posebno od 2014. godine, otvaranjem pregovora. Urađeno je više nego za 10 ili 12 godina proevropske retorike koja nijednu ozbiljnu reformu, suštinsku reformu nije započela. To treba da se kaže i da se zna.
Znači, nije to nikakvo proevropsko opravdanje i legitimacija, nego činjenica, a ja se borim protiv lažnih vesti i ne volim lažne vesti, a posebno ne da izađu iz Narodne skupštine. Pri tome, nisam vas optužila da ste bilo šta lažno rekli, da se razumemo, ne odnosi se na vas, nego na uopšte jednu stalnu priču koju stalno moramo da slušamo u medijima.
Što se tiče ucena, verujte ima tu politički veoma teških stvari. Ne bih to nazvala ucenama. Postoje neki kriterijumi koje zemlja mora da zadovolji. Ušli smo u taj proces dobrovoljno. Da li se pomeraju rokovi, da li politika proširenja ima svoje probleme? Potpuno se slažemo, nije to baš tema kakva je bila pre 10 godina i utoliko gore po one koji su zagovarali evropske integracije 2005, 2007. i 2008. godine kada su uslovi bili neuporedivo lakši, nego danas, i kada mnoge zemlje za koje je pitanje da li bi danas uopšte zadovoljile kriterijume ušle u EU, a naše tadašnje proevropske vlasti nisu radile ništa i nisu koristile povoljan trenutak.
Od ovih poslednjih šest, sedam godina uradili smo i više nego što je moguće. Negde smo i kasnili, slažem se, uvek sam otvorena za kritiku, ali da smo uradili dosta, uradili smo.
Još samo jednu stvar, neću da nastavljam, ali biti proevropski orijentisan je zvučno i lepo i na tome se grade mnoge političke platforme koje su dobijale mnogo glasova godinama u ovoj zemlji, ali je pitanje rezultata. Nije dovoljna samo proevropska retorika i zaklinjati se i meriti ono što se vrednuje, pa kao merimo koliko smo poglavlja otvorili ili koliko smo, ne znam, onog zatvorili. Nije stvar u tome. Stvar je vrednovati ono što je reforma. Stvar je da vrednujemo ono što radimo, a ne da merimo i štikliramo šta smo uradili, a da ne cenimo te vrednosti kojima treba da se bavimo.
Samo sam htela da razjasnimo. Nije usmereno ništa konkretno na vas, ali kada pominjete 2008. godinu, da se podsetimo ipak kako se formirala stranačka struktura u Srbiji u to vreme.

Zahvaljujem se.
Poštovani poslaniče, samo nekoliko informacija u vezi tema koje ste pokrenuli. Što se tiče ciljeva održivog razvoja i Agende 2030, ona je postala deo političkog okvira EU i naša međusektorska politika održivog razvoja i sprovođenja ciljeva održivog razvoja se sprovodi između ostalog kroz proces evropskih integracija. Mi smo imali svojevremeno međuresornu radnu grupu. Međutim, ja očekujem da se to podigne, što se tiče Vlade Srbije, na još viši nivo i podsetiću vas da je temelj naših javnih finansija Program „Srbija 2025“, koji se u dobroj meri zapravo povezuje i umrežava sa ciljevima održivog razvoja i podsetiću vas da je predsednik Republike Vučić prošle godine učestvovao na Generalnoj skupštini UN posvećenoj Dobrovoljnom nacionalnom izveštaju o ciljevima održivog razvoja i Srbija je tada bila jedna od 47 zemalja ukupno u svetu koja je podnela Dobrovoljni nacionalni izveštaj o sprovođenju ciljeva održivog razvoja.
Da samo kažem građanima šta je tema ciljeva održivog razvoja. Grupisani u 17 ciljeva to su zapravo sve ono od dostupnosti vode za sve do smanjenja siromaštva, do energetske bezbednosti, do zelene agende, do konkurentnosti, socijalno pravednije društva, rodne ravnopravnosti. Dakle, sve su to teme o kojima svaki dan pričamo i kroz reformski proces evropskih integracija svaki dan radimo i Srbija je tu pokazala zaista liderstvo i u regionu, a mogu reći da je zainteresovana za ovu temu čak i više nego neke članice EU.
Pozivam i parlament da se uključi u to. Mislim da je vrlo važno. To je tema za sve. To je tema da nijedan građanin u nijednom delu Srbije ne bude zaobiđen i to je naš cilj i kroz Plan „Srbija 2025“ i mislim da i premijerka Brnabić i predsednik Vučić aktivno rade na tome i mi kao Ministarstvo za evropske integracije da kroz politiku evropskih integracija idemo i na ostvarivanje ciljeva održivog razvoja i mislim da će to biti podignuto i na najviši mogući nivo u institucionalnom smislu i mislim da to apsolutno zaslužujemo.
S druge strane, takođe jedna od tema koju ste pomenuli, naravno neću previše o tome, tu je i moj kolega Selaković što se tiče zajedničke spoljne i bezbednosne politike. Vi ste rekli, samo malo da razjasnimo.
Vi ste rekli i kada postanemo članica sledićemo politiku EU. Samo da razumete. Suština je kada postanete članica da učestvujete u procesu donošenja odluka. Zato je članstvo važno. Nije to da ćemo slediti šta neko drugi kaže nego ćemo učestvovati sa našim argumentima i našim razlozima, naravno prikloniti se onome što je većina, zato što tako funkcioniše EU, jer drugačije ne bi ni bilo moguće.
Zajednička spoljna i bezbednosna politika je tema o kojoj se čak ni u EU danas nije lako postići dogovor. Čak je svojevremeno postojala, još uvek je u opticaju ideja da se zameni odlučivanje konsenzusom u dvotrećinsku većinu, upravu na temi zajedničke spoljne i bezbednosne politike, upravo zato što nije moguće usaglasiti potpuno i do kraja sve geostrateška, geopolitička previranja koja se dešavaju u svetu i koja menjaju prirodu i nekih bilateralnih odnosa, ali i što se tiče multilateralnih platformi.
U svakom slučaju samo da napomenem ove godine je Srbija znatno popravila, ajde ako tako možemo da kažemo, produbila u stvari svoje učešće u zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici. Tu se vrlo često govori samo o onome što ste vi pomenuli o strateškom partnerstvu sa Kinom, sa Ruskom Federacijom itd, ali se zaboravlja jedna druga stvar. Briselski sporazum je potpisan svojevremeno i od strane visoke predstavnice za spoljnu i bezbednosnu politiku EU, a to je bila Ketrin Ešton, pa je posle bila Mogerini, sada imamo Borelja, prosto da naši građani razume.
Dakle, i Briselski sporazum je deo zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU. I Srbija je svoje važno nacionalno pitanje stavila i ugradila u deo pokušaja mirnog rešavanja otvorenih pitanja kroz prizmu zajedničke spoljne i bezbednosne politike. Zato smo toliko glasni kada tražimo od EU da insistira na sprovođenju onoga što nije samo potpisnik predstavnik Beograda i predsednik Prištine, nego i visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku EU. Dakle, ne samo kao medijator, nego kao potpisnik.
U tom kontekstu i to treba da imate kao argument vezano za zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku i naravno učešće Srbije u svim vojnim, ja mislim da sada još uvek aktivno četiri vojne misije i prva zemlja u regionu koja je počela pripremu za učešće u civilnim misijama EU i prva zemlja koja je svoja strateška dokumenta nacionalne odbrane i bezbednosti uskladila sa globalnom strategijom EU. Nekada se to ne čuje dovoljno i samo se čuju kritike vezane za naše odnose sa nekim drugim globalnim silama, ali ovo je vrlo važno da bude pomenuto.
Ja se izvinjavam, videla sam da je nekoliko poslanika reagovalo na moju jačinu glasa. Ja pričam pod maskom, a nisam znala da energija glasa ume toliko da uznemiri, pošto nikoga nisam vređala, a sada da li je ton malo jači. Pa dobro, valjda nije energija glasa najveći problem.

Zahvaljujem se.
Htela sam samo da prokomentarišem kratko.
I prethodno mi je malo zaparalo uši kada je koleginica Stojković rekla da evropske integracije i evropska budućnost ostaju neki san koji mi sanjamo. Zaista nisu to pusti snovi, nego aktivna rešenost i politička odluka u koju smo ušli svi i kao Vlada i građani koji su to podržali na više izbornih ciklusa, jer je ovde ranije u prvom diskusije govoreno o tome kako će biti izbori 2022. godine, ali nemojmo da zaboravimo da su bili i ove godine i da su građani vrlo aktivno i vrlo spremno prepoznali ono što jeste boljitak, što ima svoje problem, što nesumnjivo ima i neku svoju cenu, da budemo realni, ali da pogodnosti i privilegije koje idu sa tim statusom imaju smisla i da to Srbiji pravo pripada po svemu onome što mi imamo kao kapacitet za integraciju. Prema tome, nemojmo samo o pustim snovima nego o aktivnoj rešenosti.
Što se tiče ovoga što je rekao poslanik Tandir, vezano za podršku evropskim integracijama, znate šta, od 2000. godine smo se naslušali godina punopravnog članstva Srbije 2003, pa 2007, pa 2009, 2011. godine od onih koji su tada vodili proevropsku deklarativnu politiku i koji su za sve probleme, koji su postojali u potpuno devastiranom ekonomskom sistemu i ekonomskoj politici Srbije, govorili da je za to odgovoran Brisel, odnosno zahtevi koji dolaze iz Brisela.
Prema tome, neutemeljena obećanja koja su očigledno bila nerealna, plus stalno okrivljavanje Brisela za jednu katastrofalnu ekonomsku politiku koja je dovela do toga da nam je 2012. godine skoro država bila pred bankrotom uzrok su, između ostalog, jednog velikog gubitka poverenja građana Srbije u ono što jeste sam proces. U samom procesu evropskih integracija se dodatno zakomplikovalo time što se od 2015. godine, a to mogu da vam kažem, jer taj proces vodim od 2014. godine, potpuno se promenio odnos značajnog broja zemalja članica EU prema politici proširenja, onda smo dobili udar na evropske integracije sa dve strane.
Dakle, s jedne strane onih koji su skeptični zbog svih neispunjenih obećanja, dakle, pre svega u reformskom procesu, s druge strane zbog onoga, to je počelo, da budemo iskreni, početkom i podudaralo se sa migrantskom krizom, kada u Evropi dolazi do jednog talasa skeptičnosti prema politici proširenja i novim državama. U tom smislu, naravno, da proces ima svoje izazove koji se reflektuju i u javnom mnjenju i podršci građana.
Međutim, ono što je dobro i evo već ne znam koje po redu istraživanje govori da ipak otprilike polovina građana, kada bi se sutra izjašnjavala za članstvo na referendumu, smatra da je to pozitivna stvar za zemlju i glasala bi za. Da li vide problem u procesu? Vide. I tu je nešto veći procenat onih, odnosno niži procenat onih koji podržavaju sam proces, ali ako se već govori o budućnosti, onda je to uvek iznad 50% i pri tom ima značajan broj neopredeljenih.
Prema tome, smatram da je uloga parlamenta da vašu ulogu u procesu evropskih integracija ostvarujete i kroz umrežavanje sa Evropskim parlamentom. Mislim da bi bilo dobro da i parlament, to je samo moje viđenje kao ministra koji se bavi ovim procesom, na konferenciji o budućnosti Evrope koji će biti važna tema za celu EU, i Narodna skupština Republike Srbije trebalo da aktivno učestvuje.
Samo još da vam kažem, što se tiče gubitka i pada sistema snabdevanja strujom, vi ste rekli da je to u selima. Pretpostavljam da ste pomenuli ono što ja nazivam Raški i Zlatiborski okrug. Znate šta, ja imam porodičnu kuću na Jadovniku iznad Prijepolje iz 1932. godine i dobro se sećam, kada sam bila dete, i kada padne prvi sneg nestajalo je struje na tim visinama od po 1.500 nadmorske visine i putevi loši, i to i 80-tih i 90-tih itd. Slažem se da tamo treba raditi, ima problema. Isto tako moram da vam kažem da se to dešava svuda u Evropi. Imali smo pre tri godine haos situaciju u Češkoj, ne samo sela nego i gradovi koji su ostajali bez struje. Imali ste čak jedne godine u Njujorku da su ostali bez struje.
To su stvari koje nisu ciljane prema bilo kome niti ne daj bože prema stanovnicima nacionalnih manjina, jer tamo žive i Srbi i Bošnjaci i razne druge nacionalne manjine i svi dele iste probleme. Slažem se da treba obratiti pažnju na to, ali ne mislim da je to usmereno na bilo kakvu vrstu dodatnog ograničenja prema bilo kome ko je pripadnik nacionalne manjine. Taj kraj inače ima puno problema, infrastrukture pre svega. Taj kraj je bio jedna monoindustrijska privreda gde je od dve-tri fabrike živelo pet-šest opština i gradova. To sada nije lako prevazići, ali treba više obratiti pažnje. Poznajem kraj, pa znam da to nije usmereno ni protiv koga određeno. Hvala.

Hvala.
Saslušala sam i mog kolegu Selakovića, on i ja smo možda malo drugačije škole mišljenja, ali ja se slažem samo sa jednim.
Jer, ono što ste vi rekli, Glišiću, to je neverovatno. Da vi kažete da je u Marićevića jaruzi, kada je podignut ustanak, da je pokazao da, zamislite, Otomanska imperija nema alternativu. Pa, taj ustanak i svi potonji obrti koje ste vi pobrojali u vašem izlaganju su dokazali da Evropa nema za Srbiju alternativu. I za mene alternativu nema Srbija u Evropi. U tome je možda mala razlika koju mi imamo, ali je suštinski ona ista. Zato što tako čitanje istorijskih procesa, takvo umetanje kulture samo sećanja i upravljanja prošlošću, samo ne vidite adresu i ne znate gde stanuje budućnost, pa se obraćate, zamislite, vi kažete – ta neka Severna Makedonija, ta neka Albanija, pa, kakav je to odnos prema tim zemljama? Jel treba neko sutra da kaže – pa, ta neka Srbija. Ja nikada nisam čula ni Vučića, ni premijerku, ni bilo koga od poslanika da mi govorimo o našim susedima na taj način – neka Albanija, neka Severna Makedonija, neka Bosna i Hercegovina. Pa, mi smo, na kraju, i delili neke istorijske periode, kakvi god oni bili.
Ali, ovde se stalno upravlja prošlošću i čitava vaša priča oko rešavanja ili pokušaja nalaženja evropskog rešenja, to je evropsko rešenje, da ne idemo opet u nasilje i krv, zato je Evropska unija i nastala, da spreči to nasilje i krv koja je razjedinila i uništila Evropu vekovima. Zato je Briselski sporazum potpisan i od strane visoke predstavnice za spoljnu i bezbednosnu politiku Ketrin Ešton u to vreme, jer smo mi rešili, i to je naš doprinos miru i stabilnosti, da naše osetljivo, teško, nacionalno pitanje, koje nikome nije ni prijatno ni lako, ni u pregovorima ni u razgovorima, stavimo u službu evropskih instrumenata koji su sačuvali Evropu da od negde početka 50-ih pa do danas ima neprekidan mir, sa izuzetkom, nažalost, našeg regiona koji nije bio u Evropskoj uniji.
Ako bismo imali još 30-40 godina mira u Evropi, pa to je sto godina mira u Evropi, to je nezapamćeno u istoriji Evropi. To je cilj evropskih integracija, pored naravno ekonomskog, pored svega onoga što donosi boljitak svakom građaninu Srbiju na bilo kom delu Srbije na kojem živi, kao što je prethodni poslanik o tome govorio. Dakle regionalni razvoj za svakog i boljitak za svakog građanina na bilo kom delu teritorije.
Prema tome, takav odnos, ta neka Albanija i neka Severna Makedonija i dovodi do toga da smo mi percipirani i dalje kao neko ko zapravo fingira dobrosusedstvo, ko zapravo fingira sve, jer mi smo zaboga hegemonska Srbija koja sa svima priča na jedan paternalistički način.
Ako je Vučić nešto pokazao svojom politikom i nema tu učitavanja nikakvog, to je da je spreman na razgovor, na dogovor da nikoga ne potcenjujemo, da nikoga ne unižavamo, da hoćemo sa svima da razgovaramo, naravno pre svega vodeći računa o sopstvenim interesima, to nije ništa sporno. Ali, Glišiću, vi pričate, moram da vam se ovako obratim, jer se čudim da ste to rekli, kada ovako pričate o Srbiji, našem neevropskom identitetu, kako ste ga predstavili, ja kao da slušam Teofila Pančića i Dežulovića kada mi pričaju o kasabama beogradskim.
Prvo, niti to hoću da prihvatim, niti je tako. Jel to ta linija mišljenja koja preko zamišljenog limesa, preko zapada, istoka, Srbiju svrstava i dalje u neevropsku kasabu? Prema tome, mislim da ste na pogrešnoj strani argumentacije i ja se sa tim nikada neću složiti. Srpski identitet je deo kulturne sinteze Evrope i Evropske Unije. Da li ima problema u procesu? Ima. Selaković je o tome dovoljno govorio, objektivni su problemi u EU, ali zaista od vas kao od nekog ko kaže da je patriota, očekujem da budete na liniji onoga što je najbolje u Srbiji, a Srbija je dala mnogo evropskoj baštini u svakom pogledu. U tom smislu nemojte ovo da prihvatite sad kao neku moju strašnu debatu sa vama, nego zaista mislim da treba malo da pomerimo fokus i da vidimo gde stanuje budućnost. Hvala.

Zahvaljujem, vrlo ću kratko zato što je vrlo važno ono što je poslanik Rističević govorio o zajedničkoj poljoprivrednoj politici. To je izuzetno važno, to je sada u klasteru 5, znači tu regionalni razvoji, ravnomerni, koheziona politika, korišćenje fondova, poljoprivreda itd.
Mi smo od 2014. godine, do 2020. godine, lično sam to radila, jer sam nacionalni koordinator za predpristupne fondove i potpisala i uspeli smo da dobijemo akreditaciju za korišćenje IPARD-a za ruralni razvoj, 175 miliona evra bespovratno za sedmogodišnji period 2014-2020. godina.
Reći ću vam da su oni koji su zagovarali evropski put Srbije 10 godina, držali Agenciju za agrarna plaćanja u Šapcu, iako je uslove Evropske komisije, a setićemo se ko je bio ministar u to vreme poljoprivrede, dakle, iako je uslov Evropske komisije da nam se omogući pristup IPARD sredstvima bio da Upravu za agrarna plaćanja izmestimo u Beograd zbog svih administrativnih i svih drugih obaveza, to nije učinjeno godinama i Srbija je izgubila milione, možda i stotine miliona evra za poljoprivredu zbog nečijih partikularnih interesa.
Mi smo to 2014. i 2015. godine, uradili i evo sada u tranšama se isplaćuju ti iznosi. To su programi za … mehanizacije, uopšte, sada ima i proširen deo za održivi u ruralni turizam. Moram da vam kažem da je veliki broj ljudi širom Srbije aplicirao za ova sredstva.
Mi imamo i radionice širom Srbije kojima pomažemo, dakle, svim zainteresovanim da napišu dobre projekte i da apliciraju i to je nešto što je velika korist od samog procesa.
Što se tiče članstva, vi ste u pravu. Kada postanete članica onda imate kontribuciju u evropski budžet, ali su zato pristup strukturnim fondovima 10 ili 15 puta veći. Zato je sada u ovoj situaciji oporavka post kovid pandemije ili koja još uvek traje, ali očekuje se da iduća godina bude godina oporavka, zemlje članice EU, ja ću vam dati samo za primer, naravno, to nije bezuslovno, već mora da se napravi nacionalni program ozbiljnih reformi i Hrvatska će dobiti, ako uradi Nacionalni program 11 milijardi evra za oporavak, Slovenija 5,2 i da ne navodim, samo govorim o ovim zemljama koje su u regionu.
Prema tome, naravno, na njima je da urade dobar nacionalni plan reformi, podrška finansijska nije bezuslovna, ali upravo zbog toga važno je da to naši građani znaju i da EU najveći donator bespovratnih sredstava IPA fondovi, dakle, predpristupni fondovi, investicioni okvir za Zapadni Balkan, a evo sad i ekonomsko-investicioni plan od devet milijardi i mi smo podneli čitav niz projekata letos od kojih je većina naših projekata uvršćena u ovaj.
Naravno, nije još doneta definitivna odluka, pa ne bih išla sa konkretnim stvarima, ali postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, koridori, dakle, sve ono što je veći deo našeg plana, gde ćemo moći da kombinujemo sredstva naša sa grantovima, a nešto će biti i sami grantovi.
To je vrlo važan aspekt našeg pristupnog procesa. Hvala vam, Rističeviću, što vi to aktivno pratite. Mislim da je jako dobro da svi ljudi iz Srbije, posebno iz lokalnih samouprava budu još, čini mi se aktivniji u pripremi i obukama naših ljudi, posebno poljoprivrednih proizvođača u pogledu dostupnosti ovih sredstava.

Zahvaljujem, predsedniče.
Dakle, gospodine Kamberi, rekli ste nekoliko stvari i svojom slobodom govora i svojim učešćem ste sami sebe porekli. To je dobro da ste mogli da kažete sve što mislite. Čak ste rekli nešto što je zaista, pomalo onako, znate, čak ne znam ni kako to da prokomentarišem, ali shvatićete poruku. Kažete – svi Vučićevi prijatelji rade i misle sve suprotno od onoga što vi mislite da je demokratski potencijal društva. Nije bitno šta kažu Vučićevi prijatelji i moji i Selakovićevi i vaši, nego šta država radi i kako se država ponaša.
Da li Vučić, što ne volim da stalno uzima u usta i pozivam se ni na predsednika ni na predsednicu Vlade, ali kad ste već tako napali direktno predsednika države, ako je iko pokazao da sve što govori, radi i čini, to je da se demokratski, svi demokratski građani u ovoj zemlji udružuju, i ne samo u ovoj zemlji, nego kroz inicijativu „mini šengena“ i u regionu, da se svi udružuju na demokratskim osnovama i zarad prosperiteta svih i svakog građanina.
E sad, problem je što demokratsko povezivanje građana i kroz „mali šengen“ i kroz ovu politiku zaista dijaloga, unutrašnjeg dijaloga i saradnje koju imamo, problem je zato što je promoter Vučić, a njemu to zapravo ne pripada, jer oni koji misle da njima pripada, ne mogu da prihvate da to radi Vučić, SNS i ova Vlada, ali to nije ispravno razmišljanje. Ispravno je da od toga što radi ova država vi izvučete ono najbolje za sebe. Ja bih uvek tako da sam i pripadnik nacionalne manjine i stranke, ja bih uvek uzimala ono što je najbolje za mene.
Mislim da su namere apsolutno dokazano najbolje i vaše učešće ovde pokazuje da demokratija postoji i ta demokratija samo može da se povećava i da bude više predstavnika iz svih drugih nacionalnih manjina, što je naravno deo demokratskog izbornog procesa.
Samo jedna stvar, koja je ovde rečena, i gospođa Kovač je to pomenula, mislim da je nastala jedna zabuna oko onoga što sam ja rekla za kolektivna nacionalna prava. Ponavljam, kolektivna nacionalna prava ne postoje kao kategorija ni u Okvirnoj konvenciji o pravima manjina, niti je evropska vrednost. Postoji individualno i kolektivno uživanje prava. Dakle, u tome je razlika. Individualna prava se ostvaruju pojedinačno, a kolektivna prava u zajednici sa drugima u skladu sa Ustavom, zakonom i međunarodnim ugovorima. Dakle, to je samo da definišemo da niko ovde nije izmišljao da su neka ukinuta kolektivna prava. Kolektivna prava su način ostvarivanja i poboljšanja položaja nacionalnih manjina, ali ne kao kolektivna nacionalna prava, nego kao način ostvarivanja. Samo sam htela da razjasnimo taj deo. Hvala.

Zahvaljujem.
Pošto ste vi predsednik spoljnopolitičkog Odbora, samo na početku, molim vas, više puta ste rekli da je Ursula fon der Lajen komesar, ona je predsednik Evropske komisije, da to definišemo.
Između ostalog, pomenuli ste važna pitanja koja se dotiču i naše spoljne politike, ali se dotiču i obaveze iz klastera 6, a to su spoljni odnosi i spoljna politika.
Pregovaračka poglavlja su sada sekundarni instrument. Po novoj metodologiji, mi pričamo o šest klastera. Šest klastera su šest vodećih politika EU u koju Srbija mora… Nama to odgovara, inače, jer imamo visok nivo umreženosti naših politika sa zajedničkim politikama EU.
Kojih je to šest klastera u koja su grupisana poglavlja? Prvi klaster je vladavina prava, osnovna prava i tako dalje. Tu je pet poglavlja. Od tih pet, već smo pet otvorili. Klaster 2 u koji je grupisano devet poglavlja su unutrašnje tržište, odnosno sva poglavlja koja su na neki način vezana za ekonomske kriterijume. Klaster 3 tiče se kompetitivnosti, konkurentnosti, socijalnog oporavka, ekonomske politike, ekonomskog oporavka i socijalne inkluzije. Klaster 4 tiče se Zelene agende, infrastrukturnog povezivanja. Klaster 5 tiče se zajedničke poljoprivredne politike, ali i politike kohezione, dakle ravnomernog regionalnog razvoja i pristupa strukturnim fondovima i, kao što sam rekla, poljoprivrede. Klaster 6 se tiče spoljnih odnosa. Tu su, inače, samo dva poglavlja – poglavlje 30 i 31.
Zašto sam ovo rekla? Zato što sa novom metodologijom koju je Srbija aktivno prihvatila, a koju Evropska komisija nije na vreme razradila, način primene na zemlje koje već pregovaraju, jer je ona inicijalno uobličena za nove zemlje kandidate koji treba da tek započnu formalno pregovore, a to su Severna Makedonija i Albanija i pošto nije razrađena ta primena nove metodologije ni na njihove pregovaračke okvire, a samim tim ni za zemlju koja je već duboko u procesu evropskih integracija, mi smo imali zapravo sudar dve okolnosti, nekih naših kašnjenja koja jesu bila objektivna i koja jesu predočena, posebno u oblasti vladavine prava u ovom izveštaju.
Naravno, kašnjenja su bila delimično i zbog toga što izbori nisu bili u aprilu mesecu, kada je trebalo, nego su bili krajem juna. Pomeren je čitav niz aktivnosti i zakonodavne vlasti, pa samim tim i izvršne. To je jedan deo. S druge strane, jedan međuprostor koji se stvorio između prihvaćene nove metodologije, a istovremeno nepripremljene razrade načina primene na naš proces i to je uslovilo zapravo da i ovo što ste vi rekli, sa čime se slažem, jedna preokupiranost EU ove godine svojim unutrašnjim problemima, gde nije samo pandemija problem, koja je najveći problem svima, već je i Bregzit jedno suštinsko pitanje koje je toliko teško bilo. Vidite i sami, na kraju na jedvite jade dogovoreno.
Vi ste tu otvorili pitanje naših odnosa sa Narodnom Republikom Kinom, sa Ruskom Federacijom itd. Imajte na umu da je predsednica Evropske komisije fon der Lajen Evropsku komisiju nazvala geopolitičkom komisijom. Dakle, ovo je prvi put da je predsednik Evropske komisije otvoreno i jasno definisao EU i Evropsku komisiju kao geopolitičku komisiju, koja će se rukovoditi suštinskim geopolitičkim interesima zemalja članica EU koje nisu do kraja konzistentne i koherentne, ali koje se na kraju kroz konsenzus i kroz većinsko odlučivanje definišu kao politika EU, zajednička spoljna i bezbednosna politika EU.
Vidite šta je problem. Nije problem samo politički, da li se neko zahvalio Narodnoj Republici Kini ili ne. Naravno da treba da se zahvalimo, i to nije sporno. Inače, 21. marta, vi ste u pravu, stigla je kineska pomoć. Samo da vam kažem da sam ja 20. marta potpisala sa ambasadorom Fabricijem prenamenu sedam miliona evra, prvih sedam miliona od 93 miliona evra iz IPA fondova za pomoć, medicinske opreme, kupovinu lekova i svega dalje. Ako ćemo da budemo vrlo precizni. Ja volim preciznost u svemu, ali to ne umanjuje značaj ni kineske pomoći, ni evropske pomoći, ni ruske pomoći, ni bilo koje. Smatram da nije trebalo da stavljamo na kantar ko je koliko pomogao.
Evropska unija se možda nije snašla u početku. To je jedan složen mehanizam, ali mislim da je svim drugim aktivnostima zaista pokazala solidarnost i mi sa njima. Slažem se da je prenaglašeno i smatram da je prenaglašeno u izveštaju to što je izražena zahvalnost Narodnoj Republici Kini, ali mislim da smo nakon toga pokazali svu solidarnost i EU sa zapadnim Balkanom i Srbijom i mi sa EU.
Drugi je problem u pitanju. Problem je taj što je politika koja je nova geopolitika i nova ekonomska politika EU koja ima za cilj, vi to znate, gospodine Obradoviću, klimatsku neutralnost do 2050. godine, gde je planirano da EU bude prvi klimatski neutralan kontinent. Ako hoćemo mi da budemo kompetitivni, da budemo konkurentni i održivi, mi svakako moramo da radimo sa EU koja je istovremeno i naše najveće tržište, kao što ste rekli.
Nemaju svi drugi globalni igrači, uključujući i Narodnu Republiku Kinu ni Rusku Federaciju, identičan pristup ovoj vrsti politike. Tu se stvara jedna velika polarizacija, nezavisno od političkih analiza, kakvo je stanje demokratije, gde je i šta EU ima od političkih i ekonomskih odnosa i sa Ruskom Federacijom i sa Kinom. Oni imaju jako razvijene ekonomske odnose, neuporedivo više što imamo i mi. To je činjenica.
Ovde se radi o jednom globalnom pristupu koji zaista stvara ekonomsko rivalstvo, a koje između ostalog donosi i različita politička očekivanja. Prema tome, zajednička spoljna i bezbednosna politika EU je duboko uslovljena geoekonomskim i geopolitičkim planovima i platformama većine zemalja EU. Od nas će se očekivati da kako napredujemo u procesu, da se tako više, da kažem, uzglobljavamo u zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku EU. O bezbednosnoj komponenti smo već govorili, o učešću u vojnim misijama, civilnim misijama, o usklađivanju nacionalnih strateških dokumenata sa globalnom strategijom EU. To uopšte nije sporno.
Što se tiče ovih političkih. Postoji jaka grupa zemalja, i to posebno skandinavskih i baltičkih zemalja koje potpuno drugačije vide ulogu Ruske Federacije u njihovoj istoriji ili u njihovom političkom orijentiru i spoljnopolitičkom orijentiru nego što imamo mi. Sada treba imati razumevanja i za jedne i za druge.
Slažem se da ponekada nema dovoljno razumevanja ali proces je dosta politički zahtevan. Niko od nas ne može da traži, i to da budemo potpuno jasni, u ovoj fazi pristupnog procesa da budemo stoprocentno usklađeni sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom, zato što i član 10. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju… U našem pregovaračkom okviru i u samom SSP se kaže da postoje politički i ekonomski interesi koje država koja pristupa može da u nekoj meri štiti i promoviše do svog stupanja u članstvo EU. Stalno se kaže punopravno članstvo. Pa nema ne punopravnog članstva. Članstvo je po definiciji punopravno, do stupanja u članstvo EU.
Politička očekivanja postoje, posebno od nekih država da se Srbija više usklađuje. Ja sam oko toga veoma iskrena i ta će očekivanja biti sve veća i veća u odnosu na ono što se bude dešavalo na relaciji EU, Ruska Federacija, Narodna Republika Kina, SAD, Turska je tu takođe važan faktor i element koja nije više samo snažna regionalna sila. Prema tome, to su zaista kompleksne stvari. Mislim da smo mi razumeli šta su očekivanja, ali da istovremeno vodimo računa i o našim ekonomskim i političkim interesima.
Pri tom, vi ste pomenuli taj deo oko samoproglašene nezavisnosti Kosova, gde imamo podršku, kao što ste rekli, u Savetu bezbednosti, ali isto tako imamo podršku i pet zemalja EU nepriznavača zbog kojih EU mora da bude statusno neutralna. Da li se to uvek dešava do kraja? Slažem se da ne, jer uticaj pojedinih država je vrlo snažan u EU koje su priznavači, ali istovremeno… To je ono kada ste pričali šta je grm, šta je zec. Nemojte da zaboravite i ovih pet članica.
Zajednička spoljna i bezbednosna politika je veliki izazov i za samu EU. Ja sam o tome govorila u prvom delu diskusije. Postojala su tako velika razlikovanja i tako velike razlike oko nekih pitanja zajedničke spoljne i bezbednosne politike da se čak išlo na ideju da odlučivanjem konsenzusom se zameni odlučivanjem kvalifikovanom većinom po pitanju zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU. Dakle, da bi se lakše donosile te odluke, jer nije uvek lako uskladiti interese svih 27 država. Naravno, nije lako onda ni nama koji smo u pristupnom procesu da potpuno pratimo to.
Reći ću vam nešto. Toliko je politički snažno izražen proces i nova metodologija zato i stavlja naglasak na političko vođenje procesa, a ne više samo na neku tehnokratsku dimenziju koja je važna. Albanija, recimo, oni 100% imaju usaglašenost svoje spoljne politike sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, ali im to nije pomoglo da otvore pregovore, druga su pitanja bila na stolu.
Kompleksan je proces, ne reflektuje se ni na sve države regiona na isti način i, naravno, različiti su nam istorijski kontinuumi koji su doveli do različitih bilateralnih odnosa, ali da će se očekivanja povećati sigurna sam u to, kako proces bude napredovao, posebno u odnosu na novu metodologiju koja izrazito stavlja političko upravljanje procesom i političko promišljanje evropskih integracija kao ključne i vodeće politike za jednu zemlju koja želi da se pridruži. To je ovih šest politika, klastera o kojima sam malopre, da kažem, nešto detaljnije obrazlagala.
Prema tome, razumem različite pozicije različitih političkih stranaka. Tu moj kolega Selaković sigurno može dodatno da unese objašnjenja u sve ovo, ali sam vrlo realna, kao ministar za evropske integracije znam šta su očekivanja, znam kako izgleda debata i ne zaboravite ovo je geopolitička Evropska komisija i ta očekivanja će se samo pojačavati.

Zahvaljujem.
Pa, evo, ja možda, kao ministar za evropske integracije uz dužno poštovanje svih stavova koji su izneti ovde i sa strane naše premijerke i sa strane poslanika.
Imam samo donekle malo drugačiji pristup, a vezan je za ono što jeste pristupni proces, dakle, iz Srbije, ali i Crne Gore, jer pristupni proces mora da se vodi i ja sam o tome obavestila i odgovarala vam na taj način na vaše pitanje, obavestila relevantne institucije EU, zato što sam podsetila da pristupni proces, ako je jednak za sve mora da bude vođen i po jednakim pravilima.
U tome je suština i dodata vrednost procesa. Dakle, to nije unošenje bilateralnih pitanja u proces, jer mi smo, dakle i Srbija i Crna Gora su zemlje koje pregovaraju, dakle, u pristupnom su procesu, zemlje kandidati za članstvo.
Ali, znate Srbija je jedina država koja pregovara članstvo i koja je imala obavezu, koju smo mi voljno i rado ispunili, da sačini poseban akcioni plan, dakle, nacionalne manjine u okviru Poglavlja 23. dakle, vladavina prava. I mi smo pokazali na taj način da smo kao zemlja nedvosmisleno, jasno, iskreno opredeljeni da poštujemo multietničnost, multikonfesionalnost i svaku drugu različitost koja postoji u našoj zemlji.
Te su crkve i verske zajednice u Srbiji sve slobodne da uređuju svoje unutrašnje, dakle, da strukturiraju svoje odnose unutar crkvi i raspolaganje svojom imovinom po najboljim evropskim standardima. Mislim da to zavređuje pažnju i da treba da bude istaknuto.
Ono što radi Crna Gora, zaista smatram da nije u skladu sa temeljnim principima na kojima počiva i sam proces evropskih integracija i sam pristupni proces.
Dakle, mi radimo naš deo posla u smislu ukazivanja činjenica da ono što se dešava zaista treba na neki način da naiđe na reakciju.
Šta znači reakcija? To je ono pitanje koje ste postavili i na koje je premijerka, ja mislim, dala jedan ispravan odgovor. Dakle, šta su očekivanja? Da li su očekivanja da se povuče ovaj zakon? Lično smatram da neće doći do toga da će iko pozvati Crnu Goru da povuče zakon, jer kao što se zakoni ne pozdravljaju, tako se i zakoni ne povlače po nečijem pozivu, ali alarmirati, na neki način, ne previše, ne unoseći previše tenzije u onako već krhke odnose u regionu, mislim da zaslužuje da bude primenjeno kao instrument, ali to nikakve veze sa Savetom bezbednosti UN nema. To bi bio jedan potpuno pogrešan pristup u okviru multilateralnih mehanizama koji postoje u našoj diplomatiji, tu je OEBS, za početak, Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju, dakle, gde može. Međutim, da li znate šta sam ja primetila? To je da kad god je pitanje vladavine prava i stanja medija u Srbiji svi se iz opozicije, dakle iz nevladinog sektora i te kako pozovu na institucije i kancelarije OEBS, a nisam čula da se iko, dakle, ako idemo već od tog nekog nižeg nivoa alarmiranja, da ne dođemo do toga da baš država odmah diže ti pitanje, niko se nije setio da možda uputi neku vrstu ili pisma ili skretanja pažnje i tako dalje nadležnim kancelarijama OEBS, koje se bave različitim dimenzijama, od demokratije ljudskih prava, do slobodnih izbora, poštovanja medija i tako dalje.
Prema tome, zaista mislim da je Srbija odmereno reagovala, zaista mislim da smo uradili i ono kao što je premijerka rekla, složiću se, nije sve vidljivo i ne mora sve da bude tako pretreseno u javnosti, ali mi svakako na odgovor, na način kao pristupajuća zemlja koja ima interes da ima sa Crnom Gorom dobre odnose, ali i te kako ima interes i pravo da zaštiti, pre svega, ljudska prava, da se ne bi dogodilo i nekome drugome. To je vladavina prava, a ne samo kada štitite interes svoje zajednice ili svojih građana koji predstavljaju naše građane koji se izjašnjavaju kao Srbi, već da se to ne dogodi ni nikome drugome, kao što su očekivanja od Srbije bila u tom pogledu i Srbija ih je voljno, iskreno i dosledno sprovela. E, takva očekivanja, makar tolika treba da se ukažu.
Zaista ne očekujem poziv za povlačenje, da budem sasvim otvorena, ovog zakona, ali svakako da se temeljno preispita kako Crna Gora sprovodi obaveze iz svojih pregovaračkih poglavlja o vladavini prava.
Smatram da je to jedan fer pristup, da bi tako isto svako drugi reagovao da se bilo šta dešava u Srbiji u pogledu statusa, dakle, i neotuđivih verskih prava koji su deo ljudskih prava.
Znači, mi radimo, mislim da radimo razumno, mislim da nismo pogoršali do neslućenih razmera odnose, ali da smo svakako svoj deo posla uradili. Možda on nije uvek vidljiv, ali hoću da građani znaju da sve instance premijerka, predsednik države, Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo za evropske integracije radi svoj posao.
Hvala.

Hvala.
Evo, poštovana poslanice, zaista nije moj resor, ali potrudiću se, makar onoliko koliko pratimo tu situaciju u okviru Poglavlja 23 i Akcionog plana koji sam već pomenula za nacionalne manjine. Postoji Memorandum o saradnji u oblasti izdavanja udžbenika na jezicima nacionalnih manjina i na pismima nacionalnih manjina iz 2016. godine.
Da budem iskrena, jedno vreme je najveći problem bio upravo sa udžbenicima na bugarskom jeziku i tu se nekako fokusirala pažnja dok smo rešavali te probleme. Cela procedura ide na sledeći način. Vi znate da se odeljenje opredeljuje na osnovu broja učenika, mora da postoji određeni minimalni broj učenika da bi se formiralo odeljenje. Ako je ispunjen taj uslov, onda se program usaglašava sa nacionalnim savetom, savetom nacionalnih manjina, pa se vrati izbor učenika po odobrenju Saveta udžbenika, pa se onda knjige prevode.
Mogu da vam kažem da je postojao problem i dosta se čekalo na izvesne prevode po katalogu udžbenika koji je odobren, jer nekada nije bilo ni dovoljno prevodioca. I to je bio jedan od problema, a onda, taj prevod i kada se uradi, mora da se verifikuje.
Što se tiče pitanja za Rusine, koje ste konkretno pomenuli, zaista ne znam šta se tu dogodilo. Hvala na signalu. Sigurno sam da će ministar Šarčević pripremiti adekvatan odgovor ili preduzeti neke od aktivnosti.
Mislim da je problem kada ne postoji matična država dodatni, u smislu nekih preciziranih aktivnosti, jer Ministarstvo obrazovanja potpisuje ugovore sa Zavodom za izdavanje udžbenika. Za to novca ima u budžetu, da se oko toga razumemo. To je promocija i podrška nacionalnih zajednica. To je poseban republički fond koji je formiran, tako da, zaista mogu eventualno da obećam u ime ministra Šarčevića da vam dostavimo podatke. Ali, hvala na signaliziranju. Zaista nemam o ovome informacija, ali nikada do sada, osim ove teme koja je bila na dnevnom redu sa bugarskom nacionalnom manjinom, nismo imali ozbiljnijih problema.

Zahvaljujem.
Pa, evo, ja ću, naravno, ovo što ste vi, poslaniče, pomenuli u kontekstu regionalne saradnje, inicijativa, ali pre toga, zaista bih morala da prokomentarišem nešto što je prethodni poslanik izgovorio, kao veliki apologeta bivšeg predsednika Tadića, kome je, zaboga, najlepšu pohvalu dao besan izraz lica Angele Merkel pre desetak godina kada je došla u Beograd.
Znate, to što ste sada rekli, to je ili takvo nepoznavanje politike, ili takvo nepoznavanje odgovorne međunarodne politike ili ste zaista oduševljeni vladavinom Borisa Tadića i DS bili i njihovim međunarodnim poslovima i međunarodnim urušavanjem Srbije u svakom pogledu i svakom trenutku.
Izraz lica kancelarke Merkel je tada govorio da je zapanjena da predsednik jedne države, važne države u regionu kao što je Srbija, je davao takva lažna obećanja, koja bi se možda svidela nekima u Evropi, u EU, pa i u nekim pojedinim državama, iako se ne podudaraju sa onima što je srpski nacionalni interes, dakle, da zapanjeno obećavajući predsednik jedne države takve stvari, a zapravo nedovoljno hrabar da ih sprovede u unutrašnjoj politici, jer idu izbori, pa treba obećavati na sve strane, a ne realizovati ništa, to je pohvala ludosti, a ne pohvala pameti.
Prema tome, ono što smo mi radili i što je radio Vučić i zbog čega je Srbija danas cenjena, pa između ostalog, i predsednik doprineo svojim odgovornim pristupom, jeste održivo, racionalno, razumno i izvodljivo, a sa stanovništva Srbije, u najmanju ruku, prihvatljiva rešenja iza kojih bismo mogli da stojimo, bez obećanja o tome da će se drugima svideti i da ćemo zbog drugih raditi, već ono što jeste obaveza, izaći iz jednog začaranog kruga, ali zadovoljiti ono što je interes Srbije, naših građana i naših ljudi.
To su odgovorni političari širom Evrope i sveta prihvatili, jer to su ozbiljni ljudi. To su ljudi koji znaju kad sa nekim pričaju, dakle, da li pričaju sa ljudima koji imaju legitimitet, koji imaju podršku naroda i koji rade u interesu svog naroda. I, verujte, ja sam ministar za evropske integracije skoro pet godina, poštuju vas samo onda kada branite interese svog naroda, čak i kada se sa vama ne slažu.
Oni koji obećavaju i oni koji rade sve u interesu sopstvenog opstanka, dakle, i političkog i svakog drugog, oni nisu cenjeni. Oni su partneri privremeni, sa kojima se, ako može da se izvuče korist za drugu državu, rado sarađuje, ali se isto tako rado odbacuju onoga trenutka kada se vidi da više nemaju svoju ulogu. To nije slučaj sa ovom Vladom. To nije slučaj sa predsednikom Vučićem.
Mi se borimo za naše interese na jedan razuman, vrlo odgovoran, vrlo zreo, a mogu da vam kažem i vrlo odlučan način.
U pravu su moje kolege, ne priča se o svemu u javnosti. Ja nikada nisam izašla kao ministar da vam prepričam kakvi su moji razgovori. Ja se trudim da našim građanima pošaljem poruku da je EU dobra budućnost za Srbiju, ali to ne znači da prećutkujemo i da smo nemi na ono što nije uvek u interesu naše zemlje i da smo neodgovorni ćutolozi u tim razgovorima, koji samo slušaju.
Neko od poslanika je rekao – Tanja Fajon je izvršila pritisak oko izbornih uslova. Nije niko izvršio pritisak oko izbornih uslova. To je bio jedan razuman dijalog i dogovor i uviđanje činjenica da neke stvari mogu da budu bolje, možda čak ne i za našu stranku, da kažem, favorabilne, ali da ukupan kontekst mogu da unaprede i niko nije vršio pritisak.
Pritisak kod odgovornih ljudi dolazi samo od uviđanja potrebe da se stvari još više unaprede u interesu građana. E, u tom interesu građana radio je Vučić i kada je ova stranka, kada smo pokrenuli inicijativu o tom tzv. mini Šengenu, ili regionalnu inicijativu. Naravno, vama se sada obraćam, jer je drugo pitanje na dnevnom redu.
Prema tome, interes građana je celog regiona da se ekonomija uzme kao najbolji okvir za unapređenje odnosa za pacifikaciju celog regiona, za pomirenje, za smanjenje predrasuda. Kada imate četiri osnovne slobode – slobodu kretanja kapitala, slobodu kretanja ljudi, usluga, ideja, na kraju krajeva, vi onda rađate diplomatiju ljudi. To nije više samo međunarodna referenca Vlade, parlamenta, ministra ovog ili onog, diplomatija ljudi.
Dakle, mi živimo u regionu. Jedan od preduslova i evropskih integracija jeste regionalna saradnja. Ali, regionalna saradnja na kraju donosi korist i ekonomsku i političku i bezbednosnu svim građanima naših zemalja. I to je bila rukovodeća ideja, pre svega, naravno, građanima Srbije, ali zašto da ne, i građanima regiona. To nije ni zamena za evropske integracije, niti zbog toga želimo bilo kome da se pravdamo, kao što je više puta rekao predsednik, ja smatram da je u pravu, jer ovo je autentična regionalna inicijativa. Ovo je autentična inicijativa Srbije i predsednika Srbije, koja je uvek doživljavana kao neki hegemon koji ima posebne interese u regionu, a mi nismo hegemon, nego odgovorna država koja želi da i drugi napreduju i da ćemo samo tako biti interesantniji i biti kompetativniji na jednom velikom evropskom tržištu.
Podsetiću vas da je Crna Gora inicijalno reagovala negativno na ovaj predlog. Pojedini ministri iz Vlade Crne Gore su govorili kako to nije dobro za crnogorsku ekonomiju. Ali, znate, ako ste zemlja koja želi da uđe u EU, a Crna Gora je, između ostalog, pa povezano i sa drugim pitanjima oko crnogorske politike, zemlja koja je otvorila najveći broj poglavlja u pregovorima sa EU. To obavezuje.
Ako hoćete da uđete u EU i na mnogo zahtevnije tržište, a nije vam subregionalna i regionalna inicijativa dobra za vašu ekonomiju, pa sa kakvom ćete ekonomijom da izađete na stotine puta jača tržišta, kao što je tržište EU, zajedničko tržište EU?
Prema tome, ovo je neka vrsta dodatne vežbe i praktikovanja dobre ekonomije i kompetitivne ekonomije i za ono što je zajedničko tržište.
Da ne govorim o tome da u tom smislu Crna Gora, naravno, i treba kao zemlja koja je još uvek sa Srbijom prednjačeća zemlja procesa evropskih integracija. Treba da poštuje prava manjinska, ljudska, građanska i verska prava svih onih koji u Crnoj Gori žive.
U tom smislu, mislim da su evropske integracije dobar okvir za razgovor i o toj temi. I to je pametno i zrelo promišljanje, o kojima su i moje kolege govorile. Hvala.

Zahvaljujem.
Poslanik je rekao da je njegova tetka uznemirena mojim tonom i načinom obraćanja poslaniku. Znate, mene je sada vaša tetka jako uznemirila zato što se ja zaista pitam – da li sam ja prekoračila granice dobrog ukusa, a ja to nikada ne radim. Znači, nastojim da i poslanicima opozicije na vrlo argumentovan način, jer ovo je debatni forum, vaša tetka, samo da razume, gleda Skupštinu, to je debatni forum i ton može da se diže, menja gore-dole, ali je bitno da nema vređanja, uvreda ličnih itd. Mene je zaista tetka jako uznemirila, da li sam ja prešla tu granicu. Lično mislim da je vaša tetka bila uznemirena time što je ona pomislila da ste vi u opoziciji pa se ja vama tako obraćam. Nemojte da brinete za ton. Ja to nikada, niti poslanici SNS to ne rade. Tako da mislim da je samo tu nastao problem.

Pošto je poslanik…
(Ivica Dačić: kakvo je to ponašanje da ti dobacuješ dok ja pričam? Završio sam govor i svašta ću da ti kažem. Šta hoćeš ti bre? Dokle ti ovde glumiš, dobacuješ, izađi bre na izbore brate pa se kandiduj.)
(Čedomir Jovanović: Pa raspiši izbore.)
(Ivica Dačić: Šta je bre tu, pričaš gluposti.)
Evo, ja ću da sačekam, nije problem.
(Ivica Dačić: Čija si ti opozicija bre, moja? Čija? Vučićeva ili njihova, šta? Šta glumiš tu bre? Šta misliš, tebe se neko plaši? Koji si ti faktor bre? Pa tvoje vreme je prošlo, mani me se tim.)

Neću ovako da pričam dok se ne završi.
(Ivica Dačić: Sram te bilo. Čime sam ja zaslužio da se ti meni tako obraćaš? Čime sam ja to zaslužio? Sram te bilo bre, molio si me da ti dam obezbeđenje bre kada sam bio ministar unutrašnjih poslova. Kako te nije sramota?)
Ako mogu sada da odgovorim.
Dakle, pošto je poslanik Đurić, ako se ne varam, postavio pitanje vezano za sadržinu Rezolucije Evropskog parlamenta o Srbiji koja je danas u Evropskom parlamentu usvojena, prosto zbog javnosti i zbog građana. Rezolucija Evropskog parlamenta ima jedan širok kontekst, učestvuju sve poslaničke grupe Evropskog parlamenta. Kao što vidite, i u našem parlamentu imamo najrazličitija mišljenja, tako i u Evropskom parlamentu imate od ekstremne levice do ekstremne desnice, potpuno različite percepcije, predlozi. Neki od njih, videćemo da li će biti u sazivu novog Evropskog parlamenta posle evropskih izbora, ali to je, mislim, procedura, to je demokratija, dakle u onome što čine evropske institucije.
Dakle, vi ste izneli zapravo jednu neistinu, odnosno povezali ste činjenicu da u tekstu jeste Rezolucije u članu 26. naglašeno da ne bi trebalo da budu rešenja etnički čiste države u regionu, ali istovremeno ste ispustili da kažete da poslednja rečenica tog 26. člana kaže da svaki dogovor koji bi mogao biti prihvatljiv i dogovoren uzajamno u nekoj dobroj veri, može da imajući u vidu naravno ukupnu stabilnost i međunarodno pravo, može biti prihvatljiv. Znači, zarad istine i zbog građana, uvek trebalo bi da citirate dokumenta onako kako su napisana.
Međutim, nešto drugo sam ja želela da kažem, a to je da mi je jako žao što je ova Rezolucija nekako, čini mi se, pala u trenutku da nisu obuhvaćene stvari koje bi zaista trebalo da budu obuhvaćene Rezolucijom Evropskog parlamenta, a to je upravo namera da se granice, kako god ih ko doživljavao, menjaju i to od strane jedne suverene države u regionu, a to je Albanija.
To je ono što je Tirana nedavno, dakle sa Prištinom, videli ste vrlo dobro na jednoj zastavi, albanskoj zastavi, potpisala sporazume koji se tiču, verovali ili ne, čak i pitanja zajedničke dijaspore. Znate, kada imate dijasporu, znači imate jednu maticu, što nesumnjivo ukazuje na činjenicu da se radi o pokušaju i početku procesa prisajedinjenja, koji se suprotan temeljima evropskim vrednostima, koji je suprotan temeljnim vrednostima evropskog poretka koje je Organizacija za evropsku bezbednost u saradnji sa svojim državama učesnicima postavila, a čiji je Albanija punopravni član, između ostalog imate zajednički fond za spoljnopolitičke aktivnosti u cilju pristupanja EU zajedničkog 2025. i podržanu Strategiju albanskog nacionalnog ujedinjenja do 2025. godine.
Prema tome, naravno, to ne treba da bude u Rezoluciji o Srbiji, ali kada već pričamo o tome kave se vrednosti i kakvi se principi poštuju, onda bi trebalo da skrenemo pažnju i svi mi i vi kao poslanici u parlamentu Republike Srbije, vašim kolegama poslanicima u evropskom parlamentu, da uzmu u obzir i da reaguju na ovakve stvari.
Da li je bilo dovoljno vremena ili ne? Mislim da je bilo dovoljno vremena jer su neki usmeni amandmani koji nisu povoljni po Srbiju izgleda stigli do njih. Znači, mene živo interesuje da li su ti amandmani koji tretiraju na loš način Srbiju stigli od naših poslanika na vreme, ali nisu stigle ove informacije koje su od suštinskog značaja ne samo za našu zemlju nego za region, a u širom kontekstu i za EU? Posebno to očekujem od tzv. „proevropskih stranaka“ u ovom parlamentu i mislim da je to nešto za šta bi svi trebali da značajnije obratite pažnju.
Druga stvar, što se tiče samog teksta rezolucije i vezano za ulogu Srbije u procesu i pomirenja u regionu i dijaloga Beograda i Prištine, ni jednog trenutka ne postoji u ovoj, ni u jednom paragrafu ove Rezolucije ne postoji negativna odrednica ili negativna konotacija Srbije, kao aktivnog regionalnog učesnika, partnera EU i nekoga ko je mnogo doprineo regionalnoj stabilnosti.
Kažem, posebno me zabrinjava što nije stiglo do poslanika EU, ja jesam i odmah da kažem, svoj posao radila i obaveštavala i zvala, ali mislim da je to ipak posao i za parlamentarce u Nacionalnom parlamentu Srbije. Mislim daj e to pitanje koje bi trebalo sve nas mnogo više da brine, jer u ovakvim okolnostima onda je zaista pitanje do kakvih rešenja uopšte može da se dođe, bilo da se tiču promena granica, delijenacije, razgraničenja, demarkacije, čega god hoćete da nazovete.
Prema tome, trenutak nije baš najpogodniji, čini mi se da postavite na legitiman način to pitanje. Mogli ste mnogo drugih, ja bih rekla kredibilnijih pitanja da postavite u pogledu ove Rezolucije. Hvala,

Zahvaljujem.
S obzirom da je tema reforma pravosuđa jedna od najvažnijih tema u okviru Poglavlja 23. i 24. vladavine prava, mislim da zaista mora još jednom da se ponovi i naglasi koliko je izmena onih odredbi, ustavnih odredbi koje se tiču izbora nosilaca pravosudnih funkcija bila važna, odnosno amandmana ustavnih koji bi trebalo da regulišu ovaj proces.
Mislim da je jako važno ponoviti da je Srbija i verujte, kada uporedite praksu svih zemalja kandidata u pristupnom procesu, niko nije imao ovako transparentan i inkluzivan proces javne debate uključujući sve zainteresovane javnosti, profesionalnu, akademsku, naravno predstavnike države, ali i profesionalnih organizacija, u tri kruga javne rasprave, debate uz aktivno učešće Venecijanske komisije koja je jedino referentno telo ili najreferentnije i u Evropi, a i šire, da proceni da li su ustavni amandmani.
Dakle, u skladu, ne sa KIK i Noterom, dakle sa zajedničkim komunitarnim pravom ili zajedničkim postignućima EU, jer toga nema, to ne postoji. Ne postoji jedan model u Evropi sa kojim morate da se usaglasite, sve države su regulisale to na potpuno različite načine, ali postoje dobre evropske pravne prakse. Venecijanska komisija je nakon čitavog tog, da kažem, faze i čitavog seta okruglih stolova i različitih konsultacija donela, dakle, sekretarijat je memorandum doneo u kojem je naglašeno da je Srbija ispoštovala sve najbolje pravne prakse, da je u skladu sa preporukama Venecijanske komisije način izmene nosilaca pravosudnih funkcija.
Zbog čega ovo kažem? Vi se sećate verovatno, iako kažete da niste aktivno u politici, ali pretpostavljam da se sećate Ustava iz 2006. godine koji ni jednog trenutka nije prošao, dakle ni prineti bilo kakvoj javnoj debati koji je tada podržan od većine tadašnjih učesnica parlamentarnog života Srbije, koji je nakon toga, svi izveštaji koji su stizali od Evropske komisije, posebno izveštaji, a tek onda 2009. godine i nesrećni pokušaj reforme pravosuđa, svi izveštaji 2009, 2010, 2011. godine Evropske komisije su konstatovali ogroman broj nerešenih, zaostalih slučajeva. Konstatovali su direktan pritisak na izbor nosilaca pravosudnih funkcija, jer su postojale odredbe, podsetiću vas da postoji probni rad za nosioce pravosudnih funkcija od tri godine, što je ovim ustavnim amandmanima, ne anulirano, nego je izbačeno, čime se smanjila bilo kakva mogućnost uticaja i političkog uticaja na nosioce pravosudnih funkcija.
Takođe je bila odredba vezana za ulogu Skupštine u izboru nosioca pravosudnih funkcija, koja je znatno kritikovana godinama unazad. Mislim da su ovo ključne stvari koje, naravno reći ćete implementacija, i naravno implementacija, odnosno delotvorno sprovođenje je najvažnije. Dakle, sa tim se slažemo, ali mislim da ne bi bilo fer da ne pomenete sve ove aktivnosti koje su zaista najbolja praksa i koje su ocenjene na najpozitivniji mogući način.
Sledeća stvar, donet je zakon na koji se dugo čekalo, o besplatnoj pravnoj pomoći koji je bio vrlo problematičan, sa stanovišta interesa različitih profesionalnih organizacija, a koji zapravo ima za cilj da se po prvi put u Srbiji uspostavi besplatna pomoć i sistem koji je važan za najugroženije grupe u našem društvu, znači za one najranjivije i najugroženije. Mislim da je to jako važno i sa socijalnog stanovišta, da ljudi mogu da finansiraju pružanje pravne pomoći.
Takođe, Zakon o sprečavanju korupcije dostavljen je Evropskoj komisiji, ako se ne varam u julu ove godine, data je preporuka da ide na Stalno telo Saveta Evrope GREKO koji treba da da svoje komentare na to. Mi očekujemo da se to uskoro, i mislim da je to početkom oktobra, sad zaista nisam sigurna, ne bavim se direktno time, ali u svakom slučaju Vladi su prosleđeni komentari i mislim da ćemo sa tim zakonom vrlo brzo ući u proceduru. Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, izvanredno značajan zakon. To su sve zakoni koji su jako dugo kasnili i koji su sada usvojeni, te zaista smatram da reći da se ne radi ništa po pitanju reforme pravosuđa, efikasnosti, odgovornosti, transparentnosti, nije tačno.
Samo ću vam još odgovoriti, ako mi dozvolite, na vaše pitanje vezano za debatu u prištinskom tzv. parlamentu ili kosovskom parlamentu. Znate, parlament u Prištini ne raspravlja o dijalogu. Predstavnici tzv. vlade Kosova se obraćaju parlamentu u Prištini samo onda kada traže podršku za deligitimizaciju i rušenje dijaloga, briselskog dijaloga. Dakle, nema tamo debate o potencijalnim rešenjima, zato što rešenja još uvek nisu ni na vidiku. Samo povlače, na žalost, parlament da legitimišu uništavanje i podrivanje sporazuma i briselskog dijaloga, što ova Vlada, kao odgovorna Vlada jedne relativno male države ali koja hoda na visokim potpeticama, ali stabilnim potpeticama principa, nikada nije radila. Mislim da vi to kao poslanik treba da pozdravite. Hvala.

Poslaniče Rističeviću, vi ste zaista postavili jedno dobro pitanje, ja čak nisam ni očekivala da ćete pomenuti mogućnost odštete, ali zapravo ste odlično pitanje postavili.
Mi ne možemo da dobijemo odštetu, dakle, vezanu za ove mere Prištine i upravo zato je to Priština između ostalog i uradila. Ona kao entitet, samoproklamovane državnosti, nije članica brojnih međunarodnih organizacija i ona upravo ovim, ne samo da poručuje Srbiji, pošto je naš stav poznat, nego poručuje EU da ona hoće da rešava probleme u ime tzv. Kosova zato što oni nisu članice međunarodnih organizacija. To je, između ostalog, jedan od političkih motiva za ovu potpuno neekonomsku i politički motivisanu meru, i to je zapravo ne samo usmereno protiv interesa Srbije i ne zaboravite BiH, a pre svega protiv interesa građana na KiM. Najviše Srba, ali i Roma, Goranaca, Albanaca. Oni su taoci jednog režima, jedne politike koja se odmetnula od evropskih vrednosti. Dakle, ovo je njihova poruka i EU i pritisak na EU sa njihove strane. To nas naravno ne treba da zanima, ali želim da vam objasnim da je vaše pitanje zapravo na dosta, rekla bih, interesantan način, između ostalog, otkrilo deo pozadine ove političke mere, a ne ekonomske mere.
Što se tiče CEFTA, dakle, mi smo već pokrenuli proces diskusije ovom nastalom problemu unutar CEFTA kao regionalnog ekonomskog aranžmana. Trenutno Priština predsedava CEFTA. Pošto se konsenzusom donose odluke, CEFTA nema način da direktne mere preduzme protiv neke od partnera u okviru CEFTA, ali može da bude upućeno na, prvo, diskusiju, zatim i eventualno arbitražu. Dakle, mi smo već mehanizam pokrenuli.
Ključno, CEFTA je čak i sekundarna u ovome. Ključni dokument koji je prekršen i koji pokazuje pravu pozadinu ove antievropske mere, a kad kažem antievropske, ne zaboravite nisu to neke apstraktne vrednosti, to su po SSP, između ostalog, i po okvirnim sporazumima svim: sloboda kretanja trgovine, odnosno roba, usluga, kapitala i ljudi. Dakle, to su vam temeljne vrednosti na kojima je EU i nastala. Prema tome, kada na KiM Albanci spaljuju srpsku robu, oni spaljuju evropske vrednosti kretanja kapitala, usluga i, pre svega, roba i slobodne trgovine.
Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, SSP, Priština je potpisala u novembru 2015. godine sa EU. To je najveći domet njihovog mogućeg ugovornog odnosa sa EU, s obzirom, na pet država članica koje ne priznaju nezavisnost Kosova i mi ćemo, naravno, na jedan aktivan diplomatski način pokrenuti to pitanje kroz podršku i, verujem, uz podršku zemalja nepriznavača, koji svakako, nadamo se, će biti otvoreni za to da podrže, pre svega, ne samo regionalnu saradnju, jer ovo više nije tema regionalne saradnje. Ovde su temeljne vrednosti na kojima je zasnovana Evropa danas, i to govorim o ovim ekonomskim, bez obzira što je sama odluka politička.
Između ostalog, mi smo u tri pravca diplomatski delovali kao ozbiljna država koja ne odgovara unilateralnim aktima, već odgovara kao aktivan, dakle, član međunarodne zajednice, neko do doprinosi regionalnom i evropskom poretku mira i bezbednosti i mi ćemo se obratiti svakako i Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju, Savetu Evrope, kada su u pitanju i rešavanje ljudskih prava, sloboda, teritorijalnog integriteta, koje su sve definisane relevantnim međunarodnim konvencijama.
Prema tome, Srbija je ozbiljna država, mi nažalost, kao što je potpredsednik Stefanović objašnjavao, kao ozbiljna država moramo da preuzmemo i obaveze koje su neke prethodne Vlade, u ime ove države, donosile, koliko god nam se to ne sviđalo, i mi to kao ozbiljna i suverena država radimo, gledajući da učinimo ili da sprečimo neku štetu na račun interesa Srbije ili da smanjimo štetu na račun interesa naše zemlje.
Prema tome, odštete teško da ćemo, pošto je to vaše konkretno pitanje bilo, dobiti, ali u svakom slučaju ćemo sve ostale mehanizme pokrenuti, jer smo pokazali da znamo kako se ozbiljne države ponašaju, kako se koriste diplomatski instrumenti i mi ćemo institucionalno odgovarati na sve ono što neki drugi, nažalost, kažu – biće izolovani, biće izolovano Kosovo. Mislim da su oni izolovani odavno od razumevanja evropskih vrednosti, od razumevanja dijaloga i od razumevanja odgovornosti. Nažalost, građani su taoci i najveće žrtve toga, a Srbija će svakako, ne zaboravite, ja vas molim da poslanici imaju na umu, ovde je na udaru i BiH, takođe, jedna suverena država u regionu. Znači, šta radi, podržano izjavom, ponavljam, albanskom premijera Rame koji kaže da je ovo odmazda za neku agresivnu diplomatsku politiku Srbiju. Šta, kada naprave carinsku uniju sa Prištinom, onda će i oni da nam uvedu, nama i BiH, 100% taksi? Da li se tako ponašaju suverene države u regionu, kao što je Albanija? Ne govorim o Prištini, naravno.
Prema tome, ovde je u pitanju, verujte, nešto što podriva ozbiljno regionalnu stabilnost i regionalni mir, a nije ni EU imuna na to i ja, iako sam, kao i sve moje kolege, neprijatno, nisam iznenađena, ali zaista na neki način, zaista neprijatno pogođena time što EU pokazuje niti da ima neku kondicionu spremnost sada da zaštiti svoje evropske vrednosti, jer su u glavama već u izborima za iduću godinu i ništa drugo otprilike nije važno, a mislim da to zatvaranje očiju i ta nemost može da dovede do neželjenih posledica. Prema tome, Srbija pokazuje odgovornost i mi ćemo učiniti sve, prvo, da postanemo stabilan partner EU, jer na kraju proći će i ti evropski izbori i proći će mnoge stvari, a mi moramo da radimo u interesu naših građana i moramo da zaštitimo stabilnost naše zemlje, na neki način, ali i da zaštitimo interese svih naših građana. Hvala.