Evo, ja bih samo dodala nekoliko stvari, pošto vidim da je potpuno ili nerazumevanje, nedostatak volje da se nauči, da se pročita. Interpretacije se nikad ne čitaju. Čitaju se originalna dokumenta. To se otprilike nauči na prvoj godini fakulteta, da kad imate dokument, pročitate dokument i onda imate sopstvene interpretacije, ako ih imate i ako su validne.
Druga mogućnost koja postoji, to je da zaista ne razumete proces, i to je legitimno i uvek treba pitati. Dobro je što pitate, jer ono što vi ne razumete jeste šta je suština svakog izveštaja i zašto izveštaj postoji kao forma za one zemlje koje su u procesu evropskih integracija i koje su kandidati.
Dakle, izveštaj je instrument kojim se utvrđuje presek stanja u reformama. Dakle, ne daju se političke ocene. Politička ocena je data samo u jednom izveštaju i to u izveštaju iz 2010. na 2011. godinu, kada je bio toliko tužan i skandalozan narativ kojim se opisivalo stanje u Srbiji u oblasti pravosuđa, u oblasti korupcije. To je neponovljiv narativ. Nadam se da nikad više takav narativ u izveštaju, kakav je bio 2010-2011. godine, a pretpostavljam da se sećate ko je tada uređivao reformski proces u Srbiji, se nikada više neće ponoviti.
Delovi oko ekonomije u to vreme, koji su pripisivani, koji su takođe bili loši, koji su pripisivani ekonomskoj krizi, a sećamo se da su nas neke vaše, čini mi se, partijske kolege ubeđivale kako će ekonomska kriza zapravo proizvesti neverovatno pozitivne efekte na sjajnu srpsku ekonomiju u to vreme, samo što to nekako nije bilo prepoznato. E, tada je data politička ocena i preporuka, u tom izveštaju, jednoj drugoj Vladi koja nije uspela da zbog toga ni otpočne pregovore, zvanične, sa EU.
Ovaj izveštaj, ako mogu da ga nazovem izveštajem koji je pozitivan, a mogu da ga nazovem, dakle, ukupno govoreći u onom smislu koji izveštaj meri napredak u određenim oblastima koje su pobrojane od ekonomskih, političkih, regionalne saradnje, pa i normalizacije odnosa između Beograda i Prištine u najvećoj meri je konstatovan napredak, negde manji, negde veći, i to je činjenica, i to je ono što smo rekli građanima Srbije otvoreno. Dakle, i to je ono što ne mora ni Evropska komisija da nam kaže, pa znamo mi da treba i znaju svi građani Srbije da još više moramo da radimo na reformi pravosuđa.
Zaboravili ste da pomenete da je postignut, ne samo određeni napredak, nego da je naročito pohvaljeno smanjenje broja zaostalih predmeta i izvršenja i uspostavljanje mera za ujednačavanje sudske prakse, što je ono što građane najviše zanima, da im ne čame predmeti po 10, 15 i 20 godina kako se to, nažalost, dešavalo. To je ono što građani mere.
Da li su ustavne promene neophodne? Da, jesu zato su bila dva kruga debate, poslati amandmani Venecijanskoj komisiji koja je zaista referentan okvir koji može da da preporuke u odnosu na to da li su ustavni amandmani u skladu sa postojećom svetskom praksom, dobrom praksom, pre svega, ili najboljom praksom, pa i tada ćemo ponovo ići na debatu da bi se u potpuno parcipativnom i inkluzivnom procesu došlo do najboljih rešenja.
Nemojte da se podsećamo reforme pravosuđa od pre nekoliko godina koja je tako katastrofalno propala. Zato smo oprezni i zato možda nešto i kasni da ne bismo došli u situaciju da nam se onakva reforma pravosuđa još jednom desi. To je najveći interes građana Srbije. Dakle, da li će to biti vaš argument, da li ćemo otvoriti jedno poglavlje zbog toga manje ili više, ja smatram da je važno i, kao ministar nadležan, izuzetno je važno, ali je još važnije da ova oblast bude uređena na način na koji će zaista da pruži sigurnost našim građanima, da uspostavi vladavinu prava i ja mislim da smo mnogo toga uradili. Svaka druga interpretacija je maliciozna. Možemo da idemo dalje u komparaciju prethodnih izveštaja sa ovim izveštajem.
Pomenuli se pravno obavezujući sporazum, pa kada čitate izveštaj, onda pročitajte i ono što sama formulacija nosi u sebi, a što bi kao osoba koja se bavi politikom morala da zna. Hitno postizanja pravno obavezujućeg sporazuma, pa nije sporno, ako se prethodno hitno u potpunosti implementira jedan drugi pravno obavezujući sporazum, a to je Briselski sporazum i ako se uspostavi zajednica srpskih opština.
Prema tome, unesite više širine i razumevanja za ono što je bilo, kako je napredovalo i gde smo sada, a sada smo na dobrom putu, a puno posla je pred nama, i to znaju građani i građani zato na izborima glasaju kako glasaju, jer umeju da prepoznaju rezultat i da daju poverenje za još bolju budućnost.