IRENA VUJOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 1983. godine u Beogradu. Diplomirani je ekonomista–master.

U Srpskoj naprednoj stranci je od 2008. godine. Članica je Predsedništva i predsednica Nadzornog odbora SNS.

Tokom svoje političke karijere u dva mandata je izabrana za narodnu poslanicu u Skupštini Republike Srbije (2012. i 2014. godine).

Za vreme obavljanja dužnosti narodne poslanice bila je članica Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, predsednica Odbora za spoljne poslove (u drugom mandatu), kao i šefica stalne delegacije Parlamentarne skupštine Crnomorske ekonomske saradnje i predsednica Grupe prijateljstva sa Azerbejdžanom.

Od 2014. do 2016. godine bila je pomoćnica gradonačelnika Beograda za oblast društvenih delatnosti.

Za predsednicu Gradske opštine Savski venac izabrana je 2016. godine. Tokom mandata na čelu centralne beogradske opštine ostvarila je zapažene rezultate.

Predsednica je Saveta za rodnu ravnopravnost Grada Beograda od osnivanja ovog tela 2015. godine.

Govori engleski i ruski jezik.

Nakon izbora 2012, izabrana je za narodnu poslanicu u Narodnoj skupštini Republike Srbije, i na tom mestu je ostala do kraja mandata 2014. godine.
Poslednji put ažurirano: 02.12.2020, 13:49

Osnovne informacije

  • Srpska napredna stranka
  • Beograd
  • 03.04.1983.
    • Ministarka zaštite životne sredine

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.10.2021.

Hvala, poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, pred vama je danas još jedan važan zakon od značaja za životnu sredinu i zdravlje građana Predlog zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini. Cilj donošenja novog zakona je potpuno usklađivanje ove oblasti sa Direktivom 2002/49 EZ Evropskog parlamenta i Saveta o proceni upravljanju bukom u životnoj sredini.
Prenošenje Direktive planirano je usvajanjem Predloga zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini i izmenama podzakonskih akata. Potpuna usklađenost biće postignuta usvajanjem pravilnika koji će preneti ili će se pozvati na Direktivu EU 2015/996 o utvrđivanju zajedničkih metoda za procenu buke, koja stavlja van snage i izmenjuje prilog dva Direktive 2002/49 EZ.
Predlogom zakona transponovane su odredbe pomenute Direktive, preciznije je definisano šta je buka u životnoj sredini. Proširena je lista izvora buke, kao i nadležnih organa za izradu strateških karata buke i akcionih planova.
Takođe, predlogom ovog zakona uređuju se subjekti zaštite od buke, mere i uslovi zaštite, pristup informacijama o buci, nadzor i druga pitanja od značaja za zaštitu životne sredine i zdravlje ljudi.
Predlog zakona sadrži devet poglavlja i bliže propisuje uspostavljanje, održavanje, unapređivanje jedinstvenog sistema zaštite od buke u životnoj sredini na teritoriji Republike Srbije, utvrđivanje i ostvarivanje mera u oblasti zaštite od buke, kako bi se sprečili ili smanjili štetni efekti buke na zdravlje ljudi i životnu sredinu, utvrđivanje graničnih vrednosti buke u životnoj sredini prema akustičkoj zoni, vrsti objekata i/ili osetljivosti populacije, kao i prema vrsti izvora buke, zatim, utvrđivanje stepena izloženosti buci u životnoj sredini putem izrade karata buke u životnoj sredini, na osnovu jedinstvenih indikatora buke i propisanih metoda procene buke u životnoj sredini, usvajanje akcionih planova na osnovu podataka iz karata buke u cilju sprečavanja i smanjenja izloženosti buci, obezbeđivanje pristupa informacijama javnosti o buci i životnoj sredini i efektima buke.
Zbog usaglašavanja sa obavezama iz direktive, promenjene su nadležnosti za izradu strateških karata buke u životnoj sredini i akcionih planova, kao i rokovi za njihovu izradu.
Predlogom zakona popisuje se obaveza za pravna lica koja su upravljači, vlasnici ili koncesionari glavnih železničkih pruga, glavnih puteva, glavnog aerodroma, kao i za jedinice lokalne samouprave koje predstavljaju aglomeracije da izrađuju strateške karte buke i akcione planove za zaštitu od buke u životnoj sredini. Strateške karte buke su osnova za izradu akcionih planova i ujedno i sredstvo za obaveštavanje javnosti i nivou buke u životnoj sredini i njenim štetnim efektima.
U skladu sa Predlogom zakona, strateške karte buke, aglomeracije, glavne puteve, glavne železničke pruge i za glavne aerodrome izradiće se najkasnije do 30. juna 2024. godine i revidirati najkasnije do 30 juna 2027. godine, kako bi se usaglasili sa rokovima u državama EU i kako bi se podaci mogli porediti.
Akcioni planovi zaštite od buke u životnoj sredini doneće se najkasnije godinu dana od usvajanja strateških karata buke.
Jedan od razloga za donošenje novog zakona je i regulisanje problema povišene buke iz ugostiteljskih objekata, koja štetnim dejstvom utiče na zdravlje ljudi i životnu sredinu.
Predloženim zakonom o zaštiti od buke u životnoj sredini, pored ovlašćenih pravnih lica, daje se ovlašćenje i komunalnim milicionarima da mogu da kontrolišu buku poreklom iz ugostiteljskih objekata, etaloniranim uređajima za merenje buke, a u skladu sa odlukom organa jedinica lokalne samouprave.
Takođe se uvodi i obaveza prvog merenja buke, što znači da je pravno lice koje je vlasnik odnosno korisnik izvora buke dužno da pre stavljanja izvora buke u upotrebu obezbedi prvo merenje buke na lokaciji, pribavi izveštaj o merenju buke ovlašćene stručne organizacije, snosi troškove tih merenja i po potrebi sprovede mere zvučne zaštite.
Imajući u vidu materiju koju reguliše, rešenja predložena ovim Predlogom zakona uticaće na poboljšanje kvaliteta života građana, jer će se preduzimanjem odgovarajućih mera zaštite sprečiti dalja izloženost štetnim efektima buke tamo gde nivoi izloženosti mogu ugroziti životnu sredinu ili zdravlje ljudi.
U tom cilju, neophodno je uspostavljanje jedinstvenog, funkcionalnog sistema praćenja i kontrole nivoa buke i održavanja baze podataka u okviru jedinstvenog informacionog sistema, obavljanje odgovarajućih merenja nivoe buke, izrada strateških karata buke i akcionih planova.
Subjekti zaštite od buke su dužni da javnosti obezbede pristup informacijama i podacima iz strateških karata buke o životnoj sredini i akcionih planova koji su sastavni deo izveštaja o stanju zaštite životne sredine u Republici Srbiji i kao takvi dostupni su na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine.
U delu Predloga zakona koji se odnosi na kaznene odredbe predviđene su sankcije za prekršaje za pravna lica, kao i za odgovorna lica u organu državne uprave, imaocu javnih ovlašćenja, odnosno ovlašćenom pravnom licu, za povredu odredaba ovog zakona. Visina sankcija je usklađena sa odredbama Zakona o prekršajima.
Pored izrečene novčane kazne za prekršaj pravnom licu, može se izreći i zaštitna mera oduzimanja predmeta koji su upotrebljeni ili namenjeni za izvršenje prekršaja, odnosno koji su nastali izvršenjem prekršaja.
Poštovani narodni poslanici, sigurna sam da ćemo imati konstruktivnu raspravu i nadam se da ćete u danu za glasanje podržati ovo zakonsko rešenje. Hvala.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.10.2021.

Hvala predsedavajući.
Poštovani narodni poslanici, pre svega želim da vam se zahvalim na konstruktivnoj raspravi i na tome što ste svi pozdravili ovaj predlog zakona i svakako, kao što smo i čuli, svako od nas je imao priliku da oseti štetni i negativni uticaj buke na životnu sredinu, a i na zdravalje ljudi. Stoga se ovaj zakon odnosi apsolutno na sve građane i svako može da se pronađe i da vidi ko je u prethodnom nekom periodu doživeo neku neprijatnost ili negativan uticaj.
Ono što je važno je da će ovaj zakon, odnosno domaća legislativa biti u potpunosti usaglašena sa evropskim zakonodavstvom. Dakle, preko 90% odredbi iz evropskog zakona je primenjeno u domaćem, u ovom koji je upravo pred vama, a ostatak, odnosno ovih 10% će biti sa posebnim pravilnicima primenjeno i ispunjeno.
Dakle, nakon usvajanja zakona, što treba istaći, jeste da će se doneti novi revidirani podzakonski propisi koji su potrebni za sprovođenje kao što sam rekla, ali isto tako i mere zaštite od negativnog uticaja buke na životnu sredinu i zdravlje ljudi.
Takođe mi je izuzetno drago što su mnogi od vas bili u Zlatiborskom okrugu i svi ste videli šta je to što je Ministarstvo zaštite životne sredine uradilo u prethodnom periodu. Naravno, to je tek početak i nije dovoljno. volela bih da u narednom periodu obiđete i druge okruge u kojima se takođe odvijaju razni ekološki projekti. Izuzetno je važno to što ste se uključili, jer vi na najbolji mogući način možete da promovišete sve zelene projekte, ali isto tako i da zajednički podižemo svest građana o značaju zaštite životne sredine.
Mi jesmo često ovde u Narodnoj skupštini, kao što su neki poslanici i rekli, ali nadam se da ćemo u narednom periodu biti još češće, pošto nas očekuje još niz zakona koji su neophodni da se izmene, dopune ili potpuno i novi usvoje.
Radujem se i budućoj saradnji sa svima vama i svim sugestijama. Znam da je bilo izuzetno aktivno i na svim odborima, naročito na Odboru za evropske integracije i Odboru za zaštitu životne sredine, kao odboru kojem mi odgovaramo. Još jednom hvala i nadam se da ćete u danu za glasanje usvojiti ovaj zakon.

Jedanaesto vanredno zasedanje , 08.09.2021.

Hvala.
Poštovani potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, građani i građanke Srbije, pred nama je danas Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Maroko o saradnji u oblasti odbrane, potpisano u Rabatu 5. maja 2021. godine.
Ustavni osnov za zaključivanje ovog sporazuma sadržan je u članu 97. stav 1. tačka 1) Ustava Republike Srbije kojim je propisano da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje svoj međunarodni položaj i odnose sa drugim državama i međunarodnim organizacijama.
Stupanjem na snagu Sporazuma o saradnji u oblasti odbrane stvara se pravni osnov za saradnju Ministarstva odbrane Republike Srbije i Ministarstva odbrane Kraljevine Maroko.
Sporazum sadrži oblasti i oblike saradnje, predviđa mogućnost razvijanja saradnje na poljima od zajedničkog interesa, kroz zaključivanje posebnih ugovora u skladu sa predmetnim sporazumom. Sadrži odredbe o zaštiti tajnih podataka i troškovima koji nastanu tokom njegovog sprovođenja, mogućnosti da na osnovu njega nadležni organi strana izrađuju godišnji plan bilateralne saradnje i odredbe o medicinskoj zaštiti.
Sporazumom između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Maroko o saradnji u oblasti odbrane, čije se potvrđivanje predlaže ovim zakonom, opredeljuju se osnovni ciljevi i načela na kojima će se zasnivati saradnja u oblasti odbrane između Vlada dveju država, odnosno njihovih nadležnih organa u cilju doprinosa razvoja celokupnih bilateralnih odnosa, kao i miru i bezbednosti u svetu.
Takođe, prvenstveni cilj predloženog zakona, odnosno zaključenog Sporazuma je uspostavljanje pravnog okvira koji omogućava dalju saradnju ugovornih strana i njihovih nadležnih organa u oblasti odbrane - odbrambena i bezbednosna politika vojno-ekonomska, naučno-tehnička saradnja u vojnoj oblasti, vojno obrazovanje i obuke, vojna medicina, kao i drugi segmenti od zajedničkog interesa.
Saradnja u oblasti odbrane sa Kraljevinom Marokom ima potencijala za dalji intenziviranje i unapređenje, pa je za ostvarivanje pomenutih oblika saradnje neophodno postojanje opšteg ugovora o saradnji u oblasti odbrane, kojim bi se navedena pitanja pravno regulisala u skladu sa Bečkom konvencijom o ugovorenom pravu i Zakonom o zaključivanju i izvršavanju međunarodnih ugovora.
Sada prelazimo na sledeću tačku. Dakle, pred vama se danas nalazi Predlog zakona o potvrđivanju okvirnog Sporazuma o zajmu LD 2070, između Banke za razvoj saveta Evrope i Republike Srbije za projektni zajam studentsko stanovanje.
Okvirnim sporazumom o zajmu odobren je zajam u iznosu od 32 miliona evra. Opšti cilj projekta je poboljšanje pristupa univerzitetskom obrazovanju posebno za studente iz porodica sa niskim primanjima.
Specifični cilj predloženog projekta je obezbeđivanje pristupačnog studentskog smeštaja okvirno za 1.400 studenata kroz izgradnju novog studentskog doma sa 400 kreveta u Nišu i novog studentskog doma sa 1.000 kreveta u Beogradu.
Prema podacima Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, na godišnji konkurs za prijem u studentske domove prosečno se prijavi svake školske godine oko 19.600 studenata, što je više u odnosu na raspoloživ broj ležajeva u studentskim domovima kojih je 16.959. Zato su potrebe za povećanjem broja smeštenih kapaciteta u studentskim domovima univerzitetskih centara Republike Srbije Beograd i Niš iskazane procenjenim brojem nedostajućih smeštajnih kapaciteta studentskih domova. Beograd oko 1.000 nedostajućih smeštajnih mesta, a Niš oko 400 nedostajućih smeštajnih mesta.
Potprojekat jedan studentski dom u Nišu lociran je u okviru univerzitetskog kompleksa tehničkih fakulteta. Opseg ovog potprojekta uključuje završetak izgradnje i isporuku opreme za zgradu doma od 11 spratova sa potkrovljem i podrumom. Ukupna bruto površina zgrade je oko 12.000 metara kvadratnih. Objekat je do sada izgrađen do nivoa grubih građevinskih radova.
Glavna investicija se odnosi na unutrašnje radove i instalacije usmerene na funkcionalni završetak zgrade radi dobijanja upotrebne dozvole za smeštaj i stanovanje studenata, kao i opremanje nameštajem i neophodnim dodacima.
Potprojekat dva, Dom Studentskog grada u Beogradu podrazumeva izgradnju novog smeštajnog bloka bruto površine 24.500 metara kvadratnih koji će se nalaziti na postojećoj lokaciji Studentskog grada. Glavne investicije se odnose na građevinske radove i uređenje zelenih površina, te opremanje nameštajem i neophodnim dodacima za smeštaj oko 1.000 studenata.
Potencijalni socijalni uticaj planiranih investicija je visok, jer će imati značajne pozitivne efekte na stvaranje obrazovnih mogućnosti za studente, posebno one koji dolaze iz manje razvijenih regiona i porodica sa niskim primanjima. Doprineće razvoju drugih socijalnih programa koje je uspostavila Vlada i smanjenju elitnog karaktera visokog obrazovanja omogućavanjem pristupa visokom obrazovanju ekonomski ugroženim studentima.
Poštovani poslanici, nadam se da ćemo imati konstruktivnu raspravu i po ovoj tački dnevnog reda i da ćemo podržati ovo zakonsko rešenje.
Sledeća tačka jeste Predlog zakona o potvrđivanju amandmana na Montrealski protokol o supstancama koje oštećuju ozonski omotač.
Socijalna Federativna Republika Jugoslavija ratifikovala je Bečku konvenciju o zaštiti ozonskog omotača 1990. godine, dok je Montrealski protokol o supstancama koje oštećuju ozonski omotač ratifikovala 1991. godine.
Republika Srbija je naslednik ovih ratifikacija, a 2005. godine ratifikovala je do tada usvojena četiri amandmana na Montrealski protokol.
Ministarstvo zaštite životne sredine je nadležno za sprovođenje Montrealskog protokola, kao i svih preuzetih obaveza nakon ratifikacije. Republika Srbija uspešno sprovodi sve mere Montrealskog protokola koje se odnose na države u razvoju i do sada je na tom putu postigla veoma dobre rezultate.
Montrealski protokol se pokazao kao jedan od najuspešnijih međunarodnih dokumenata iz oblasti zaštite životne sredine, koji je dao veoma dobre rezultate po pitanju obavljanja ozonskog omotača.
Godine 2016. u Kigaliju, Republika Ruanda, usvojen je 5. amandman na Montrealski protokol kojim se fluorovani gasovi sa efektom staklane bašte, alternativne supstance za supstance koje oštećuju ozonski omotač uvode u Montrealski protokol, u cilju da se i za njih uvedu iste mere poput postojećih mera za supstance koje oštećuju ozonski omotač. Ovi gasovi sa efektom staklene bašte ne oštećuju ozonski omotač, ali utiču na globalno zagrevanje i klimatske promene.
Kigali amandman je do sada ratifikovalo 124 države potpisnice Montrealskog protokola, uključujući i države Evropske unije i regiona.
Obaveza svake države nakon ratifikacije jeste uspostavljanje sistema kontrole prometa ovih supstanci, što je u Republici Srbiji uspostavljeno kroz sistem izdavanja uvoznih, izvoznih i dozvola u skladu sa Zakonom o zaštiti vazduha i Uredbom o postupanju sa fluorovanim gasovima sa efektom staklene bašte, kao i uslovima za izdavanje i dozvola za uvoz-izvoz tih gasova, uključujući i uvođenje godišnjih kvota.
Uvođenje kvota za države u razvoju počinje 2024. godine, bazne godine za koju se utvrđuje bazni nivo potrošnje i to na osnovu prosečne potrošnje ovih supstanci 2020, 2021. i 2022. godine. Potom sledi postupno smanjivanje potrošnje do određenog nivoa po jasno definisanoj dinamici.
Još jedna od obaveza je i dostavljanje godišnjeg izveštaja o potrošnji i upotrebi fluorovanih gasova Ozonskom sekretarijatu i Sekretarijatu za multilateralni fond, što Republika Srbija već i dostavlja, i supstance koje oštećuju ozonski omotač.
Potvrđivanje ovog amandmana je značajno, jer kontrolom potrošnje i upotrebe fluorovanih gasova sa efektom staklene bašte, države potpisnice će dati doprinos u sprovođenju Pariskog sporazuma, odnosno smanjenju emisija ovih gasova i globalnog porasta temperature.
Nakon ratifikacije, Republika Srbija će moći da aplicira za finansijsku i tehničku podršku i pomoć od strane Multilateralnog fonda za implementaciju Montrealskog protokola, što će biti od velikog značaja u procesu pridruživanja EU.
Sprovođenjem Kigali amandmana i uvođenjem kontrolnih mera pripremamo se za buduće preuzimanje strožih mera, koje propisuje da regulativa EU o fluorovanim gasovima. Imajući u vidu da su fluorovani gasovi sa efektom staklene bašte zastupljeni u mnogim sektorima, kao sastavni deo rashladnih uređaja i sistema, jedna od prednosti za razvoj privrede koja ratifikuje Kigali amandman, jeste mogućnost trgovine fluorovanim gasovima sa državama potpisnicima.
Nadam se da ćemo i oko ovoga imati konstruktivnu raspravu i da ćete u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona.
Sledeće što je pred vama je takođe Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nemačke o saradnji u oblasti odbrane, koji je potpisan u Beogradu 9. juna 2021. godine.
Stupanjem na snagu Sporazuma o saradnji u oblasti odbrane stvara se pravni osnov za saradnju Ministarstva odbrane dve države, kao i za druge oblike saradnje u oblasti odbrane za koje ugovorne strane budu zainteresovane.
Sporazume sadrži oblasti i oblike saradnje, predviđa mogućnost razvijanja saradnje u oblastima od zajedničkog interesa kroz zaključivanje posebnih ugovora u skladu sa predmetnim sporazumom. Sadrži odredbe o zaštiti tajnih podataka i troškovima koji nastanu tokom njegovog sprovođenja. Mogućnosti da na osnovu njega nadležni organi strana izrađuju godišnji plan bilateralne saradnje i odredbe o medicinskoj zaštiti.
Sporazumom su predviđeni načini na koji će se rešavati eventualni sporovi, izmene i način njegovog stupanja na snagu, prestanak važenja i otkazivanja.
Sporazumom između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nemačke o saradnji u oblasti odbrane čije se potvrđivanje predlaže ovim zakonom, opredeljuju se osnovni ciljevi i načela na kojima će se zasnivati saradnja u oblasti odbrane između dve države, odnosno njihovih nadležnih organa u cilju doprinosa razvoju celokupnih bilateralnih odnosa dve države, kao i miru i bezbednosti u svetu.
Pored toga, prvenstveni cilj predloženog zakona, odnosno zaključenog sporazuma je uspostavljanje pravnog okvira koji omogućava dalju saradnju ugovornih strana i njihovih nadležnih organa u oblasti odbrane, odbrambena i bezbednosna politika, vojno-ekonomsko, naučno-tehnička saradnja u vojnoj oblasti, vojno obrazovanje i obuka, vojna medicina, kao drugi segmenti od zajedničkog interesa.
Imajući u vidu da njegovim stupanjem na snagu prestaje da važi sporazum između saveta ministara Srbije i Crne Gore i Vlade Savezne Republike Nemačke o vojnoj saradnji koji je potpisan 12. aprila 2006. godine. Saradnja u oblasti odbrane sa Saveznom Republikom Nemačkom može se oceniti kao dobra sa mogućnošću daljeg inteziviranja i unapređenja, te je za ostvarivanje pomenutih oblasti i oblika saradnje neophodno postojanje opšteg ugovora o saradnji u oblasti odbrane kojim bi se navedena pitanja pravno regulisala u skladu sa Bečkom konvencijom o ugovornom pravu i Zakonu o zaključivanju i izvršavanju međunarodnih ugovora.
Iz navedenih razloga, a u cilju razvoja i daljeg unapređenja bilateralne saradnje sa Saveznom Republikom Nemačkom i Kraljevinom Marokom, predlažem da Narodna skupština izglasa predložene zakone kojima se potvrđuju zaključeni sporazumi o saradnji u oblasti odbrane sa ovim državama. Hvala vam.