IRENA VUJOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 3. aprila 1983. godine.

Diplomirani ekonomista - master. Trenutno pohađa doktorske studije na Fakultetu za međunarodnu ekonomiju, Megatrend univerzitet.

Srpskoj naprednoj stranci pristupila je 2008. godine.

Nakon izbora 2012, izabrana je za narodnu poslanicu u Narodnoj skupštini Republike Srbije, i na tom mestu je ostala do kraja mandata 2014. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja, 14.11.2013.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, pred nama je danas Predlog zakona o ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu trudnica, porodilja i dece.
Novim zakonom prekida se dilema da li dete do 18 godina, trudnica ili porodilja imaju zdravstvenu knjižicu, omogućava se besplatna zdravstvena zaštita za ove kategorije. Imajući u vidu činjenicu da veliki broj firmi zbog teške ekonomske situacije nije u mogućnosti da uplati doprinose za obavezno zdravstveno osiguranje neretko se dešava da zaposleni ostanu bez neophodne zdravstvene zaštite. Da to pravo ne bi izgubili, oni kojima je najpotrebnije, a to su trudnice, porodilje i deca predlaže se i usvajanje pomenutog zakona.
Da li treba da dozvolimo da dete sa visokom temperaturom ne može da bude primljeno kod lekara zato što poslodavac njegovoj majci ili ocu nije uplatio doprinose za zdravstveno osiguranje? Zar trudnica ne može da se porodi zato što nema overenu zdravstvenu knjižicu? Zar treba da dozvolimo da ih u takvom stanju vrate kući? Da li u takvim slučajevima treba da poštujemo proceduru i da se pridržavamo formalnosti?
Da ne bi kršili takav nepravedan dosadašnji zakon, predlaže se donošenje novog humanijeg zakona, onog koji se donosi zbog majki i njihove dece kojima se sada garantuje zdravstvena zaštita, odnosno očuvanje i unapređenje zdravlja. Ima li šta značajnije od toga?
Prethodna Uredba o Nacionalnom programu zdravstvene zaštite dece, žena i omladine u celosti nije bila sprovedena kako treba. Ovaj novi zakon menja na bolje čitav zdravstveni sistem i celokupnu situaciju u zdravstvenoj zaštiti. Zahvaljujući SNS i predsedniku parlamenta koji je predložio ovaj zakon to sve ide u boljem pravcu i menja se čitav zdravstveni sistem na bolje.
Danas u parlamentu smo čuli i da pojedinci se ponovo zalažu za medijsku cenzuru, pa čak i kada su u pitanju internet komentari. Prosto mi je teško da poverujem u to da nekome pohvale na račun predsednika Skupštine za njegov rad i
zalaganje toliko teško padaju. Nemamo previše vremena da se bavimo internet komentarima, stoga bih se vratila na zakon i još dodala da su ovim zakonom navedene, a ujedno i najosetljivije kategorije stanovništva najugroženije i da one sada imaju pravo na zdravstvenu zaštitu, čak i kada isprave o zdravstvenom osiguranju nisu overene zbog neuplaćenih doprinosa.
Porodilje ovo pravo ostvaruju godinu dana posle porođaja, a uslov za njegovo sticanje je isprava o zdravstvenom osiguranju koju izdaje Republički fond za zdravstveno osiguranje i potvrda lekara specijaliste ginekologije o postojanju trudnoće, odnosno dostavljanje otpusne liste iz zdravstvene ustanove gde je obavljen porođaj.
Za one koji se ogreše o ovaj zakon veoma se jasno propisuje novčane kazne, tako da ukoliko odgovorno lice u zdravstvenoj ustanovi uskrati ostvarivanje prava u skladu sa ovim zakonom biće kažnjeno u iznosu od 30.000 do 50.000 dinara, dok će novčana kazna za Republički fond i zdravstvene ustanove biti od 300.000 dinara do milion dinara i verujem da će se malo ko usuditi da napravi ovakvu vrstu prekršaja.
Za one koji razmišljaju o finansijama, odnosno koliko će usvajanje i primena ovog zakona opteretiti budžet Republike Srbije, vest je da su se sredstva već obezbedila u okviru finansijskog plana Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
Mi želimo da sva deca u Srbiji budu zdrava, da imaju nadu i veru u bolje sutra, da država Srbija stoji iza njih i da ćemo im to garantovati.
Zato, drage kolege poslanici, nije previše obrazlagati opravdanost usvajanja ovog zakona. Duboko verujem da ćemo ga jednoglasno usvojiti i da ćemo na taj način samo potvrditi da smo ljudi koji nismo izgubili osećaj za pravdu, pravičnost i humanost. Hvala.

Sedmo vanredno zasedanje , 28.06.2013.

Hvala.
Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, poštovane kolege narodni poslanici, pred nama se nalazi strategija za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji u periodu od 2013. do 2018. godine. Korupcija je najveći socijalni problem današnjeg vremena. Borba protiv korupcije u Srbiji predstavlja borbu za bolji život i standard građana, bolju ekonomiju i suštinsko uspostavljanje pravednog poretka i od toga nijedna institucija ne bi trebalo da odustane.
Jedna od najčešće korišćenih definicija korupcije, prema kojoj je korupcija zloupotreba javnih ovlašćenja u privatnu korist, a sadrži osnovnu pretpostavku korupcije da su javna ovlašćenja poverena službenicima kako bi ih oni koristili za opšte dobro, a ne za svoje sopstvene potrebe. Iako kulminira u modernom vremenu, gde se javlja u svim oblicima, korupcija je stara pojava, tako da uvek treba uzeti u obzir i vremensku, odnosno istorijsku postojanost. Sveprisutnost i tradicionalnost jaki su saveznici korupcije i jedan od razloga sveopšte nemoći u njenom suzbijanju. Opšti cilj strategije je da se korupcija kao prepreka ekonomskom, socijalnom i demokratskom razvoju Republike Srbije u najvećoj mogućoj meri otkloni.
Posledice korupcije ne sastoje se samo u osiromašenju društva i države, nego u drastičnom padu poverenja građana u demokratske institucije, kao i stvaranju neizvesnosti i nestabilnosti ekonomskog sistema koji se ogleda, između ostalog, u smanjenju investicija. Uspešnost odbrane strategije pre svega zavisi od stepena ukupnog društvenog i privrednog razvoja zemlje.
Korupcija razara supstancu svake države, pa i njeno suzbijanje do granica prihvatljivosti prema standardima sveta ka kome težimo je uslov bez koga se država ne može legitimisati kao država vladavine prava.
Borba protiv korupcije mora biti organizovan i dugotrajan proces primene osmišljeno definisanih mera za suzbijanje i sprečavanje korupcije. Stoga je cilj ove strategije za borbu protiv korupcije jeste da omogući strateško planiranje i stvaranje efikasnog antikorupcijskog sistema. Takođe će se strategijom definisati i pokazatelji za sprovođenje mera i aktivnosti na osnovu kojih će se pratiti stepen njihove realizacije, kao i pokazatelji za procenu uspešnosti.
Korupcija je društveni nedostatak, manjak društvenih normi i vrednosti koje su potrebne za normalno delovanje slobodnog privređivanja. Zbog posledica koje korupcija izaziva, ona postaje nepodnošljiva smetnja za razvoj međunarodnih ekonomskih odnosa. Strateški okvir za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji obezbeđuje okvire za uspostavljanje, razvoj i organizovanje organa vlasti i javnih ovlašćenja u cilju stvaranja efikasnog sistema koji može da u potpunosti odgovori svim izazovima u prevenciji i borbi protiv korupcije. Tu pre svega mislim da je i odgovornost na nosiocima javnih ovlašćenja u Ministarstvu unutrašnjih poslova, u tužilaštvu i nosiocima pravosudnih funkcija veoma velika.
Borba protiv korupcije mora biti sistemska i na svim nivoima vlasti - zakonodavnoj, sudskoj i izvršnoj. Važno je istaći sledećih šest definisanih strateških principa - načelo vladavine prava, načelo nulte tolerancije na korupciju, načelo odgovornosti, načelo sveobuhvatnosti primene mera i saradnje subjekata, načelo efikasnosti i načelo transparentnosti.
Politički sistem ima veoma važnu ulogu u borbi protiv korupcije. Od rešenosti i sposobnosti činilaca političkog sistema da se obračunaju sa korupcijom zavisi njen uspeh. U skladu sa tim je važno reći da efikasno sprovođenje strategije podrazumeva postojanje čvrste političke volje koja se može postići samo u zajedničke napore i saradnjom na najvišem političkom nivou.
Na kraju treba reći da korupcija predstavlja ozbiljan društveni problem. Na to ukazuju stavovi građana i analize međunarodnih organizacija, ali napor državnih organa pomenutih međunarodnih organizacija i organizacija građanskog društva u suzbijanju korupcije ne mogu da daju na dugi rok dobre rezultate bez učešća građana. Građani su subjekt antikorupcijske strategije, ali i njen objekat.
U Republici Srbiji postoji razvijena svest i politička volja, pre svega od strane SNS, da se postigne značajan napredak u borbi protiv korupcije, uz poštovanje demokratskih vrednosti, vladavine prava i zaštite osnovnih ljudskih prava. Na tim temeljima se i donosi strategija za borbu protiv korupcije. Kao što ste i čuli, SNS će u danu za glasanje glasati za ovu strategiju. Hvala.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja, 15.05.2013.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani predstavnici ministarstva, reći ću nekoliko važnih stvari vezano za potvrđivanje sporazuma koje zaključujemo sa Republikom Turskom i Republikom Makedonijom. Skoro smo imali i slične sporazume sa državom Izrael i Republikom Slovenijom.
Pre svega, Predlogom zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske o zapošljavanju članova porodica osoblja diplomatsko-konzularnih predstavništava predlaže se potvrđivanje Sporazuma potpisanog u Beogradu 1. februara 2013. godine. Predlogom zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Republike Makedonije o zapošljavanju članova porodica osoblja diplomatsko-konzularnih predstavništava predlaže se potvrđivanje Sporazuma potpisanog u Skoplju 18. februara 2013. godine.
Svrha ovih sporazuma je da na recipročnoj osnovi reguliše zapošljavanje uz naknadu članova porodica diplomatskog i drugog osoblja država imenovanja u državi prijema, u skladu sa unutrašnjih propisima države prijema. U tom cilju, sporazumima se određuje krug lica koja predstavljaju članove porodica osoblja diplomatsko-konzularnih predstavništava. U konkretnim sporazumima članove porodica čine supružnik i deca koja ispunjavaju kriterijume u pogledu godina
starosti, mlađa od 21, odnosno od 25 godina i redovnog školovanja, odnosno školovanja na visokoškolskoj ustanovi u državi prijema.
Zaključivanje ove vrste bilateralnih ugovora u poslednjoj deceniji postalo je uobičajena međunarodno pravna praksa. Njima se omogućava očuvanje normalnog porodičnog života, odnosno očuvanje celovitosti porodica diplomatsko-konzularnih predstavnika. Konstatovano je da su efekti rada diplomatsko-konzularnih predstavnika u slučaju razdvajanja porodice manji od onih koji obavljaju dužnost u sređenim porodičnim prilikama.
Ovom vrstom sporazuma pomenutom krugu lica ograničavaju se imuniteti i u građanskom i u pravnom postupku, u vezi sa delima koja proizilaze iza obavljanja plaćenih delatnosti, koja bi im inače pripadala prema odredbama bečkih konvencija o diplomatskim odnosima iz 1961. godine i o konzularnim odnosima iz 1963. godine. Predmetnim sporazumima različito je rešeno pitanje odricanja od imuniteta krivičnog sudstva, pri čemu su oba rešenja uobičajena u međunarodnoj pravnog praksi.
Sporazumom sa Turskom države ugovornice se uzajamno obavezuju da će, kada je u pitanju imunitet od krivičnog sudstva, ozbiljno razmotriti svaki pismeni zahtev za odricanje od ovog imuniteta. Sporazumom sa Makedonijom države ugovornice se međusobno obavezuju da će se odreći imuniteta od krivičnog sudstva u odnosu na člana porodice osoblja misije u vezi sa delima koja nastaju usled činjenja ili nečinjenja prilikom obavljanja plaćenog posla, osim u slučaju kada država imenovanja smatra da takvo odricanje može biti protivno njenim interesima.
Ovim sporazumom predviđeno je da se ovo odricanje neće smatrati odricanjem u pogledu imuniteta od izvršenja krivične presude kada je potrebno posebno odricanje. U takvim slučajevima država imenovanja se obavezuje da će ozbiljno razmotriti mogućnost odricanja od imuniteta od izvršenja presude.
Postupak zapošljavanja članova porodice osoblja diplomatsko-konzularnih predstavništava, na osnovu ovih sporazuma, razlikuje se u odnosu na postupak zapošljavanja drugih stranaca, u smislu što protokol ministarstva spoljnih poslova države prijema na zahtev diplomatsko-konzularnog predstavništva države imenovanja, nakon sprovedene procedure, izdaje prethodno odobrenje za zapošljavanje člana porodice.
Sporazumima je predviđeno da članovi porodice osoba diplomatsko-konzularnih predstavništava države imenovanja, zaposleni u državi prijema, potpadaju pod režim socijalnog osiguranja i oporezivanja države prijema u vezi sa svim pitanjima koja se tiču njihovog zaposlenja u toj državi.
Ono što je važno za sprovođenje ovakvih sporazuma nije potrebno izdvajanje posebnih finansijskih sredstava. Do sada imamo zaključene ugovore sa osam drugih država, i to sa Kanadom, SAD, Holandijom, Španijom, Belgijom, Argentinom, Slovenijom, Izraelom, Turskom i Makedonijom, a u proceduri su ovakvi sporazumi sa Albanijom, Portugalom, Nemačkom, Švajcarskom, Rumunijom, Brazilom i Australijom. Ovakvi sporazumi predstavljaju značajan korak unapred u diplomatskim odnosima dve zemlje. Srpska napredna stranka će u danu za glasanje podržati ove sporazume. Hvala.

Poslednji put ažurirano: 13.09.2016, 07:39