IRENA VUJOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 1983. godine u Beogradu. Diplomirani je ekonomista–master.

U Srpskoj naprednoj stranci je od 2008. godine. Članica je Predsedništva i predsednica Nadzornog odbora SNS.

Tokom svoje političke karijere u dva mandata je izabrana za narodnu poslanicu u Skupštini Republike Srbije (2012. i 2014. godine).

Za vreme obavljanja dužnosti narodne poslanice bila je članica Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, predsednica Odbora za spoljne poslove (u drugom mandatu), kao i šefica stalne delegacije Parlamentarne skupštine Crnomorske ekonomske saradnje i predsednica Grupe prijateljstva sa Azerbejdžanom.

Od 2014. do 2016. godine bila je pomoćnica gradonačelnika Beograda za oblast društvenih delatnosti.

Za predsednicu Gradske opštine Savski venac izabrana je 2016. godine. Tokom mandata na čelu centralne beogradske opštine ostvarila je zapažene rezultate.

Predsednica je Saveta za rodnu ravnopravnost Grada Beograda od osnivanja ovog tela 2015. godine.

Govori engleski i ruski jezik.

Nakon izbora 2012, izabrana je za narodnu poslanicu u Narodnoj skupštini Republike Srbije, i na tom mestu je ostala do kraja mandata 2014. godine.
Poslednji put ažurirano: 02.12.2020, 13:49

Osnovne informacije

  • Srpska napredna stranka
  • Beograd
  • 03.04.1983.
    • Ministarka zaštite životne sredine

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Osmo vanredno zasedanje , 14.07.2021.

Hvala, poštovani predsedavajući, gospodine Orliću.
Poštovani narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, pred vama se danas nalaze predlozi zakona o potvrđivanju sporazuma koje je Vlada Republike Srbije potpisala.
Prvi na dnevnom redu je Ugovor o zajmu - Projekat daljinskog grejanja u Kragujevcu, između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj. Projekat uključuje modernizaciju sistema daljinskog grejanja u gradu Kragujevcu i zamenu postojećeg postrojenja na ugalj, što će omogućiti potpuno isključivanje uglja iz daljinskog grejanja. Na taj način značajno će se redukovati ili eliminisati ispuštanje sumpor-oksida i čvrstih čestica, smanjiti emisija CO2 i značajno poboljšati energetska efikasnost sistema.
Ekološka i socijalna korist povezana je sa ukupnim poboljšanjem kvaliteta i pouzdanosti usluga grejanja, smanjenjem potrošnje goriva i zagađenja vazduha, zemlje, podzemnih voda, kao i gubitka toplote i vode.
Projekat će se, takođe, baviti glavnim ekološkim problemom koji se odnosi na odlaganje pepela i šljake.
Projekat će biti podeljen na dva dela. Prvi deo obuhvata rashodovanje starih kotlova i pripadajućeg postrojenja iz sistema daljinskog grejanja Kragujevca, ugradnju novih kotlova za toplu vodu na prirodni gas, ukupnog kapaciteta 110 megavata, nadzor nad radovima od strane nezavisnog inženjera.
Očekuju se da radovi započnu ubrzo nakon potpisivanja ugovora o zajmu.
Drugi deo se odnosi na remedijaciju lokacije za odlaganje pepela, koja se nalazi na projektnoj lokaciji i angažovanje konsultanata sa odgovarajućim kvalifikacijama za pružanje pomoći u nabavkama i pri implementaciji projekta, kao i u vršenju nadzora nad građevinskim radovima.
Projekat će omogućiti uklanjanje uglja iz gradskog sistema daljinskog grejanja i značajno će poboljšati kvalitet vazduha u gradu, zbog centralne lokacije kotlova na ugalj, koji se menjaju.
Projekat će rezultirati sledećim poboljšanjima energetske efikasnosti i pre svega prednostima za životnu sredinu.
Ukupna poboljšanja energetske efikasnosti sistema daljinskog grejanja koja rezultiraju emisije CO2 je za 66%, eliminacija emisije sumpor-dioksida od 556 tona godišnje, eliminacija emisije čvrstih čestica PM u potpunosti, smanjenje emisije azot-oksida u visini od 89% i ušteda vode godišnje za 55%. Ono što je važno, jeste da je bezbedno odlaganje postojećeg inventara i letećeg pepela i sprečavanje da buduće generacije pepela i šljake i kontaminacije u vezi sa navedenim.
Naredni na dnevnom redu je Predlog zakona o potvrđivanju Odluke Mešovitog komiteta između država EFTA i Republike Srbije Broj 1 iz 2021. godine o izmeni i dopuni Protokola B, uz Sporazum o slobodnoj trgovini između država EFTA i Republike Srbije, u vezi sa definicijom pojma "proizvodi sa poreklom" i metodama administrativne saradnje, koji je danas pred vama, značajno će ekonomski doprineti našoj privredi u pogledu konkurentnosti i izjednačavanja uslova za poslovanje na međunarodnom tržištu.
Cilj ovog zakonskog rešenja jeste početak primene alternativnih prelaznih pravila o poreklu robe, baziranih na odredbama revidirane PEM konvencije. Ta pravila nisu obavezna i namenjena su za privremenu primenu. Do zaključenja i stupanja na snagu izmene Regionalne konvencije o pan-evro-mediteranskim preferencijalnim pravilima o poreklu PEM konvencije, mogu biti primenjena od strane privrednih subjekata koji žele da ostvare povlastice zasnovane na ovim pravilima, umesto onih zasnovanih na pravilima konvencije.
Želela bih samo da istaknem da je nameru za primenu ovih aletrnativnih pravila o poreklu robe na bilateralnoj i prelaznoj osnovi, pored Republike Srbije, pokazala i EU, sve CEFTA strane, države EFTA i Republika Turska.
Izmene bilateralnih sporazuma između pomenutih strana su u toku i trebalo bi da budu završene u dogovorenom roku, koji bi omogućio istovremeni početak primene alternativnih pravila o poreklu robe od 1. septembra ove godine.
Konkretne izmene koje se predviđaju su sledeće: ukidanje načela zabrane povraćaja i oslobođenje od plaćanja carine, povećanje praga tolerancije, i to za poljoprivredne proizvode na 15% od neto mase proizvoda, a za industrijske proizvode na 15% od vrednosti gotovog proizvoda.
Pored dijagonalne akumulacije, predviđena je i mogućnost za primenu pune kumulacije porekla robe, fleksibilnije načelo teritorijalnosti i direktnog transporta, nove odredbe o dokazima o poreklu i mogućnosti za elektronsko izdavanje i prihvatanje dokaza o poreklu, alternativna specifična pravila za poljoprivredne i industrijske proizvode, sadržana u listi obrade i prerade su fleksibilnija i prilagođena modernim uslovima proizvodnje i trgovine. Ovo naročito u pogledu mogućnosti za upotrebu materijala bez porekla, što će omogućiti lakše sticanje porekla robe.
Sledeći na dnevnom redu je Predlog zakona o potvrđivanju Izmene Sporazuma o poljoprivrednim proizvodima između Republike Srbije i Islanda.
Ovim zakonom se potvrđuje Izmena Sporazuma o poljoprivrednim proizvodima između Srbije i Islanda, a cilj je dovođenje tog Sporazuma u vezu sa Odlukom Broj 1 iz 2021. godine Mešovitog komiteta između država EFTA i Srbije, usvojene 28. maja, kako bi se obezbedilo da se ovaj sporazum poziva na ažurirani Protokol B, uz Sporazum o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i država EFTA.
Naime, Sporazum o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i država EFTA zaključen je u Ženevi 17. decembra 2009. godine, a stupio je na snagu 1. oktobra 2010. godine. Sastavni deo Sporazuma je Protokol B o definiciji pojma "proizvodi sa poreklom" i metodama administrativne saradnje, koji je u međuvremenu izmenjen.
Republika Srbija je sa svakom državom EFTA zaključila Sporazum o poljoprivrednim proizvodima na bilateralnoj osnovi, koji čine deo instrumenata za uspostavljanje zone slobodne trgovine između Republike Srbije i država EFTA.
Imajući u vidu da se bilateralni sporazum sa Islandom, radi primene pravila o poreklu robe, u članu 3. poziva na odredbe Protokola B, koji čini sastavni deo Sporazuma, bilo je potrebno izmeniti odredbe ovog člana, radi usklađivanja sa odredbama izmenjenog Protokola B. Ujedno je predviđeno da Izmena Sporazuma stupi na snagu istog dana kada i Odluka Mešovitog komiteta između država EFTA i Srbije, kako bi se obezbedilo da se ovaj sporazum poziva na ažurirani Protokol B, uz Sporazum o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i država EFTA.
Sledeći na dnevnom redu je Predlog zakona o potvrđivanju Izmene Sporazuma o poljoprivrednim proizvodima između Republike Srbije i Švajcarske Konfederacije.
Ovim Predlogom zakona se potvrđuje Izmena Sporazuma o poljoprivrednim proizvodima između Republike Srbije i Švajcarske Konfederacije, a cilj zakona je dovođenje u vezu tog sporazuma sa Odlukom Broj 1 iz 2021. godine Mešovitog komiteta između država EFTA i Srbije, usvojene 28. maja 2021. godine, sve u cilju da bi se obezbedilo da se Sporazum poziva na ažurirani Protokol B, uz Sporazum o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i država EFTA.
Kao u slučaju sa Islandom, najvažnije rešenje koje je predloženo ovim zakonom je propisano u članu 3, koji se poziva na odredbe Protokola B, uz Sporazum o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i država EFTA, radi usklađivanja sa odredbama izmenjenog Protokola B.
Predviđeno je da Izmena Sporazuma sa Švajcarskom stupi na snagu istog dana kada i pomenuta odluka Mešovitog komiteta između država EFTA i Republike Srbije, kako bi se obezbedilo da se ovaj sporazum poziva na ažurirani Protokol B, uz Sporazum o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i država EFTA.
Sledeći na dnevnom redu je Predlog zakona o potvrđivanju izmena i dopuna 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30, 31, 32, 33, 34 i 35 Carinske konvencije o međunarodnom prevozu robe na osnovu isprave za međunarodni drumski prevoz MDP.
Navedene izmene i dopune Carinske konvencije o međunarodnom prevozu robe na osnovu isprave MDP su uglavnom tehničke prirode. Naime, radi praćenja brzog napretka tehnologije bilo je neophodno ažurirati, odnosno prilagoditi Konvenciju savremenim zahtevima i privatnog i javnog sektora.
Shodno tome, izmenama je uređen postupak u slučaju kada su carinska obeležja oštećena. Propisana su sredstva za pričvršćivanje koja se mogu koristiti. Dodat je i novi prilog 10. koji se odnosi na podatke koje strana ugovornica treba da dostavi ovlašćenim udruženjima i međunarodnoj organizaciji. Propisani su uslovi i zahtevi koje treba da ispunjava međunarodna organizacija da bi Administrativni komitet ovlastio za štampanje i distribuciju karneta TIR. Propisani su tehnički uslovi za krovne pokretne cirade na vozilima, odnosno kontejnerima.
Karnet TIR je međunarodna carinska tranzitna isprava kojom se pojednostavljuju carinske formalnosti u međunarodnom prevozu robe. Istovremeno, TIR karnet je i međunarodna garantna isprava. Karnet TIR se primenjuje od Republike Kine do zemalja EU, kao i u zemljama Bliskog Istoka i severne Afrike. Tranzitni postupak TIR pruža benefit privatnom sektoru tako što omogućava lakši, brži i jeftiniji transport robe, minimalno zadržavanje na granici i kraće carinske formalnosti zbog toga što se koristi jedan carinski dokument koji je ujedno i međunarodna carinska isprava i međunarodna garantna isprava.
Takođe, javni sektor ima benefit time što se protok robe i prevoznih sredstava obavlja po ubrzanoj proceduru, smanjuje upotreba ljudskih resursa na granici i eventualna naplata carine i drugih uvoznih dažbina vrši između narodne garancije.
Poštovani poslanici, sigurna sam da ćemo imati konstruktivnu raspravu i da ćete u danu za glasanje podržati ove predloge zakona.

Osmo vanredno zasedanje , 14.07.2021.

Hvala na ovom lepom poklonu. Svakako da ću proučiti ovu knjigu.
Pre svega hvala vam, narodni poslanici i poslanice, što ste danas izuzetno učestvovali u raspravi kada govorimo o ratifikaciji ugovora vezano za sistem daljinskog grejanja u gradu Kragujevcu i što je svako od vas uvideo značaj i važnost ovog projekta, mogu reći i najvećeg projekta u ovoj godini kada govorimo o zaštiti životne sredine i tom resoru.
Poslednjih dana možemo puno toga da čujemo u javnosti kako je nemoguća situacija u gradu Kragujevcu, kako leti pepeo kroz čitav grad, kako građani ne mogu da normalno žive. Drago mi je što se o tome puno piše. Naravno da mi nije drago što je takva situacija, ali piše se u onom trenutku kada je ministarstvo najavilo da će rešiti problem aero-zagađenja u Kragujevcu. To sam i rekla još početkom godine, da imamo intenzivne pregovore sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, dve kreditne linije. Od toga je jedna usmerena ka smanjenju zagađenja vazduha, a to je upravo danas ovo o čemu raspravljamo. Sve o čemu se govori je svakako tačno, ali je mnogo važnije što smo mi nakon 50 godina takve situacije upravo sada na korak do rešenja ovog velikog problema za Kragujevčane.
Naravno da Kragujevac nije jedini grad u kome imamo sličnih problema, ali iz toga ministarstvo i putem konkursa zameniće mnoge gradske kotlarnice, kotlarnice kod pravnih i fizičkih lica.
Mi smo danas čuli ovde mnoge sugestije u kojim gradovi sve to treba uraditi. Moram još jednom da vam ponovim da smo u borbi sa aero-zagađenjem, odnosno za borbu sa aero-zagađenjem izdvojili 400 miliona dinara početkom godine i da se preko 50 jedinica lokalne samouprave javilo na konkurs i osvojilo sredstva, što za zamenu kotlarnica, što za pošumljavanje.
Mi smo danas čuli da je neophodno to uradi u Novom Pazaru. Da, sredstva su otišla u Novi Pazar i ako se ne varam u centru grada u sportskoj hali će upravo i biti zamenjen stari i dotrajao kotao i značajno će se poboljšati kvalitet vazduha u centru grada. Takođe i pošumljavanje. Takođe i u Kruševcu, u Kragujevcu, u Priboju, u Prijepolju, Užicu. To su sve gradovi u kojima će se značajno promeniti stvari na bolje kada govorimo o aero-zagađenju.
Ponovo sam rekla Kragujevac jer moram da kažem da je Kragujevac osvojio sredstva i za zamenu kotlova u individualnim domaćinstvima. Dakle, to je ono što je izuzetno važno. Takođe i u Kraljevu. Mi smo sada svi tu ta pratimo realizaciju tih projekata i uslovi da do sledeće grejne sezone svi ti kotlovi budu zamenjeni, a lokacije pošumljene i ozelenjene. Svakako da će to tako i biti.
Pre svega, dragi građani Srbije, hvala vam na vašim inicijativama i hvala vam na tome što nam pišete, što komunicirate sa vašim predsednicima opština i gradonačelnicima i što smo mi u mogućnosti da izađemo u susret svim vašim potrebama koje se tiču životne sredine. Dakle, naravno, ne odjednom i ne u danu, ali da ih kandidujemo kao buduće projekte koji će značajno olakšati život građana Srbije.
Još jednom moram da istaknem da je za grad Kragujevac ovo rešenje višedecenijskog problema. Dakle i dotrajali kotlovi nakon 50 godina će biti kompletno zamenjeni. Kada zamenimo kotlove na ekološki prihvatljiviji energent više se i neće stvarati pepeo. Kotlovi će biti zamenjeni do kraja godine, nakon toga ide probni rad, a paralelno sa tim sve ovo se radi intenzivno na drugoj fazi projekta koji je i mnogo važniji po obimu i količini sredstava koja će biti odvojena, a to je kompletno zatvaranje deponije pepela. Dakle, trenutno se radi na studiji šta uraditi sa tim pepelištem i za šta ga je najbolje iskoristiti, kako bi i poštovali principe cirkularne ekonomije. Mi se nadamo i biće u prvom kvartalu 2022. godine raspisan tender za radove za zatvaranje deponije pepela. Tako da svakako ovo je velika stvar za Kragujevčane i svi vi koji dolazite iz Kragujevca i koji boravite tamo znate kakav je problem sa aero-zagađenjem.
Takođe veliki problem u gradu Valjevu sa aero-zagađenjem će biti rešen do kraja ove godine jer se menja isto kompletno gradski kotao u Kosjeriću i u mnogim drugim gradovima, kao što sam malopre i nabrojala.
Kada pričamo o čišćenju Srbije, mi nećemo čistiti Srbiju onako kako su to radili Dulić i Đilas u Beogradu i nećemo čistiti budžete na taj način, nego ćemo biti mnogo odgovorniji, kao što mislim da to i pokazujemo prethodnih meseci.
Naravno da sam ja razumela moju funkciju na najodgovorniji mogući način i dužnost koju obavljam i moj tim i ja radimo svakodnevno i trudimo se da napravimo što bolje rezultate kako bi kvalitet života građana Srbije bio na višem nivou baš onako kako i zaslužuju.
Kada govorimo o čišćenju Srbije, mi ćemo čistiti deponije i otpad. To je ono o čemu sam pričala i juče i svaki prethodni put kada sam boravila ovde u Skupštini. Čistićemo deponije uz autoputeve. Čistićemo deponije na obalama reka. To nam je izuzetno važno. Saniraćemo zemljište koje jer erozivno u slivovima reka. Saniraćemo i klizišta i to je sve ono što će raditi opštine u narednom periodu, što su svakako se obavezale ugovorom da će sve te projekte završiti do kraja godine.
Prve rezultate ćemo videti krajem ove godine. Naravno da to nije dovoljno, da moj tim i ja moramo da radimo i brže i vrednije i da se trudimo da osluškujemo svakodnevno potrebe, ali nadam se uz pomoć i svih vas i pre svega građana Srbije, koji su nam i saveznici u ovoj borbi, jer svakako ne bi mogli sami da rešavamo sve te probleme i ne bi mogli bez njihovih kritika i saveta i sugestija, ja mislim da ćemo puno stvari i uraditi.
Najvažnije je da imamo mogućnost, kao što imamo mogućnosti za ovaj ugovor o zajmu koji ćemo, nadam se, danas usvojiti, odnosno vi ćete glasati za njega, isto tako imamo i kreditnu liniju od Evropske banke za obnovu i razvoj za osam regionalnih centara kada govorimo o upravljanju čvrstim otpadom, regionalnim reciklažni centri. Prvi od njih je Kalenić „Kolubara“, Regionalni centar za 11 opština u prvoj fazi gde ćemo priključiti još i četiri opštine u drugoj fazi koja će biti veoma brzo nakon te prve. Dakle, „Kolubara“ Kalenić za 15 jedinica lokalne samouprave.
Pre neki dan smo upravo i prezentovali na Ubu taj veliki projekat na kome se intenzivno radi i očekujem takođe početak radova u prvom kvartalu sledeće godine za najmoderniji i najsavremeniji regionalni centar koji ćemo takođe krenuti da izgrađujemo zahvaljujući kreditu Evropske banke za obnovu i razvoj.
Još jednom svima da vam se zahvalim na tome što ste danas puno razgovarali o važnosti zaštite životne sredine i o njenom značaju, a isto tako i što ste prepoznali koliko je napora uloženo i koliko nam je važan projekat zamene kotlova u gradu Kragujevcu i zatvaranje deponije i pepelišta, projekat koji je vredan 18 miliona evra. Nadam se da ćemo uskoro svi zajedno moći da se ponosimo time što budemo videli u Kragujevcu i da ćemo zajedno obići te radove. Hvala vam još jednom.

Osmo vanredno zasedanje , 13.07.2021.

Hvala, predsedavajući.
Kao što smo čuli, na dnevnom redu su danas izmene i dopune dva zakona, koja ću vam ja predstaviti.
Pre svega, uvaženi narodni poslanici i poslanice, poštovani građani i građanke Republike Srbije, govorim o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode.
Potrebe ljudi da se zaštiti priroda sežu u daleku prošlost. I tada je, kao i danas, osnovni cilj bio da se određena područja i prirodni resursi zaštite od negativnog uticaja i neracionalnog korišćenja.
Prve ideje o potrebi zaštite prirode u Srbiji datiraju još iz 14. veka, kada je 1349. godine, članom 123. Dušanovog zakonika rudarima sasima bila zabranjena seča šuma, odnosno utvrđena obaveza sadnje na mestima gde je šuma posečena.
Republika Srbija kroz zaštitu prirode štiti svoje resurse i može da se ponosi ključnom karikom zaštite prirode, a to su zaštićena područja. Ona su najočuvanija i najistaknutiji predstavnici biološke raznovrsnosti i divljine, geografskih i geoloških znamenitosti i lepote prirode čitave zemlje. Ona predstavljaju najvažniji alat kojim se vrši direktna zaštita prirode.
Postavlja se često pitanje da li se zaštićena područja koriste na najbolji mogući način? Uvek može bolje. Ona su, pre svega, i zaštićena radi očuvanja prirodnih aktivnosti koje već postoje na tim područjima i koja bi se mogla razvijati i usmeriti ka očuvanju osnovnih vrednosti, što i predstavlja sistem održivog razvoja, odnosno usklađenost ekonomskog i društvenog razvoja, sa jedne strane, i zaštite prirode, sa druge strane.
Zaštita prirode se može ostvariti učešćem lokalnog stanovništva, ali na održiv način - ostvarivanjem ekonomskih planova i obezbeđivanjem kvaliteta života, u skladu sa zahtevima očuvanja prirode.
Zaštićena područja predstavljaju kapital i kada govorimo o prirodnim vrednostima, govorimo u stvari o prirodnom kapitalu, a nikako o eksploataciji resursa.
Priroda nam obezbeđuje, ne samo materijalna bogatstva, već i duhovno zdravlje, temelj zdrave životne sredine i održivog razvoja i zato zaštita prirode treba da bude briga svih nas. Tim pre što se danas čitava planeta suočava sa velikim izazovima, obezbeđivanja zdravstveno i bezbedne hrane, čiste vode i očuvanja prirodnih ekosistema.
Na osnovu propisa koji su uređivali oblast zaštite prirode u Republici Srbiji u periodu od Drugog svetskog rata do danas, proglašeno je preko 470 ovakvih područja čija je ukupna površina trenutno iznosi 678 hiljada 644 hektara, što predstavlja 7,67 teritorije Republike Srbije.
Zaštita prirode u Republici Srbiji uređena je Zakonom o zaštiti prirode, kojim se uređuje zaštita i očuvanje prirode i prirodnih vrednosti, biološke, geološke i predeo neraznovrsnosti kao dela životne sredina na način i pod uslovima utvrđenim zakonom. Priroda i prirodne vrednosti uživaju posebnu zaštitu kao dobra od opšteg interesa za Republiku Srbiju.
Podsetiću vas da su osnovnim Zakonom o zaštiti prirode uređeni ciljevi i načela zaštite prirode i prirodnih vrednosti, zatim zaštićena prirodna dobra, postupak proglašavanja zaštićenih područja, planiranje i upravljanje zaštićenim područjima.
Takođe, uređena je zaštita i očuvanje divljih vrsta, zaštita pokretnih prirodnih dokumenata, organizacija zaštite prirode, znak zaštite prirode, finansiranje zaštite prirode, čuvanje i zaštićenih područja, dokumenti zaštite prirode, pristup informacijama i učešće javnosti, nadzor i nadležnost za rešavanje o žalbi, kaznene odredbe, prelazne i završne odredbe.
Međutim, prilikom primene Zakona o zaštiti prirode ukazala se potreba za izmenama i dopunama pojedinih odredaba tog zakona.
Sada ću vam predstaviti ključne izmene i dopune Zakona o zaštiti prirode.
Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode definiše se načelo predostrožnosti u slučajevima kada postoji pretnja nastanka štete za zaštićeno područje ili područja ekološke mreže i kada imamo nedovoljno naučnih podataka. U tim slučajevima nedostatak naučnih podataka neće biti uzet kao razlog za ne donošenje odluke, odlaganje ili ne preduzimanje mera za sprečavanje, ugrožavanje i degradacije prirode.
Važeći zakon o Zaštiti životne sredine u članu 9. definiše načelo predostrožnosti na način koji nije adekvatan za potrebe zaštite prirode, jer ne prepoznaje bitan uslov primene principa predostrožnosti u uslovima naučne neizvesnosti u pogledu rizika.
S tim u vezi, predloženom odredbom se popunjava uočena pravna praznina i uvodi ovo pravno načelo zaštite životne sredine prilagođeno posebnim ciljevima zaštite prirode i zahtevima direktiva EU. Uvezuje se postupak ocene prihvatljivosti sa davanjem saglasnosti ministarstva, odnosno precizira se da planovi i programi koji su u pripremi, a koji mogu imati značajan uticaj na ciljeve očuvanja i celovitost i ekološki značajnog područja, mogu biti doneti samo nakon sprovedenog postupka neprihvatljivosti.
Značajna izmena se odnosi na to da akt o uslovima zaštite prirode za nacionalne parkove i zaštićena područja prve i druge kategorije, koja proglašava Vlada, donosi ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine, a za zaštićena područja koja proglašava nadležni organ autonomne pokrajine, donosi nadležni organ autonomne pokrajine.
Ovom izmenom obezbeđuje se da prilikom donošenja i određivanja uslova pod kojima se mogu, odnosno ne mogu obavljati određene aktivnosti u zaštićenim područjima aktivnije i pravovremeno upoznaju i uključe u postupak ovi organi, a sve u cilju sprečavanja neželjenih posledica po prirodu. Istim članom se preciznije definiše i sadržaj akta o uslovima zaštite prirode, uvodi se termin stručne osnove i definiše sadržaj i organ koji je donosi.
Takođe, propisivanjem obaveze dostavljanja akta o uslovima zaštitite prirode upravljaču iz zaštićenog područja obezbeđuje se adekvatno učešće upravljača zaštićenog područja. Time se otklanjaju nedostaci u dosadašnjoj praksi kada često navedena lica, odnosno organi nisu imali saznanja o izdatim uslovima zaštite prirode do momenta kada su počeli određeni radovi i aktivnosti, čime se omogućava njihova blagovremena reakcija.
Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode menjaju se i dopunjuju članovi kojima se detaljnije i preciznije vrši prenos obaveza iz Direktive o staništima i Direktive o pticama radi sveobuhvatnijeg regulisanja instrumenata za zaštitu i upravljanje ekološkom mrežom „Natura 2000“ na teritoriji Republike Srbije.
U tom smislu, odredbe koje se odnose na postupak ocene prihvatljivosti za ekološku mrežu, kao i odredbe o ekološkoj mreži su detaljnije razrađene i potpunije definisane, čime se jedan od najvažnijih procesa u zaštiti prirode, a to je proces uspostavljanja ekološke mreže Republike Srbije, odnosno ekološke mreže EU „Natura 2000“, definiše u skladu sa zahtevima Direktive o očuvanju prirodnih staništa i divljih životinjskih i biljnih vrsta i Direktive o očuvanju divljih ptica. Na taj način unapređuje se zakonodavni osnov za dugoročno očuvanje vrsta i staništa od značaja za EU u Republici Srbiji, radi očuvanja biološke i predeone raznovrsnosti.
Takođe, jedan od ključnih razloga za predlože izmene odnosi se na zabranu izgradnje hidroelektrana u zaštićenim područjima, čime se obezbeđuje dugoročno očuvanje prirodnih vrednosti zbog kojih je određeno zaštićeno područje i proglašeno.
Izmenama Zakona o zaštiti prirode postiže se i usklađivanje sa drugim sistemskim zakonima, i to Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije, Zakonom o inspekcijskom nadzoru i usaglašavanje sa nedavno usvojenim zakonima o korišćenju obnovljivih izvora energije. Time se obezbeđuje bolje funkcionisanje sistema, imajući u vidu da je zaštita prirode briga i odgovornost svih nas, kao i problem koji mora da se rešava međusektorski, odnosno prepoznavanjem značaja zaštite prirode kroz ostale sistemske zakona, kao što je to uređeno kroz set energetskih zakona koji su nedavno i usvojeni u ovoj Skupštini.
Predložene izmene propisuju da područjem ekološke mreže, koje je istovremeno i zaštićeno područje ili se nalazi u okviru granica zaštićenog područja ili se sa njim graniči, upravlja upravljač tog područja. Za upravljanje ekološki značajnim područjem i ekološkim koridorom koji nije stavljen pod zaštitu kao zaštićeno Vlada na predlog nadležnog organa može odrediti ili osnovati pravno lice.
Precizira se i postupak pokretanja zaštite u smislu da se do donošenja novog akta o proglašenju primenjuju režimi i mere propisane u studiji zaštite i da se na veb prezentaciji Ministarstva objavljuje izvod iz studije zaštite, na osnovu kog će zainteresovana javnost moći da identifikuje u prostoru definisane granice i režime zaštite.
Uvodi se obaveza Ministarstvu da u toku javnog uvida u Predlog akta o proglašenju na svojoj veb prezentaciji objavi i stručnu osnovu koju izrađuju zavodi. U cilju transparentnijeg učešća javnosti prilikom donošenja plana upravljanja zaštićenim područjem, uvodi se i obaveza upravljaču da u toku trajanja javnog uvida organizuje i javnu raspravu.
Kao što je i Zakonom o nacionalnim parkovima predviđena obaveza da javna preduzeća koja upravljaju nacionalnim parkovima formiraju savet korisnika, predloženim izmenama uvodi se mogućnost i za upravljače ostalih zaštićenih područja da formiraju savet korisnika. Time se obezbeđuju interesi lokalnog stanovništva, ali i svih korisnika zaštićenog područja.
Predložene izmene preciziraju i obezbeđuju podsticajna sredstva u budžetu Republike Srbije za očuvanje i zaštitu biološke, predeone i geološke raznovrsnosti za jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se uspostavlja područje koje je proglašeno aktom Vlade, a u cilju razvoja onih delatnosti koje pogoduju očuvanju zaštićenog područja.
Želim da iskoristim priliku da nas sve podsetim o odnosu čoveka i prirode i potrebi njenog očuvanja. Neophodno je da imamo na umu i raznovrsnost i bogatstvo prirode. To predstavlja i deo našeg nasleđe. Isto kao što ulažemo napore da zaštitimo i kulturno nasleđe koje predstavlja naš ponos i identitet, tako je važno da svim kapacitetima se zalažemo za zaštitu prirode, kako naši potomci ne bi zaboravili beloglavo supa, droplju i lastin repak ili druge ugrožene vrste.
Čvrsto verujem da imamo obavezu da našim potomcima omogućimo zadovoljstvo susreta sa mladicima iz Drine, Pančićevom omorikom sa Tare, veličanstvenim vodopadima na Staroj planini, predelima Fruške gore, dunolistom sa Kopaonika. Usvajanjem ovog Predloga zakona smo korak bliže ka ispunjenju obaveza prema zaštiti prirode i omogućavanju budućim naraštajima da na održiv način uživaju u blagodetima prirode Republike Srbije.
Dozvolite mi na kraju da zaključim izlaganje na temu Predloga zakona o izmena i dopunama Zakona o zaštiti prirode. Donošenjem ovog zakona se ostvaruje niz pozitivnih efekata. Pre svega, uvođenjem načela predostrožnosti omogućava se da se u slučajevima kada postoji neposredna opasnost za prirodu adekvatno i blagovremeno reaguje odmah, iako u tom trenutku ne posedujemo dovoljno naučnih podataka.
Preuzimanjem obaveza izdavanja akta o uslovima zaštite prirode Ministarstvo nadležno za poslove životne sredine, kao i nadležni pokrajinski organ, ima mogućnost boljeg uvida i blagovremenog reagovanja za sve radove i aktivnosti o zaštićenim područjima prve i druge kategorije.
Izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode omogućiće se i povećanje površine pod zaštićenim područjima i ispunjenje ciljeva definisanih prostornim planom Republike Srbije. Formiranjem Saveta korisnika zaštićenog područja postiže se obezbeđivanje interesa lokalnog stanovništva, kao i svih ostalih korisnika zaštićenog područja, uključujući organizacije civilnog društva. Omogućuje se razvoj lokalnih samouprava na čijoj teritoriji se i nalazi ovakvo područje obezbeđivanjem podsticajnih sredstava u budžetu Republike Srbije.
Poštovani narodni poslanici i poslanice, ovim bih zaključila svoje izlaganje u vezi Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode. Stojim vam na raspolaganju za sva pitanja i nadam se da ćete u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona.