Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Irena Vujović

Irena Vujović

Srpska napredna stranka

Govori

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, pred nama je danas Predlog zakona o ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu trudnica, porodilja i dece.
Novim zakonom prekida se dilema da li dete do 18 godina, trudnica ili porodilja imaju zdravstvenu knjižicu, omogućava se besplatna zdravstvena zaštita za ove kategorije. Imajući u vidu činjenicu da veliki broj firmi zbog teške ekonomske situacije nije u mogućnosti da uplati doprinose za obavezno zdravstveno osiguranje neretko se dešava da zaposleni ostanu bez neophodne zdravstvene zaštite. Da to pravo ne bi izgubili, oni kojima je najpotrebnije, a to su trudnice, porodilje i deca predlaže se i usvajanje pomenutog zakona.
Da li treba da dozvolimo da dete sa visokom temperaturom ne može da bude primljeno kod lekara zato što poslodavac njegovoj majci ili ocu nije uplatio doprinose za zdravstveno osiguranje? Zar trudnica ne može da se porodi zato što nema overenu zdravstvenu knjižicu? Zar treba da dozvolimo da ih u takvom stanju vrate kući? Da li u takvim slučajevima treba da poštujemo proceduru i da se pridržavamo formalnosti?
Da ne bi kršili takav nepravedan dosadašnji zakon, predlaže se donošenje novog humanijeg zakona, onog koji se donosi zbog majki i njihove dece kojima se sada garantuje zdravstvena zaštita, odnosno očuvanje i unapređenje zdravlja. Ima li šta značajnije od toga?
Prethodna Uredba o Nacionalnom programu zdravstvene zaštite dece, žena i omladine u celosti nije bila sprovedena kako treba. Ovaj novi zakon menja na bolje čitav zdravstveni sistem i celokupnu situaciju u zdravstvenoj zaštiti. Zahvaljujući SNS i predsedniku parlamenta koji je predložio ovaj zakon to sve ide u boljem pravcu i menja se čitav zdravstveni sistem na bolje.
Danas u parlamentu smo čuli i da pojedinci se ponovo zalažu za medijsku cenzuru, pa čak i kada su u pitanju internet komentari. Prosto mi je teško da poverujem u to da nekome pohvale na račun predsednika Skupštine za njegov rad i
zalaganje toliko teško padaju. Nemamo previše vremena da se bavimo internet komentarima, stoga bih se vratila na zakon i još dodala da su ovim zakonom navedene, a ujedno i najosetljivije kategorije stanovništva najugroženije i da one sada imaju pravo na zdravstvenu zaštitu, čak i kada isprave o zdravstvenom osiguranju nisu overene zbog neuplaćenih doprinosa.
Porodilje ovo pravo ostvaruju godinu dana posle porođaja, a uslov za njegovo sticanje je isprava o zdravstvenom osiguranju koju izdaje Republički fond za zdravstveno osiguranje i potvrda lekara specijaliste ginekologije o postojanju trudnoće, odnosno dostavljanje otpusne liste iz zdravstvene ustanove gde je obavljen porođaj.
Za one koji se ogreše o ovaj zakon veoma se jasno propisuje novčane kazne, tako da ukoliko odgovorno lice u zdravstvenoj ustanovi uskrati ostvarivanje prava u skladu sa ovim zakonom biće kažnjeno u iznosu od 30.000 do 50.000 dinara, dok će novčana kazna za Republički fond i zdravstvene ustanove biti od 300.000 dinara do milion dinara i verujem da će se malo ko usuditi da napravi ovakvu vrstu prekršaja.
Za one koji razmišljaju o finansijama, odnosno koliko će usvajanje i primena ovog zakona opteretiti budžet Republike Srbije, vest je da su se sredstva već obezbedila u okviru finansijskog plana Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
Mi želimo da sva deca u Srbiji budu zdrava, da imaju nadu i veru u bolje sutra, da država Srbija stoji iza njih i da ćemo im to garantovati.
Zato, drage kolege poslanici, nije previše obrazlagati opravdanost usvajanja ovog zakona. Duboko verujem da ćemo ga jednoglasno usvojiti i da ćemo na taj način samo potvrditi da smo ljudi koji nismo izgubili osećaj za pravdu, pravičnost i humanost. Hvala.
Hvala.
Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, poštovane kolege narodni poslanici, pred nama se nalazi strategija za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji u periodu od 2013. do 2018. godine. Korupcija je najveći socijalni problem današnjeg vremena. Borba protiv korupcije u Srbiji predstavlja borbu za bolji život i standard građana, bolju ekonomiju i suštinsko uspostavljanje pravednog poretka i od toga nijedna institucija ne bi trebalo da odustane.
Jedna od najčešće korišćenih definicija korupcije, prema kojoj je korupcija zloupotreba javnih ovlašćenja u privatnu korist, a sadrži osnovnu pretpostavku korupcije da su javna ovlašćenja poverena službenicima kako bi ih oni koristili za opšte dobro, a ne za svoje sopstvene potrebe. Iako kulminira u modernom vremenu, gde se javlja u svim oblicima, korupcija je stara pojava, tako da uvek treba uzeti u obzir i vremensku, odnosno istorijsku postojanost. Sveprisutnost i tradicionalnost jaki su saveznici korupcije i jedan od razloga sveopšte nemoći u njenom suzbijanju. Opšti cilj strategije je da se korupcija kao prepreka ekonomskom, socijalnom i demokratskom razvoju Republike Srbije u najvećoj mogućoj meri otkloni.
Posledice korupcije ne sastoje se samo u osiromašenju društva i države, nego u drastičnom padu poverenja građana u demokratske institucije, kao i stvaranju neizvesnosti i nestabilnosti ekonomskog sistema koji se ogleda, između ostalog, u smanjenju investicija. Uspešnost odbrane strategije pre svega zavisi od stepena ukupnog društvenog i privrednog razvoja zemlje.
Korupcija razara supstancu svake države, pa i njeno suzbijanje do granica prihvatljivosti prema standardima sveta ka kome težimo je uslov bez koga se država ne može legitimisati kao država vladavine prava.
Borba protiv korupcije mora biti organizovan i dugotrajan proces primene osmišljeno definisanih mera za suzbijanje i sprečavanje korupcije. Stoga je cilj ove strategije za borbu protiv korupcije jeste da omogući strateško planiranje i stvaranje efikasnog antikorupcijskog sistema. Takođe će se strategijom definisati i pokazatelji za sprovođenje mera i aktivnosti na osnovu kojih će se pratiti stepen njihove realizacije, kao i pokazatelji za procenu uspešnosti.
Korupcija je društveni nedostatak, manjak društvenih normi i vrednosti koje su potrebne za normalno delovanje slobodnog privređivanja. Zbog posledica koje korupcija izaziva, ona postaje nepodnošljiva smetnja za razvoj međunarodnih ekonomskih odnosa. Strateški okvir za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji obezbeđuje okvire za uspostavljanje, razvoj i organizovanje organa vlasti i javnih ovlašćenja u cilju stvaranja efikasnog sistema koji može da u potpunosti odgovori svim izazovima u prevenciji i borbi protiv korupcije. Tu pre svega mislim da je i odgovornost na nosiocima javnih ovlašćenja u Ministarstvu unutrašnjih poslova, u tužilaštvu i nosiocima pravosudnih funkcija veoma velika.
Borba protiv korupcije mora biti sistemska i na svim nivoima vlasti - zakonodavnoj, sudskoj i izvršnoj. Važno je istaći sledećih šest definisanih strateških principa - načelo vladavine prava, načelo nulte tolerancije na korupciju, načelo odgovornosti, načelo sveobuhvatnosti primene mera i saradnje subjekata, načelo efikasnosti i načelo transparentnosti.
Politički sistem ima veoma važnu ulogu u borbi protiv korupcije. Od rešenosti i sposobnosti činilaca političkog sistema da se obračunaju sa korupcijom zavisi njen uspeh. U skladu sa tim je važno reći da efikasno sprovođenje strategije podrazumeva postojanje čvrste političke volje koja se može postići samo u zajedničke napore i saradnjom na najvišem političkom nivou.
Na kraju treba reći da korupcija predstavlja ozbiljan društveni problem. Na to ukazuju stavovi građana i analize međunarodnih organizacija, ali napor državnih organa pomenutih međunarodnih organizacija i organizacija građanskog društva u suzbijanju korupcije ne mogu da daju na dugi rok dobre rezultate bez učešća građana. Građani su subjekt antikorupcijske strategije, ali i njen objekat.
U Republici Srbiji postoji razvijena svest i politička volja, pre svega od strane SNS, da se postigne značajan napredak u borbi protiv korupcije, uz poštovanje demokratskih vrednosti, vladavine prava i zaštite osnovnih ljudskih prava. Na tim temeljima se i donosi strategija za borbu protiv korupcije. Kao što ste i čuli, SNS će u danu za glasanje glasati za ovu strategiju. Hvala.
Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani predstavnici ministarstva, reći ću nekoliko važnih stvari vezano za potvrđivanje sporazuma koje zaključujemo sa Republikom Turskom i Republikom Makedonijom. Skoro smo imali i slične sporazume sa državom Izrael i Republikom Slovenijom.
Pre svega, Predlogom zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske o zapošljavanju članova porodica osoblja diplomatsko-konzularnih predstavništava predlaže se potvrđivanje Sporazuma potpisanog u Beogradu 1. februara 2013. godine. Predlogom zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Republike Makedonije o zapošljavanju članova porodica osoblja diplomatsko-konzularnih predstavništava predlaže se potvrđivanje Sporazuma potpisanog u Skoplju 18. februara 2013. godine.
Svrha ovih sporazuma je da na recipročnoj osnovi reguliše zapošljavanje uz naknadu članova porodica diplomatskog i drugog osoblja država imenovanja u državi prijema, u skladu sa unutrašnjih propisima države prijema. U tom cilju, sporazumima se određuje krug lica koja predstavljaju članove porodica osoblja diplomatsko-konzularnih predstavništava. U konkretnim sporazumima članove porodica čine supružnik i deca koja ispunjavaju kriterijume u pogledu godina
starosti, mlađa od 21, odnosno od 25 godina i redovnog školovanja, odnosno školovanja na visokoškolskoj ustanovi u državi prijema.
Zaključivanje ove vrste bilateralnih ugovora u poslednjoj deceniji postalo je uobičajena međunarodno pravna praksa. Njima se omogućava očuvanje normalnog porodičnog života, odnosno očuvanje celovitosti porodica diplomatsko-konzularnih predstavnika. Konstatovano je da su efekti rada diplomatsko-konzularnih predstavnika u slučaju razdvajanja porodice manji od onih koji obavljaju dužnost u sređenim porodičnim prilikama.
Ovom vrstom sporazuma pomenutom krugu lica ograničavaju se imuniteti i u građanskom i u pravnom postupku, u vezi sa delima koja proizilaze iza obavljanja plaćenih delatnosti, koja bi im inače pripadala prema odredbama bečkih konvencija o diplomatskim odnosima iz 1961. godine i o konzularnim odnosima iz 1963. godine. Predmetnim sporazumima različito je rešeno pitanje odricanja od imuniteta krivičnog sudstva, pri čemu su oba rešenja uobičajena u međunarodnoj pravnog praksi.
Sporazumom sa Turskom države ugovornice se uzajamno obavezuju da će, kada je u pitanju imunitet od krivičnog sudstva, ozbiljno razmotriti svaki pismeni zahtev za odricanje od ovog imuniteta. Sporazumom sa Makedonijom države ugovornice se međusobno obavezuju da će se odreći imuniteta od krivičnog sudstva u odnosu na člana porodice osoblja misije u vezi sa delima koja nastaju usled činjenja ili nečinjenja prilikom obavljanja plaćenog posla, osim u slučaju kada država imenovanja smatra da takvo odricanje može biti protivno njenim interesima.
Ovim sporazumom predviđeno je da se ovo odricanje neće smatrati odricanjem u pogledu imuniteta od izvršenja krivične presude kada je potrebno posebno odricanje. U takvim slučajevima država imenovanja se obavezuje da će ozbiljno razmotriti mogućnost odricanja od imuniteta od izvršenja presude.
Postupak zapošljavanja članova porodice osoblja diplomatsko-konzularnih predstavništava, na osnovu ovih sporazuma, razlikuje se u odnosu na postupak zapošljavanja drugih stranaca, u smislu što protokol ministarstva spoljnih poslova države prijema na zahtev diplomatsko-konzularnog predstavništva države imenovanja, nakon sprovedene procedure, izdaje prethodno odobrenje za zapošljavanje člana porodice.
Sporazumima je predviđeno da članovi porodice osoba diplomatsko-konzularnih predstavništava države imenovanja, zaposleni u državi prijema, potpadaju pod režim socijalnog osiguranja i oporezivanja države prijema u vezi sa svim pitanjima koja se tiču njihovog zaposlenja u toj državi.
Ono što je važno za sprovođenje ovakvih sporazuma nije potrebno izdvajanje posebnih finansijskih sredstava. Do sada imamo zaključene ugovore sa osam drugih država, i to sa Kanadom, SAD, Holandijom, Španijom, Belgijom, Argentinom, Slovenijom, Izraelom, Turskom i Makedonijom, a u proceduri su ovakvi sporazumi sa Albanijom, Portugalom, Nemačkom, Švajcarskom, Rumunijom, Brazilom i Australijom. Ovakvi sporazumi predstavljaju značajan korak unapred u diplomatskim odnosima dve zemlje. Srpska napredna stranka će u danu za glasanje podržati ove sporazume. Hvala.
Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici i poštovani ministre i predstavnici ministarstva, pred nama je danas Predlog zakona o zaključivanju i izvršavanju međunarodnih ugovora.
Kao što smo čuli od prethodnih govornika, važeći zakon kojim je regulisana oblast zaključivanja i izvršavanja međunarodnih ugovora, donet je pre više od 30 godina. Budući da je u međuvremenu došlo do promene državno-pravnog subjektiviteta, državnog uređenja i pravnog sistema, postoji potreba za donošenjem novog zakona koji će ovu materiju regulisati saglasno sa novim ustvano-pravnim rešenjima.
Predmet Zakona o zaključivanju i izvršavanju međunarodnih ugovora je i regulisanje postupka zaključivanja i drugih pitanja koja su u vezi sa međunarodnim ugovorima.
Ta druga pitanja se odnose na stupanje ugovora na snagu, prestanak važenja međunarodnih ugovora, stavljanje i povlačenje rezervi i deklaracija. Postupak zaključivanja međunarodnih ugovora ne razlikuje se bitno od postupka koji je predviđen odredbama važećeg zakona.
Naime, postupak vođenja pregovora i zaključivanje međunarodnih ugovora pokreće Vlada na sopstvenu inicijativu ili na predlog nadležnog organa državne uprave, u čijem su delokrugu pitanja koja su ugovorom regulisana.
Zakon reguliše i krug subjekata koji mogu podneti inicijativu, kao i postupak po podnetoj inicijativi.
Zakon preciznije reguliše i sadržaj predloga, osnove za vođenje pregovora i zaključivanje međunarodnih ugovora, koji predstavlja akt kojim se pokreće postupak zaključivanja ugovora.
Zakon predviđa i mogućnost da Vlada u izuzetnim slučajevima može da ovlasti i delegaciju Republike Srbije da prihvati da se međunarodni ugovor, koji podleže potvrđivanju, privremeno primenjuje do njegovog stupanja na snagu. Ukoliko se ugovori privremena primena, postupak potvrđivanja se mora pokrenuti u roku od 30 dana od potpisivanja ugovora.
Zakon reguliše i postupak potvrđivanja međunarodnih ugovora, sadržinu zakona o potvrđivanju i predviđa obavezu prilaganja mišljenja nadležnih organa uz nacrt zakona o potvrđivanju.
Jako važno je reći da se ovim zakonom ispunjava obaveza koja proizilazi iz člana 99. stav 1. tačka 4) Ustava, time što se reguliše koje međunarodne ugovore potvrđuje Narodna skupština. Konkretno ovim članom utvrđeno je da Narodna skupština potvrđuje međunarodne ugovore, vojne, političke i ekonomske prirode, ugovore kojima se stvaraju finansijske obaveze za Republiku Srbiju. Ugovori koji zahtevaju donošenje novih ili izmene važećih propisa i ugovore kojima se odstupa od postojećih zakonskih rešenja. Ugovori koji ne spadaju u navedene kategorije međunarodnih ugovora zaključuju se po predviđenom postupku i sa tim ne podležu potvrđivanju.
Na postupak zaključivanja međunarodnih ugovora na diplomatskim konferencijama shodna je primena ovih zakona. Zakonom se i uvodi kategorija posebnih međunarodnih ugovora koji uglavnom zaključuju ministarstva.
Zakon takođe, predviđa da se o potvrđivanju višestranog međunarodnog ugovora može ovlastiti Vlada, da prihvati izmene i dopune tehničkih propisa donetih na osnovu međunarodnih ugovora, ugovora koji su manjeg značaja i tehničkog karaktera. Zakon predviđa i obavezu nadležnih organa državne uprave da prate izvršavanje međunarodnih ugovora, da o tome obaveste Vladu kao i obaveze Vlade da obaveštava Narodnu skupštinu.
Ovim zakonom regulisan je prestanak važenja međunarodnih ugovora, tako što je propisano da međunarodni ugovori prestaju da važe u skladu sa odredbama samog ugovora i opšte prihvaćenim pravilima međunarodnog prava. Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti posebna sredstva u budžetu Republike. Srpska napredna stranka, odnosno poslanički klub će podržati ovaj predlog zakona u danu za glasanje.
Takođe, bih želela i nešto da kažem vezano za potpisivanje sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Slovenije, istog takvog sporazuma između Vlade Republike Srbije i države Izraela.
Naime, sporazum je o bavljenju plaćenim poslovima članova porodica, osoblja diplomatskog konzularnih predstavništava. Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Slovenije potpisan je u Ljubljani oktobra 2012. godine, a između Vlade Republike Srbije i države Izrael, novembra 2012. godine.
Svrha zaključivanja ovakvih ugovora pre svega je da se ovim sporazumima o zapošljavanju članova porodica, osoblja diplomatsko konzularnih predstavništava između dve države na recipročnoj osnovi, omogućava zapošljavanje uz naknadu članovima porodica diplomatskog i drugog osoblja prema propisima države prijema. U tom cilju sporazumom se određuje krug lica koji predstavljaju članovi porodica, osoba diplomatskog konzularnog predstavništava. U konkretnom sporazumu članove porodica čine bračni i vanbračni supružnik i deca koja ispunjavaju kriterijume u pogledu godina starosti i stepena školovanja.
Poslednje decenije zaključivanje ove vrste bilateralnih ugovora su prosto postala uobičajena međunarodna praksa. Naime, mnoge države su uočile da savremeni način života dovodi do sve češće pojave da supružnici, članovi osoba diplomatskog konzularnih predstavništava odbijaju da napuste svoj posao da bi pratili u inostranstvo svog bračnog druga, i samim tim to je sve navelo Ministarstva spoljnih poslova tih država da se pozabave problemima svojih zaposlenih i iniciraju zaključivanje ovakvih ugovora. Osnovi cilj ugovora je očuvanje normalnog porodičnog života diplomatsko konzularnih predstavnika i celovitosti njihove porodice.
Naime, i efekti rada diplomatsko konzularnih predstavnika koji deluju u uslovima razdvojene porodice su mnogo manji od onih koji funkcionišu u okruženju dobrih porodičnih prilika.
Druga svrha ovog sporazuma je da pomenutom krugu lica ograniče privilegije i imunitete u obimu u kojem su vezani za bavljenje plaćenih delatnosti, a koja bi im inače pripadala prema Bečkoj konvenciji o diplomatskim odnosima iz 1961. godine i prema odredbama Bečke konvencije o konzularnim odnosima iz aprila 1963. godine.
Naime, ova lica neće uživati imunitet od građansko-pravnog i upravnog postupka u vezi sa svim pitanjima koja proističu iz tako zasnovanog radnog odnosa koji bi prema ovim konvencijama uživala. Sporazumom se ne uskraćuje imunitet od krivičnog sudstva koje članovi porodica uživaju prema navedenim konvencijama, već se država imenovanja obavezuje da će ozbiljno razmotriti svaki pismeni zahtev koji podnose država prijema za odricanje od ovog imuniteta.
Postupak zapošljavanja članova porodica, osoblja diplomatsko konzularnog predstavništva u odnosu na postupak zapošljavanja drugih stranaca na osnovu ovog sporazuma se razlikuje u tom smislu što protokol Ministarstva spoljnih poslova države prijema na zahtev diplomatsko konzularnog predstavništva države imenovanja, nakon sprovedene procedure izdaje prethodno odobrenje za zapošljavanje članova porodice.
Na osnovu ovog sporazuma članovi porodice, osoblja diplomatsko konzularnog predstavništva države imenovanja, zaposleni u državi prijema potpadaju pod režim socijalnog osiguranja države prijema, a takođe u toj državi su i u obavezi da plaćaju sve poreze na prihod ostvaren po osnovu posla koji obavljaju u skladu sa sporazumom.
Do sada imamo osam zaključenih ugovora od kojih su četiri na snazi. U pripremi je još sedam, odnosno sa sedam država još sedam ovakvih sporazuma. Troškovi su minimalni, odnosno ih nema. Kao što sam već i spomenula, nažalost, nema mnogo ovakvih potpisanih sporazuma. Ovi sporazumi, konkretno, sa Republikom Slovenijom i državom Izraelom se smatraju značajnim napretkom u diplomatskim odnosima dve zemlje.
Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, Zakon o javnim nabavkama novi je značajan korak u odnosu na postojeći. On je veoma detaljan i uvođenjem novina značajno se sprečava korupcija i ojačava konkurencija. Predviđene su brojne mere kojima bi se ublažile ili otklonili postojeći nedostaci, kao što je neopravdana primena pregovaračkog postupka bez objavljivanja javnog poziva, netransparentne male nabavke, sprovođenje nabavki bez primene Zakona o javnim nabavkama iako za to ne postoje uslovi.
Ovim zakonom se daju šira ovlašćenja DRI, Agenciji za borbu protiv korupcije, Upravi za javne nabavke i Komisiji za zaštitu prava ponuđača. Tri osnovna i najvažnija koraka u sprovođenju, ispravnom sprovođenju javnih nabavki jesu pre svega izvršiti pravilnu procenu vrednosti javne nabavke u planu nabavki za tekuću godinu, zatim, omogućiti maksimalnu transparentnost postupka i sprovoditi rigoroznu kontrolu javnih nabavki. Izuzetno je važno da se pravilno proceni vrednost javne nabavke na godišnjem nivou. Ukoliko se vrednost javne nabavke iz neznanja ili namerno višestruko proceni u odnosu na tržišnu cenu, stvara se prostor za odlivanje sredstava i mogućnost korupcije. Drugim rečima, ako je procenjena vrednost u skladu sa tržišnom cenom, ma koliko da se favorizuje neki ponuđač, nemoguće je bezočno odlivanje ogromnih sredstava.
Svaku pojedinačnu nabavku i njenu vrednost treba da sadrži plan nabavke za tekuću godinu, koji se sastoji od plana javnih nabavki i plana nabavki na koji se zakon ne primenjuje. Novim zakonom o javnim nabavkama detaljnije se određuje sadržaj plana nabavke, zahteva se da naručilac navede razloge i opravdanost svake pojedinačne nabavke, način procenjivanja vrednosti i način ispitivanja istraživanja tržišta, kao i odgovornost za planiranje. Formu i sadržaj plana nabavke i izveštaja o njegovom izvršenju bliže uređuje Uprava za javne nabavke. Naručilac je dužan da dostavi plan u elektronskom obliku Upravi za javne nabavke i DRI.
Naručilac u planu posebno navodi ukoliko vrši nabavku preko tela za centralizovane nabavke. To je delimično novina u ovom zakonu o javnim nabavkama i njenom primenom se takođe ostvaruju značajne uštede. Centralizovane nabavke sprovodi Uprava za zajedničke poslove i u njenom domenu je pre svega nabavka potrošnih dobara, dobara koja su standardizovana i usluga koja se ponavljaju a nisu specifična. U planu se navodi odredba Zakona o javnim nabavkama na koje se on ne primenjuje. Znači, novina ovog zakona je uvođenje u zakonske okvire nabavke koje se do sada nisu primenjivale, odnosno sprovodile bez primene zakona, kao što su nabavke koje se finansiraju iz inostranih kredita, kupovina i zakup nepokretnosti, odnosno tzv. poverljive nabavke.
U novom zakonu je značajno povećana javnost i transparentnost postupka u odnosu na postojeći, što automatski povećava konkurenciju, a i smanjeni su troškovi oglašavanja. Samo neki oglasi se oglašavaju u "Službenom glasniku", a ostali na portalu javnih nabavki i internet stanici.
Postupci u kojima je bilo najmanje transparentnosti i najmanje konkurencije, jer su pregovarački postupci bez objavljivanja javnog poziva i postupak javne nabavke male vrednosti.
Kod pregovaračkog postupka, bez objavljivanja javnog poziva, uvodi se prethodna kontrola Uprave za javne nabavke. Naručilac je dužan da pre pokretanja pregovaračkog postupka, traži od Uprave mišljenje. Tek po donošenju pozitivnog mišljenja, onda kreće obaveštavanje o pregovaračkom postupku. Ovo mišljenje, samo u slučaju hitnih javnih nabavki se izostavlja, u slučaju elementarnih nepogoda, kada prosto nemamo vremena da sačekamo od Uprave mišljenje.
Kod postupka javne nabavke malih vrednosti, uvodi se obavezan naručilac, a da pored toga što poziva najmanje tri ponuđača, koji su po njegovim saznanjima sposobni da učestvuju u nabavci. Istovremeno, objavljuje poziv za podnošenje na portalu javnih nabavki i na svojoj internet stanici. Ovim je takođe omogućena velika transparentnost, tako što ponuđači imaju informaciju sa portala i mogu da konkurišu.
Uvode se i fleksibilniji postupci, kao što je konkurentni dijalog. Sa svakim ponuđačem se vodi dijalog, on može da ide u više faza i kada se nađe najbolje rešenje, onda se sprovodi javna nabavka, ali se čeka saglasnost od Uprave za javne nabavke. Ovo je takođe veoma transparentno i može da donese velike rezultate.
E, sad, povećana transparentnost se ogleda i u komunikaciji zaposlenih na poslovima javnih nabavki, kao i u komunikaciji između zaposlenih i ponuđača, kada se prosto čitava ta prepiska vodi elektronskim putem ili pisanim putem. Ukoliko postoji negde prostora za korupciju, ona će biti zabeležena.
Takođe je novina ovog zakona i spisak naručilaca. Pored jasne definicije pojma "naručilaca", odnosno subjekta koji moraju da primenjuju ovaj zakon o javnim nabavkama, neki od njih se ne pridržavaju toga. Zbog toga, ovakav spisak je uvek dostupan i poverljiv od strane svih građana. Prosto, građani mogu da vide ko su ta lica koja sprovode javne nabavke.
Novi zakon takođe uvodi i registar ponuđača. Predviđeno je APR, odnosno Agencijom za privredne registre, da se vodi registar ponuđača, koji ispunjavaju obavezne uslove za učešće u postupku. Ovaj registar se ažurira na mesečnom nivou i samim tim i ponuđačima je daleko lakše učešće, s obzirom da nema glomazne dokumentacije, već naručilac ako želi da proveri ponuđača, prosto, ode na zvanični sajt APR.
Takođe je zanimljivo da je u novi zakon navedeno i izveštavanje ponuđača, odnosno, ako ima puno odbijenih, ako su skoro svi odbijeni, oni imaju mogućnost da razgovaraju sa članovima komisije, da vide koji su razlozi njihovog odbijanja i kako je do toga došlo, kako bi se spremili za neke od budućih tendera.
Treba naglasiti da su posebno regulisane nabavke u oblasti odbrane i bezbednosti. One se sprovode kao javne nabavke, što ranije nije bilo tako transparentno. Sada se isto nalaze u sistemu javnih nabavki, osim u nekim veoma poverljivim nabavkama.
Znači, kontrolu u javnim nabavkama ne treba posebno objašnjavati. Kao što je i pomenuto, jedna od prvih mera uvedenih jeste prethodna kontrola Uprave za
javne nabavke, kod pregovaračkog postupka bez objavljivanja javnog poziva. Kod tog pregovaračkog postupka, bez objavljivanja javnog poziva, odnosno ovom prethodnom kontrolom se traži od Uprave mišljenje, a takođe je slično i sa konkurentnim dijalogom, gde treba da se od Uprave pribavi saglasnost i tek onda da se sprovode nabavke.
U novom zakonu o javnim nabavkama se predviđa i obaveza naručioca da donese akt kojim se bliže određuje postupak javne nabavke, naročito kod planiranja nabavki i kontrole javnih nabavki, praćenja izvršenja ugovora. Sadržinu ovog akta određuje Uprava za javne nabavke, a naručilac kod koga vrednost javnih nabavki prelazi milijardu dinara na godišnjem nivou, je dužan da obrazuje i posebnu službu za kontrolu javnih nabavki.
U slučaju kada naručilac sprovodi postupak javne nabavke, koja je veća od 700 miliona dinara, postupak je dužan da sprovodi građanski nadzornik. To je lice koje ima društveni ugled i njegovo imenovanje bliže uređuje Uprava za javne nabavke. Takođe se uvodi zaštita lica koja prijave korupciju, što je veoma važno. To su lica koja su zaposlena na poslovima javnih nabavki. Ukoliko oni prijave korupciju u dobroj veri, oni ne mogu biti otpušteni niti premešteni na drugo radno mesto.
Takođe, šta treba reći, ukoliko ponuđač, odnosno zainteresovano lice u postupku javne nabavke povredi konkurenciju, postoji Komisija za zaštitu konkurencije koja može izreći zabranu ovom ponuđaču učešća u postupku javne nabavke do dve godine.
Ono što treba posebno istaći, da su ovim zakonom pooštrene kaznene odredbe i da zastarelost gonjenja za prekršaje je produžena na tri godine od dana načinjenog prekršaja, što je ranije bio slučaj do godinu dana.
Srpska napredna stranka će naravno pozitivno prihvatiti ovaj zakon u danu za glasanje, glasaće za njega. Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, evo nekoliko reči o kandidatima za izbor na funkciju viceguvernera. Pre svega smatram da su predloženi kandidati predloženi na osnovu njihovih vrhunskih referenci. Veoma sa zalažu za očuvanje nezavisnosti i samostalnost NBS i pre svega su predloženi zbog svoje stručnosti i bankarsko-finansijskog iskustva.
Nezavisnost NBS se može definisati ili predstaviti kao njena sloboda da vodi diskrecionu monetarnu politiku Srbije u celosti. Ako pak monetarnu politiku Srbije shvatimo i definišemo kao efektivno korišćenje kontrole nad emisijom dinara u određenju i funkcijama prometnog i platežnog sredstva, tad NBS, odnosno njen guverner i viceguverneri imaju srazmerno veliku ulogu u procesu utvrđivanja količine dinara u opticaju unutar državnih i carinskih granica Srbije.
Nezavisnost NBS je izvesna i stvarna sloboda, te izuzetne važne društvene ustanove u odnosu na Vladu Srbije i zakonodavnu vlast Srbije. Bitne su dve komponente nezavisnosti NBS, pre svega ciljna nezavisnost, koja podrazumeva njenu slobodu da određuje ciljeve monetarne politike i njeno pravo da iznalazi instrumente radi ostvarivanja najvažnijih ciljeva monetarne politike.
Smatram da su predloženi viceguverneri pre svega kompetentni, kao što sam već pomenula i imamo svi pred sobom njihove biografije, iz kojih se vidi da su svo troje magistrirali na Ekonomskom fakultetu u Beogradu iz oblasti koje su bitne za rad u Centralnoj banci, a gospođa Dragutinović je i doktor ekonomskih nauka, a i profesor na njenom matičnom fakultetu.
Ima zavidna iskustva u makroekonometrijskom modeliranju privrede u celosti, a i u modeliranju, odnosno verodostojnim predviđanjima empirijskih stopa inflacije, cena najvažnijih roba i proizvodnih usluga.
Sve troje se služe svetskim jezicima i imaju iskustva u međunarodnim komunikacijama u svetu finansija, što je veoma važno za nas. Treba posebno naglasiti da su njih troje, saglasno zakonskoj proceduri, prihvatili kandidaturu za izbor na funkciju viceguvernera i tim činom, po mom vlastitom uverenju, su još jednom iskazali samosvest i spremnost da obavljaju tako važne društvene i državne poslove u ovako složenoj privrednoj i finansijskoj situaciji zemlje.
Naposletku izražavam lično uverenje da će gospođa Tabaković, predloženi vice guverneri i njihovi kompetentni savetnici učiniti sve što je potrebno da Narodna banka Srbije dalje deluje kao poslednji izvor gotovog novca, a i poslednje utočište različitih kreditnih odnosa i oblika kreditnog novca, a ne samo kao puki neomonetarni emitent, odnosno kreator takozvanog primarnog novca. To je već složena stvar, o kojoj će se voditi rasprava u javnom mnjenju, naravno, u Fiskalnom savetu i pre svega u ovom domu. Hvala.