Hvala puno.
Želela bih da odgovorim vezano za deponiju u Sjenici, dakle što je i kolega poslanik Tandir isto pitao. Moram da kažem da je trenutno projektovanje u toku za zatvaranje nesanitarne deponije u Sjenici, i krajem novembra ćemo izabrati izvođača, odnosno završiće se procedura javne nabavke.
Takođe bih želela da vas izvestim vezano za opštine koje ste pominjali. Kao što je rekao ministar finansija, moram još jednom da istaknem, pre svega ono što je važno u Bujanovcu, što smo očistili „Svetlost“ Bujanovac, istorijski otpad. To je izuzetno važno sa stanovišta zaštite životne sredine, jer svakako je to uticalo na kvalitet i vazduha, i vode, i zemlje, bilo je i nekoliko stotina tona raznog otpada, iznosilo se cisternama preko 20 dana, i konačno je ta lokacija očišćena u nulu. To je ono što je izuzetno važno pomenuti.
Kada govorimo o Tutinu, takođe bih želela da kažem da je trenutno projektovanje u toku za Regionalni centar Tutin, Novi Pazar i Raška. Dakle, to je ono što pratimo svakodnevno, sredstva su prebačena, raspisana je nabavka i trenutno se radi na izradi projekta nakon što je izabran izvođač.
Kao što smo i rekli vezano za Medveđu, četiri deponije za milion i po dinara su očišćene. Takođe imamo i dokaze, izveštaje za to. Molim stanovnike ovom prilikom da ne naprave opet deponije na tim lokacijama koje smo već uspešno očistili svi zajedničkim snagama, 130 kanti i 120 kontejnera je dato Bujanovcu.
Samo bih sada iskoristila priliku, imamo još mnogo projekata stvarno, ali i ja bih bila srećnija da nam se opštine više obraćaju.
Dakle, i vi i vašim uticajem, naravno, ovo važi za sve poslanike širom Srbije, ko god može da razgovara sa jedinicama lokalne samouprave iz kojih dolaze, da se pripreme za konkurse. Dakle, opet u februaru puštamo konkurs. Možda bude bio i krajem januara, samo ćemo videti, naravno, da nakon praznika svih novogodišnjih što pre to raspišemo, za pošumljavanje, zamenu kotlarnica, sanaciju deponija i zemljišta i sve ono što smo radili u ovoj godini.
Dakle, mi smo i čišćenje i deponija davali upravo preko konkursa. Ko ima spreman projekat da kandiduje, mi ćemo svakako to proceniti, odnosno komisija i odobriti sredstva, stoga molim opštine da pripremaju projekte za zamenu kotlarnica u školama, bolnicama i svim drugim javnim institucijama, gradskim toplanama, a takođe da pomognemo tom subvencijom i stanovništvu, odnosno individualnim domaćinstvima.
Nastavićemo da radimo zajednički. Kada završimo projektovanje deponije u Sjenici videćemo koja vrednost zatvaranja same deponije, a svakako će Sjenica gravitirati transfer stanici u Novoj Varoši i tamo regionalnom centru koji će početi sa izgradnjom u 2022. godini.
Stoga, još jednom sve molim da prate konkurse i da aktivno učestvuju i ostavićemo sredstva za sve ekološke projekte koji su neophodni u tim opštinama. Vi danas imate preko 70 opština u kojima se odvija barem jedan ekološki projekat i to ćemo se zalagati svi zajedno da i sledeće godine bude tako i u još većem broju opština.
Hvala vam.

Hvala, predsedavajući Narodne skupštine.
Poštovani narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, pred vama se danas nalazi Predlog zakona o biocidnim proizvodima.
Biocidni proizvodi su hemikalije koje suzbijaju organizme štetne za zdravlje ljudi i životinja ili organizme koji mogu da izazovu štetu na materijalima i proizvodima. Takvi proizvodi zbog svojih svojstava predstavljaju rizik za zdravlje ljudi i životinja, kao i za životnu sredinu. Zato su neophodna stroga pravila i procedure za procenu biocidnog proizvoda kako bi se utvrdilo da li je taj proizvod bezbedan za upotrebu. Ukoliko se proceni da je rizik koji biocidni proizvod predstavlja prihvatljiv, Ministarstvo zaštite životne sredine odobrava korišćenje i dostupnost proizvoda na tržištu.
Važeći zakon koji uređuje biocidne proizvode je donet 2009. godine i usklađen je sa Direktivom 98/8 EZ o stavljanju biocidnih proizvoda na tržište u meri u kojoj je to bilo opravdano i izvodljivo za Srbiju kao zemlju kandidata za pristupanje EU. Zahtevi koji su preuzeti nisu uslovljeni članstvom. Direktiva je stavljena van snage 2012. godine kada je Evropska komisija donela Uredbu o dostupnosti na tržištu i korišćenju biocidnih proizvoda. Uredbom su uvedeni i novi instrumenti i zahtevi koji omogućuju bolje upravljanje biocidnim proizvodima.
Osnovni cilj novog Zakona o biocidnim proizvodima jeste zaštita zdravlja ljudi, zdravlja životinja i životne sredine, održavanje i promocija konkurentnosti i naše industrije i priprema za poslovanje u okviru jedinstvenog tržišta EU, kao i poboljšanja transparentnosti.
Kada govorimo o evropskim integracijama i približavanju evropskom zakonodavstvu, situacija u oblasti hemikalija i biocidnih proizvoda se suštinski razlikuje u odnosu na druge sektore životne sredine. Hemikalije i biocidni proizvodi su uređeni uredbama koje se direktno primenjuju u svim državama članicama EU, a propisi kojima se uređuju ne odnose se samo na zaštitu zdravlja ljudi i životnu sredinu, već i na trgovinsku razmenu.
Novi Zakon o biocidnim proizvodima izrađen je kako bi se propisi u Srbiji usaglasili za zahtevima Uredbe o biocidnim proizvodima, a uvažavajući stav Evropske komisije iznet uz „klining izveštaj“ za Poglavlje 27 gde Republika Srbija treba da uskladi zakonodavstvo sa Uredbom o biocidnim proizvodima.
Potpuna harmonizacija sa Uredbom o biocidnim proizvodima nije moguća. Međutim, Predlogom zakona postignuta je maksimalna moguća usklađenost sa politikom i propisima EU u oblasti biocidnih proizvoda, dok se istovremeno uklanjaju nepotrebne prepreke u trgovini biocidnim proizvodima i tretiranim proizvodima.
Usaglašavanje sistema upravljanja biocidnim proizvodima sa pravnim tekovinama EU doprinosi boljoj zaštiti zdravlja ljudi, zdravlja životinja i životne sredine, obezbeđuje da nje na tržištu Srbije čine dostupnim samo biocidni proizvodi čije je korišćenje bezbedno i unapređuje trgovinsku razmenu.
Novim predlogom Zakona o biocidnim proizvodima uvode se i nova pravila za dostupnost na tržištu, korišćenje biocidnih proizvoda i tretiranih proizvoda. Predlog se zasniva na načelu predostrožnosti kojim se obezbeđuje visok nivo zaštite zdravlja i životne sredine, a naročito zaštita osetljivih grupa.
Preventivni pristup o upravljanju biocidnim proizvodima stavlja akcenat na procenu i odobravanje biocidnog proizvoda za predviđeni način korišćenja, kao i na informisanje korisnika o opasnostima biocidnim proizvodima i merama predostrožnosti za bezbedno korišćenje, putem obeležavanja na etiketi, uputstva za upotrebu i bezbednosnog lista. Na taj način se osigurava da na tržištu Republike Srbije budu i dostupni samo biocidni proizvodi koji nemaju štetne efekte na zdravlje ljudi i životinja ili neprihvatljive efekte na životnu sredinu.
Donošenjem predloženog Zakona o biocidnim proizvodima, ostvarujemo sledeće benefite: unapređujemo kontrolu dostupnosti na tržištu i korišćenja biocidnih proizvoda, obezbeđujemo da se na tržištu Republike Srbije čine dostupnim ne samo biocidni proizvodi čije je korišćenje bezbedno, doprinosimo boljoj zaštiti zdravlja ljudi, životinja i životne sredine, stvaramo uslove da se poboljša trgovina biocidnim i tretiranim proizvodima sa zemljama EU i drugim zemljama uz uklanjanje nepotrebnih trgovinskih barijera, obezbeđujemo adekvatnu pripremu nadležnog organa za upravljanje biocidnim proizvodima za sprovođenje uredbe o biocidnim proizvodima nakon pristupanje EU, kao industrije za primenu zahteva i nastavak poslovanja u skladu sa pravilima jedinstvenog evropskog tržišta, što je od suštinskog značaja za našu ekonomiju.
Pored toga, donošenjem ovog Zakona o biocidnim proizvodima, potvrđuje se spremnost Republike Srbije da se unapredi sistem upravljanja biocidnim proizvodima i da svoju politiku u ovoj oblasti uskladi sa politikom i propisima EU, što je važno za napredak pregovora o pristupanju.
Poštovani poslanici, verujem da ćemo imati konstruktivnu raspravu o ovom predlogu zakona, a evo sledeće šta se nalazi takođe pred vama, jeste i Nacrt predloga izmene Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja, i jedan je od zakona od značaja za životnu sredinu i zdravlje građana.
Cilj donošenja ove izmene zakona je usklađivanje u oblasti donošenja integrisanih dozvola kako bi ista bila u skladu sa Direktivom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine 2008/1ES, koja propisuje obavezu pribavljanja integrisane dozvole. U narednom periodu predstoji nam i potpuno usklađivanje sa direktivom o industrijskim emisijama.
Predložen je i novi rok za izdavanje integrisanih dozvola za postojeća postrojenja i aktivnosti 31. decembar 2024. godine, s obzirom da je stari rok istekao 31. decembra 2020. godine. Rok se pomera usled sprečenosti operatera da svoje zahteve kompletiraju, s obzirom na složenost celokupne procedure. Potrebne su dozvole različitih nadležnih organa kako bi se priložio kompletan zahtev.
Takođe, predloženo je da se umesto saglasni na procenu opasnosti od udesa za nova postrojenja, prilaže saglasnost, odgovarajući dokument iz oblasti zaštite od velikog hemijskog udesa, a postojeća postrojenja umesto procena opasnosti od udesa prilaže saglasnost na odgovarajuću dokumentaciju u skladu sa propisima kojima se uređuje i zaštita od velikog hemijskog udesa.
Ove promene su samo terminološke, ali takođe i sadržaj dokumentacije koje se prilaže u zahtev se ne menja i ne postoji nova procedura. Promena je neophodna kako bi se na pravi način kontrolisala „ajpi pisi“ postrojenja koja spadaju u najveće zagađivače i kako bi se pratio njihov rad i isti usaglasio se standardima EU.
Predložena promena će imati obostrani pozitivan uticaj na operatere pre svega za koje se izdaje integrisana dozvola, a koji će imati dovoljno vremena za pribavljanje potrebne dokumentacije koja se podnosi uz zahtev za izdavanje integrisane dozvole, ali i na nadležne organe za izdavanje integrisane dozvole, jer će sa novim rokom nadležnom organu obezbediti racionalan i opravdan period koji je potreban za izdavanje ove dozvole.
Samim tim posledično se obezbeđuje i pozitivan uticaj na životnu sredinu, kao i na kvalitet i na strukturu celokupnog ekosistema, kvalitet vode, vazduha, zemljišta, očuvanje bio-diverziteta, zaštita flore i faune i genetičkog diverziteta, ušteda privrednih resursa, energetska efikasnost i zaštita od buke i vibracija.
S obzirom da se oko izmena ova dva člana zakona vodi već nekoliko dana polemika u medijima, ja bih samo želela još preciznije da pojasnim iz kog razloga ovaj zakon nije potreban bio da ide na javnu raspravu, dakle, menjamo samo dva člana od toga je jedan član produženje roka.
Ja moram da se osvrnem i na početak kada je zakon donesen, znači, usvojen 2004. godine, a zatim izmene i dopune zakona 2015. godine, kada je rok za izdavanje integrisanih dozvola bio 31. decembar 2020. godine, koji je istekao.
Godine 2018. je urađena lista postrojenja i utvrđeno je, da je 227 postojećih takozvanih „ajpi pisi“ i postrojenja u energetskom sektoru, sektoru proizvodnje i prerade metala, mineralnoj industriji, hemijskoj industriji, sektoru upravljanja otpadom i ostalim aktivnostima upravo na ovoj listi. Ova lista će biti još dodatno ažurirana.
Moram da vas podsetim da od ukupno 46 izdatih integrisanih dozvola od strane republičkih, pokrajinskih i lokalnih organa, 39 je izdato u periodu od 2014. godine do danas, dok je za pet dozvola koje su izdate 2011. i 2012. godine urađena revizija. Isto tako da vas podsetim da od 2004. do 2011. godine nijedna nije izdata.
Budući da je u postojećem zakonu iz 2015. godine rok za izdavanje integrisanih dozvola istekao zaključno sa prošlom godinom, Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, propisan je rok 31. decembar 2014. godine kako bi operateri imali dovoljno vremena da se usklade. Naravno, mi ćemo kao ministarstvo, donoseći posebne pravilnike napraviti čitavu dinamiku šta je to što je neophodno da operater uradi iz godine u godinu, kako bi do 2024. godine pribavio integrisanu dozvolu.
Nadam se da ćemo imati konstruktivnu raspravu vezao i za ove izmene članova i za pomeranje rokova, da će te do razumeti i svakako se nadam da ćete u danu za glasanje usvojiti ove predloge zakona. Hvala.

Poštovani narodi poslaniče, jutros kada je bio termin predviđen za postavljanje pitanja, takođe ste pominjali Niš, i svakako ćemo vam dostaviti i odgovore, ali i moja obaveza je sada da vam odgovorim, vezano za budžet.
Kao što znate, budžet je za sledeću godinu skoro i duplo uvećan. Ovo je prioritet Vlade Republike Srbije, jedan od prioriteta i Ministarstvo će se truditi da sve ono što je neophodno da upravo sprovede i sledećoj godini, kada govorimo i zaštiti i vode i vazduha i zemlje.
Moram da vam kažem da je nama i ove godine bio dovoljan budžet, naravno, da nikad nije dosta i da uvek imamo svi zamerki, i da će uvek biti malo kada govorimo o ovoj temi, pošto nam je potrebno i vreme, pored naravno, sredstava, koja odvajamo.
Moram da vam kažem za Niš, da se javo na nekoliko konkursa, ukupno 15,64 miliona dinara. Dakle, imali su konkurs za pošumljavanje, 3,64 miliona dinara, 252 sadnice, u nekoliko opština u gradu Nišu. Ono što je još važnije jeste individualna ložišta, o kojima ste takođe pričali. Moram da vam kažem, i da vas zamolim sve, da isto svojim uticajem i svojim mogućnostima naravno, svakodnevno sa ove govornice podignemo zajedno svest građana. Pošto, evo, šta se dogodilo sa konkursom u Nišu, on naime, i dalje traje za individualna ložišta.
U prvom pozivu se nije javio dovoljan broj građana. Mi sada pričamo kako treba da ostavimo i veća sredstva i kako treba svi da obratimo pažnju, a dođemo u situaciju da nam se javi jedna trećina građana, odnosno jedna trećina po nekoj razmeri, koja mogu da koriste ta sredstva. Evo i sada konkurs traje, obnovljen je do 22. novembra. Molim vas, da razgovarate sa ljudima da se oni jave i da iskoriste tu subvenciju države, kako bi svakako, oni živeli u zdravijoj i čistijoj životnoj sredini.
Takođe, bila sam pre nekoliko dana u Nišu, istorijski otpad, čišćenje istorijskog otpada. Dakle, Elektroindustrija Niš, elektroindustrija komponente, ono što nije čišćeno ni decenijama unazad, i što je predstavljalo ozbiljan rizik za građane. Mi sada to čistimo. Skroz čistimo sve vrste otpada, uz inspekcijski nadzor, inspekcijski zapisnik na kraju gde je očišćeno sve u nulu.
To je ono što je važno, kada govorimo o aero zagađenju. Takođe, sam pričala sa gradonačelnicom, vezano za zgradu rektorata u Nišu, koja se nalazi u centru grada, i predstavlja velikog zagađivača, da razgovarate svi zajedno sa rukovodstvom i da se oni na sledećem konkursu koji bude u Ministarstvu početkom godine, jave zajedno sa jedinicom lokalne samouprave. D
Dakle, ima rešenja, ali isto tako mi moramo da imamo i spremne projekte i da budemo aktivni, da se javljamo i da se borimo da osvojimo dodatna sredstva, odnosno subvenciju. Zato vas molim, pre svega za građane, da iskoristimo ovu mogućnost da zamenimo individualna i ložišta. Moram da vas podsetim da mi to radimo, da menjamo i kotlarnicu potpuno u gradu Valjevu, Kosjeriću, Kragujevcu. To ste mogli da vidite. U Novom Pazaru je već zamenjena.
Dakle, u 38 jedinica lokalne samouprave širom Srbije smo to već uradili, a negde su upravo radovi u toku. Svakako da smo za sledeću godinu ostavili još više sredstava na toj poziciji kao jedan pokazatelj da su jedinice lokalne samouprave dobro reagovale. Ovo sa Nišom, je jedan izuzetak, ali generalno, svi spremaju projekte i javljaće se da iskoriste tu mogućnosti. Za pošumljavanje, upravo sezona sadnje sada kreće, tako da očekujemo u narednih mesec dana da pošumimo sve one opštine koje to još nisu učinile. Naime, 150. hiljada sadnica će biti putem konkursa podeljeno širom Srbije.
Još jednom da naglasim da čišćenje istorijskog otpada je takođe izuzetno znači u suzbijanju aero zagađenja i zagađenja vode i zemlje i da ćemo nastaviti i sledeće godine da odvajamo sredstva sa sve ono što je neophodno, i što nam opštine i gradovi budu kandidovali kao svoje projekte koji su potrebni za bolji život svih građana. Hvala vam.

Svakako vezano za „Rio Tinto“, već nekoliko puta smo izlazili sa tim u javnost. Dakle, ne treba da imate bilo kakvu lošu nameru ili, ne daj Bože, to što pominjete da je bilo ko korumpiran. Mi smo baš ti koji ne puštamo lako bilo kakvu studiju.
Dakle, pre zvanične studije o zaštiti životne sredine, se radilo na obimu i sadržaju studije. To su sve transparentni dokumenti u kojima učestvuje javnost izuzetno baš zbog interesovanja za tu temu i sve ono što je smisleno i pravno utemeljeno, mi prihvatamo sve te sugestije.
Dakle, nakon obima i sadržaja na koji smo imali određene primedbe, tek onda kompanija izrađuje studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, i to smo već mnogo puta rekli, i ta studija kada bude predata od njihove strane, takođe će biti transparentna i biće predmet za razgovor.
Ono što ste pominjali sada da je sve na bazi pretpostavke oko zagađivanja vode, zemlje, oko postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, da li ih imaju ili nemaju, mi ćemo sve to kroz studiju utvrditi.
Dakle, ne možemo da osuđujemo unapred projekat, ne možemo da govorimo o negativnom uticaju na životnu sredinu, sve do trenutka dok ne budemo imali, dakle, studiju o kojoj možemo da razgovaramo.
Ministarstvo za zaštitu životne sredine i čitav tim ljudi koji radi na tome ima svakodnevnu komunikaciju sa predstavnicima kompanije i otvorena su vrata Ministarstva za svakoga, ne samo za Rio Tinto, nego za sve koji žele da se bave privredom, a da može da ima negativan uticaj na životnu sredinu.
Dakle, mi smo tu da damo uputstva i šta je ono što je u skladu sa zakonom.
Dakle, dok god ne budemo imali studiju pred nama, mi ne možemo da baratamo bilo kakvim nivoima zagađenja, pošto ih možda uopšte i neće biti, ali ne možemo nikoga osuđivati i mislim da treba da sačekamo dokumente.
Naravno da su sve oči javnosti uprte i da ne želi niko da radi bilo kakve stvari koje mogu da nanesu štetu na životnu sredinu i na zdravlje ljudi.
Mislim da treba to da sačekamo i da ne treba nikoga unapred da osuđujemo. Dakle, mi pratimo svaki korak. Mislim da ćemo uskoro imati i neke nove informacije, vezano na rešenje, odnosno na taj obim i sadržaj, što je korak pred studiju. Postojale su određene žalbe i sada se po tim žalbama odgovara na administrativnoj komisiji i tek kad se završe sve te procedure, administrativne, onda ćemo moći da damo konačno rešenje na obim i sadržaj studije, što je korak pred studiju, tako da smo i mi dalje na početku, vezano za te procene i zato vas molim da unapred ne osuđujemo projekat i da unapred ne pričamo o zagađenju, bilo da je aero zagađenje, zagađenje zemlje ili vode.
Naravno, da sve ono što treba da poseduje takav jedan ogroman projekat, kada govorite o prečistačima za otpadne vode, mislim da će to sigurno imati i da su to predvideli i da je to najmanje u odnosu na sve ostalo što je predviđeno projektom.
Volela bih da učestvujete u svakom ovom procesu, svi vi koji ste zainteresovani, i koji imate bilo kakvu sumnju, a naravno da učestvuje i što šira javnost, kako bi sve sugestije koje su značajne, mogli da uključimo i uzmemo u obzir.
Hvala vam.

Hvala vam puno.
Naravno u skladu sa vašim pitanjem i da se nadovežem na posvećenost Srbije, kao što je i ministarka Joksimović pričala, kada je zelena agenda u pitanju – mi smo je prihvatili i ministarstvo na čijem sam čelu je koordinator i implementira čitav taj proces zelene agende i veoma smo posvećeni tom procesu.
Sada bih vas izvestila šta je to što je urađeno po stubovima zelene agende i naravno šta je ono što nas čeka pre svega kada govorimo o poglavlju klima, energetika i mobilnost. Važan je i zakon, kao što je ministarka Joksimović rekla, i vi ovde to dobro znate jer ste aktivno učestovali pri njegovom donošenju i u raspravi, Zakon o klimatskim promenama i nama je izuzetno važan dokument. U skladu sa zakonom formiran je nakon toga i Nacionalni savet za klimatske promene, a izgrađena je i strategija za nisko-ugljenički razvoj, čije usvajanje se čeka. Dakle, intenzivno radimo na tome i naravno da donesemo sva dokumenta koja su nam neophodna.
Kada govorimo o mobilnosti ne mogu da ne pomenem da ove godine takođe je bila na snazi Uredba za subvencije za eko i hibrid vozila i to je ono što je izuzetno značajno. Dakle, i sredstva, to zna dobro i ministar finansija, su bila značajno uvećana u odnosu na prethodnu godinu i veliko izuzetno interesovanje građana je bilo. Ravnomerno je raspoređeno po gradovima i opštinama u Srbiji i to je takođe jedan od važnih načina za podizanje svesti ljudi i o značaju očuvanja životne sredine.
Drugi stub – cirkularna ekonomija, takođe je izuzetno važan. Trenutno se radi na izgradi strateškog dokumenta koji izrađuje Tehnološko-metaloški fakultet, izrada dokumenta sa akcionim planom koji će biti gotov do kraja godine i takođe smo kao država posvećeni održivom razvoju i naravno da prelazimo sa linearnog na cirkularni model kada govorimo o upravljanju otpadom i to će biti takođe izuzetno važno za nas.
Zatim imamo stub – biološka raznovrsnost. Doneli smo Zakon o zaštiti prirode i program zaštite prirode u Republici Srbiji od 2021. do 2023. godine.
Četvrti stub, naravno ono što nas nekako najviše i dotiče i što se najviše i komentariše jeste svakako borba protiv zagađenja vazduha, vode i zemlje.
Kada govorimo o dokumentima koje smo doneli i koji su u izradi, pre svega program o zaštiti vazduha usvojiće se sa akcionim planom do kraja ove godine. Intenzivno radimo na tome. Takođe, strategija o upravljanju otpadom u Republici Srbiji i Zakon o upravljanju otpadom su u izradi. Zaštita od buke u životnoj sredini je dokument koji je već usvojen. Takođe i strategija i zaštite životne sredine je u izgradi.
Intenzivno radimo na donošenju dokumenata i njihovoj harmonizaciji sa zakonima EU. Dakle, timovi u ministarstvu danonoćno rade, naravno i sa stranim partnerima i konsultantima i nadam se da kada donesemo sva ta dokumenta ćemo moći i brže i pravilnije da radimo.
Ono što je važno kada govorimo o četvrtom stubu to je borba protiv zagađenja vazduha, zemlje i vode opet bih pomenula šta je to što je ministarstvo radilo u prethodnom periodu i očekujemo rezultate toga vrlo brzo – pre svega konkursi za suzbijanje aerozagađenja za zamenu kotlarnica u javnim institucijama, putem jedinica lokalne samouprave. Oni su kandidovali svoje projekte gde mogu da pređu na ekološki efikasnije energente i sada je upravo u toku realizacija radova u mnogim gradovima. Tu uvek moram da pomenem da ćemo promeniti gradsku toplanu, kotao u Valjevu, u Kosjeriću, u Novom Pazaru je već to i završeno. Juče sam bila u Kragujevcu, jedan od najvećih projekata čija je realizacija u toku, vredan 18 miliona evra – zamena kotlarnice u gradskoj toplani u Kragujevcu u energetici.
Ono što je još važnije kada govorimo o Kragujevcu jeste i saniranje i zatvaranje deponije pepelišta. Naime, kada se zamene kotlovi pepela više nema i ono na čemu se sada radi jeste da vidimo kako bi poštovali principe cirkularne ekonomije i zapravo videli šta je to što može da se reciklira, taj postojeći pepeo u pepelištu verovatno prema prvim prognozama će se koristiti u izgradnji puteva kao građevinski materijal i uskoro kreće i zatvaranje te deponije.
Ono što je takođe važno da pomenemo, grad Smederevo, takođe gradska kotlarnica, ali isto ništa manje važno su individualna ložišta. Dakle, zamena u domaćinstvima. Ja svaki put koristim priliku da pozovem na saradnju još bolju, jedinice lokalne samouprave da upravo i oni koliko god imaju sredstva ili da predvide sredstva u nekim narednim budžetima da i oni sufinansiraju zamenu u domaćinstvima. To radi već Užice, a naravno i još neki gradovi, ali potrebno je da se svi uključe pošto su takođe veliki zagađivači upravo individualna ložišta.
Pošumljavanje je izuzetno važno. Odvojili smo 100 miliona dinara za pošumljavanje. Kreće uskoro sezona, tako da u novembru mesecu bih volela da svi zajedno sadimo i skrećemo pažnju na to koliko je važno. Kao što je rekao ministar Mali, pre svega i da mu se zahvalim, jer u saradnji sa Ministarstvom finansija je Srbija i prva zemlja u regionu koja je po prvi put emitovala zelene obveznice u visini od milijardu evra i ta sredstva su isključivo namenjena zelenim kapitalnim projektima.
Dakle, u narednom periodu nas čeka izgradnja postrojenja za preradu otpadnih ovda. Ono što je preduslov za to jeste kanalizaciona mreža širom Srbije koja mahom nedostaje u mnogim opštinama, stoga i ne možemo da krenemo da gradimo postrojenja, jer ipak moramo pre toga da isprojektujemo i da izgradimo nedostajuću kanalizaciju. Regionalni i reciklažni centri, dakle zatvaranje nesanitarnih deponija koje su mnoge opštine i gradovi koristili više decenija. Prerada i reciklaža otpada, kao izuzetno važna, ulaganje u obnovljive izvore energije, očuvanje biodiverziteta, prevencija od zagađenja. Tako da svakako ćemo tu milijardu iskoristiti na najbolji moguć način, jer neophodna su još veća ulaganja.
Ono što je takođe važno, a što radi Ministarstvo gde nas čekaju velika ulaganja i potreba su velika sredstva koja i nemamo u ovom trenutku, ali smo počeli već da rešavamo. to je problem istorijskog otpada. Istorijski otpad je nastao u fabrikama u stečaju ili privatizaciji još 2000-ih godina i vi tačno kad odete na te lokacije vidite kakav je u prethodnom periodu bio i nemar i na šta liče te zatvorene fabrike u kojima je ostao samo otpad koji je poguban za životnu sredinu i predstavlja prave ekološke katastrofe, bilo da govorimo o zagađenju zemlje, vode ili vazduha. Dakle, čak i ako je čuvan propisno, ta ambalaža je za ovaj vremenski faktor već korodirala, popucala i taj otpad se razliva, jer mahom govorimo o opasnom otpadu.
Stoga, u narednom periodu ćemo puno fabrika očistiti, to je pre svega i obaveza i države, i svakako je takođe jedna stvar koja značajno ugrožava životnu sredinu i na šta su nam građani i predstavnici jedinica lokalne samouprave stalno ukazivali. Tako da smo krenuli i u borbu sa tim.
Naravno sve ono što znate i što smo već razgovarali na tu temu i što komuniciramo u javnosti, jeste zatvaranje deponija. Ono što je važno da bi mi zatvorili deponije na kojima je nepravilno odlagan otpad više decenija i da bi uspeli da se izborimo sa tim požarima na deponijama, jer nekad se dogodi da i ugasimo požar ili da ga teško gasimo, da on i dalje tinja, a da mi ne možemo u potpunosti da zatvorimo tu deponiju pošto nemamo drugu lokaciju gde bi građani te opštine, odnosno njihova javna preduzeća odlagali otpad.
Stoga je izuzetno važno, i to koristim svaku priliku da napomenem osam regionalnih centara, koje ćemo graditi sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj. Dakle, kreće gradnja, odnosno kreće izbor za izvođača radova, već početkom sledeće godine u četiri regionalna centra.
Dakle, kad govorimo osam regionalnih centara, 50 opština će gravitirati ka tome, naravno da je to tek početak, ali da će to značajno promeniti nabolje ekološku sliku Srbije i da je problem čvrstog otpada u našoj zemlji jedan od najvećih problema definitivno.
Još jednom da podvučem, pošto se ovih dana priča o aerozagađenju intenzivno. Dakle, mi problem sa vazduhom, aerozagađenjem ne možemo da rešimo u danu, to su dugački procesi, procesi koji izuzetno koštaju, ali smo posvećeni tome i upravo smo prepoznali takođe taj problem i rešavamo jedan po jedan grad, jednu po jednu školu, vrtić, bolnicu, gde god postoje ti energenti koji više nisu ekološki prihvatljivi. Dakle, nikada nisu ni bili, pokušavamo to da rešimo.
Dakle, ne može kvalitet vazduha da se poboljša u danu, niko nema čarobni štapić i svi mi moramo da uložimo napore da bi to rešili, a država pokazuje odgovornost i pokazuje takođe i ova Vlada i predsednica Vlade, koja stalno ističe i zaštitu životne sredine kao jedan od prioriteta, o tome govori naravno i povećanje budžeta, tako da se svakako trudimo, ali nam je potrebno i podizanje svesti svih nas, a i jednostavno ova tema mora sve da nas ujedini, a ne da nas razdvaja i da gledamo ko je kriv pošto svakako su krivi oni u prošlosti koji pre nas ništa nisu uradili, a sada su prvi kada treba da se kritikuje, ali jednostavno moramo da zajedničkim snagama to rešavamo. Pitanje kvaliteta vazduha je takođe jedno od najvažnijih i kada donesemo program kvaliteta vazduha za Republiku Srbiju do kraja godine, imaćemo jasne smernice. Do tada menjamo kotlarnice, idemo na prihvatljivije ekološke energente. Hvala.

Hvala, poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, pred vama je danas još jedan važan zakon od značaja za životnu sredinu i zdravlje građana Predlog zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini. Cilj donošenja novog zakona je potpuno usklađivanje ove oblasti sa Direktivom 2002/49 EZ Evropskog parlamenta i Saveta o proceni upravljanju bukom u životnoj sredini.
Prenošenje Direktive planirano je usvajanjem Predloga zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini i izmenama podzakonskih akata. Potpuna usklađenost biće postignuta usvajanjem pravilnika koji će preneti ili će se pozvati na Direktivu EU 2015/996 o utvrđivanju zajedničkih metoda za procenu buke, koja stavlja van snage i izmenjuje prilog dva Direktive 2002/49 EZ.
Predlogom zakona transponovane su odredbe pomenute Direktive, preciznije je definisano šta je buka u životnoj sredini. Proširena je lista izvora buke, kao i nadležnih organa za izradu strateških karata buke i akcionih planova.
Takođe, predlogom ovog zakona uređuju se subjekti zaštite od buke, mere i uslovi zaštite, pristup informacijama o buci, nadzor i druga pitanja od značaja za zaštitu životne sredine i zdravlje ljudi.
Predlog zakona sadrži devet poglavlja i bliže propisuje uspostavljanje, održavanje, unapređivanje jedinstvenog sistema zaštite od buke u životnoj sredini na teritoriji Republike Srbije, utvrđivanje i ostvarivanje mera u oblasti zaštite od buke, kako bi se sprečili ili smanjili štetni efekti buke na zdravlje ljudi i životnu sredinu, utvrđivanje graničnih vrednosti buke u životnoj sredini prema akustičkoj zoni, vrsti objekata i/ili osetljivosti populacije, kao i prema vrsti izvora buke, zatim, utvrđivanje stepena izloženosti buci u životnoj sredini putem izrade karata buke u životnoj sredini, na osnovu jedinstvenih indikatora buke i propisanih metoda procene buke u životnoj sredini, usvajanje akcionih planova na osnovu podataka iz karata buke u cilju sprečavanja i smanjenja izloženosti buci, obezbeđivanje pristupa informacijama javnosti o buci i životnoj sredini i efektima buke.
Zbog usaglašavanja sa obavezama iz direktive, promenjene su nadležnosti za izradu strateških karata buke u životnoj sredini i akcionih planova, kao i rokovi za njihovu izradu.
Predlogom zakona popisuje se obaveza za pravna lica koja su upravljači, vlasnici ili koncesionari glavnih železničkih pruga, glavnih puteva, glavnog aerodroma, kao i za jedinice lokalne samouprave koje predstavljaju aglomeracije da izrađuju strateške karte buke i akcione planove za zaštitu od buke u životnoj sredini. Strateške karte buke su osnova za izradu akcionih planova i ujedno i sredstvo za obaveštavanje javnosti i nivou buke u životnoj sredini i njenim štetnim efektima.
U skladu sa Predlogom zakona, strateške karte buke, aglomeracije, glavne puteve, glavne železničke pruge i za glavne aerodrome izradiće se najkasnije do 30. juna 2024. godine i revidirati najkasnije do 30 juna 2027. godine, kako bi se usaglasili sa rokovima u državama EU i kako bi se podaci mogli porediti.
Akcioni planovi zaštite od buke u životnoj sredini doneće se najkasnije godinu dana od usvajanja strateških karata buke.
Jedan od razloga za donošenje novog zakona je i regulisanje problema povišene buke iz ugostiteljskih objekata, koja štetnim dejstvom utiče na zdravlje ljudi i životnu sredinu.
Predloženim zakonom o zaštiti od buke u životnoj sredini, pored ovlašćenih pravnih lica, daje se ovlašćenje i komunalnim milicionarima da mogu da kontrolišu buku poreklom iz ugostiteljskih objekata, etaloniranim uređajima za merenje buke, a u skladu sa odlukom organa jedinica lokalne samouprave.
Takođe se uvodi i obaveza prvog merenja buke, što znači da je pravno lice koje je vlasnik odnosno korisnik izvora buke dužno da pre stavljanja izvora buke u upotrebu obezbedi prvo merenje buke na lokaciji, pribavi izveštaj o merenju buke ovlašćene stručne organizacije, snosi troškove tih merenja i po potrebi sprovede mere zvučne zaštite.
Imajući u vidu materiju koju reguliše, rešenja predložena ovim Predlogom zakona uticaće na poboljšanje kvaliteta života građana, jer će se preduzimanjem odgovarajućih mera zaštite sprečiti dalja izloženost štetnim efektima buke tamo gde nivoi izloženosti mogu ugroziti životnu sredinu ili zdravlje ljudi.
U tom cilju, neophodno je uspostavljanje jedinstvenog, funkcionalnog sistema praćenja i kontrole nivoa buke i održavanja baze podataka u okviru jedinstvenog informacionog sistema, obavljanje odgovarajućih merenja nivoe buke, izrada strateških karata buke i akcionih planova.
Subjekti zaštite od buke su dužni da javnosti obezbede pristup informacijama i podacima iz strateških karata buke o životnoj sredini i akcionih planova koji su sastavni deo izveštaja o stanju zaštite životne sredine u Republici Srbiji i kao takvi dostupni su na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine.
U delu Predloga zakona koji se odnosi na kaznene odredbe predviđene su sankcije za prekršaje za pravna lica, kao i za odgovorna lica u organu državne uprave, imaocu javnih ovlašćenja, odnosno ovlašćenom pravnom licu, za povredu odredaba ovog zakona. Visina sankcija je usklađena sa odredbama Zakona o prekršajima.
Pored izrečene novčane kazne za prekršaj pravnom licu, može se izreći i zaštitna mera oduzimanja predmeta koji su upotrebljeni ili namenjeni za izvršenje prekršaja, odnosno koji su nastali izvršenjem prekršaja.
Poštovani narodni poslanici, sigurna sam da ćemo imati konstruktivnu raspravu i nadam se da ćete u danu za glasanje podržati ovo zakonsko rešenje. Hvala.

Hvala predsedavajući.
Poštovani narodni poslanici, pre svega želim da vam se zahvalim na konstruktivnoj raspravi i na tome što ste svi pozdravili ovaj predlog zakona i svakako, kao što smo i čuli, svako od nas je imao priliku da oseti štetni i negativni uticaj buke na životnu sredinu, a i na zdravalje ljudi. Stoga se ovaj zakon odnosi apsolutno na sve građane i svako može da se pronađe i da vidi ko je u prethodnom nekom periodu doživeo neku neprijatnost ili negativan uticaj.
Ono što je važno je da će ovaj zakon, odnosno domaća legislativa biti u potpunosti usaglašena sa evropskim zakonodavstvom. Dakle, preko 90% odredbi iz evropskog zakona je primenjeno u domaćem, u ovom koji je upravo pred vama, a ostatak, odnosno ovih 10% će biti sa posebnim pravilnicima primenjeno i ispunjeno.
Dakle, nakon usvajanja zakona, što treba istaći, jeste da će se doneti novi revidirani podzakonski propisi koji su potrebni za sprovođenje kao što sam rekla, ali isto tako i mere zaštite od negativnog uticaja buke na životnu sredinu i zdravlje ljudi.
Takođe mi je izuzetno drago što su mnogi od vas bili u Zlatiborskom okrugu i svi ste videli šta je to što je Ministarstvo zaštite životne sredine uradilo u prethodnom periodu. Naravno, to je tek početak i nije dovoljno. volela bih da u narednom periodu obiđete i druge okruge u kojima se takođe odvijaju razni ekološki projekti. Izuzetno je važno to što ste se uključili, jer vi na najbolji mogući način možete da promovišete sve zelene projekte, ali isto tako i da zajednički podižemo svest građana o značaju zaštite životne sredine.
Mi jesmo često ovde u Narodnoj skupštini, kao što su neki poslanici i rekli, ali nadam se da ćemo u narednom periodu biti još češće, pošto nas očekuje još niz zakona koji su neophodni da se izmene, dopune ili potpuno i novi usvoje.
Radujem se i budućoj saradnji sa svima vama i svim sugestijama. Znam da je bilo izuzetno aktivno i na svim odborima, naročito na Odboru za evropske integracije i Odboru za zaštitu životne sredine, kao odboru kojem mi odgovaramo. Još jednom hvala i nadam se da ćete u danu za glasanje usvojiti ovaj zakon.

Hvala.
Poštovani potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, građani i građanke Srbije, pred nama je danas Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Maroko o saradnji u oblasti odbrane, potpisano u Rabatu 5. maja 2021. godine.
Ustavni osnov za zaključivanje ovog sporazuma sadržan je u članu 97. stav 1. tačka 1) Ustava Republike Srbije kojim je propisano da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje svoj međunarodni položaj i odnose sa drugim državama i međunarodnim organizacijama.
Stupanjem na snagu Sporazuma o saradnji u oblasti odbrane stvara se pravni osnov za saradnju Ministarstva odbrane Republike Srbije i Ministarstva odbrane Kraljevine Maroko.
Sporazum sadrži oblasti i oblike saradnje, predviđa mogućnost razvijanja saradnje na poljima od zajedničkog interesa, kroz zaključivanje posebnih ugovora u skladu sa predmetnim sporazumom. Sadrži odredbe o zaštiti tajnih podataka i troškovima koji nastanu tokom njegovog sprovođenja, mogućnosti da na osnovu njega nadležni organi strana izrađuju godišnji plan bilateralne saradnje i odredbe o medicinskoj zaštiti.
Sporazumom između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Maroko o saradnji u oblasti odbrane, čije se potvrđivanje predlaže ovim zakonom, opredeljuju se osnovni ciljevi i načela na kojima će se zasnivati saradnja u oblasti odbrane između Vlada dveju država, odnosno njihovih nadležnih organa u cilju doprinosa razvoja celokupnih bilateralnih odnosa, kao i miru i bezbednosti u svetu.
Takođe, prvenstveni cilj predloženog zakona, odnosno zaključenog Sporazuma je uspostavljanje pravnog okvira koji omogućava dalju saradnju ugovornih strana i njihovih nadležnih organa u oblasti odbrane - odbrambena i bezbednosna politika vojno-ekonomska, naučno-tehnička saradnja u vojnoj oblasti, vojno obrazovanje i obuke, vojna medicina, kao i drugi segmenti od zajedničkog interesa.
Saradnja u oblasti odbrane sa Kraljevinom Marokom ima potencijala za dalji intenziviranje i unapređenje, pa je za ostvarivanje pomenutih oblika saradnje neophodno postojanje opšteg ugovora o saradnji u oblasti odbrane, kojim bi se navedena pitanja pravno regulisala u skladu sa Bečkom konvencijom o ugovorenom pravu i Zakonom o zaključivanju i izvršavanju međunarodnih ugovora.
Sada prelazimo na sledeću tačku. Dakle, pred vama se danas nalazi Predlog zakona o potvrđivanju okvirnog Sporazuma o zajmu LD 2070, između Banke za razvoj saveta Evrope i Republike Srbije za projektni zajam studentsko stanovanje.
Okvirnim sporazumom o zajmu odobren je zajam u iznosu od 32 miliona evra. Opšti cilj projekta je poboljšanje pristupa univerzitetskom obrazovanju posebno za studente iz porodica sa niskim primanjima.
Specifični cilj predloženog projekta je obezbeđivanje pristupačnog studentskog smeštaja okvirno za 1.400 studenata kroz izgradnju novog studentskog doma sa 400 kreveta u Nišu i novog studentskog doma sa 1.000 kreveta u Beogradu.
Prema podacima Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, na godišnji konkurs za prijem u studentske domove prosečno se prijavi svake školske godine oko 19.600 studenata, što je više u odnosu na raspoloživ broj ležajeva u studentskim domovima kojih je 16.959. Zato su potrebe za povećanjem broja smeštenih kapaciteta u studentskim domovima univerzitetskih centara Republike Srbije Beograd i Niš iskazane procenjenim brojem nedostajućih smeštajnih kapaciteta studentskih domova. Beograd oko 1.000 nedostajućih smeštajnih mesta, a Niš oko 400 nedostajućih smeštajnih mesta.
Potprojekat jedan studentski dom u Nišu lociran je u okviru univerzitetskog kompleksa tehničkih fakulteta. Opseg ovog potprojekta uključuje završetak izgradnje i isporuku opreme za zgradu doma od 11 spratova sa potkrovljem i podrumom. Ukupna bruto površina zgrade je oko 12.000 metara kvadratnih. Objekat je do sada izgrađen do nivoa grubih građevinskih radova.
Glavna investicija se odnosi na unutrašnje radove i instalacije usmerene na funkcionalni završetak zgrade radi dobijanja upotrebne dozvole za smeštaj i stanovanje studenata, kao i opremanje nameštajem i neophodnim dodacima.
Potprojekat dva, Dom Studentskog grada u Beogradu podrazumeva izgradnju novog smeštajnog bloka bruto površine 24.500 metara kvadratnih koji će se nalaziti na postojećoj lokaciji Studentskog grada. Glavne investicije se odnose na građevinske radove i uređenje zelenih površina, te opremanje nameštajem i neophodnim dodacima za smeštaj oko 1.000 studenata.
Potencijalni socijalni uticaj planiranih investicija je visok, jer će imati značajne pozitivne efekte na stvaranje obrazovnih mogućnosti za studente, posebno one koji dolaze iz manje razvijenih regiona i porodica sa niskim primanjima. Doprineće razvoju drugih socijalnih programa koje je uspostavila Vlada i smanjenju elitnog karaktera visokog obrazovanja omogućavanjem pristupa visokom obrazovanju ekonomski ugroženim studentima.
Poštovani poslanici, nadam se da ćemo imati konstruktivnu raspravu i po ovoj tački dnevnog reda i da ćemo podržati ovo zakonsko rešenje.
Sledeća tačka jeste Predlog zakona o potvrđivanju amandmana na Montrealski protokol o supstancama koje oštećuju ozonski omotač.
Socijalna Federativna Republika Jugoslavija ratifikovala je Bečku konvenciju o zaštiti ozonskog omotača 1990. godine, dok je Montrealski protokol o supstancama koje oštećuju ozonski omotač ratifikovala 1991. godine.
Republika Srbija je naslednik ovih ratifikacija, a 2005. godine ratifikovala je do tada usvojena četiri amandmana na Montrealski protokol.
Ministarstvo zaštite životne sredine je nadležno za sprovođenje Montrealskog protokola, kao i svih preuzetih obaveza nakon ratifikacije. Republika Srbija uspešno sprovodi sve mere Montrealskog protokola koje se odnose na države u razvoju i do sada je na tom putu postigla veoma dobre rezultate.
Montrealski protokol se pokazao kao jedan od najuspešnijih međunarodnih dokumenata iz oblasti zaštite životne sredine, koji je dao veoma dobre rezultate po pitanju obavljanja ozonskog omotača.
Godine 2016. u Kigaliju, Republika Ruanda, usvojen je 5. amandman na Montrealski protokol kojim se fluorovani gasovi sa efektom staklane bašte, alternativne supstance za supstance koje oštećuju ozonski omotač uvode u Montrealski protokol, u cilju da se i za njih uvedu iste mere poput postojećih mera za supstance koje oštećuju ozonski omotač. Ovi gasovi sa efektom staklene bašte ne oštećuju ozonski omotač, ali utiču na globalno zagrevanje i klimatske promene.
Kigali amandman je do sada ratifikovalo 124 države potpisnice Montrealskog protokola, uključujući i države Evropske unije i regiona.
Obaveza svake države nakon ratifikacije jeste uspostavljanje sistema kontrole prometa ovih supstanci, što je u Republici Srbiji uspostavljeno kroz sistem izdavanja uvoznih, izvoznih i dozvola u skladu sa Zakonom o zaštiti vazduha i Uredbom o postupanju sa fluorovanim gasovima sa efektom staklene bašte, kao i uslovima za izdavanje i dozvola za uvoz-izvoz tih gasova, uključujući i uvođenje godišnjih kvota.
Uvođenje kvota za države u razvoju počinje 2024. godine, bazne godine za koju se utvrđuje bazni nivo potrošnje i to na osnovu prosečne potrošnje ovih supstanci 2020, 2021. i 2022. godine. Potom sledi postupno smanjivanje potrošnje do određenog nivoa po jasno definisanoj dinamici.
Još jedna od obaveza je i dostavljanje godišnjeg izveštaja o potrošnji i upotrebi fluorovanih gasova Ozonskom sekretarijatu i Sekretarijatu za multilateralni fond, što Republika Srbija već i dostavlja, i supstance koje oštećuju ozonski omotač.
Potvrđivanje ovog amandmana je značajno, jer kontrolom potrošnje i upotrebe fluorovanih gasova sa efektom staklene bašte, države potpisnice će dati doprinos u sprovođenju Pariskog sporazuma, odnosno smanjenju emisija ovih gasova i globalnog porasta temperature.
Nakon ratifikacije, Republika Srbija će moći da aplicira za finansijsku i tehničku podršku i pomoć od strane Multilateralnog fonda za implementaciju Montrealskog protokola, što će biti od velikog značaja u procesu pridruživanja EU.
Sprovođenjem Kigali amandmana i uvođenjem kontrolnih mera pripremamo se za buduće preuzimanje strožih mera, koje propisuje da regulativa EU o fluorovanim gasovima. Imajući u vidu da su fluorovani gasovi sa efektom staklene bašte zastupljeni u mnogim sektorima, kao sastavni deo rashladnih uređaja i sistema, jedna od prednosti za razvoj privrede koja ratifikuje Kigali amandman, jeste mogućnost trgovine fluorovanim gasovima sa državama potpisnicima.
Nadam se da ćemo i oko ovoga imati konstruktivnu raspravu i da ćete u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona.
Sledeće što je pred vama je takođe Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nemačke o saradnji u oblasti odbrane, koji je potpisan u Beogradu 9. juna 2021. godine.
Stupanjem na snagu Sporazuma o saradnji u oblasti odbrane stvara se pravni osnov za saradnju Ministarstva odbrane dve države, kao i za druge oblike saradnje u oblasti odbrane za koje ugovorne strane budu zainteresovane.
Sporazume sadrži oblasti i oblike saradnje, predviđa mogućnost razvijanja saradnje u oblastima od zajedničkog interesa kroz zaključivanje posebnih ugovora u skladu sa predmetnim sporazumom. Sadrži odredbe o zaštiti tajnih podataka i troškovima koji nastanu tokom njegovog sprovođenja. Mogućnosti da na osnovu njega nadležni organi strana izrađuju godišnji plan bilateralne saradnje i odredbe o medicinskoj zaštiti.
Sporazumom su predviđeni načini na koji će se rešavati eventualni sporovi, izmene i način njegovog stupanja na snagu, prestanak važenja i otkazivanja.
Sporazumom između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nemačke o saradnji u oblasti odbrane čije se potvrđivanje predlaže ovim zakonom, opredeljuju se osnovni ciljevi i načela na kojima će se zasnivati saradnja u oblasti odbrane između dve države, odnosno njihovih nadležnih organa u cilju doprinosa razvoju celokupnih bilateralnih odnosa dve države, kao i miru i bezbednosti u svetu.
Pored toga, prvenstveni cilj predloženog zakona, odnosno zaključenog sporazuma je uspostavljanje pravnog okvira koji omogućava dalju saradnju ugovornih strana i njihovih nadležnih organa u oblasti odbrane, odbrambena i bezbednosna politika, vojno-ekonomsko, naučno-tehnička saradnja u vojnoj oblasti, vojno obrazovanje i obuka, vojna medicina, kao drugi segmenti od zajedničkog interesa.
Imajući u vidu da njegovim stupanjem na snagu prestaje da važi sporazum između saveta ministara Srbije i Crne Gore i Vlade Savezne Republike Nemačke o vojnoj saradnji koji je potpisan 12. aprila 2006. godine. Saradnja u oblasti odbrane sa Saveznom Republikom Nemačkom može se oceniti kao dobra sa mogućnošću daljeg inteziviranja i unapređenja, te je za ostvarivanje pomenutih oblasti i oblika saradnje neophodno postojanje opšteg ugovora o saradnji u oblasti odbrane kojim bi se navedena pitanja pravno regulisala u skladu sa Bečkom konvencijom o ugovornom pravu i Zakonu o zaključivanju i izvršavanju međunarodnih ugovora.
Iz navedenih razloga, a u cilju razvoja i daljeg unapređenja bilateralne saradnje sa Saveznom Republikom Nemačkom i Kraljevinom Marokom, predlažem da Narodna skupština izglasa predložene zakone kojima se potvrđuju zaključeni sporazumi o saradnji u oblasti odbrane sa ovim državama. Hvala vam.

Na kraju ću reći.

Hvala.
Poštovana predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, građani i građanke Srbije, hvala vam na konstruktivnoj raspravi, jer smo danas imali na dnevnom redu izuzetno važne sporazume. Kao što ste i videli, pre svega, dva su izuzetno važna iz oblasti vojne saradnje Republike Srbije sa Vladom Kraljevine Maroka i Republike Srbije sa Vladom Savezne Republike Nemačke.
Takođe ono što je od izuzetne važnosti za Republiku Srbiju jeste i ratifikacija Ugovora o zajmu kada govorimo o novim ulaganjima i proširenju kapaciteta studentskih domova širom Srbije, s obzirom na neophodnost proširenja tih kapaciteta kada se pogleda broj slobodnih mesta i kapaciteta u odnosu na broj prijavljenih, ratifikacija Ugovora o zajmu sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj i Republikom Srbijom u visini od 32 miliona evra.
Svakako, puno vas se osvrnulo i na Montrealski protokol, na koji bi ja i posebno obratila pažnju, s obzirom na resor koji vodim. Pre svega, da vam se zahvalim još jednom na iscrpnim komentarima, sugestijama i na tome što ste razumeli važnost zaštite životne sredine, a i Montrealskog protokola.
Kada govorimo o njemu, moram ponovo da naglasim da je to veoma uspešan međunarodni dokument iz oblasti zaštite životne sredine i da je dao izuzetno dobre rezultate po pitanjima obnavljanja ozonskog omotača.
Jedan od najvažnijih globalnih problema koji je svakako i kod nas prisutan jeste problem i borba sa klimatskim promenama. U martu ove godine ste usvojili Zakon o klimatskim promenama, što je takođe učinilo jedan iskorak kada pričamo o zaštiti životne sredine.
Mogu da vam najavim da ćemo mi u narednim danima formirati i nacionalni savet za klimatske promene, izuzetno važno telo pri Vladi koje će se i baviti ovim pitanjem. To je, naravno, bilo predviđeno i Zakonom o klimatskim promenama i to je ono što je novina i što će se dogoditi u narednim danima i u narednih pet godina će se baviti ovo telo tim pitanjima.
U nacionalni savet su uključene sve zainteresovane strane. Dakle, jedan transparentan pristup, uz poštovanje struke i njihovo prisustvo u savetu. Takođe smo obuhvatili i nevladin sektor i eksperte i zajedno ćemo napraviti određene rezultate, iskreno se nadam.
Glavni problem sa klimatskim posledicama svakako jeste što se oni ispoljavaju odloženo i mi sada osećamo klimatske promene koje su rezultirale na osnovu poslednjih 50 godina i zato je mnogo važno šta ćemo raditi danas, da ne bi neke buduće generacije osećale slične i posledice sa kojima se mi susrećemo. Zbog toga mi radimo više nego ikada u oblasti zaštite životne sredine.
Moram da iskoristim priliku da još jednom istaknem da ministarstvo intenzivno radi kada govorimo o borbi sa aerozagađenjem. Takođe isto brinemo o zagađenju vode i zemljišta i podjednako se trudimo da podižemo i svest ljudi vezano za značaj ove teme.
40/3 GD/CG
Kada govorimo o aerozagađenju, takođe moram da naglasim da izrađujemo program zaštite vazduha sa akcionim planom koji će definisati ciljeve i mere kada je reč o kvalitetu vazduha. To se po prvi put događa i svakako će pružiti i osnov za dalji razvoj usvajanja tih podzakonskih akata i nastavak primene evropskog zakonodavstva u oblasti zaštite vazduha.
Konferencija će se održati u petak, na kojoj će se i predložiti neke od mera za nacionalni plan, odnosno Akcioni plan za zaštitu vazduha na teritoriji Republike Srbije.
Takođe, u mesecu septembru sprovodimo i veliku akciju u 43 jedinice lokalne samouprave, a možda nam se još neke jedinice lokalne samouprave priključe, a to je svakako čišćenje divljih deponija i smetlišta širom čitave zemlje. Po nekoj proceni, ima oko 3,5 hiljade takvih deponija, mi ćemo u septembru očistiti 500. Dakle, svakako da ćemo svi zajedno da se trudimo da to očistimo zarad budućnosti novih generacija koje dolaze.
Ja se trudim da im i danas sa ovog mesta skrenem pažnju, predsednicima opština i nadležnim organima u jedinicama lokalne samouprave, da te lokacije koje očistimo svakako i sačuvamo. To je ono što je zadatak svih nas i nadam se da će mnogi građani kojima su te lokacije i velika smetnja, prijavljivati neodgovorne pojedince i da ćemo se zajedno boriti za čistiju budućnost.
Potvrđivanje ovog amandmana, da se vratim na Montrealski protokol, je značajno, pošto kontrolom potrošnje i upotrebom fluorovanih gasova sa efektom staklene bašte ćemo dati doprinos sprovođenju Pariskog sporazuma, odnosno smanjenju emisija gasova i globalnog porasta temperature.
Uzimajući u obzir da bi usvajanjem ovog amandmana bili korak bliže ostvarenju cilja koji će svakako uticati na zaštitu životne sredine i budućnost svih građana, zahvaljujem vam se još jednom na raspravi i nadam se da ćete u danu za glasanje usvojiti sve ove predloge zakona koji su danas bili na dnevnom redu, uključujući, naravno, i Montrealski protokol. Hvala vam.

Hvala, poštovani predsedavajući, gospodine Orliću.
Poštovani narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, pred vama se danas nalaze predlozi zakona o potvrđivanju sporazuma koje je Vlada Republike Srbije potpisala.
Prvi na dnevnom redu je Ugovor o zajmu - Projekat daljinskog grejanja u Kragujevcu, između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj. Projekat uključuje modernizaciju sistema daljinskog grejanja u gradu Kragujevcu i zamenu postojećeg postrojenja na ugalj, što će omogućiti potpuno isključivanje uglja iz daljinskog grejanja. Na taj način značajno će se redukovati ili eliminisati ispuštanje sumpor-oksida i čvrstih čestica, smanjiti emisija CO2 i značajno poboljšati energetska efikasnost sistema.
Ekološka i socijalna korist povezana je sa ukupnim poboljšanjem kvaliteta i pouzdanosti usluga grejanja, smanjenjem potrošnje goriva i zagađenja vazduha, zemlje, podzemnih voda, kao i gubitka toplote i vode.
Projekat će se, takođe, baviti glavnim ekološkim problemom koji se odnosi na odlaganje pepela i šljake.
Projekat će biti podeljen na dva dela. Prvi deo obuhvata rashodovanje starih kotlova i pripadajućeg postrojenja iz sistema daljinskog grejanja Kragujevca, ugradnju novih kotlova za toplu vodu na prirodni gas, ukupnog kapaciteta 110 megavata, nadzor nad radovima od strane nezavisnog inženjera.
Očekuju se da radovi započnu ubrzo nakon potpisivanja ugovora o zajmu.
Drugi deo se odnosi na remedijaciju lokacije za odlaganje pepela, koja se nalazi na projektnoj lokaciji i angažovanje konsultanata sa odgovarajućim kvalifikacijama za pružanje pomoći u nabavkama i pri implementaciji projekta, kao i u vršenju nadzora nad građevinskim radovima.
Projekat će omogućiti uklanjanje uglja iz gradskog sistema daljinskog grejanja i značajno će poboljšati kvalitet vazduha u gradu, zbog centralne lokacije kotlova na ugalj, koji se menjaju.
Projekat će rezultirati sledećim poboljšanjima energetske efikasnosti i pre svega prednostima za životnu sredinu.
Ukupna poboljšanja energetske efikasnosti sistema daljinskog grejanja koja rezultiraju emisije CO2 je za 66%, eliminacija emisije sumpor-dioksida od 556 tona godišnje, eliminacija emisije čvrstih čestica PM u potpunosti, smanjenje emisije azot-oksida u visini od 89% i ušteda vode godišnje za 55%. Ono što je važno, jeste da je bezbedno odlaganje postojećeg inventara i letećeg pepela i sprečavanje da buduće generacije pepela i šljake i kontaminacije u vezi sa navedenim.
Naredni na dnevnom redu je Predlog zakona o potvrđivanju Odluke Mešovitog komiteta između država EFTA i Republike Srbije Broj 1 iz 2021. godine o izmeni i dopuni Protokola B, uz Sporazum o slobodnoj trgovini između država EFTA i Republike Srbije, u vezi sa definicijom pojma "proizvodi sa poreklom" i metodama administrativne saradnje, koji je danas pred vama, značajno će ekonomski doprineti našoj privredi u pogledu konkurentnosti i izjednačavanja uslova za poslovanje na međunarodnom tržištu.
Cilj ovog zakonskog rešenja jeste početak primene alternativnih prelaznih pravila o poreklu robe, baziranih na odredbama revidirane PEM konvencije. Ta pravila nisu obavezna i namenjena su za privremenu primenu. Do zaključenja i stupanja na snagu izmene Regionalne konvencije o pan-evro-mediteranskim preferencijalnim pravilima o poreklu PEM konvencije, mogu biti primenjena od strane privrednih subjekata koji žele da ostvare povlastice zasnovane na ovim pravilima, umesto onih zasnovanih na pravilima konvencije.
Želela bih samo da istaknem da je nameru za primenu ovih aletrnativnih pravila o poreklu robe na bilateralnoj i prelaznoj osnovi, pored Republike Srbije, pokazala i EU, sve CEFTA strane, države EFTA i Republika Turska.
Izmene bilateralnih sporazuma između pomenutih strana su u toku i trebalo bi da budu završene u dogovorenom roku, koji bi omogućio istovremeni početak primene alternativnih pravila o poreklu robe od 1. septembra ove godine.
Konkretne izmene koje se predviđaju su sledeće: ukidanje načela zabrane povraćaja i oslobođenje od plaćanja carine, povećanje praga tolerancije, i to za poljoprivredne proizvode na 15% od neto mase proizvoda, a za industrijske proizvode na 15% od vrednosti gotovog proizvoda.
Pored dijagonalne akumulacije, predviđena je i mogućnost za primenu pune kumulacije porekla robe, fleksibilnije načelo teritorijalnosti i direktnog transporta, nove odredbe o dokazima o poreklu i mogućnosti za elektronsko izdavanje i prihvatanje dokaza o poreklu, alternativna specifična pravila za poljoprivredne i industrijske proizvode, sadržana u listi obrade i prerade su fleksibilnija i prilagođena modernim uslovima proizvodnje i trgovine. Ovo naročito u pogledu mogućnosti za upotrebu materijala bez porekla, što će omogućiti lakše sticanje porekla robe.
Sledeći na dnevnom redu je Predlog zakona o potvrđivanju Izmene Sporazuma o poljoprivrednim proizvodima između Republike Srbije i Islanda.
Ovim zakonom se potvrđuje Izmena Sporazuma o poljoprivrednim proizvodima između Srbije i Islanda, a cilj je dovođenje tog Sporazuma u vezu sa Odlukom Broj 1 iz 2021. godine Mešovitog komiteta između država EFTA i Srbije, usvojene 28. maja, kako bi se obezbedilo da se ovaj sporazum poziva na ažurirani Protokol B, uz Sporazum o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i država EFTA.
Naime, Sporazum o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i država EFTA zaključen je u Ženevi 17. decembra 2009. godine, a stupio je na snagu 1. oktobra 2010. godine. Sastavni deo Sporazuma je Protokol B o definiciji pojma "proizvodi sa poreklom" i metodama administrativne saradnje, koji je u međuvremenu izmenjen.
Republika Srbija je sa svakom državom EFTA zaključila Sporazum o poljoprivrednim proizvodima na bilateralnoj osnovi, koji čine deo instrumenata za uspostavljanje zone slobodne trgovine između Republike Srbije i država EFTA.
Imajući u vidu da se bilateralni sporazum sa Islandom, radi primene pravila o poreklu robe, u članu 3. poziva na odredbe Protokola B, koji čini sastavni deo Sporazuma, bilo je potrebno izmeniti odredbe ovog člana, radi usklađivanja sa odredbama izmenjenog Protokola B. Ujedno je predviđeno da Izmena Sporazuma stupi na snagu istog dana kada i Odluka Mešovitog komiteta između država EFTA i Srbije, kako bi se obezbedilo da se ovaj sporazum poziva na ažurirani Protokol B, uz Sporazum o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i država EFTA.
Sledeći na dnevnom redu je Predlog zakona o potvrđivanju Izmene Sporazuma o poljoprivrednim proizvodima između Republike Srbije i Švajcarske Konfederacije.
Ovim Predlogom zakona se potvrđuje Izmena Sporazuma o poljoprivrednim proizvodima između Republike Srbije i Švajcarske Konfederacije, a cilj zakona je dovođenje u vezu tog sporazuma sa Odlukom Broj 1 iz 2021. godine Mešovitog komiteta između država EFTA i Srbije, usvojene 28. maja 2021. godine, sve u cilju da bi se obezbedilo da se Sporazum poziva na ažurirani Protokol B, uz Sporazum o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i država EFTA.
Kao u slučaju sa Islandom, najvažnije rešenje koje je predloženo ovim zakonom je propisano u članu 3, koji se poziva na odredbe Protokola B, uz Sporazum o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i država EFTA, radi usklađivanja sa odredbama izmenjenog Protokola B.
Predviđeno je da Izmena Sporazuma sa Švajcarskom stupi na snagu istog dana kada i pomenuta odluka Mešovitog komiteta između država EFTA i Republike Srbije, kako bi se obezbedilo da se ovaj sporazum poziva na ažurirani Protokol B, uz Sporazum o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i država EFTA.
Sledeći na dnevnom redu je Predlog zakona o potvrđivanju izmena i dopuna 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30, 31, 32, 33, 34 i 35 Carinske konvencije o međunarodnom prevozu robe na osnovu isprave za međunarodni drumski prevoz MDP.
Navedene izmene i dopune Carinske konvencije o međunarodnom prevozu robe na osnovu isprave MDP su uglavnom tehničke prirode. Naime, radi praćenja brzog napretka tehnologije bilo je neophodno ažurirati, odnosno prilagoditi Konvenciju savremenim zahtevima i privatnog i javnog sektora.
Shodno tome, izmenama je uređen postupak u slučaju kada su carinska obeležja oštećena. Propisana su sredstva za pričvršćivanje koja se mogu koristiti. Dodat je i novi prilog 10. koji se odnosi na podatke koje strana ugovornica treba da dostavi ovlašćenim udruženjima i međunarodnoj organizaciji. Propisani su uslovi i zahtevi koje treba da ispunjava međunarodna organizacija da bi Administrativni komitet ovlastio za štampanje i distribuciju karneta TIR. Propisani su tehnički uslovi za krovne pokretne cirade na vozilima, odnosno kontejnerima.
Karnet TIR je međunarodna carinska tranzitna isprava kojom se pojednostavljuju carinske formalnosti u međunarodnom prevozu robe. Istovremeno, TIR karnet je i međunarodna garantna isprava. Karnet TIR se primenjuje od Republike Kine do zemalja EU, kao i u zemljama Bliskog Istoka i severne Afrike. Tranzitni postupak TIR pruža benefit privatnom sektoru tako što omogućava lakši, brži i jeftiniji transport robe, minimalno zadržavanje na granici i kraće carinske formalnosti zbog toga što se koristi jedan carinski dokument koji je ujedno i međunarodna carinska isprava i međunarodna garantna isprava.
Takođe, javni sektor ima benefit time što se protok robe i prevoznih sredstava obavlja po ubrzanoj proceduru, smanjuje upotreba ljudskih resursa na granici i eventualna naplata carine i drugih uvoznih dažbina vrši između narodne garancije.
Poštovani poslanici, sigurna sam da ćemo imati konstruktivnu raspravu i da ćete u danu za glasanje podržati ove predloge zakona.

Hvala na ovom lepom poklonu. Svakako da ću proučiti ovu knjigu.
Pre svega hvala vam, narodni poslanici i poslanice, što ste danas izuzetno učestvovali u raspravi kada govorimo o ratifikaciji ugovora vezano za sistem daljinskog grejanja u gradu Kragujevcu i što je svako od vas uvideo značaj i važnost ovog projekta, mogu reći i najvećeg projekta u ovoj godini kada govorimo o zaštiti životne sredine i tom resoru.
Poslednjih dana možemo puno toga da čujemo u javnosti kako je nemoguća situacija u gradu Kragujevcu, kako leti pepeo kroz čitav grad, kako građani ne mogu da normalno žive. Drago mi je što se o tome puno piše. Naravno da mi nije drago što je takva situacija, ali piše se u onom trenutku kada je ministarstvo najavilo da će rešiti problem aero-zagađenja u Kragujevcu. To sam i rekla još početkom godine, da imamo intenzivne pregovore sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, dve kreditne linije. Od toga je jedna usmerena ka smanjenju zagađenja vazduha, a to je upravo danas ovo o čemu raspravljamo. Sve o čemu se govori je svakako tačno, ali je mnogo važnije što smo mi nakon 50 godina takve situacije upravo sada na korak do rešenja ovog velikog problema za Kragujevčane.
Naravno da Kragujevac nije jedini grad u kome imamo sličnih problema, ali iz toga ministarstvo i putem konkursa zameniće mnoge gradske kotlarnice, kotlarnice kod pravnih i fizičkih lica.
Mi smo danas čuli ovde mnoge sugestije u kojim gradovi sve to treba uraditi. Moram još jednom da vam ponovim da smo u borbi sa aero-zagađenjem, odnosno za borbu sa aero-zagađenjem izdvojili 400 miliona dinara početkom godine i da se preko 50 jedinica lokalne samouprave javilo na konkurs i osvojilo sredstva, što za zamenu kotlarnica, što za pošumljavanje.
Mi smo danas čuli da je neophodno to uradi u Novom Pazaru. Da, sredstva su otišla u Novi Pazar i ako se ne varam u centru grada u sportskoj hali će upravo i biti zamenjen stari i dotrajao kotao i značajno će se poboljšati kvalitet vazduha u centru grada. Takođe i pošumljavanje. Takođe i u Kruševcu, u Kragujevcu, u Priboju, u Prijepolju, Užicu. To su sve gradovi u kojima će se značajno promeniti stvari na bolje kada govorimo o aero-zagađenju.
Ponovo sam rekla Kragujevac jer moram da kažem da je Kragujevac osvojio sredstva i za zamenu kotlova u individualnim domaćinstvima. Dakle, to je ono što je izuzetno važno. Takođe i u Kraljevu. Mi smo sada svi tu ta pratimo realizaciju tih projekata i uslovi da do sledeće grejne sezone svi ti kotlovi budu zamenjeni, a lokacije pošumljene i ozelenjene. Svakako da će to tako i biti.
Pre svega, dragi građani Srbije, hvala vam na vašim inicijativama i hvala vam na tome što nam pišete, što komunicirate sa vašim predsednicima opština i gradonačelnicima i što smo mi u mogućnosti da izađemo u susret svim vašim potrebama koje se tiču životne sredine. Dakle, naravno, ne odjednom i ne u danu, ali da ih kandidujemo kao buduće projekte koji će značajno olakšati život građana Srbije.
Još jednom moram da istaknem da je za grad Kragujevac ovo rešenje višedecenijskog problema. Dakle i dotrajali kotlovi nakon 50 godina će biti kompletno zamenjeni. Kada zamenimo kotlove na ekološki prihvatljiviji energent više se i neće stvarati pepeo. Kotlovi će biti zamenjeni do kraja godine, nakon toga ide probni rad, a paralelno sa tim sve ovo se radi intenzivno na drugoj fazi projekta koji je i mnogo važniji po obimu i količini sredstava koja će biti odvojena, a to je kompletno zatvaranje deponije pepela. Dakle, trenutno se radi na studiji šta uraditi sa tim pepelištem i za šta ga je najbolje iskoristiti, kako bi i poštovali principe cirkularne ekonomije. Mi se nadamo i biće u prvom kvartalu 2022. godine raspisan tender za radove za zatvaranje deponije pepela. Tako da svakako ovo je velika stvar za Kragujevčane i svi vi koji dolazite iz Kragujevca i koji boravite tamo znate kakav je problem sa aero-zagađenjem.
Takođe veliki problem u gradu Valjevu sa aero-zagađenjem će biti rešen do kraja ove godine jer se menja isto kompletno gradski kotao u Kosjeriću i u mnogim drugim gradovima, kao što sam malopre i nabrojala.
Kada pričamo o čišćenju Srbije, mi nećemo čistiti Srbiju onako kako su to radili Dulić i Đilas u Beogradu i nećemo čistiti budžete na taj način, nego ćemo biti mnogo odgovorniji, kao što mislim da to i pokazujemo prethodnih meseci.
Naravno da sam ja razumela moju funkciju na najodgovorniji mogući način i dužnost koju obavljam i moj tim i ja radimo svakodnevno i trudimo se da napravimo što bolje rezultate kako bi kvalitet života građana Srbije bio na višem nivou baš onako kako i zaslužuju.
Kada govorimo o čišćenju Srbije, mi ćemo čistiti deponije i otpad. To je ono o čemu sam pričala i juče i svaki prethodni put kada sam boravila ovde u Skupštini. Čistićemo deponije uz autoputeve. Čistićemo deponije na obalama reka. To nam je izuzetno važno. Saniraćemo zemljište koje jer erozivno u slivovima reka. Saniraćemo i klizišta i to je sve ono što će raditi opštine u narednom periodu, što su svakako se obavezale ugovorom da će sve te projekte završiti do kraja godine.
Prve rezultate ćemo videti krajem ove godine. Naravno da to nije dovoljno, da moj tim i ja moramo da radimo i brže i vrednije i da se trudimo da osluškujemo svakodnevno potrebe, ali nadam se uz pomoć i svih vas i pre svega građana Srbije, koji su nam i saveznici u ovoj borbi, jer svakako ne bi mogli sami da rešavamo sve te probleme i ne bi mogli bez njihovih kritika i saveta i sugestija, ja mislim da ćemo puno stvari i uraditi.
Najvažnije je da imamo mogućnost, kao što imamo mogućnosti za ovaj ugovor o zajmu koji ćemo, nadam se, danas usvojiti, odnosno vi ćete glasati za njega, isto tako imamo i kreditnu liniju od Evropske banke za obnovu i razvoj za osam regionalnih centara kada govorimo o upravljanju čvrstim otpadom, regionalnim reciklažni centri. Prvi od njih je Kalenić „Kolubara“, Regionalni centar za 11 opština u prvoj fazi gde ćemo priključiti još i četiri opštine u drugoj fazi koja će biti veoma brzo nakon te prve. Dakle, „Kolubara“ Kalenić za 15 jedinica lokalne samouprave.
Pre neki dan smo upravo i prezentovali na Ubu taj veliki projekat na kome se intenzivno radi i očekujem takođe početak radova u prvom kvartalu sledeće godine za najmoderniji i najsavremeniji regionalni centar koji ćemo takođe krenuti da izgrađujemo zahvaljujući kreditu Evropske banke za obnovu i razvoj.
Još jednom svima da vam se zahvalim na tome što ste danas puno razgovarali o važnosti zaštite životne sredine i o njenom značaju, a isto tako i što ste prepoznali koliko je napora uloženo i koliko nam je važan projekat zamene kotlova u gradu Kragujevcu i zatvaranje deponije i pepelišta, projekat koji je vredan 18 miliona evra. Nadam se da ćemo uskoro svi zajedno moći da se ponosimo time što budemo videli u Kragujevcu i da ćemo zajedno obići te radove. Hvala vam još jednom.

Hvala, predsedavajući.
Kao što smo čuli, na dnevnom redu su danas izmene i dopune dva zakona, koja ću vam ja predstaviti.
Pre svega, uvaženi narodni poslanici i poslanice, poštovani građani i građanke Republike Srbije, govorim o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode.
Potrebe ljudi da se zaštiti priroda sežu u daleku prošlost. I tada je, kao i danas, osnovni cilj bio da se određena područja i prirodni resursi zaštite od negativnog uticaja i neracionalnog korišćenja.
Prve ideje o potrebi zaštite prirode u Srbiji datiraju još iz 14. veka, kada je 1349. godine, članom 123. Dušanovog zakonika rudarima sasima bila zabranjena seča šuma, odnosno utvrđena obaveza sadnje na mestima gde je šuma posečena.
Republika Srbija kroz zaštitu prirode štiti svoje resurse i može da se ponosi ključnom karikom zaštite prirode, a to su zaštićena područja. Ona su najočuvanija i najistaknutiji predstavnici biološke raznovrsnosti i divljine, geografskih i geoloških znamenitosti i lepote prirode čitave zemlje. Ona predstavljaju najvažniji alat kojim se vrši direktna zaštita prirode.
Postavlja se često pitanje da li se zaštićena područja koriste na najbolji mogući način? Uvek može bolje. Ona su, pre svega, i zaštićena radi očuvanja prirodnih aktivnosti koje već postoje na tim područjima i koja bi se mogla razvijati i usmeriti ka očuvanju osnovnih vrednosti, što i predstavlja sistem održivog razvoja, odnosno usklađenost ekonomskog i društvenog razvoja, sa jedne strane, i zaštite prirode, sa druge strane.
Zaštita prirode se može ostvariti učešćem lokalnog stanovništva, ali na održiv način - ostvarivanjem ekonomskih planova i obezbeđivanjem kvaliteta života, u skladu sa zahtevima očuvanja prirode.
Zaštićena područja predstavljaju kapital i kada govorimo o prirodnim vrednostima, govorimo u stvari o prirodnom kapitalu, a nikako o eksploataciji resursa.
Priroda nam obezbeđuje, ne samo materijalna bogatstva, već i duhovno zdravlje, temelj zdrave životne sredine i održivog razvoja i zato zaštita prirode treba da bude briga svih nas. Tim pre što se danas čitava planeta suočava sa velikim izazovima, obezbeđivanja zdravstveno i bezbedne hrane, čiste vode i očuvanja prirodnih ekosistema.
Na osnovu propisa koji su uređivali oblast zaštite prirode u Republici Srbiji u periodu od Drugog svetskog rata do danas, proglašeno je preko 470 ovakvih područja čija je ukupna površina trenutno iznosi 678 hiljada 644 hektara, što predstavlja 7,67 teritorije Republike Srbije.
Zaštita prirode u Republici Srbiji uređena je Zakonom o zaštiti prirode, kojim se uređuje zaštita i očuvanje prirode i prirodnih vrednosti, biološke, geološke i predeo neraznovrsnosti kao dela životne sredina na način i pod uslovima utvrđenim zakonom. Priroda i prirodne vrednosti uživaju posebnu zaštitu kao dobra od opšteg interesa za Republiku Srbiju.
Podsetiću vas da su osnovnim Zakonom o zaštiti prirode uređeni ciljevi i načela zaštite prirode i prirodnih vrednosti, zatim zaštićena prirodna dobra, postupak proglašavanja zaštićenih područja, planiranje i upravljanje zaštićenim područjima.
Takođe, uređena je zaštita i očuvanje divljih vrsta, zaštita pokretnih prirodnih dokumenata, organizacija zaštite prirode, znak zaštite prirode, finansiranje zaštite prirode, čuvanje i zaštićenih područja, dokumenti zaštite prirode, pristup informacijama i učešće javnosti, nadzor i nadležnost za rešavanje o žalbi, kaznene odredbe, prelazne i završne odredbe.
Međutim, prilikom primene Zakona o zaštiti prirode ukazala se potreba za izmenama i dopunama pojedinih odredaba tog zakona.
Sada ću vam predstaviti ključne izmene i dopune Zakona o zaštiti prirode.
Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode definiše se načelo predostrožnosti u slučajevima kada postoji pretnja nastanka štete za zaštićeno područje ili područja ekološke mreže i kada imamo nedovoljno naučnih podataka. U tim slučajevima nedostatak naučnih podataka neće biti uzet kao razlog za ne donošenje odluke, odlaganje ili ne preduzimanje mera za sprečavanje, ugrožavanje i degradacije prirode.
Važeći zakon o Zaštiti životne sredine u članu 9. definiše načelo predostrožnosti na način koji nije adekvatan za potrebe zaštite prirode, jer ne prepoznaje bitan uslov primene principa predostrožnosti u uslovima naučne neizvesnosti u pogledu rizika.
S tim u vezi, predloženom odredbom se popunjava uočena pravna praznina i uvodi ovo pravno načelo zaštite životne sredine prilagođeno posebnim ciljevima zaštite prirode i zahtevima direktiva EU. Uvezuje se postupak ocene prihvatljivosti sa davanjem saglasnosti ministarstva, odnosno precizira se da planovi i programi koji su u pripremi, a koji mogu imati značajan uticaj na ciljeve očuvanja i celovitost i ekološki značajnog područja, mogu biti doneti samo nakon sprovedenog postupka neprihvatljivosti.
Značajna izmena se odnosi na to da akt o uslovima zaštite prirode za nacionalne parkove i zaštićena područja prve i druge kategorije, koja proglašava Vlada, donosi ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine, a za zaštićena područja koja proglašava nadležni organ autonomne pokrajine, donosi nadležni organ autonomne pokrajine.
Ovom izmenom obezbeđuje se da prilikom donošenja i određivanja uslova pod kojima se mogu, odnosno ne mogu obavljati određene aktivnosti u zaštićenim područjima aktivnije i pravovremeno upoznaju i uključe u postupak ovi organi, a sve u cilju sprečavanja neželjenih posledica po prirodu. Istim članom se preciznije definiše i sadržaj akta o uslovima zaštite prirode, uvodi se termin stručne osnove i definiše sadržaj i organ koji je donosi.
Takođe, propisivanjem obaveze dostavljanja akta o uslovima zaštitite prirode upravljaču iz zaštićenog područja obezbeđuje se adekvatno učešće upravljača zaštićenog područja. Time se otklanjaju nedostaci u dosadašnjoj praksi kada često navedena lica, odnosno organi nisu imali saznanja o izdatim uslovima zaštite prirode do momenta kada su počeli određeni radovi i aktivnosti, čime se omogućava njihova blagovremena reakcija.
Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode menjaju se i dopunjuju članovi kojima se detaljnije i preciznije vrši prenos obaveza iz Direktive o staništima i Direktive o pticama radi sveobuhvatnijeg regulisanja instrumenata za zaštitu i upravljanje ekološkom mrežom „Natura 2000“ na teritoriji Republike Srbije.
U tom smislu, odredbe koje se odnose na postupak ocene prihvatljivosti za ekološku mrežu, kao i odredbe o ekološkoj mreži su detaljnije razrađene i potpunije definisane, čime se jedan od najvažnijih procesa u zaštiti prirode, a to je proces uspostavljanja ekološke mreže Republike Srbije, odnosno ekološke mreže EU „Natura 2000“, definiše u skladu sa zahtevima Direktive o očuvanju prirodnih staništa i divljih životinjskih i biljnih vrsta i Direktive o očuvanju divljih ptica. Na taj način unapređuje se zakonodavni osnov za dugoročno očuvanje vrsta i staništa od značaja za EU u Republici Srbiji, radi očuvanja biološke i predeone raznovrsnosti.
Takođe, jedan od ključnih razloga za predlože izmene odnosi se na zabranu izgradnje hidroelektrana u zaštićenim područjima, čime se obezbeđuje dugoročno očuvanje prirodnih vrednosti zbog kojih je određeno zaštićeno područje i proglašeno.
Izmenama Zakona o zaštiti prirode postiže se i usklađivanje sa drugim sistemskim zakonima, i to Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije, Zakonom o inspekcijskom nadzoru i usaglašavanje sa nedavno usvojenim zakonima o korišćenju obnovljivih izvora energije. Time se obezbeđuje bolje funkcionisanje sistema, imajući u vidu da je zaštita prirode briga i odgovornost svih nas, kao i problem koji mora da se rešava međusektorski, odnosno prepoznavanjem značaja zaštite prirode kroz ostale sistemske zakona, kao što je to uređeno kroz set energetskih zakona koji su nedavno i usvojeni u ovoj Skupštini.
Predložene izmene propisuju da područjem ekološke mreže, koje je istovremeno i zaštićeno područje ili se nalazi u okviru granica zaštićenog područja ili se sa njim graniči, upravlja upravljač tog područja. Za upravljanje ekološki značajnim područjem i ekološkim koridorom koji nije stavljen pod zaštitu kao zaštićeno Vlada na predlog nadležnog organa može odrediti ili osnovati pravno lice.
Precizira se i postupak pokretanja zaštite u smislu da se do donošenja novog akta o proglašenju primenjuju režimi i mere propisane u studiji zaštite i da se na veb prezentaciji Ministarstva objavljuje izvod iz studije zaštite, na osnovu kog će zainteresovana javnost moći da identifikuje u prostoru definisane granice i režime zaštite.
Uvodi se obaveza Ministarstvu da u toku javnog uvida u Predlog akta o proglašenju na svojoj veb prezentaciji objavi i stručnu osnovu koju izrađuju zavodi. U cilju transparentnijeg učešća javnosti prilikom donošenja plana upravljanja zaštićenim područjem, uvodi se i obaveza upravljaču da u toku trajanja javnog uvida organizuje i javnu raspravu.
Kao što je i Zakonom o nacionalnim parkovima predviđena obaveza da javna preduzeća koja upravljaju nacionalnim parkovima formiraju savet korisnika, predloženim izmenama uvodi se mogućnost i za upravljače ostalih zaštićenih područja da formiraju savet korisnika. Time se obezbeđuju interesi lokalnog stanovništva, ali i svih korisnika zaštićenog područja.
Predložene izmene preciziraju i obezbeđuju podsticajna sredstva u budžetu Republike Srbije za očuvanje i zaštitu biološke, predeone i geološke raznovrsnosti za jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se uspostavlja područje koje je proglašeno aktom Vlade, a u cilju razvoja onih delatnosti koje pogoduju očuvanju zaštićenog područja.
Želim da iskoristim priliku da nas sve podsetim o odnosu čoveka i prirode i potrebi njenog očuvanja. Neophodno je da imamo na umu i raznovrsnost i bogatstvo prirode. To predstavlja i deo našeg nasleđe. Isto kao što ulažemo napore da zaštitimo i kulturno nasleđe koje predstavlja naš ponos i identitet, tako je važno da svim kapacitetima se zalažemo za zaštitu prirode, kako naši potomci ne bi zaboravili beloglavo supa, droplju i lastin repak ili druge ugrožene vrste.
Čvrsto verujem da imamo obavezu da našim potomcima omogućimo zadovoljstvo susreta sa mladicima iz Drine, Pančićevom omorikom sa Tare, veličanstvenim vodopadima na Staroj planini, predelima Fruške gore, dunolistom sa Kopaonika. Usvajanjem ovog Predloga zakona smo korak bliže ka ispunjenju obaveza prema zaštiti prirode i omogućavanju budućim naraštajima da na održiv način uživaju u blagodetima prirode Republike Srbije.
Dozvolite mi na kraju da zaključim izlaganje na temu Predloga zakona o izmena i dopunama Zakona o zaštiti prirode. Donošenjem ovog zakona se ostvaruje niz pozitivnih efekata. Pre svega, uvođenjem načela predostrožnosti omogućava se da se u slučajevima kada postoji neposredna opasnost za prirodu adekvatno i blagovremeno reaguje odmah, iako u tom trenutku ne posedujemo dovoljno naučnih podataka.
Preuzimanjem obaveza izdavanja akta o uslovima zaštite prirode Ministarstvo nadležno za poslove životne sredine, kao i nadležni pokrajinski organ, ima mogućnost boljeg uvida i blagovremenog reagovanja za sve radove i aktivnosti o zaštićenim područjima prve i druge kategorije.
Izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode omogućiće se i povećanje površine pod zaštićenim područjima i ispunjenje ciljeva definisanih prostornim planom Republike Srbije. Formiranjem Saveta korisnika zaštićenog područja postiže se obezbeđivanje interesa lokalnog stanovništva, kao i svih ostalih korisnika zaštićenog područja, uključujući organizacije civilnog društva. Omogućuje se razvoj lokalnih samouprava na čijoj teritoriji se i nalazi ovakvo područje obezbeđivanjem podsticajnih sredstava u budžetu Republike Srbije.
Poštovani narodni poslanici i poslanice, ovim bih zaključila svoje izlaganje u vezi Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode. Stojim vam na raspolaganju za sva pitanja i nadam se da ćete u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona.

Hvala. Dakle, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o vodama, danas mi je pripala ta čast i dužnost da predstavim i taj predlog zakona.
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona i sadržane odredbe člana 97. stav 1. tačka 9. Ustava Republike Srbije kojim je utvrđeno da Republika Srbija uređuje, obezbeđuje sistem zaštite i unapređenje životne sredine. Ovaj zakon upravo uređuje vodu, kao jedan od najvažnijih elemenata životne sredine, odnosno vodno zemljište kao dobro od opšteg interesa. Izneću vam ključne izmene i dopune Zakona o vodama.
Predloženim promenama Zakona o vodama vrši se usaglašavanje rešenje iz tog zakona sa odredbama usvojenih zakona i to Zakona o opštom upravnom postupku, Zakona o inspekcijskom nadzoru, Zakona o prekršajima, Zakona o zaštiti podataka kao ličnosti i Zakona o javnoj svojini.
Pored usaglašavanja rešenja i Zakona o vodama sa navedenim zakonima predloženim promenama vrši se usaglašavanje odredaba Zakona o vodama sa programom za pojednostavljenje administrativnih postupaka i regulative e-papir za period od 2019. do 2021. godine sa Akcionim planom za njegovo sprovođenje, koji je usvojila Vlada Republike Srbije na sednici održanoj 11. jula 2019. godine, koji predviđa izmene i dopune Zakona o vodama.
Radi efikasnijeg i racionalnijeg ostvarivanja prava i obaveza građana i zadovoljavanje njihovih potreba Zakonom o vodama, pojedini poslovi iz nadležnosti Republike Srbije povereni su drugim subjektima, Autonomnoj Pokrajini, gradu Beogradu, jedinici lokalne samouprave, javnom vodoprivrednom preduzeću. Kako Zakonom o vodama, kao posebnim zakonom nisu određeni organi državne uprave koji vrše nadzor nad radom imalaca javnih ovlašćenja u vršenju poverenih poslova utvrđenih zakonom, Predlog zakona propisuje da nadzor nad radom pokrajinskih organa i organa jedinica lokalne samouprave i javnog vodoprivrednom preduzeća u vršenju poverenih poslova utvrđenih Zakonom o vodama, obavljaju organi državne uprave iz čijeg su delokruga ovi poslovi.
Kako je dosadašnja primena Zakona o vodama kao i analiza odredaba u pogledu kojih je bilo zahteva za davanje mišljenja, odnosno podnetih inicijativa za izmenu istih, ukazala na postojanje određenih pravnih praznina ili nedovoljno jasnih normi koje stvaraju teškoće u njegovoj primeni u cilju otklanjanja uočenih nedostataka i unapređenja rešenja, ovim Predlogom zakona se preciziraju pojedine odredbe odnosno rešenja.
S toga, kako Zakon o vodama ne sadrži odredbu koja propisuje da se izuzetno neposrednom pogodbom vodno zemljište u javnoj svojini može dati u zakup izmenama člana i 10b Zakona o vodama, propisuje da se vodno zemljište izuzetno daje u zakup neposrednom pogodbom u slučajevima kada je to propisano posebnim zakonom, ako je to u konkretnom slučaju jedino moguće rešenje, direktnim, indirektnim korisnicima budžetskih sredstava u smislu zakona kojim se uređuje budžetski sistem, izabranom izvođaču radova, radi vađenja rečnih nanosa za potrebe izgradnje objekata od značaja za Republiku Srbiju, koji su kao takvi na predlog Ministarstva nadležnog za poslove građevinarstva određeni aktom Vlade u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji.
Takođe, Predlogom zakona je propisano da se vodno zemljište u javnoj svojini može dati u zakup i neposrednom pogodbom za plutajuće objekte koji su postavljeni na vodnom zemljištu na teritoriji grada Beograda, do dana stupanja na snagu tog zakona.
S obzirom da je Zakonom o zaštiti prirode propisano da planiranje, uređenje i korišćenje prostora prirodnih resursa zaštićenih područja ekološke mreže u rudarstvu, energetici, saobraćaju, vodoprivredi, poljoprivredi, šumarstvu, lovu, ribarstvu, turizmu i drugim delatnostima od uticaja na prirodu, moraju biti u skladu sa aktom o proglašenju zaštićenog područja i smernicama za upravljanje područjima ekološke mreže. Ovim zakonom se propisuje da vodno zemljište u javnoj svojini koje se daje u zakup u postupku javnog nadmetanja, ili prikupljanja pismenih ponuda putem javnog oglašavanja, a koje se nalazi na zaštićenom području ili području ekološke mreže, daju u zakup po prethodno pribavljenoj saglasnosti ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine.
Pored navedenog, radi otklanjanja neujednačene prakse u postupku izdavanja vodnih uslova, vrši se i dopuna člana 118. Zakona o vodama. Propisivanjem da se i u postupku izdavanja vodnih uslova van postupka objedinjene procedure pribavljaju mišljenja navedenih pravnih lica kako bi se otklonili problemi u primeni Zakona o vodama kada je u pitanju određivanje širine pojasa priobalnog zemljišta, kanala, odnosno određivanje objekata za korišćenje voda, objekata za proizvodnju hidroelektrične energije i druge namene. Ovim zakonom se vrši dopuna člana 9. Zakona o vodama, preciziranjem da širina pojasa priobalnog zemljišta kanala iznosi do pet metara, a vrši se izmena člana 18. tačka 3. preciziranjem objekata za korišćenje voda, objekata za proizvodnju hidroelektrične energije i druge namene.
Kako je rok za određivanje granica vodnog zemljišta propisan Zakonom o vodama istekao 31. decembra 2019. godine, Predlogom zakona taj rok se produžava, pa se propisuje da će Ministarstvo, a na teritoriji AP nadležni organ AP odrediti granice vodnog zemljišta do 31. decembra 2023. godine. Predloženim promenama bi se takođe obezbedio upis vodnih objekata u javnoj svojini, u javni registar, katastar nepokretnosti kao građevinskih objekata. Propisano je da se navedeni vodni objekti koji su prema ranije važećim propisima o državnom premeru i katastru nepokretnosti upisivani samo u A listu, lista nepokretnosti kao način korišćenja zemljišta, ali ne i u V1 listu kao građevinski objekti, upišu u V1 list, lista nepokretnosti kao objekti na osnovu elaborata geodetskih radova.
Ovim bi zaključila svoje izlaganje u vezi sa obrazloženjem Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama. Nadam se da ćete u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona. Hvala vam.

Hvala, predsedavajući.
Poštovani poslanici i poslanice, pre svega, hvala vam na ovoj iscrpnoj diskusiji, s obzirom na važnost ovog zakona, svakako i teme, ja uvek ističem da je jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije upravo i zaštita životne sredine i stoga mi je izuzetno drago kada imamo konstruktivnu raspravu, korisne savete i smernice.
Danas smo svakako čuli puno toga i ja ću se potruditi da vam još jednom približim i zašto su važne izmene i dopune ovog zakona i šta je to što Ministarstvo radi, a vezano za mnoge od tih tema su se mnogi od vas dotakli.
Takođe smo čuli i neke neistine, a to je vezano za Pešter, ali vratiću se kasnije i na to.
Pre svega, ono što je važno da će izmene i dopune Zakona o zaštiti prirode da izazovu niz pozitivnih efekata, pre svega bolja kontrola u zaštićenim područjima i veća uključenost svih korisnika u zaštićena područja. To je izuzetno važno s obzirom na savet korisnika koji će se utvrditi kao radno telo. To je svakako sve implementirano sa Arkuskom konvencijom.
Takođe, izmenama i dopunama ovog zakona je zabranjena izgradnja mini hidroelektrana u prvoj i drugoj kategoriji zaštite, a takođe i postupak ocene prihvatljivosti je veoma značajan jer će doprineti očuvanju i zaštiti ekološku mrežu.
Kada govorim o zaštićenim područjima ne mogu, a da se ne osvrnem na to da Ministarstvo sufinansira i zaštićena područja već sa 265.000.000 dinara u ovoj godini, kako bi adekvatno moglo da se brine o upravo istim i novac je namenjen u ove svrhe, pre svega za upravljače, za postavljanje putokaza, drvenih stolova, predah klupa.
Takođe iz ovih sredstava se finansira i čuvanje i održavanje, prezentacija i promocija svih i područja i zatim organizovanja obrazovnih i istraživačkih edukativnih časova, dakle, za namenu edukacije i podizanja svesti o važnosti, pre svega, ovih prostora.
Ali, ovo što je važno da izmenama i dopunama ovog zakona su predviđena i podsticajna sredstva za jedinice lokalne samouprave, pre svega za ulaganje u infrastrukturu, dakle, u objekte, u vodovod, u kanalizaciju i u puteve unutar samih područja. To je ono što je dakle izuzetno važno.
Kada govorimo o zaštiti prirode, pre svega, naravno da se Ministarstvo trudi da putem konkursa štiti i zemlju, vazduh i vodu. Ono što je danas važno, a s obzorom na Zakon o vodama jeste da se Ministarstvo za zaštitu životne sredine trudi postavljanjem barijera na rekama da zaštiti reke od plutajućeg ambalažnog otpada i to uspešno i radimo u Priboju, Prijepolju i Novoj Varoši, to moram da naglasim.
Takođe, vezano za konkurs za sanaciju zemljišta odvojili smo 333 miliona dinara za 43 opštine širom Srbije. To je takođe važno, jer će dati direktni doprinos očuvanja prirode i zemljišta, a naročito kada govorimo o slivovima reka i kada govorimo o saniranju erozivnog zemljišta i klizišta.
Dakle, svakako će se videti tu napredak po konkursu, odnosno po ugovorima koji su i potpisani. Svi ovi radovi treba da budu izvedeni i projekti realizovani do 31. novembra 2021. godine.
Takođe, kada govorimo o zaštićenim područjima pominjali smo proširenje polja zaštite i mnogi od vas su komentarisali na tu temu.
Moram da vas izvestim da je upućena inicijativa Zavodu za zaštitu prirode, da izradi studiju o zaštiti prirode i proglašenje dva nova nacionalna parka "Kučaj-Beljanica" i "Stara plnanina". To je trenutno u proceduri. Zavodi rade valorizaciju tih prostora i kada se dostavi studija Ministarstvu pristupićemo proglašenju proceduri, dakle za proglašenje nacionalnih parkova.
Do kraja godine, takođe se pominjalo i ovde vezano za predeo izuzetnih odlika, Ovčar Kablar klisuru, moram reći da se radi već na njenom proširenju, takođe se radi na proširenju Specijalnog rezervata prirode Uvac, a očekuje se i tri nova zaštićena prostora, dakle park prirode "Maljen", "Željin" i "Stolovi". To je izuzetno važno iz razloga što će se povećati procenat ovakvih prostora, dakle sa trenutnih 7,67% podići ćemo na 8% zaštićena područja.
Takođe, ono što moram da kažem a da se vratim na zaštićena područja, danas je ovde bilo komentara koja mogu slobodno da kažem da su paušalna i neproverena, a to je, pre svega, za Peštersko polje, koje je pod zaštitom od 2015. godine, a od 2016. godine do danas nije bilo vojnih aktivnosti u zoni zaštite. Dakle, to je ono što mora da se naglasi. Vojne aktivnosti koje se sprovode na Pešteru i pre i nakon proglašenja zaštite nisu organizovane u granicama polja zaštite.
Dakle, ne možemo komunicirati na način na koji je danas izgovoreno. Izuzetno je važno da se naglasi da nikome nije u interesu da vojnim ili bilo kakvim drugim aktivnostima narušava zone zaštite, a to se i ne čini.
Moram još da istaknem da kada govorimo o zaštiti prirode, izuzetno je važno da kažem da naša inspekcija, inspekcija Ministarstva životne sredine vredno radi i mogu da vam pročitam izveštaj sa 30. junom 2021. godine. Dakle, 78 prekršajnih prijava, 16 privrednih prestupa, dve krivične prijave, 38 zabrana poslovanja.
Dakle, govorilo se ovde i o nedostatku inspektora, bilo da su vodni ili ekološki. Ja moram da kažem da, zaključkom Vlade, mi imamo mogućnost i sprovodimo često konkurse i potreba je za povećanjem broja inspektora u svim ministarstvima, ali takođe je važno da naglasim da se svako drži svojih nadležnosti, ali da izuzetno dobro sarađujemo ekološka inspekcija, vodna inspekcija i inspekcija Ministarstva energetike i rudarstva zato što je neophodna i međusektorska saradnja kako bi svi zajedno postigli rezultate i kako bi neodgovorne pojedince kaznili. Isto tako, neophodne su ove kontrole i nadzori koje vrši inspekcija baš kako bi što manje prekršaja u budućnosti i bilo.
Govorili smo, takođe, i o zaštiti voda, odnosno čistijim rekama. To je tema koja se stalno prožima. Pominjali smo i deponije kraj izvorišta i na obalama reka.
Takođe, moram da vas obavestim da je završen konkurs za uklanjanje mini deponija upravo na obalama reka ili uz pojas autoputeva ili svakako deponija svih koje škode boljem životu građana.
Jedinice lokalne samouprave su nam kandidovale koja su to smetlišta i deponije. Uskoro očekujemo i konačnu odluku, da vidimo ko je osvojio sredstva, ugovor i, pre svega, podršku u sufinansiranju od strane Ministarstva životne sredine.
Nadam se da će nam, kada očistimo mnoge od tihi prostora, biti čistije i reke, a i javne površine, poljoprivredno zemljište i sve ono ostalo što ste kandidovali, gde možemo i zajedničkim snagama i sva ministarstva da se uzmu u koštac sa tim problemom.
Takođe se nadam da će, nakon toga, jedinice lokalne samouprave pojačati kontrolu i nadzor i da se na tim lokacijama više nikada neće napraviti divlja deponija.
Moram samo da kažem da mi je izuzetno drago još jednom što komuniciramo na ovaj način o zaštiti životne sredine. Dakle, svako od nas je svestan značaja. Svi vi ukazujete na to i u opštinama iz kojih dolazite i gradova. Mi se trudimo da podignemo ekološku svest. To smo isto čuli od mnogih od vaših kolega da je važno da se govori o tome.
Takođe, sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja smo formirali radnu grupu koja će se upravo baviti podizanjem svesti u osnovnim i srednjim školama, jer to je ono što smo za sada ocenili da treba da nam budu grupe kojima ćemo se obraćati.
Svakako, imamo puno projekata. Videćemo se u preko 70, 80 jedinica lokalne samouprave od septembra. Dakle, volela bih da obiđemo i svi zajedno u gradovima iz kojih vi dolazite sve te projekte koje radi Ministarstvo zaštite životne sredine.
Hvala vam još jednom. Nadam se da ćete u danu za glasanje podržati ovaj Predlog zakona.