BILJANA PANTIĆ PILJA

Srpska napredna stranka

Rođena 11.05.1983. godine. Živi u Novom Sadu.

Završila je osnovne i master studije na Pravnom fakultetu. Po zanimanju je advokatica.

Od osnivanja SNS do juna 2010. bila je predsednica MO Bistrica.

U poslednja dva Skupštinska saziva radila je kao narodna poslanica. U poslednjem mandatu bila je predsednica Saveta za društvene delatnosti i članica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za evropske integracije.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.

Govori engleski i italijanski jezik.
Poslednji put ažurirano: 20.05.2019, 12:20

Osnovne informacije

  • Srpska napredna stranka
  • Novi Sad
  • 11.05.1983.
  • pravnik

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Petnaesto vanredno zasedanje , 22.07.2019.

Poštovani predsedavajući, gospođo Kuburović, vrlo pažljivo sam pročitala predložene izmene i dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju i u danu za glasanje podržaću ove izmene.

Pre svega, ako se uzme u obzir kakav je izvorni tekst zakona bio 2011. godine, kada nismo imali nikakve uslove za izvršitelje, izvršitelji su postajali ljudi bez položenog pravosudnog ispita, a imali smo i situaciju kada, znači, 2011. godine, izvršitelji počinju sa radom, Srpska napredna stranka tada nije bila na vlasti, kada su pojedini izvršitelji se basnoslovno bogatili. Mislim da je to razlog zašto imamo toliku averziju u društvu u vezi javnih izvršitelja.

Imali ste situaciju, na primer, da je direktor jednog javnog preduzeća iz Demokratske stranke, bivšeg režima, izvinjavam se, i onda angažuje jednog izvršitelja da podnese predloge za izvršenje protiv dužnika, gde se izvršitelji toliko bogate da možete da ih razrešite briga i dalje da rade, pošto su to bili izvršitelji koji su bili podobni, partijski izvršitelji. To je promenjeno. Ali, ostala je i dalje ta averzija u narodu protiv izvršitelja.

Ja ovde neću ni da govorim o izvršiteljima, ja nisam njihov advokat. Smatram da ih ima svakakvih. Ali, takođe smatram da postupak izvršenja koji sprovode izvršitelji je mnogo, mnogo bolji i efikasniji nego sudski postupak izvršenja koji smo imali.

Ja ću se delimično složiti sa onim što je govorila uvažena koleginica Radeta, ali, ko boga vas molim, nemoj da vraćate postupak izvršenja sudovima. To je bilo katastrofa šta su sudije radile, zato što su se sudije većinom ponašale da je izvršno odeljenje kazneno odeljenje, i onda se dešavalo da čekate na rešenje o izvršenju ili na postupak javne prodaje ili na popis pokretnih stvari po pet-šest godina, zato što ti predmeti stoje u fijoci, skupljaju prašinu i niko neće da ih uzme u rad. Nijedan sudija nije želeo da se posveti izvršenjima. Bilo je par, moram da priznam, da se ogradim od toga, ali, imali smo pravosnažne izvršne isprave, sudske odluke po kojima je sudija trebao samo da postupi, znači, nema šta da misli sudija, nema sudija da razmatra da li je ta presuda u redu ili nije, postoji presuda na osnovu koje poverilac traži da se sprovede izvršenje. Sudija kaže - meni nije jasna presuda. I onda stoji, neće da zakaže, pa se konsultuje sa drugim kolegom, pa to opet stoji negde u fijoci.

Vi na ovaj način, što ste postupak izvršenja poslali da rade izvršitelji, pomogli ste poveriocima. Ja kao advokat zaista smatra da izvršenja koja su sprovodili sudovi su bila skandalozna izvršenja. I dan-danas se čekaju rešenja o izvršenju od sudova. Evo primera iz sudske prakse - ja sam čekala šest meseci rešenje o izvršenju od jednog beogradskog sudije, zato što sudija neće da donese rešenje o izvršenju, ne želi. A nema razloga, postoji sve na osnovu čega treba da donese odluku. Zato ne želim da razmatram mogućnost da izvršenja nastave da rade sudovi, kako predlažu kolege iz SRS.

Uvaženi kolega Šešelj je rekao da izvršitelji ne donose ništa dobro građanima. Smatram da greši. Očigledno nikada nije imao izvršni postupak. Da je vodio izvršni postupak, da je bio poverilac, znao bi koliko ipak ima dobrobiti kod izvršitelja, koji se ipak trude da naplate to dugovanje od dužnika. I priča oko toga, prodaja stanova za mizerne dugove, ajde da se manemo demagogije i da se manemo populističkih rešenja. Ako čovek zna da ima dug od 10 hiljada evra i da će neko da mu proda nekretninu od 100 hiljada evra, za male novce, kako vi kažete, pa neka sam proda tu nekretninu. Neka je proda za više para, pa to što dobije nek isplati onome kome treba da isplati, nek vrati dug pa nek kupi manju nekretninu. Ne mora da živi na Dedinju ili Vračaru. Može i u Grockoj da živi. Ili u Svrljigu, što kaže kolega Miletić.

Kad govorimo o ovim raznim udruženjima što se skupe pa sprečavaju da se sprovedu izvršenja, ljudi, izvršenje se tada ne obustavlja, a ti troškovi padaju na teret dužnika, zato što nije odrađeno izvršenje. Opet će taj dužnik platiti taj izlazak na teren, taj pokušaj, bravara, itd. Sve će to da plati dužnik. Neće to da plati poverilac. Ta udruženja čine magareću uslugu dužnicima.

Sve vreme govorimo o dužnicima. Šta je sa poveriocima? Pričamo o javnim preduzećima, javnim komunalnim preduzećima i dugovima. Pa, ta javna komunalna preduzeća i javna preduzeća, da bi davali svoje usluge, moraju da se naplate. Kao što kad odete u radnju platite hleb, morate da platite i struju. Ako nećete da platite struju, naravno da će da vas tuži neko. I vi tužite kad ne dobijete platu. Niko od vas neće da radi za džabe.

Zaista smatram da izvršenja treba da nastave da rade izvršitelji, da su ove odredbe koje ste predložili dobre.

U zakonu se govori o pojačanoj kontroli rada izvršitelja i smatram da je potrebno da se sankcionišu kad imaju i najmanju grešku, zato što su im poverena neka ovlašćenja i moraju da budu sankcionisana pri najmanjoj grešci i treba da budu razrešeni. Znači, ne treba taj disciplinski postupak, kako je rekao neko od kolega, kao i kod advokata, ili kod lekara, kad komora odlučuje, pa se to zataška, ne, treba da budu razrešeni odmah, pri najmanjoj grešci.

Najviše grešaka jeste bilo oko prodaje nekretnina i to će se ovim zakonom, nadam se, promeniti, da će se postati efikasniji oko svega toga. Ja zaista smatram da ova odredba, sve vreme govorimo o srazmernosti, ja više volim da pričamo o efikasnosti. Izvršni postupak mora da bude efikasan. Ne može izvršni postupak da traje pet, sedam, osam godina. I ne može nijedna reforma pravosuđa da utiče na to da sudovi izvršenje sprovode brzo. Nikad ga neće sprovoditi brzo. I dan-danas imamo probleme, kao što je rekla koleginica, i sa radnim sporovima i sa porodičnim sporovima, mnogo je bolje nego kako je bilo, ali sa izvršenjima nećemo ništa uraditi.

Imali smo mi primere iz sudske prakse, gde imate poverioca, pravno lice koje podnese predlog za izvršenje i čekajući da okonča taj izvršni postupak, poverilac ode u stečaj. Ugasi se jedno preduzeće, zaposleni ostanu bez radnih mesta, zato što se taj postupak nije sproveo do kraja, na način kako je to trebalo, a to je da bude efikasno sproveden postupak izvršenja. Znači, što pre da se poverilac naplati. I da, sa svim kamatama koje mu pripadaju. Jer, ako je neko dužan, dužan je od određenog datuma. Znači, kamate mu pripadaju.

Htela sam nešto spomenem u vezi izvršenja, samo da vidim. Da, imali smo mi raznih načina kako su neke firme i banke odlazile u stečaj, kako je to bivši režim suptilno radio. Setićemo se „Razvojne banke Vojvodine“, DS je uzela kredit u vrednosti od 242 miliona dinara i taj kredit prvobitno nije bio obezbeđen sredstvima, hipotekom, zalogom. Onda, kada je DS uzela taj novac, pa je videla da će ipak da izgubi na izborima, onda su brže bolje dali naknadno te zaloge i opet nisu izmirili svoja dugovanja, pa je banka otišla u stečaj, pa je ta banka pokrenula izvršni postupak. Izvršni postupak se završio tako što je izvesna „Multikom grupa“ preuzela dug. To je firma Dragana Đilasa.

Ako neko pita koliko košta DS, DS košta 242 miliona dinara. Za te pare je Dragan Đilas kupio DS. Ali, eto, na taj način su upropašćavane banke, javna preduzeća, tako što su uzimali izvršitelje koji su bili njima podobni, koji su izvlačili pare, koji su te pare opet davali u DS i zato imamo sad veliki problem da narod ubedimo da izvršitelji nisu crne ovce u našem pravosudnom sistemu. Ovo je jednostavna stvar. Imate poverioca, imate dužnika. Poverilac hoće da naplati svoje dugovanje i nema dalje nikakve tu priče.

Ja jedino imam stvarno zamerku, ovaj zakon jeste socijalno odgovorniji, ali oko ovog limita od 5.000 evra. Ne znam kako se došlo do tog limita baš od 5.000 evra, ali piše, parafraziraću član zakona - da ne može da se proda nekretnina ukoliko je dug Javnom komunalnom preduzeću do 5.000 evra. Sad, ja sam zbunjena. Da li to znači da ako neko ima neku njivu za dve hiljade evra, ne može da se proda, ali ako ima auto od 10.000 evra to može da se proda za dug do 5.000 evra? Samo taj imam problem. Iz kog razloga, onda nisu izuzete sve vrednosti koje ima dužnik do 5.000 evra i kako smo došli do tih 5.000 evra?

Uglavnom, u danu za glasanje ću podržati ovaj zakon, zato što mislim da poboljšava izvorni zakon. Nadam se da ćemo uskoro pričati o nekom novom zakonu, jer ovo je dosta izmena. Znam da nema 50% da bi se doneo novi zakon, ali da bi trebalo razmisliti o novom zakonu. Hvala vam puno.

Petnaesto vanredno zasedanje , 22.07.2019.

Ne, nismo se možda razumeli. Rekla sam da su sudovi prihvatali. Znači, sudije koje su radile izvršenja su smatrale da su oni po kazni tu, zato su nazivani „kaznena odeljenja“, da su po kazni o izvršenjima. Neretko je bilo slučajeva da kad ne znaju u sudu šta će sa pojedinim sudijama, stave ih na izvršenje, kaže – nek radi izvršenja, tu ne može ništa da pogreši. Znači, to je jedna stvar.

Druga, nisam rekla ako ima dug od 10.000 evra da mu se proda kuća, nego ako zna čovek da ima dug, ako zna da će mu pleniti kuću ili ići na neku drugu, ako nema ni jedno drugo sredstvo izvršenja, neka uzme, pa nek proda, neka plati ono što treba da plati. Znači, duguje, neka plati.

Što se tiče ovih nepravilnosti koje ste naveli, jeste, tačno je i bilo ih je. Ali, sada se uvodi ovim zakonom i biće e-aukcija, više neće biti mogućnosti za takve stvari, što ste napomenuli da je sin ne znam koga kupio stan. Pa, imamo i u sudu da sin sudije postane sudija i razne vrste nepotizma, tako da nije ni sud sveto slovo na papiru. Hvala.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 14.05.2019.

Poštovana predsedavajuća, poštovana gospođo Kuburović, pred nama je danas set vrlo važnih pravosudnih zakona. Moje kolege su dosta toga već rekle, ja ću se osvrnuti samo na dva predloga zakona. To je jedan Zakon o sprečavanju korupcije i drugi je Predlog krivičnog zakonika.

Što se tiče Predloga zakona o sprečavanju korupcije, jasno je da se sa ovim predlogom zakona želi postići efikasnija borba u sprečavanju i suzbijanju korupcije. Ovaj predlog zakona je još jedan dokaz da je ova Vlada, kao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, posvećen borbi protiv kriminala i korupcije, koja je cvetala do 2012. godine.

Očekivala sam da će predstavnici bivšeg režima doći danas na sednicu da nam govore malo o primerima korupcije u kojima imaju vrlo dobro iskustvo, pa se setimo poštenjačine Đilasa koji je uveo „Bus plus“, koji je rekonstruisao Bulevar kralja Aleksandra, gradio most na Adi i time je praznio džepove građana Srbije, ali je punio svoje džepove i račune svojih privatnih kompanija. Ili, da govorimo o Radoslavu Milojičiću Keni, koji dok je bio na čelu opštine Smederevska Palanka je toliko bio ogrezao u korupciju da je devastirao opštinu. Koliko je samo goriva natankao na račun opštine i piva popio na teret građana Srbije. Možemo da govorimo i o aferi Šutanovac pašnjak, Živković „Sartid“, čuvene Pajkićeve afere „Kamenice 2“, „Tesla banke“, „Razvojne banke“. Svi su oni izašli punijih džepova, štetili građane Srbije.

Od delovanja svih ovih političara i ostalih stranačkih drugara ovih političara ovde se bila korupcija do 2012. godine ustalila kao nešto prirodno i zato se svi oni bore protiv Aleksandra Vučića, koji je najavio bespoštednu borbu protiv korupcije i kriminala. Ne bore se oni ni za građane Srbije, ni da Srbiji bude bolje, nego za svoje džepove.

Ovaj predlog zakona garantuje put u toleranciju prema korupciji, što je jedan od glavnih ciljeva koji je postavila ova Vlada i za ovaj predlog zakona ću glasati u Danu za glasanje.

Što se tiče Predloga izmena Krivičnog zakonika, problem je prvo bio što niste doneli ove izmene ranije, sad je problem što ste izašli sa ovim izmenama. Nikako izgleda ne možete nikome da ugodite.

Ja se slažem sa dosta onoga što su kolege danas rekle, jasno je da je dosadašnji zakon imao blagu kaznenu politiku koja, očigledno, nije imala svrhu kažnjavala i da je ovaj zakon represivniji, pooštrava se kaznena politika i uvode se nova krivična dela.

Setimo se jedne stvari, a to je da je svrha kažnjavanja pravednost i srazmernost između činjenog dela i kazne. Šta je pravedna kazna za osobu koja je ubila Tijanu, koja je silovala i ubila Anđelinu, koja je silovala i pretukla Katarinu, za osobu koja je ubila Dušicu, pa je, potom, mrtvu silovala, koja je kazna za osobu koja je ubila Tamaru ili malu Mariju Jovanović? Namerno ne govorim imena osoba koja su počinila ovakva monstruozna krivična dela, nego govorim o imenima nedužne dece.

Pričamo o nadi koju treba da ima počinilac ovakvog krivičnog dela. Ne treba da ima nikakvu nadu, jer zbog ove dece treba da se donese ovakav zakon i neka o tome misli deo stručne javnosti koji se protivi. Onaj ko naudi nemoćnom i fizički slabijem ne sme da se dočepa slobode.

Sad svi spominjemo razne konvencije ljudska prava, a niko ne govori o ljudskim pravima ove dece. Šta je sa SAD koje se vode kao kolevka ljudskih prava koje imaju ljudsku kaznu? Sad je problem što za najteža krivična dela ne postoji uslovni otpust. Spomenule su već kolege primer Velike Britanije, jedna velika zemlja Velika Britanija nema mogućnost uslovnog otpusta za dela koja je propisana kazna doživotnog zatvora. Zašto mi u Srbiji moramo biti veći Evropejci i veći poštovaoci ljudskih prava?

Priča se o humanosti. Kojoj humanosti? Onoj koju učinilac krivičnog dela nije imao prema žrtvi, nego su na svirep i bezobziran način počinili krivična dela?

Nekada smo imali princip oko za oko, zub za zub, pa smo imali smrtnu kaznu i sada smo civilizacijski malo odmakli od toga, tako da predložena propisana kazna doživotnog zatvora bez uslovnog otpusta smatram da treba da bude kazna koja će moguće počinioce krivičnih dela da zaustavi da ne čine ovakva krivična dela.

Skoro 159 hiljada građana je podnelo narodnu peticiju da se donese ovakav predlog zakona i smatram da treba da poslušamo građane i izglasamo ovaj predlog. Hvala vam.

Imovinska karta

(Novi Sad, 24.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 90000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 81958.00 RSD 03.06.2016 -