Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Biljana Pantić Pilja

Biljana Pantić Pilja

Srpska napredna stranka

Govori

Zahvaljujem se predsedavajuća.

Poštovani gospodine Milojeviću, kolege poslanici, građani Republike Srbije, radi javnosti samo na početku odmah, pošto bile su danas neki naslovi u novinama da Narodna skupština bira predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Ne, mi ćemo odluku da podržimo Visokog saveta sudstva. Pošto često spočitavaju narodnim poslanicima da se mešaju u rad srpskog pravosuđa, da imamo neke velike ingerencije u toj oblasti, što zaista nije tačno. Ono što mi radimo, jeste da podržimo danas ili ne podržimo odluku koju je Visoki savet sudstva dostavio nama kao narodnim poslanicima gde su dali predlog da izaberemo gospođu Vasović, kao jedinog kandidata, ali jednog od sudija Vrhovnog kasacionog suda. To se isto dešava kada biramo sudije koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, pa nam kažu da smo vršili uticaj u izboru sudija. Zaista zbog sudija koji se biraju na te funkcije, želim da kažem da to nije tačno, da mi kao, prvo Odbor za pravosuđe dobijamo predlog odluke, a ona i ovde u plenumu prostom aklamacijom podržimo tako nešto. Tako da ipak mislim da sudijsku funkciju ničim ne ugrožava diskusija narodnih poslanika u Skupštini.

Što se tiče ove odluke, za gospođu Jasminu Vasović ću glasati, pre svega što sam pročitala njenu biografiju i nema ništa sporno u biografiji iste, a i ako su je već predložile kolege iz Vrhovnog kasacionog suda, odnosno podržale njenu kandidaturu, smatram da nismo baš toliko kompetentni da joj nešto zameramo za razliku od onih koje ste vi gospodine Milojeviću sami spomenuli, a da su se čuli neki tihi šumovi oko izbora predsednika Vrhovnog kasacionog suda.

Ti šumovi koji su se čuli, čuli su se od onih koji su učestovali u mračnom dobu srpskog pravosuđa, u reformi pravosuđa 2009. godine. Nemamo mi kolektivnu amneziju kada se spomene ta reforma. Reforma u kojoj su baš ti učestvovali koji danas nešto spočitavaju za ove izbore kako danas za predsednika Vrhovnog kasacionog suda, tako i za sudije koje se biraju prvi put na svoju funkciju ili sudije koje se biraju na stalnu sudijsku funkciju, zato što ta reforma pravosuđa je izrodila 44 miliona evra štete za Republiku Srbiju, 836 sudija i 76 zamenika tužioca je ostalo u toj reformi bez posla zato što je ta reforma pravosuđa rađena u prostorijama DS kada su pravljeni spiskovi podobnih i nepodobnih sudija. Kada je na čelu Vrhovnog kasacionog suda, tadašnjeg Vrhovnog suda bila gospođa Nata Mesarović koju su ovi sadašnji opozicionari, borci za nezavisno pravosuđe postavili. Sećate se i vi gospodine Milojeviću te reforme vrlo dobro, čini mi se, da ste trpeli posledice iste.

Mislim da niste imali lak zadatak kada ste gospođu Mesarević nasledili na mesto predsednika Vrhovnog kasacionog suda, samim tim i na mestu predsednika Viskog saveta sudstva, pošto je ista razrešena i koliko znam i dan danas nisu je primili u Advokatsku komoru gde je podnosila zahteve kao nedostojna ali očigledno današnja opozicija i tajkunski mediji to zaboravljaju da spomenu, samo stavljaju na naslovnice određene sudije koje su očigledno za njih podobni ili nisu.

Takođe bih zamolila buduću predsednicu Vrhovnog kasacionog suda da primenjuje zakone, pa Zakon o sudijama član 30. kaže da sudija ne može biti član političke stranke niti politički delovati na drugi način, baviti se bilo kojim javnim ili privatnim, plaćenim poslom.

Ove sudije što javno istupaju, nikome ne može biti zabranjena sloboda govora, tu ću se složiti, ali sudije koje daju političke izjave, a onda im smeta kada ih neko prozove, mislim da je pitanje disciplinske odgovornosti koju treba da vodi Visoki savet sudstva i Vrhovni kasacioni sud.

Ne možete očekivati, ja ću primeni raspravno načelo, odnosno načelo dvostranosti postupka, ne možete očekivati da pojedine sudije izađu u medijima i napadaju ili narodne poslanike ili predsednika, a da niko ne može da im uzvrati. To su, verovatno, videli od ovih tajkunskih medija koji smatraju da mogu sve da objave.

Danas imamo taj sistem demokratije, očigledno. To je sistem demokratije gde svako ko sebe naziva nezavisnim, a smatram da nije nezavistan, može da kaže šta hoće, može da kaže o kome šta hoće, ali taj drugi ne sme da mu odgovori zato što će odmah da osvane na naslovnicama tih tajkunskih medija, zato što je to vid demokratije za koju se oni zalažu.

Što se tiče buduće predsednice, pošto verujem da ćemo joj danas dati podršku, imam velika očekivanja od nje, ne pritiske, kako će verovatno da prenesu, nego očekivanja, očekivanja da sprovede svoj program koji je predstavila. Očekujem beskompromisnu borbu protiv korupcije, da dostojno obavlja svoj posao, da bira, zajedno sa ostalim članovima Visokog saveta sudstva, časne i dostojne ljude za sudije.

Takođe, očekujem da se drži slova zakona i da primenjuje član 30. Zakona o sudijama, pa da se sprovode disciplinski postupci protiv sudija koji nastupaju onako kako ne bi trebao jedan dostojan sudija da istupa. Jer, ako će sudija da se bavi politikom onda lepo podnese ostavku, razreše ga i onda uđe u političku arenu.

Takođe, pošto je, videla sam, kandidatkinja je učestvovala, bila je član Radne grupe Zakona o suđenju u razumnom roku, nadam se da će se malo više posvetiti pažnje suđenjima u razumnom roku.

Mi danas imamo preopterećene sudove, imamo suđenja koja se zakazuju već za 2022. godinu, imamo neke sudije koji ne zakazuju suđenja po dve godine, to sve košta državu Srbiju.

Takođe, imam jednu ličnu zamerku za Vrhovni kasacioni sud koji bi trebao da zauzima nedvosmislene pravne stavove, a ne kao što je uradio za određeno pravno pitanje koje se tiče obrade kredita, vi znate o čemu ja govorim.

Vrhovni kasacioni sud je zauzeo takav stav da može da bude, a ne mora da znači. Zbog takvog stava, koji nije bio nedvosmislen, došlo je do više desetina hiljada tužbi, čime su zatrpani bukvalno srpski sudovi, pre svega beogradski i novosadski, pa je došlo do toga da se vrši delegacija, koju je isto Vrhovni kasacioni sud dozvolio, pa sad opet imamo problem u sudovima koji ne znaju kako će da preraspodele predmete, kako će da spakuju te iste predmete, ko zna gde će završiti ti predmeti, koliko će dugo da se čeka na zakazivanje tih suđenja.

Tako da, očekujem od nove predsednice da se malo više povede računa o suđenjima u razumnom roku, jer je to u korist građana Srbije, da se zauzimaju nedvosmisleni stavovi i očekujem da vodi računa ona, kao i sve ostale sudije i kao svi ostali članovi Visokog saveta sudstva o dostojnosti sudija koje biramo mi kao Narodna skupština prvi put na tu sudijsku funkciji i da, kao što u Advokatskoj komori imamo Kodeks kog se moramo pridržavati i kao što svi ostali imaju svoja neka pravila, isto tako očekujem da i sudije se pridržavaju svojih pravila, a ne da se slikaju na naslovnicama i daju političke stavove, a sud ništa ne preduzima povodom toga.

Hvala vam.
Hvala vam.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, ja ću se osvrnuti danas na tačku dnevnog reda koja se odnosi na predlog odluke o davanju saglasnosti na odluku o izmenama i dopunama Statuta Komisije za hartije od vrednosti.

Ista se donosi zbog usaglašavanja sa donetim Zakonom o robnoj berzi. Ovaj zakon je donet u prethodnom skupštinskom sazivu koji je značajan pre svega za rad Produktne berze iz Novog sada koja postoji još od 1921. godine koja je bila jedina berza u SFRJ i čiji je značaj prepoznala i podržala Nemačka razvojna banka.

Ovaj Zakon o robnoj berzi koji je donet u prethodnom skupštinskom mandatu je donet uz direktnu podršku predsednika Aleksandra Vučića, resornog ministarstva i pre svega takođe koleginice Aleksandre Tomić, kao predsednice resornog odbora. Ovo je jedan primer kako Vlada Republike Srbije radi na poboljšanju srpske privrede za razliku od prethodne vlasti, koja je radila apsolutno sve suprotno. Zato je i potrebno da što pre usvojimo predloženu odluku, kako bi Komisija za hartije od vrednosti uradila sve što je potrebno i donela određene saglasnosti da bi ovaj zakon mogao da se primenjuje.

Za razliku od ovakvih ciljeva koji su osnovni u stvaranju, jačanju i snaženju Srbije, imali smo ranije vlasti koje su radile upravo suprotno i kojima je cilj bio samo da napune svoje džepove.

Pošto sam spomenula Produktnu berzu iz Novog Sada, ostaću na teritoriji srpske severne pokrajine, pa ću napomenuti kakav je odnos prethodna vlast imala prema Razvojnoj banci Vojvodine, koja je bila privatna banka DS, gde su funkcioneri DS uzimali kredite bez ikakvih sredstava obezbeđenja. Znači, ulazili su u banku, uzimali novac i nisu ostavljali ni menicu, ni zalogu, ni hipoteku. Kada je 2013. godine ta Razvojna banka Vojvodine otišla u stečaj otkrile su prevarne radnje DS, pokrenuti su sudski postupci i onda se došlo do toga da Dragan Đilas, koji je prvo napunio svoje džepove parama građana Republike Srbije, uzme te pare, izvadi iz svog džepa i plati dugove svojih stranačkih kolega i tako otkupi njihove dugove.

Takav je odnos imala bivša vlast prema privredi, prema bankarskom sektoru, bivša vlast na čelu sa Đilasom i Tadićem, za razliku od ove vlasti, od ove Vlade i od predsednika Aleksandra Vučića koji nastavljaju u kontinuitetu da rade na stvaranju uslova za pozitivnu privrednu klimu.

Što se tiče REM-a, moje kolege su dosta govorile o tome. Ja nemam neko visoko mišljenje o REM-u. Nisam videla da su se oglašavali nešto kada se upadalo motornim testerama u RTS, kada se Aleksandru Vučiću i njegovoj deci svakodnevno na antisrpskim televizijama crtaju mete, kada se Narodna skupština naziva štalom. Evo, poslednji članak koji je danas izašao na antisrpskoj stranici jednih novina, „N1“ je u pitanju, u stvari televizije – Velika skupštinska štala, to je ova Narodna skupština, postala je razbojište u kome komični pajaci, to su narodni poslanici, predstavnici građana Srbije, opasne budaletine, narikače i nedovršene kreature brane svog tvorca od atentata. Na tako nešto REM ne reaguje.

Ovim nezavisnim medijima, „N1“ i „Nova S“, antisrpskim medijima, nema tu trunke nezavisnosti i njih može opisati samo jedna rečenica – domaći izdajnik, strani plaćenik. Hvala.
Hvala.

Poštovane kolege, građani Srbije, čast mi je danas da govorim o ovom predlogu zakona koji sublimira sve ono što je SNS na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem obećala na izborima kada je dobila ogromnu podršku građana.

Dva miliona građana dalo je podršku listi Aleksandar Vučić – Srpska napredna stranka – Za našu decu i upravo je ovaj Predlog zakona dokaz da se borimo za decu koja će rasti u jakoj i stabilnoj državi i upravo je ovaj Predlog zakona i osnivanje ovih novih ministarstava, tri nova ministarstva, dokaz za sve ono što je u kampanji izgovorila Srpska napredna stranka da će biti ispoštovano.

Ja ću se malo više osvrnuti na osnivanje Ministarstva za ljudska i manjinska prava i dijalog pošto su moje kolege dosta govorile o Ministarstvu za porodicu i Ministarstvu za brigu o selu.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i dijalog pokazuje da je cilj buduće Vlade vođenje dijaloga i to je jako lepo moj uvaženi kolega prof. Žarko Obradović objasnio šta je dijalog. Dijalog nije ono što zagovara jedan Lutovac koji ne može da obuzda ni svoju političku stranku da ga voli, koji zagovara izlazak na ulice i paljenje Skupštine, dijalog nije ono što priča tajkun Đilas i njegova marioneta Marinika Tepić, koji dolaze i kamenuju policiju, Skupštinu, nasilno upadaju u Narodnu skupštinu Republike Srbije, dijalog je da pričamo, da razgovaramo mi koji nemamo isto mišljenje o različitim temama.

Pitanje rodne ravnopravnosti je pitanje koje je pokrenuo i apostrofirao sam predsednik Aleksandar Vučić, sa svojom molbom da buduća Vlada ima minimum 50% žena. Nemojmo zaboraviti i da je na inicijativu predsednika Vučića u prethodnom periodu osnovano Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost.

Takođe, u prethodnom periodu prethodni skupštinski saziv doneo je veliki broj zakona kojima je poboljšao položaj žena. Prva smo zemlja van EU koja je uvela indeks rodne ravnopravnosti, tako da samo formiranje ovog posebnog ministarstva govori da će se nastaviti sa reformama u ovom polju.

Spomenuli smo danas šest principa koje je rekao predsednik Aleksandar Vučić da trebaju biti principi buduće Vlade. Jedan od njih je zdravlje građana, kao prvi cilj, posebno imajući u vidu današnju situaciju u svetu, kao i u Srbiji. Koliko sam videla, danas imamo 757 zaraženih od kovida i, nažalost, tri preminule osobe. Lekari su tokom ovog perioda pokazali nadljudske napore. Država je pomogla koliko god je mogla i pomagaće i dalje, ali na nama je individualno da svako od nas pokaže odgovornost oko ovog cilja da se izborimo sa kovidom.

Borba za Kosovo i Metohiju je nešto čemu je predsednik Aleksandar Vučić pokazao koliko je posvećen i o ovome je jako teško govoriti, što se mene tiče, zato što ja ne znam nijednog srpskog državnika koji je bio toliko posvećen za borbu srpskog naroda koji živi u AP Kosovo i Metohija. Rekao je da bi cilj nove Vlade trebalo da bude očuvanje vitalnih interesa, čemu svi treba zajedno da doprinesemo.

Politika Aleksandra Vučića je doprinela da danas Srbiju posmatraju kao zemlju koja je nezavisna i neutralna. Kako je i sam rekao - poštujemo sve, ali poštujte i nas, poštujte i Srbiju kao nezavisnu i suverenu državu.

Što se tiče rasta ekonomije, napomenula bih da je prethodna Vlada imala velike uspehe, od smanjenja nezaposlenosti, podignuta je minimalna neto zarada na 32 hiljade dinara, prosečna plata 510 evra. To je sve ono na čemu će, nadam se, sledeća Vlada da radi, da poboljša još više ekonomsku politiku naše zemlje u ovim teškim trenucima, za razliku od nekih drugih vlada kojih se sećamo da su uništili srpsku privredu kada su privatizovali preduzeća, propale privatizacije, vodili su se sudski postupci, vodile su banke u stečaj, bogatili su se tajkuni koji danas koriste svoj novac i svoje medije da napadaju predsednika Vučića, koji se svim silama bori za svoju zemlju.

Spomenula bih i Ministarstvo pravde, ali mislim da je tu moj kolega Đukanović vrlo lepo rekao, težak period smo imali što se tiče Ministarstva pravde. I dalje pamtimo i osećamo onu 2010. godinu i onu nesretnu reformu. Malim se tu koracima išlo napred. Očekujem od budućeg ministra, ministarke pravde, da se jače uhvati u koštac sa svim onim što ih čeka. Imamo veliki problem sa sudovima, koji su zatrpani velikim brojem predmeta, sa tužilaštvom koje ne pokreće postupke. Da bi se suprotstavili mafiji i svim krivičnim delovima, potrebno je da imamo dobro sudstvo, ali se isto slažem da ne treba sudstvo da bude posebna kasta i da treba da nastave sudije da se biraju u Skupštini Srbije.

Usvajanjem ovog zakona nadam se da ćemo sledeće nedelje izabrati Vladu koja će nastaviti kontinuitet i reformu prethodne vlasti, za šta je i dobila podršku građana na prethodnim izborima i da ćemo nastaviti da stvaramo jaku i stabilnu državu za našu decu. Hvala.
Hvala vam.

Poštovani članovi VSS, poštovane kolege, svašta bih sad imala ja ovde da kažem pošto sam poslušala moje uvažene kolege koje su diskutovale čitav dan, pa ću probati da sublimiram iz nekog svog iskustva, kao i poslanik i kao advokat koji ima velike veze sa sudom, odnosno svakodnevno ide na suđenja i prisustvuje suđenjima.

Za početak, nisam ja neki veliki fan Visokog saveta sudstva, kao neke moje kolege što su vas nahvalile. Prvo, smatram da je predsednik Visokog saveta sudstva trebao danas da dođe ovde pred nama, da nam obrazlaže svoju odluku. Moj stav je da je trebao da dođe ovde. Verujem da on ima posla, ali ovo je jedan od njegovih poslova da dođe pred narodne poslanike, a ne da pošalje vas, uz dužno poštovanje prema vama.

Drugo, od svih kolega koje su danas diskutovale, gospođa Vjerica Radeta mi je najbolja, oko 80% se mogu složiti sa njom, ne mogu da se slažem 100% jer sedela bi tamo verovatno, ali 80% onoga što je rekla koleginica Vjerica Radeta mislim da je u pravu.

(Narodni poslanici SRS, dobacuju.)

Ako može malo tiše kolege, znam da ste oduševljeni, ali samo malo tiše da obrazložim ovo što sam htela.

Prvo, odluku ste nam pročitali. Uz dužno poštovanje, vi niste ovde spikeri, mi smo dobili tu odluku i mi smo to vrlo pažljivo pročitali.

Drugo, smatram da su biografije koje nam dostavljate svaki put sve oskudnije i oskudnije. Znam da prosek studiranja i prosek godina studiranja nije uslov, ali do nedavno ste nam dostavljali takve podatke. Ja sad, čitajući, zaključim da neki kandidati koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, su studirali do 27, do 29 godine što je deset godina studiranja. Ne znam iz kog razloga se kriju te informacije.

Ja sam ujedno, kao član stalne delegacije parlamentarne Skupštine Saveta Evrope, član Komiteta za izbor sudija Evropskog suda za ljudska prava. U tom Komitetu dobijamo vrlo opširne biografije kandidata, sa kojima vodimo razgovor i biramo ih, čak i ispitujemo.

Do skoro sam čak bila i pristalica da izbor sudija ne treba više da se vrši u Skupštini. Promenila sam to svoje mišljenje baš imajući u vidu rad Visokog saveta sudstva. Zato što ne znam šta je za pojedince iz Visokog saveta sudstva dostojnost, šta su ti moralni kriterijumi navedeni u članu 45. Zakona o sudijama, šta je sa nepotizmom, jer svaki put se tu negde pronađe neki kandidat koji ima neke veze sa nekim, šta je sa pravljenjem sudijske kaste. Pošto od 22 kandidata koje prvi put biramo na sudijsku funkciju, samo jedan kandidat nije iz pravosuđa, nema ni jednog kandidata iz advokature, nema ni jednog kandidata iz privrede. Nikoga, samo sudijski pomoćnici i korisnici početničke obuke.

Takođe, u biografijama vidim da su neki kandidati završili početničku obuku 2015. godine. Šta su radili posle? Kakve su to biografije? Kako ja sada da zaključim da je neki kandidat dostojan.

Takođe imam pitanje za vas, da li kandidat koji je zaposlen u nevladinoj organizaciji je dostojan kandidat? Da li ispunjava moralne uslove? To je pitanje za Visoki savet sudstva. To nam niste navili u biografijama, morala sam da guglam kandidate zato što nam ne dostavljate potpune biografije, a onda pričamo o politizaciji sudija. Ne, sud je zatvorena kasta u koju ne može niko da uđe. Na stranu ovih 22 kandidata, ja ne znam kakvi su oni, ne znam nikoga lično, nadam se da će biti dobre sudije, izražavam veliku sumnju.

Na primer, sudije koje birate po konkursu, evo skoro je izabrana sudija u Novom Sadu, u Viši sud. Znate šta je prvo uradila u junu mesecu kada je dobila svoje predmete? Odložila je suđenje zakazano za novembar i zakazala ga za februar. Šta je sa efikasnošću srpskog pravosuđa? Znam da je mračni srednji vek sinonim za mračno pravosuđe 2009. i 2010. godine, ja sam tada bila u sudu pripravnik volonter i znam kako je rađena reforma pravosuđa, znam šta je urađeno sa sudijama. Znamo i kako su sudije tada birane, po kafanama i po političkoj pripadnosti, pa smo dobili 700 tužbi za naknadu štete. Ali, šta je sada sa ovim daljim izborima, šta radite?

(Milorad Mirčić, dobacuje bez mikrofona.)

Molim vas kolega Mirčiću, bez dobacivanja, da završim.
Šta je sa, priča se da Visoki savet sudstva ima stav da na primer sudija Privrednog suda ne može da bude izabran za sudiju Apelacionog suda, nego samo za sudiju privrednog apelacionog. Gde to piše? A tako vas bije glas, da neke sudije uporno konkurišu i ne mogu da budu izabrane, jer im se tako nešto kaže.

Šta je sa kandidatima za prvi izbor za sudiju? Znam kandidate koji konkurišu, koji su završili fakultete za tri i po godine. Imaju proseke preko 9, ali rade kao saradnici devet godina. Njih nikako da izaberete. Da li nisu nečija rodbina, da li vlada nepotizam? Kako Visoki savet sudstva utvrđuje ko je dostojan? To je moje pitanje. Kako utvrđujete ko je dostojan? Na osnovu kojih moralnih kriterijuma? Zašto nemamo sve podatke, ako već treba da ustanemo i da ovde glasamo. Još uvek imamo ta ovlašćenja da glasamo za sudije, još uvek. Na stranu to što vi birate one po konkursima. Ima svega i svačega. Ima sudija koje izaberete u viši sud, a budu tu dva tri meseca pa brzo odu u apelaciju. Neki nikako da dođu do te apelacije. Po kojim kriterijumima birate sudije?

Što se tiče suđenja sudija. Znam da je sudijsko uverenje nešto na čemu se zasnivaju presude, ali šta je sa pravnom sigurnošću? Šta je sa efikasnošću, ekonomičnošću? Znate da imamo masovne tužbe, neću da govorim šta je predmet spora, ali postoje. U jednom sudu spisak sudija koji usvaja tužbeni zahtev, drugi spisak u istom sudu sudija koji odbijaju tužbeni zahtev. Kakvu garantujemo pravnu sigurnost građanima Srbije kad podnose tužbu? Da podnesu, vide ko je sudija, pa povuku tužbu, pa ponovo podnesku na pisarnicu dok ne dobiju sudiju sa svog spiska. To je pravna sigurnost koju nam garantujete.

Nema zauzimanja pravnih stavova decidnih, nego izokola, a birate, kao što rekoh sudije, opet vam ponavljam sudija koju izaberete u viši sud u junu mesecu otkaže ročište u novembru i zakaže za februar. Treba valjda vreme da se pripremi. Pravosuđe jeste u boljem stanju nego kakvo je bilo. To jeste fakat. Ima manje starih predmeta, ali i dalje se sudije ponašaju tako kako se ponašaju, zato što vi birate takve sudije i zato što, daću sebi za pravo, Narodna skupština ne dobija biografije da bi mogla da vidi ko je tu u stvari dostojan, ko nije. Kako ste došli do ovih kandidata? Kako ja da znam da nije bio neki bolji kandidat?

Ne mogu da ne pomenem, pošto je indirektno povezano sa pravosuđem Srbije, ne mogu da ne pomenem da je sinoć u jednom opozicionom glasilu izašla izjava potrčka Vuka Jeremića, Bore Solunca nekadašnje perjanice DS, gde je najgnusnije uvredio Miloša Vučevića, gradonačelnika Novog Sada.

Još jednom se pokazalo da je bitno ko priča a ne šta priča. Miloš Vučević je dva puta izabran za gradonačelnika Novog Sada, što se nije desilo u istoriji grada. Bora Solunac nije dobio izbore ni u svom selu odakle je. Bora Solunac je glasao iz Soluna 2001. godine, Zakon o radu, Bori Soluncu je zastareo postupak u prekršaju, toliko o tome, pošto imamo digresije, imamo klijente kojima nikako da zastare slučajevi, ali Bori Soluncu zastari prekršaj. Čovek je osuđivan i vodi se pred Specijalnim sudom krivični postupak protiv njega, pa se nadam da će ovaj put sudije da sude po zakonu, a ne po carstvu, što bi rekao Dušanov zakonik. Hvala vam.
Gospodine Pantiću, sve ovo što ste mi ispričali je ukoliko se usvoji da samo lica sa završenom Pravosudnom akademijom. Ja sam govorila o konkretnom slučaju danas, odluka, vi kažete - ima i drugih kandidata. Da, to sam i ja navela. Od 22 kandidata, samo je jedan zamenik gradskog pravobranioca. A to što ste sad rekli, pa, naravno, onaj ko je u sudu, bliži sudu, nigde ne piše u zakonu, gospodine Pantiću, da samo sudijski pomoćnik može da bude sudija a ne neko drugi. Hvala vam.
Poštovani predsedavajući, gospođo Kuburović, vrlo pažljivo sam pročitala predložene izmene i dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju i u danu za glasanje podržaću ove izmene.

Pre svega, ako se uzme u obzir kakav je izvorni tekst zakona bio 2011. godine, kada nismo imali nikakve uslove za izvršitelje, izvršitelji su postajali ljudi bez položenog pravosudnog ispita, a imali smo i situaciju kada, znači, 2011. godine, izvršitelji počinju sa radom, Srpska napredna stranka tada nije bila na vlasti, kada su pojedini izvršitelji se basnoslovno bogatili. Mislim da je to razlog zašto imamo toliku averziju u društvu u vezi javnih izvršitelja.

Imali ste situaciju, na primer, da je direktor jednog javnog preduzeća iz Demokratske stranke, bivšeg režima, izvinjavam se, i onda angažuje jednog izvršitelja da podnese predloge za izvršenje protiv dužnika, gde se izvršitelji toliko bogate da možete da ih razrešite briga i dalje da rade, pošto su to bili izvršitelji koji su bili podobni, partijski izvršitelji. To je promenjeno. Ali, ostala je i dalje ta averzija u narodu protiv izvršitelja.

Ja ovde neću ni da govorim o izvršiteljima, ja nisam njihov advokat. Smatram da ih ima svakakvih. Ali, takođe smatram da postupak izvršenja koji sprovode izvršitelji je mnogo, mnogo bolji i efikasniji nego sudski postupak izvršenja koji smo imali.

Ja ću se delimično složiti sa onim što je govorila uvažena koleginica Radeta, ali, ko boga vas molim, nemoj da vraćate postupak izvršenja sudovima. To je bilo katastrofa šta su sudije radile, zato što su se sudije većinom ponašale da je izvršno odeljenje kazneno odeljenje, i onda se dešavalo da čekate na rešenje o izvršenju ili na postupak javne prodaje ili na popis pokretnih stvari po pet-šest godina, zato što ti predmeti stoje u fijoci, skupljaju prašinu i niko neće da ih uzme u rad. Nijedan sudija nije želeo da se posveti izvršenjima. Bilo je par, moram da priznam, da se ogradim od toga, ali, imali smo pravosnažne izvršne isprave, sudske odluke po kojima je sudija trebao samo da postupi, znači, nema šta da misli sudija, nema sudija da razmatra da li je ta presuda u redu ili nije, postoji presuda na osnovu koje poverilac traži da se sprovede izvršenje. Sudija kaže - meni nije jasna presuda. I onda stoji, neće da zakaže, pa se konsultuje sa drugim kolegom, pa to opet stoji negde u fijoci.

Vi na ovaj način, što ste postupak izvršenja poslali da rade izvršitelji, pomogli ste poveriocima. Ja kao advokat zaista smatra da izvršenja koja su sprovodili sudovi su bila skandalozna izvršenja. I dan-danas se čekaju rešenja o izvršenju od sudova. Evo primera iz sudske prakse - ja sam čekala šest meseci rešenje o izvršenju od jednog beogradskog sudije, zato što sudija neće da donese rešenje o izvršenju, ne želi. A nema razloga, postoji sve na osnovu čega treba da donese odluku. Zato ne želim da razmatram mogućnost da izvršenja nastave da rade sudovi, kako predlažu kolege iz SRS.

Uvaženi kolega Šešelj je rekao da izvršitelji ne donose ništa dobro građanima. Smatram da greši. Očigledno nikada nije imao izvršni postupak. Da je vodio izvršni postupak, da je bio poverilac, znao bi koliko ipak ima dobrobiti kod izvršitelja, koji se ipak trude da naplate to dugovanje od dužnika. I priča oko toga, prodaja stanova za mizerne dugove, ajde da se manemo demagogije i da se manemo populističkih rešenja. Ako čovek zna da ima dug od 10 hiljada evra i da će neko da mu proda nekretninu od 100 hiljada evra, za male novce, kako vi kažete, pa neka sam proda tu nekretninu. Neka je proda za više para, pa to što dobije nek isplati onome kome treba da isplati, nek vrati dug pa nek kupi manju nekretninu. Ne mora da živi na Dedinju ili Vračaru. Može i u Grockoj da živi. Ili u Svrljigu, što kaže kolega Miletić.

Kad govorimo o ovim raznim udruženjima što se skupe pa sprečavaju da se sprovedu izvršenja, ljudi, izvršenje se tada ne obustavlja, a ti troškovi padaju na teret dužnika, zato što nije odrađeno izvršenje. Opet će taj dužnik platiti taj izlazak na teren, taj pokušaj, bravara, itd. Sve će to da plati dužnik. Neće to da plati poverilac. Ta udruženja čine magareću uslugu dužnicima.

Sve vreme govorimo o dužnicima. Šta je sa poveriocima? Pričamo o javnim preduzećima, javnim komunalnim preduzećima i dugovima. Pa, ta javna komunalna preduzeća i javna preduzeća, da bi davali svoje usluge, moraju da se naplate. Kao što kad odete u radnju platite hleb, morate da platite i struju. Ako nećete da platite struju, naravno da će da vas tuži neko. I vi tužite kad ne dobijete platu. Niko od vas neće da radi za džabe.

Zaista smatram da izvršenja treba da nastave da rade izvršitelji, da su ove odredbe koje ste predložili dobre.

U zakonu se govori o pojačanoj kontroli rada izvršitelja i smatram da je potrebno da se sankcionišu kad imaju i najmanju grešku, zato što su im poverena neka ovlašćenja i moraju da budu sankcionisana pri najmanjoj grešci i treba da budu razrešeni. Znači, ne treba taj disciplinski postupak, kako je rekao neko od kolega, kao i kod advokata, ili kod lekara, kad komora odlučuje, pa se to zataška, ne, treba da budu razrešeni odmah, pri najmanjoj grešci.

Najviše grešaka jeste bilo oko prodaje nekretnina i to će se ovim zakonom, nadam se, promeniti, da će se postati efikasniji oko svega toga. Ja zaista smatram da ova odredba, sve vreme govorimo o srazmernosti, ja više volim da pričamo o efikasnosti. Izvršni postupak mora da bude efikasan. Ne može izvršni postupak da traje pet, sedam, osam godina. I ne može nijedna reforma pravosuđa da utiče na to da sudovi izvršenje sprovode brzo. Nikad ga neće sprovoditi brzo. I dan-danas imamo probleme, kao što je rekla koleginica, i sa radnim sporovima i sa porodičnim sporovima, mnogo je bolje nego kako je bilo, ali sa izvršenjima nećemo ništa uraditi.

Imali smo mi primere iz sudske prakse, gde imate poverioca, pravno lice koje podnese predlog za izvršenje i čekajući da okonča taj izvršni postupak, poverilac ode u stečaj. Ugasi se jedno preduzeće, zaposleni ostanu bez radnih mesta, zato što se taj postupak nije sproveo do kraja, na način kako je to trebalo, a to je da bude efikasno sproveden postupak izvršenja. Znači, što pre da se poverilac naplati. I da, sa svim kamatama koje mu pripadaju. Jer, ako je neko dužan, dužan je od određenog datuma. Znači, kamate mu pripadaju.

Htela sam nešto spomenem u vezi izvršenja, samo da vidim. Da, imali smo mi raznih načina kako su neke firme i banke odlazile u stečaj, kako je to bivši režim suptilno radio. Setićemo se „Razvojne banke Vojvodine“, DS je uzela kredit u vrednosti od 242 miliona dinara i taj kredit prvobitno nije bio obezbeđen sredstvima, hipotekom, zalogom. Onda, kada je DS uzela taj novac, pa je videla da će ipak da izgubi na izborima, onda su brže bolje dali naknadno te zaloge i opet nisu izmirili svoja dugovanja, pa je banka otišla u stečaj, pa je ta banka pokrenula izvršni postupak. Izvršni postupak se završio tako što je izvesna „Multikom grupa“ preuzela dug. To je firma Dragana Đilasa.

Ako neko pita koliko košta DS, DS košta 242 miliona dinara. Za te pare je Dragan Đilas kupio DS. Ali, eto, na taj način su upropašćavane banke, javna preduzeća, tako što su uzimali izvršitelje koji su bili njima podobni, koji su izvlačili pare, koji su te pare opet davali u DS i zato imamo sad veliki problem da narod ubedimo da izvršitelji nisu crne ovce u našem pravosudnom sistemu. Ovo je jednostavna stvar. Imate poverioca, imate dužnika. Poverilac hoće da naplati svoje dugovanje i nema dalje nikakve tu priče.

Ja jedino imam stvarno zamerku, ovaj zakon jeste socijalno odgovorniji, ali oko ovog limita od 5.000 evra. Ne znam kako se došlo do tog limita baš od 5.000 evra, ali piše, parafraziraću član zakona - da ne može da se proda nekretnina ukoliko je dug Javnom komunalnom preduzeću do 5.000 evra. Sad, ja sam zbunjena. Da li to znači da ako neko ima neku njivu za dve hiljade evra, ne može da se proda, ali ako ima auto od 10.000 evra to može da se proda za dug do 5.000 evra? Samo taj imam problem. Iz kog razloga, onda nisu izuzete sve vrednosti koje ima dužnik do 5.000 evra i kako smo došli do tih 5.000 evra?

Uglavnom, u danu za glasanje ću podržati ovaj zakon, zato što mislim da poboljšava izvorni zakon. Nadam se da ćemo uskoro pričati o nekom novom zakonu, jer ovo je dosta izmena. Znam da nema 50% da bi se doneo novi zakon, ali da bi trebalo razmisliti o novom zakonu. Hvala vam puno.
Ne, nismo se možda razumeli. Rekla sam da su sudovi prihvatali. Znači, sudije koje su radile izvršenja su smatrale da su oni po kazni tu, zato su nazivani „kaznena odeljenja“, da su po kazni o izvršenjima. Neretko je bilo slučajeva da kad ne znaju u sudu šta će sa pojedinim sudijama, stave ih na izvršenje, kaže – nek radi izvršenja, tu ne može ništa da pogreši. Znači, to je jedna stvar.

Druga, nisam rekla ako ima dug od 10.000 evra da mu se proda kuća, nego ako zna čovek da ima dug, ako zna da će mu pleniti kuću ili ići na neku drugu, ako nema ni jedno drugo sredstvo izvršenja, neka uzme, pa nek proda, neka plati ono što treba da plati. Znači, duguje, neka plati.

Što se tiče ovih nepravilnosti koje ste naveli, jeste, tačno je i bilo ih je. Ali, sada se uvodi ovim zakonom i biće e-aukcija, više neće biti mogućnosti za takve stvari, što ste napomenuli da je sin ne znam koga kupio stan. Pa, imamo i u sudu da sin sudije postane sudija i razne vrste nepotizma, tako da nije ni sud sveto slovo na papiru. Hvala.
Poštovana predsedavajuća, poštovana gospođo Kuburović, pred nama je danas set vrlo važnih pravosudnih zakona. Moje kolege su dosta toga već rekle, ja ću se osvrnuti samo na dva predloga zakona. To je jedan Zakon o sprečavanju korupcije i drugi je Predlog krivičnog zakonika.

Što se tiče Predloga zakona o sprečavanju korupcije, jasno je da se sa ovim predlogom zakona želi postići efikasnija borba u sprečavanju i suzbijanju korupcije. Ovaj predlog zakona je još jedan dokaz da je ova Vlada, kao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, posvećen borbi protiv kriminala i korupcije, koja je cvetala do 2012. godine.

Očekivala sam da će predstavnici bivšeg režima doći danas na sednicu da nam govore malo o primerima korupcije u kojima imaju vrlo dobro iskustvo, pa se setimo poštenjačine Đilasa koji je uveo „Bus plus“, koji je rekonstruisao Bulevar kralja Aleksandra, gradio most na Adi i time je praznio džepove građana Srbije, ali je punio svoje džepove i račune svojih privatnih kompanija. Ili, da govorimo o Radoslavu Milojičiću Keni, koji dok je bio na čelu opštine Smederevska Palanka je toliko bio ogrezao u korupciju da je devastirao opštinu. Koliko je samo goriva natankao na račun opštine i piva popio na teret građana Srbije. Možemo da govorimo i o aferi Šutanovac pašnjak, Živković „Sartid“, čuvene Pajkićeve afere „Kamenice 2“, „Tesla banke“, „Razvojne banke“. Svi su oni izašli punijih džepova, štetili građane Srbije.

Od delovanja svih ovih političara i ostalih stranačkih drugara ovih političara ovde se bila korupcija do 2012. godine ustalila kao nešto prirodno i zato se svi oni bore protiv Aleksandra Vučića, koji je najavio bespoštednu borbu protiv korupcije i kriminala. Ne bore se oni ni za građane Srbije, ni da Srbiji bude bolje, nego za svoje džepove.

Ovaj predlog zakona garantuje put u toleranciju prema korupciji, što je jedan od glavnih ciljeva koji je postavila ova Vlada i za ovaj predlog zakona ću glasati u Danu za glasanje.

Što se tiče Predloga izmena Krivičnog zakonika, problem je prvo bio što niste doneli ove izmene ranije, sad je problem što ste izašli sa ovim izmenama. Nikako izgleda ne možete nikome da ugodite.

Ja se slažem sa dosta onoga što su kolege danas rekle, jasno je da je dosadašnji zakon imao blagu kaznenu politiku koja, očigledno, nije imala svrhu kažnjavala i da je ovaj zakon represivniji, pooštrava se kaznena politika i uvode se nova krivična dela.

Setimo se jedne stvari, a to je da je svrha kažnjavanja pravednost i srazmernost između činjenog dela i kazne. Šta je pravedna kazna za osobu koja je ubila Tijanu, koja je silovala i ubila Anđelinu, koja je silovala i pretukla Katarinu, za osobu koja je ubila Dušicu, pa je, potom, mrtvu silovala, koja je kazna za osobu koja je ubila Tamaru ili malu Mariju Jovanović? Namerno ne govorim imena osoba koja su počinila ovakva monstruozna krivična dela, nego govorim o imenima nedužne dece.

Pričamo o nadi koju treba da ima počinilac ovakvog krivičnog dela. Ne treba da ima nikakvu nadu, jer zbog ove dece treba da se donese ovakav zakon i neka o tome misli deo stručne javnosti koji se protivi. Onaj ko naudi nemoćnom i fizički slabijem ne sme da se dočepa slobode.

Sad svi spominjemo razne konvencije ljudska prava, a niko ne govori o ljudskim pravima ove dece. Šta je sa SAD koje se vode kao kolevka ljudskih prava koje imaju ljudsku kaznu? Sad je problem što za najteža krivična dela ne postoji uslovni otpust. Spomenule su već kolege primer Velike Britanije, jedna velika zemlja Velika Britanija nema mogućnost uslovnog otpusta za dela koja je propisana kazna doživotnog zatvora. Zašto mi u Srbiji moramo biti veći Evropejci i veći poštovaoci ljudskih prava?

Priča se o humanosti. Kojoj humanosti? Onoj koju učinilac krivičnog dela nije imao prema žrtvi, nego su na svirep i bezobziran način počinili krivična dela?

Nekada smo imali princip oko za oko, zub za zub, pa smo imali smrtnu kaznu i sada smo civilizacijski malo odmakli od toga, tako da predložena propisana kazna doživotnog zatvora bez uslovnog otpusta smatram da treba da bude kazna koja će moguće počinioce krivičnih dela da zaustavi da ne čine ovakva krivična dela.

Skoro 159 hiljada građana je podnelo narodnu peticiju da se donese ovakav predlog zakona i smatram da treba da poslušamo građane i izglasamo ovaj predlog. Hvala vam.
Gospođo mandataru, narodni poslanici, budući članovi Vlade, da nije tužno bilo bi smešno da neko ko je bio na vlasti tolike godine pokazuje slike oronulih bolnicu koje je mogao popravljati, ali na primer zimuje na Maldivima ili otvaraju „Kamenicu 2“ u jeku političke kampanje, daju nadu, lažnu nadu pacijentima obolelim od raka, a onda kada prođe kampanja „Kamenica 2“ nije spremna za upotrebu, i onda je to stvarno čuti od nekoga ko dođe da priča o programu buduće Vlade sa takvim znanjem.

Što se tiče programa buduće Vlade koji ste nam juče predstavili jasno je ukazano da ćete nastaviti putem kojim je predsednik Aleksandar Vučić započeo, da ćete nastaviti sa reformama koje su u interesu građana Srbije koji su vas i birali.

Prethodna Vlada ne čelu sa Aleksandrom Vučićem, započela je trend dovođenja stranih investitora i angažovanja domaćih resursa i vi ste i obećali nastavak ovakvog trenda juče u vašem programu koji ste nam pročitali. Međutim, neki narodni poslanici su spomenuli Novi Sad, fabrike.

Moram da se osvrnem na to i na Novi Sad koji je do 2012. godine bio opustošen od strane bivšeg režima kada su punjeni njihovi lični džepovi, džepovi njihovih partija, kada su uništili, samo da navedem Razvojnu banku u stečaju, koja je danas u stečaju, kada su uzimali kredite bez obezbeđenja. Onda 2012. godine su građani Novog Sada izabrali Miloša Vučovića za gradonačelnika koji se pokazao kao dobar domaćin, pa je to Vlada Aleksandra Vučića prepoznala. Pa, Novi Sad ima jedan „Delfi Pakard“ iz Velike Britanije, koji je iznajmio halu od 25 hiljada metara kvadratnih, dogradio još pet hiljada metara kvadratnih. U kome radi trenutno 1.700 ljudi, planirano je da se zaposli još 1.300. Fabrika „Lir“ iz SAD koja je sagradila novu fabriku od 30.000 kvadratnih metara, gde je zaposleno oko dve hiljade ljudi. Nemački „Kontinental“ u kome je odmah zaposleno 100 inžinjera i ima namere da se zaposli još 400 inžinjera. „Knor“ oko 50 ljudi, „Aleks fešon“ oko 100 ljudi.

Ali, to kolege koje dolaze iz Novog Sada očigledno ne znaju ili ne žele da znaju, boli ih što oni nisu mogli da dovedu takve investicije u jedan Novi Sad, a vi ste u svom programu obećali da ćete ovakav trend nastaviti.

Moram samo da se osvrnem, spomenuti su čuvari kontejnera. Za koleginicu koja je to spomenula, mogla je da spomene da grad Novi Sad mesečno trpi štetu od milion dinara, na način kako se oštećuju ti isti podzemni kontejneri, krađom otpada i razvaljivanjem kontejnera. Ali, to joj nije bilo bitno da spomene, jer nju baš briga za grad Novi Sad, a tome govori to da je napustila svoju matičnu partiju. Na primer u Evropi je otpad jedno od ozbiljnih stavki u prihodu grada, ali to očigledno njima nije bitno zato što Evropa očigledno nije put gde oni više žele da idu.

Takođe, naveli ste da će doći do novih izmena radnog zakonodavstva, izmena Zakonika o krivičnom postupku, pa se na to moram osvrnuti i to je veoma bitno za nastavak borbe protiv kriminala i korupcije, posebno imajući u vidu kako smo imali reformu pravosuđa i kako su nam uništili pravosuđe. Smatram da su bivši ministar Selaković i gospođa Kuburović odradili odličan posao, da su nastavili da se bore da imamo brže i efikasnije pravosuđe, da je izgrađeno preko 60 hiljada metara kvadratnih novih prostorija ili je renovirano. Nadamo se uskoro u Novom Sadu novoj zgradi za palatu pravde. Uvedene su nove profesije, novi zakoni koji su ubrazali pravosuđe, a vi ste naveli da će se promeniti i Zakonik o krivčičnom postupku gde će javnim tužiocima se dati veća ovlašćenja u istrazi, što smatram da je dobro, jer se time smanjuje i stopa kriminaliteta izvršenih krivičnih dela.

Takođe, juče ste rekli jednu sjajnu rečenicu, svaki član društva da uradi svoj deo da bi ovo društvo bilo bolje. Čuli smo, dosta njih iz bivšeg režima i opozicionih stranaka koji svojim delovanjem ne mogu da učine ništa bolje i to su građani Srbije prepoznali na prethodnim izborima. Ja ću vam dati svoj glas zato što znam da nastavljate kuda je stao Aleksandar Vučić i da nastavljate borbu za bolju Srbiju. Hvala vam.
Hvala.

Poštovani ministri, predstavnici pravosudnih funkcija, pred nama je više kadrovskih rešenja i želim da pohvalim ovo povećanje broja sudija i tužilaca, što može samo da doprinese efikasnijem pravosuđu i da učini da imamo dostupniju pravdu za sve građane Srbije.

Juče i danas čuli smo neke sramotne izjave koje se odnose na pojedine kandidate čime se otvoreno narušava nezavisno sudstvo, nezavisno pravosuđe, tačnije, pošto imamo i tužioce i sudije, koje treba svima da bude cilj. Takve izjave čuli smo od onih koji su sprovodili čuvenu reformu i „operaciju 700“ 2010. godine. Sramotno je da ljudi koji su uništili srpsko pravosuđe kritikuju današnji izbor sudija i tužilaca. Takođe, čuli smo od nekih poslanika da se spore proseci na studijama određenih predloženih kandidata. To su rekli poslanici kojima, kopajući njihove rodne gradove, ne možemo ni diplome da pronađemo, a pričamo o prosecima. Kao neko ko se bavi praksom, smatram da prosek ne treba da bude relevantan za izbor sudije, tužioca, da je to bitno za onog ko se bavi naukom, ali da neko ko nije ni prošao pored pravnog fakulteta, nijednog drugog, očigledno, spori prosek ljudi koji su završili ozbiljne fakultete je u najmanju ruku sramotno.

Ne sumnjam da će u danu za glasanje za nosioce pravosudnih funkcija biti izabrani najbolji kandidati. Moram samo da osporim neke. Meni lično bode oči izbor gospođe Živković za sud u Pirotu i sudije, nisam ovde dobro zapisala, za Prvi osnovni sud u Beogradu, Bojat čini mi se da se preziva, pošto imam određena saznanja i smatram da ne ispunjavaju osnovne kriterijume da budu izabrani za funkcije za koje su predloženi.

Komentari od pojedinih poslanika koji se odnose na način izbora tužilaca i sudija govore da ti isti poslanici nemaju elementarno znanje niti poznavanje prava o temi o kojoj pričaju. Izbor nosilaca pravosudnih funkcija je izuzetno transparentan, za razliku od onog koji smo imali 2010. godine koji ste sprovodili u kafanama, kako se vama svidelo. Ovaj put se sprovodi po propisanim kriterijumima kojima se garantuje nezavisno pravosuđe, a koje je garant pravne sigurnosti.

Takođe ću se samo osvrnuti nakratko na izbor profesora Keče, koji je predložen za člana Visokog saveta sudstva. Lično, kao student koji je studirao kod tog profesora i polagao građansko procesno pravo, mogu da kažem da mi je izuzetna čast da jedan takav profesor postane član Visokog saveta sudstva, nezavisno za ocenu koju sam dobila, što bi sad neki poslanici ovde prozvali koji nisu studirali nigde.

Što se tiče izbora novog tužioca za ratne zločine, nadam se da će novi predloženi tužilac koga izaberemo u danu za glasanje mnogo bolje raditi svoj posao nego prethodni ratni tužilac. Za one koji su rekli da ovu instituciju treba ukinuti, očigledno je da se ne bave pravom, da ne znaju da ratni zločin ne zastareva i da ovakve institucije postoje svuda u svetu, pa treba i kod nas. Hvala.
Hvala.
Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege poslanici, danas su pred nama predlozi kandidata za sudije koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, kao i predlog kandidata za izbor za sudije Ustavnog suda.
Moram se složiti sa koleginicom Vjericom Radetom, koja je rekla da je Ustavni sud najbitniji, najznačajniji sud u našoj zemlji, za razliku od nekih poslanika koji su danas rekli da Ustavni sud treba ukinuti. Ja sam prosto ostala zapanjena, pa sam komentarisala sa kolegama na koji način bi oni to uradili i ukinuli jedan Ustavni sud čije je postojanje propisano Ustavom Republike Srbije.
Što se tiče stručnih referenci. Jasno je svima da svi predloženi kandidati ispunjavaju predviđene uslove za izbor sudije, kako osnovnih tako i Ustavnog suda. Što je rekao kolega Neđa - diskreditovanje pojedinih kandidata, po meni je stvarno sramotno, posebno od onih koji nisu ni prošli pored Pravnog fakulteta, niti ne znaju ni šta je ustavno pravo, ni krivično, ni upravno, nijedna druga grana prava.
Takođe smo čuli i komentare koji se odnose na to da će Ustavni sud od danas biti u blokadi, a nije spomenuta blokada 2008. godine kada, tada vladajuća većina 2008. godine, nije mogla godinu dana da donese Zakon o Ustavnom sudu ili blokada iz 2002. godine kada kandidati DOS-a, odnosno poslanici DOS-a nisu mogli da se dogovore o kandidatima.
Takođe, strašno je da neki poslanici, posebno bivši ministri koji danas sede u klupama, primenjuju politiku dvostrukih aršina. Smatram da je u pitanju čist politički diletatizam. Kada govorimo o kadrovskim rešenjima, uvek nam ostane onaj gorak ukus, ako se setimo reforme pravosuđa iz 2010. godine. Tadašnju reformu su pojedini čak nazvali i „operacija 700“ i rekli su kada je skoro 700 sudija i tužilaca skandaloznim procesom čistke u pravosuđu ostalo bez stalne funkcije, a koje je posle taj isti Ustavni sud vratio na posao.
Onda ti isti poslanici, bivši ministri dođu, pričaju kakvo je stanje u srpskom pravosuđu. Treba da ih je sramota. U najmanju ruku da ih je sramota. Ni morala, ni znanja. Sedamsto sudija i tužilaca ostalo je bez posla, bez stalne sudijske funkcije, a zalažemo se za samostalan i nezavisan sud. Ostali su zato što nisu imali partijske knjižice. Zato što su bivši ministri, sadašnji poslanici sedeli po kafanama i određivali ko je podoban, ko nije podoban. Nije bilo nikakvih kriterijuma i sada država Srbija treba da plati tu naknadu štete. Onda pričamo o usporenosti rada pravosuđa, koliko imamo sudija, koliko nerešenih predmeta. Hajde da se podsetimo malo kako se tada radilo i šta ste uradili, kako ste bukvalno ugrobarili srpsko pravosuđe.
Takođe, čuli smo kritike pojedinih odluka Ustavnog suda. One nama mogu da se svide ili ne, možda se ni meni kao advokatu i pravniku neke ne sviđaju, ali sami se pozivate na nezavisno i samostalno sudstvo. Ustavni sud je samostalan i nezavistan. Način na koji se biraju sudije Ustavnog suda propisan je članom 172. Ustava Republike Srbije na koji ste se svi zakleli kada ste potpisivali zakletvu kao narodni poslanici.
Takođe odluke Ustavnog suda su konačne, izvršen i obavezujuće, svidele se one nama ili ne. Ovo je svojevrstan pritisak što sam ja danas čula, kritike na pojedine odluke Ustavnog suda. Možda se ni meni neka ne sviđa, ali je to direktan uticaj na sudije i to ne zaboravimo, na sudije koje ste vi 2007. godine birali na predlog tadašnjeg predsednika države. Tada se nije pričalo izgleda o političkoj podobnosti ili nepodobnosti.
Smatram da su svi predloženi kandidati stručni, nadam se da će biti izabrani najstručniji zato što su svi diplomirani pravnici, svi imaju široko svoje radno iskustvo u praksi što se tiče pravosuđa. Da li je neko profesor ustavnog ili krivičnog prava, mislim da o tome ne vredi ni raspravljati. Same odredbe Ustava imaju odredbe o ljudskim i manjinskim pravima koja podrazumevaju one odredbe koje se primenjuju u krivičnom pravu, ali to neki poslanici ne mogu da znaju zato što nikada nisu ni pročitali izgleda ni Ustav, a ne ustavno ili krivično pravo.
Tako da, molim neke poslanike da se edukuju kada budu pričali o ovoj temi. Srpska napredna stranka će u danu za glasanje podržati kandidate koji su
predloženi, posebno ove kandidate koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju i smatram da treba što više takvih kandidata da nam predlažete i da treba što više sudija da imamo. Hvala.
Poštovani predsedavajući, članovi Visokog saveta sudstva, Državnog veća tužilaca, dobili smo vaše predloge sa biografijama za izbor sudija i tužilaca, odnosno zamenika tužilaca koje smo i razmatrali na Odboru za pravosuđe i lokalnu samoupravu, kao što je rekao predsednik Odbora, Petar Petrović. Odmah da kažem da će SNS u danu za glasanje podržati izbor kandidata koji ste predložili.

Neću da komentarišem biografije predloženih kandidata niti želim da se upuštam u stručne reference istih. Smatram da to ne treba da bude posao ove Narodne skupštine i moje lično mišljenje je da sudije ne treba da se biraju u Skupštini, bilo da je to prvi izbor, kao što je sada, bilo da se biraju na stalne funkcije, što inače i nije zakonski, ali stvarno mislim da sudije ne treba da bira Skupština kao zakonodavno telo.

Danas se izvinjavam svima što smo ovde doživeli od predstavnika jedne opozicione stranke direktan pritisak na sudstvo i na tužilaštvo koji je sugerisao kako sudovi treba da presuđuju, kako tužioci treba da tuže, šta treba da se radi po njihovom nalogu. Srpska napredna stranka zalaže se za nezavisno sudstvo i za razliku od naših političkih protivnika koji su vodili ovu zemlju, pre nekoliko godina kada smo imali čuvenu reformu 2010. godine, o kojoj nismo ništa čuli od jednog govornika koji je pričao sve tako lepo o nezavisnom sudstvu, o zastarelim predmetima, o haosu u pravosuđu, koji ne stoji, jer da se bavi pravosuđem znao bi, ali nema tog iskustva da bi mogao o tome da priča. Ali, verovatno je bio na Maldivima kada je Venecijanska komisija presudila i kada je rekla kakvu smo imali reformu. Reformu koja je sprovođena u političkim strankama, u kafanama. Možda su mogle da mu prepričaju njegove partijske kolege, tadašnje, ne znam gde su sada, Petrović, Homen, Ristić, na čelu sa Malović ili su se sada svi oprali, navukli bele rukavice i sada pričamo o nezavisnom sudstvu.

Isti ti zbog kojih šesto sudija i tužilaca je ostalo bez svoje funkcije, koji nisu reizabrani, pa su Odlukom Ustavnog suda, molim vas kolega nemojte mahati glavom, znam da vi ne razumete ovo što ja pričam, ali vas molim da se uozbiljite. Znači, više od 600 sudija i tužilaca je Odlukom Ustavnog suda vraćeno na posao zato što su nezakonito ostali bez svoje funkcije koja je stalna. Zašto? Zato što je tadašnja politička stranka na vlasti, DS birala sudije u kafanama i birala je sudije u svojim političkim prostorijama, svojih političkih stranaka. Sada oni ne znaju ništa o tome i pričaju o nezavisnom sudstvu. A onda su te sudije tužile Republiku Srbiju i dobile odštetu na koju imaju pravo.

Gde su sada odgovorni? Sede preko puta nas i pričaju o nezavisnom sudstvu. Pričaju o reformi pravosuđa. Hajde, da pričamo o reformi pravosuđa. Spominju se devedesete, ali hajde da spomenemo i 2010. godinu kada su ukidani sudovi, kada su izmišljene sudske jedinice, kada su ljudi ostali bez posla, kada su birani, kako, podoban i nije podoban. To je bio način za izbor sudija. I, meni je jako krivo što danas pričamo o tome, ne o predloženim kandidatima, ja ne želim da prljamo početak rada tih kandidata.

Spomenut je jedan od kriterijuma kaže – ocena kandidata, pa da li je neko predložen sa manjom prosečnom ocenom na fakultetu ili nije. Ja ću samo iz ličnog iskustva da se osvrnem na to. Neko sa prosečnom ocenom 10 je možda vrsan pravnik da predaje na fakultetu, ali možda nije dobar praktičar, možda nije dobar advokat, možda je to razlog. Možda nema elokvenciju da vodi sudski spor, da presuđuje, da saslušava svedoka. Ne znači ocena 10 da je neko dobar sudija ili advokat, nego samo da je dobar diplomirani pravnik. Treba nam nešto više za sudiju i za advokata. Ne sumnjam u izbor predloženih kandidata i mislim da ne treba niko od nas danas da sumnja i da uprlja ovaj izbor kao što su neki radili kada su sprovodili ubogaljenu reformu.

Nadam se da će predloženi kandidati biti dostojni da obavljaju svoju funkciju, stručno, nezavisno, nepristrasno. Smatram da nam je potreban još veći broj sudija i veći broj tužilaca, da uvek imamo veći broj priliva predmeta, imamo sudije koje odlaze u penziju, znači, taj prirodan odliv, trebaju nam mladi ljudi koji će da sude, da se bave pravosuđem.

Primetan je pomak u odnosu na rad suda, posebno izvršnih odeljenja to bih želela da naglasim od kako je donet novi Zakon o izvršenju i obezbeđenju od kako imamo javne izvršitelje i primetno je da imaju malo manje posla sudije. Ali, potreban je veći broj sudija i da nam dolazite češće sa predlozima dok se ne izmeni, neke stvari da ipak sudije ne biramo u Narodnoj skupštini.

Predloženi kandidatima želim kada budu izabrani da sude u predviđenim rokovima, nepristrano, da se vode načelima postupka i da što manje imaju građana koji se pozivaju na Zakon o zaštiti na suđenju razumnom roku. Hvala vam.
Povredili ste odredbu člana 100.
Ukoliko hoćete da diskutujete sa poslanicima pozicije, opozicije, siđite u poslaničke klupe pa diskutujte. Nemojte sa te pozicije pretiti prstom i pretiti poslanicima pozicije. Ne znači, ako sedite tamo, da mi ne možemo ništa da progovorimo tokom ove rasprave. Nemojte da pretite da ćemo da sedimo ovde još pet dana. Nije problem, ali onda recite građanima Srbije koliko će to da košta što ste vi umorni, što tražite pauzu i što ne možete da radite duže od 20 časova i što slušate svog partijskog šefa Pajtića.
Predsedavajući, prekršili ste odredbu člana 27. - ne starate se o radu, ne primenjujete Poslovnik.
Prethodna govornica, kao što je rekla gospođa Maja Gojković, zaista ne zna o čemu priča, nije pravnik, dozvolili ste joj repliku, nije imala pravo na tu repliku.
Možemo mi sada da pričamo o nečemu što nije tema ovde, možemo da pričamo i o pravosuđe koje je postavljala Demokratska stranka u to vreme kada je vladala i harala Srbijom, kada su vršili reformu pravosuđa 2010. godine, možda to nećete da čujete, možemo da pričamo i o Razvojnoj banci Vojvodine koju su doveli u stečaj kada su uzimali kredite bez obezbeđenja, možemo o svemu tome da pričamo, ali kada mi progovorimo, onda nije tačka dnevnog reda, a kada gospođa govori koja ne zna o čemu priča, jer nije pravnik, onda dozvoljavate i da dobije reč i da priča o nečemu što stvarno nije tema niti zna o čemu govori.
Molimo vas, pridržavajte se Poslovnika.