ALEKSANDRA TOMIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 1969. godina u Vranju. Živi u Beogradu.

Završila je Mašinski fakultet u Beogradu. Magistrirala je i doktorirala na Univerzitetu „Alfa“.

Docentkinja je na Univerzitetu „Alfa“ i vanredna profesorka na Visokoj poslovnoj školi za ekonomiju i preduzetništvo u Beogradu. Od 1997. do 2010. godine radila je u GP „Javor”, a zatim kao direktorka savezne ustanove «Plov put» i kao savetnica generalnog direktora za međunarodnu saradnju u Javnom preduzeću «Srbija vode».

U periodu od 2000. do 2008. godine bila je odbornica u Skupštini opštine Zvezdara. Od 2000. do 2001. bila je predsednica Izvršnog odbora SO Zvezdara, a u periodu 2001-2004, članica Izvršnog odbora SO Zvezdara. Članica Opštinskog veća bila je od 2005. do 2008. godine.

Nakon izbora 2012. godine, izabrana je za narodnu poslanicu, kao i nakon izbora 2014. godine. Iste godine izabrana je za članicu Predsedništva Srpske napredne stranke. U sazivu 2014-2016. godine bila je predsednik Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.

Mandat joj je potvrđen i nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine. Izabrana je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 13:44

Osnovne informacije

  • Srpska napredna stranka
  • Beograd
  • Vranje
  • 26.04.1969.
  • ekonomista

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Prva posebna sednica , 28.10.2020.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, poštovana premijerko, kolege poslanici, prethodnoj koleginici bih samo rekla da u onom Poslovniku o radu, gde stoji Ustav Republike Srbije, može da vidi da Sandžak i Preševska dolina ne postoje kao opštine, već su to izmišljena imena delova teritorije Republike Srbije kojim očito želite, kao nacionalna manjina, da privučete neke glasove da biste ušli u ovu Skupštinu da nam držite pridike o nacionalnoj pripadnosti određenih manjina.

Republika Srbija ima zakonom definisane obaveze države prema nacionalnim manjinama, pa što bi pravili razliku između vaše nacionalne manjine ili bilo koje druge. Nikada više nije veći stepen razvoja kada su u pitanju odnosi Srbije, kao države, prema nacionalnim manjinama nego sada. To možete da proverite i u Prištini i u Tirani i videćete da je Srbija zaista u svakoj međunarodnoj instituciji, po pitanju nacionalnih manjina, na najvišem nivou, iako mnoge nacionalne manjine u Srbiji sebe nazivaju određenim imenima koja ne odgovaraju državama članicama EU, pa zbog toga jednostavno žele da podrže određene nacionalne manjine kada su u pitanju određena kulturna pitanja, ekonomska. Zbog toga mi imamo razvije tzv. prekograničnu saradnju, i to najbolje znaju Ministarstvo za evropske integracije, a gde zaista gajimo jako dobre odnose i negujemo, ne samo kulturne blagodeti tih naših dugovekovnih odnosa, već i dobre odnose sa svim tim državama.

Prema tome, ono što ste pokušali ovde, a svaki dan pokušavate da provučete ta tzv. imena nepostojećih opština u Srbiji, ne daje vam za pravo uopšte da govorite ovde o lošim odnosima nacionalnih manjina u Srbiji.

Danas ova Vlada koju biramo ovde u parlamentu Republike Srbije je rezultat i plod političke realnosti. Svi oni koji su želeli da izađu na izbore i da prikažu svoje programe imali su prilike pred građanima Srbije da dobiju podršku za to.

Srpska napredna stranka je očito dobila podršku za program sa kojim je izašla pred građane Srbije, a samim tim je pokazala da Vladu Republike Srbije, koju danas ovde prezentuje u svom punom kapacitetu zajedno sa programom koji će da sprovede i sa strateškim ciljevima i sa operativnim ciljevima, gospođa Ana Brnabić je imala prilike da nam da u svom ekspozeu, pokazala je da svih ovih šest strateških ciljeva treba da na adekvatan način realizuje u vrlo kratkom vremenskom periodu, u nemogućim uslovima, jer nas informacije, problemi iz sata u sat zasipaju i probleme moramo da rešavamo promptno.

Danas imamo 1.200 građana Srbije koji su zaraženi korona virusom, koji su problem ne samo Srbije, regiona, već celog sveta. Mi odgovaramo adekvatno, brzo, efikasno, efektno i sve ono što treba da pokažemo kao država to je da ćemo imati rezultate koji su merljivi. Mi i sada imamo merljive rezultate kada je u pitanju i prethodna Vlada i prethodni sastav gospođe Ane Brnabić koja je do sada vodila Vladu Republike Srbije.

Kada govorimo o merenju rezultata, najbolji rezultati se pokazuju kroz javne finansije. Kroz javne finansije smo mogli da vidimo 2012. godine kako su neke prethodne vlade vodile neodgovornu politiku prema Republici Srbiji, a kako to izgleda danas od kada je odgovornost preuzeo Aleksandar Vučić i SNS i kako je izgledala Vlada kontinuiteta gospođe Ane Brnabić i sa koliko problema smo se susretali u celom tom putu koji je Vlada od 2012. godine, pa 2014.godine, do danas. Ako kažemo da je budžetski deficit tada, 2012. godine, bio 6,2% ukupno BDP, a danas je 0,2%, onda vidite o kakvoj razlici koncepta govorim kada je u pitanju politika Republike Srbije.

Tada su se dizali i podizali komercijalni krediti da biste isplaćivali plate i penzije i zaposlenima u prosveti i u zdravstvu i u državnoj upravi i penzionerima, a danas jednostavno na osnovu zaista realnog rasta i razvoja ekonomskih privrednih aktivnosti vi imate isplaćivanje plata i penzija, koje su od 2014. godine, nakon sprovedenih ekonomskih reformi i fiskalne konsolidacije, polako, onoliko koliko je to bilo moguće, se povećavale. Samim tim mi danas imamo stabilnu kasu i zbog toga ne treba da brinu oni koji primaju plate iz budžeta.

Ono što treba reći da je bolji životni standard građana bio uvek cilj SNS, a i gospođe Ane Brnabić kada je preuzela Vladu, nakon onih teških vremena kada je vodio gospodin Vučić, i danas imamo i odgovore na pandemiju Kovid-19 kroz ekonomske mere i pokazalo se da Srbija koja je to prva uradila, znači, ekonomske mere donela je i usvojila u aprilu mesecu, još dok su svi bili zatvoreni zbog pandemije Korone, pokazala da je na adekvatan način u pravo vreme u pravom trenutku upravo donela te mere i dala podršku iz budžeta Srbije. Neko je ovde rekao da smo mi suočeni sa ratnom ekonomijom. Tačno. U vreme ratne ekonomije uglavnom su davanje iz budžeta. Tada je tržište vrlo ograničeno i uglavnom država interveniše na tržištu.

Međutim, mi smo negde kroz taj državni intervencionalizam uspeli da negde održimo da tržište postoji, i to je od velikog značaja za Srbiju i zbog toga mi možemo da planiramo velike stope rasta za sledeću godinu upravo da ceo onaj ekonomski udar koji smo doživeli u ovoj godini uspemo da zaustavimo i da evropske zemlje koje će ići sa ekonomskim padom od 10%, a ove najjače 6% kao što su Nemačka i Engleska, mi jednostavno završimo ovu godinu sa 1% i 0,5%, a visoki cilj postavljen ovoj Vladi je da završimo sa nulom kada je u pitanju uopšte ekonomski pad.

To su visoki ciljevi i ti ciljevi pokazuju u stvari zbog čega je ovako Vlada koncipirana sa ovakvim sastavom. Kadrovska rešenja koja su danas ovde predložena pokazuju da su ljudi sa zaista impozantnom biografijom. Za one koji su bili i radili u ovoj Vladi od 2014. i 2016. godine pokazuju u stvari da mogu da se nose i sa drugim resorima za koje su zamenjeni i to je ono zbog čega kažemo da ambiciozne ciljeve i visoke ciljeve mogu da nose samo oni koji su zaista sposobni da se bave adekvatno ovim poslom i da se bore za državu.

Na kraju bih rekla da mi zaista ovakvim merama, koje smo i ciljevima koje smo postavili i kroz ovih šest strateških ciljeva i kroz ove operativne ciljeve, koje smo danas čuli od premijerke, to je znači razvoj visokih tehnologija, forsiranje jednostavno da se nađemo korak, rame uz rame se razvijenim industrijama kao što su one koje se bave zaista razvojem tzv. 4.0 industrijske revolucije, da se bavimo veštačkom inteligencijom i digitalizacijom u svim segmentima društva, mi stvaramo jednake šanse svim građanima, ali za otvoreni društveni dijalog, tu pokazujemo suštinski da zaista Srbija ide putem koji je jednostavno nezaustavljiv kada su u pitanju neki pripadnici opozicionih stranaka koji ne shvataju kuda je Srbija otišla u proteklih sedam godina. Shvatiće onoga trenutka kada zaista razgovaraju sa građanima Srbije za to koje su želje i koje ciljeve žele građani Srbije da ih postignu kada je u pitanju budućnost Srbije i budućnost njihove dece. Onoga trenutka kada se suoče sa svojom ne samo prošlošću, nego svojim idejama sa kojima treba da izađu pred građane Srbije i pred izbore shvatiće u stvari koliko je i SNS i gospodin Aleksandar Vučić i Ana Brnabić, koja vodi Vladu Republike Srbije, bila dalekovida kada su u pitanju ciljevi za razvoj Republike Srbije.

Društvo jednakih šansi, društvo otvorenog dijaloga za nas su imperativ u budućnosti, ulazak u EU, razgovor o evropskim integracijama, razgovori i borba za transformaciju i reformu ekonomske snage Republike Srbije i dalji napredak su oni ciljevi koji ovu Vladu kandiduju da danas bude izabrana i zbog toga ću u danu za glasanje podržati ovaj predlog. Hvala.

Prva (konstitutivna) sednica, 22.10.2020.

Uvažena predsedavajući, poštovane kolege poslanici, izbori održani 21. juna pokazali su želju građana Srbije da ih u teška vremena, kakva su zadesila ne samo Srbiju, nego i ceo svet, vodi Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka, kao vodeća stranka na političkoj sceni, koja je preuzela odgovornost od 2012. godine za mnoge teške trenutke, kada su bile u pitanju i ekonomske reforme zemlje i pravne promene koje su se dešavale, kada su u pitanju uopšte promene u samoj politici i spoljnoj i unutrašnjoj politici Srbije, jer to je najbolji pokazatelj kada imate dobre odnose i sa istokom i sa zapadom da se mnogo toga promenilo od 2012. godine do danas.

Teška vremena su danas vreme kada govorimo o svetskoj pandemiji koja je izazvana Koronom, odnosno Kovidom-19, teška vremena su i ona vremena kada govorimo o velikim pritiscima nakon velikih političkih potresa na svetskoj političkoj sceni, kada su u pitanju pritisci rešavanja odnosa Beograda i Prištine. Teška vremena su i danas kada govorimo o posledicama pandemije Kovid-19, kada govorimo o samoj ekonomiji, i sprovedenim ekonomskim reformama od 2012. godine koje su počele da daju jako dobre rezultate kada je u pitanju Srbija. Zbog toga je Vlada Republike Srbije, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, 28. decembra 2019. godine, napravila jedan plan dugoročni, koji je nazvala „Srbija 2025“, u kome je dala sebi i postavila zaista visoke ciljeve koji bi trebali da predstave strateška ulaganja od 14 milijardi evra u sve sfere društvenog života.

Jednostavno, pokretanjem ekonomije i završetkom svih strateških projekata, kada je u pitanju infrastruktura, pokretanje iz oblasti zaštite životne sredine, nauke, trebala je, jednostavno, da da pun zamajac i razvoju takozvanih neprofitnih delatnosti, pogotovo kada je u pitanju izgradnja škola, bolnica, kojima je trebalo je, u stvari, da Srbija krene u visoke stope rasta preko 5% godišnje.

Međutim, u martu mesecu bili smo svi svesni toga šta se desilo i šta je zadesilo svet. U tom trenutku, Vlada Republike Srbije, na inicijativu predsednika države, gospodina Vučića, je sprovela i donela odluku da sprovede kako zdravstvene mere, da bi zaštitila živote građane Srbije, tako i ekonomske mere, koje su trebale da spreče sunovrat ekonomija koje su karakteristika sada najrazvijenijih država ne samo EU, veći svetske ekonomije.

Ono što se pokazalo je da su te mere dale rezultate, da je Srbija najmanje pala kada je u pitanju ekonomski pad svetskih ekonomija, da je Srbija imala najbolje rezultate u junu mesecu. I Evropska komisija je, inače, u julu mesecu zaista potvrdila na osnovu svih istraživanja koje je sprovela da je Srbija taj pad, koji je zatekao sve ekonomije, u stvari, predstavila kao jedan od svojih najvećih karakteristika kada je u pitanju ekonomija.

Podsetiću vas da je mnogo toga uradila kada je u pitanju ekonomija, ne samo što je dala tri lična dohotka u vreme kada je privreda stajala svim onim privrednim subjektima, kojih je bilo preko 235 hiljada koje je prijavilo svoje zaposlene, a koje nije otpuštalo radnike, u vrednosti minimalnog ličnog dohotka. Zatim je, povrh svega toga, kada se i to završilo, uvidela da bi postigla svoj potpuni zamajac u razvoju, odnosno rastu, da bi smanjila sav onaj pad globalne ekonomije, odobrila još dva lična dohotka, minimalna lična dohotka u vrednosti od 60%. Tako da smo došli do toga da je preko milion ljudi primilo iz budžeta Srbije tu podršku, da je preko 6,2 miliona ljudi primilo ekonomsku podršku u tzv. 100 evra, kojima su se mnogi smejali, a onda se ispostavilo da je ta ekonomska mera dala zaista jako dobre efekte kada je u pitanju razvoj te unutrašnje tzv. trgovinske potrošnje, zatim, da je preko 314 hotela koje je doživelo zaista velike troškove kada je u pitanju sam turizam primilo od države podršku od milijardu i 247 miliona dinara i da na kraju imamo, ono što je najznačajnije, preko 108 kompanija se javilo da primi 10 hiljada i otvori novih radnih mesta kada su u pitanju mladi i srednjoškolci i deca koja su završila fakultete.

Prema tome, država se zaista okrenula ka različitim sektorima u kojima je videla velike probleme. Da ne pričamo o tome da su zdravstveni radnici zaista s razlogom imali povećanja plata, da su penzioneri primili jednokratne pomoći i da se na sve mislilo u ovom trenutku.

Evropska komisija je pre manje od mesec dana objavila da je Srbija porasla, prema istraživanju, svoj indeks poslovnog raspoloženja i sam taj indeks iznosi 7,1, a da je za samo mesec dana se popeo za 1,9, čime je želela da kaže da postoji optimizam kada su u pitanju investicije u Srbiji. Zbog toga mi danas imamo najveći stepen, preko dve milijarde evra stranih direktnih investicija, koje je pokazalo da su ljudi i van granice Srbije spremni da investiraju u Srbiju, jer je smatraju za jednu stabilnu državu sa stabilnom ekonomijom, ali i stabilnim političkim okruženjem, jer pogotovo posle potpisivanje Vašingtonskog sporazuma se pokazalo da Srbija ne samo da ima dobre odnose sa EU i sa Ruskom Federacijom i sa Narodnom Republikom Kinom, nego jednostavno, otvara novo poglavlje kada su u pitanju odnosi sa SAD.

Znači, ovo je jedan pokazatelj da ovi programski ciljevi koje je postavio Aleksandar Vučić, predlažući Anu Brnabić za premijerku, i te programske ciljeve koji podrazumevaju brigu za zdravlje ljudi, zatim, borbu za očuvanje integriteta i prava Srba koji žive na teritoriji Kosova i Metohije, zatim, deo koji se odnosi na borbu protiv mafije i borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, koji je jedan od naših najvažnijih ciljeva od ovog programa, pokazuje da bez ubrzanih reformi kojima smo se opredelili i kao država i kao Vlada, a i ovaj parlament, jednostavno, treba to da podrži, pokazuje da su očuvanje nezavisnosti odluka koje donosimo kao političari zaista jedan od naših najvažnijih ciljeva kojima treba da stremimo ne samo sada, nego i u budućnosti, jer smo se teško izborili kao država za ovu poziciju.

Na kraju, ono što je za nas od velikog značaja, to je da danas, kada biramo predsednika parlamenta iz redova koji nije predložila SNS, ne smem a da ne pomenem da u vreme kada je gospođa Maja Gojković vodila ovu Skupštinu smo mnogo toga prošli.

Prošli smo od onog vremena kada su neki pripadnici dela opozicije, koji su sebe smatrali za najvažnije u ovom društvu, pokazali kako ne treba da izgleda lice Srbije, kada su fizički napadali Maju Gojković, ne samo kao predsednika Skupštine i predstavnika SNS i politike Aleksandra Vučića, već kao i ženu, fizički pokušali da se obračunavaju u nedostatku očito svojih argumenata. Jednostavno su hteli da ceo rad, koji je ovde postojao od 2012. godine, koju je vodila SNS, negde zatru i stave pod tepih, a moramo da kažemo da je mnogo toga učinjeno zaista na razvoju parlamentarizma.

Pre svega, treba reći da nikada nismo bežali od toga da razgovaramo i taj otvoreni politički dijalog da pokrenemo, zahvaljujući predsednici koja je otvorila vrata parlamenta i, na kraju krajeva, predložila da četiri zakonska rešenja idu kroz izmene i dopune zakona, kada je u pitanju uopšte otvaranje bilo kakvih prava za pripadnike opozicije, a koji su govorili da jednostavno ne postoji demokratija u Srbiji. Demokratije je bilo isuviše, toliko da su, kada su sve zahteve koje su tražili dobili, jednostavno rekli da ne žele da izađu na izbore, jer su znali da ni te zahteve, koje smo usvojili, a to je da tri procenta bude cenzus za prelazak na izborima nisu sposobni da pređu, pokazali da jednostavno sve ono o čemu govore ne stoji i zbog toga građani Srbije nisu ni želeli na prethodnim izborima da daju podršku neodgovornim političarima i onima koji su hteli da daju podršku upravo sede danas ovde u parlamentu.

Treba reći da je parlament Srbije do dana današnjeg od 2012. godine mnogo toga uradio kada je u pitanju parlamentarna demokratija, a pogotovo kao kruna svega i rada svih delegacija je došla ta koju je vodila predsednica parlamenta, a to je da je 141. zasedanje Interparlamentarne unije održano upravo u Beogradu, da je prisustvovalo preko 250 država, od toga 78 predsednika parlamenata se sastalo sa predsednicom parlamenta, a da su ostali poslali sve svoje visoke delegacije i da je po prvi put Srbija predstavljena kao primer dobrih praksi kad je u pitanju parlament Srbije.

Ovo govorim, ne samo zbog građana Srbije, da podsetim da je ovako nešto zaista moguće ukoliko radite, nego i zbog novih poslanika kojima želim da kažem da svaki odbor ima svoj rad i da svaki odbor jednostavno treba da teži, da postiže i da povećava tu lestvicu u kojoj treba da postavlja sebi visoke ciljeve, a očito smo se mi danas kao politička stranka, na čelu sa predsednikom i naše stranke, ali i države, opredelili da postižemo visoke lestvice, pokazali smo da je to moguće. Moguće je ukoliko zaista želite da pokažete dobru saradnju i sa drugim parlamentima.

U vreme predsedavanja SNS ovim parlamentom smo otvorili zajedničke parlamentarne komitete sa Ruskom Federacijom, sa Narodnom Republikom Kinom i sa Grčkom. Prema tome, pokazali smo da sa državama koje su nam zaista prijateljski nastrojene možemo otvoreno da razgovaramo u parlamentarnoj debati o svemu. Znači, o svemu kada su u pitanju podrška parlamenata, podrška države, podrška ekonomije, a da šest strateških ciljeva, koji su jednostavno postavljeni ispred nas ovde, su program kojim ćemo se voditi u budućnosti.

Znači, mi smo kao koalicione partnere izabrali sve one stranke koje se nalaze ovde u parlamentu. Želimo da i pretpostavljamo da će i gospodin Ivica Dačić, koji će biti izabran na mesto predsednika parlamenta, podržavati takođe ovaj program koji je postavljen ispred nas, jer je ispred nas budućnost naše dece i budućnost Srbije koja ne samo da zavisi od toga kako ćemo se ponašati kao odgovorni političari, već kako

ćemo se ponašati kao predstavnici građana koji su nas ovde birali. Zbog toga ćemo u danu za glasanje podržati predlog SPS. Hvala.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 08.05.2020.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre i kolege poslanici, danas imamo prilike da raspravljamo pre svega u načelnoj raspravi o setu zakona koji se odnose na izmene i dopune Zakona o izboru poslanika i odbornika u lokalnim samoupravama, ali i o zakonu koji se odnosi na izmenu i dopunu Zakona o zdravlju ljudi, kada je u pitanju određena epidemija.

Očito je da je struka do sada kroz svoje krizne štabove, na čijem čelu je gospodin ministar Lončar, dala određene preporuke i mišljenja, na osnovu kojih su političari jedino vlasni u svakoj državi da donose određene odluke. Zaista, treba vam čestitati, gospodine Lončar, što ste na adekvatan način uzeli zaista veliku ulogu u borbi sa jednom potpuno nepoznatom epidemijom, u kom trenutku se svaka država bavila jednostavno sobom i načinom na koji će izaći na kraj sa takvom vrstom epidemije i kako će organizovati svoje građane.

Ta priča o tome da smo mi zatvarali ljude zbog toga što mi to tako volimo je pokazala u nekim državama, kao što je Danska, da smo mogli i da ne zatvaramo, ali su prognoze za 400.000 ljudi koji su došli iz Evropske unije, jer veruju svojoj državi da će ih lečiti, jer tamo ne bi ni došli do respiratora, ne bi došli do bolnice, jer smo imali prilike da vidimo kako su ležali po patosima velikih bolnica i velikih kliničkih centara u razvijenim državama, pokazuje suštinu – da je od 400.000 ljudi koji su došli ovde veliko poverenje u suštini bilo u svoju državu. To je ono što je od velikog značaja.

S druge strane, prognoze koje su govorile o upravo epidemiji koja bi se raširila statistički gledano je išla čak od jedan do pet hiljada, ne zaraženih, nego ljudi koji će biti u situaciji da neće doći ni do respiratora i da mogu da izgube život. To se nije desilo. To se nije desilo ali se u nekim razvijenim državama Evropske unije to desilo jer države, jednostavno, imaju potpunu drugačiju viziju prema svojim građanima, jednostavno žele da svoj fond koji se odnosi na penzijsko i invalidsko osiguranje smanje, jer smatraju kao veliki trošak za državu.

Jednostavno, psihologija građana Srbije i predsednika države i Vlade Republike Srbije i SNS, kao najodgovornije političke stranke je uvek bila na strani građana Srbije, da se pre svega zaštiti život. To je ono o čemu je premijerka Ana Brnabić ovde govorila, počeli smo borbu za život da bi spasli život. Zaista je to tako išlo i ta borba je, u stvari, bila sa nevidljivim neprijateljem ali i sa svim onim nevidljivim stepenicama koje smo morali da preskačemo u hodu da se borimo za to da dobijemo opremu, da dobijemo pomoć, da sami iz svojih resursa nađemo načina kako ćemo, jednostavno svi oni koji nisu bolesni da nađemo načine da sačuvamo i njihova radna mesta, ali i njihov život i zdravlje.

Zbog toga, mislim da treba zaista odati počast svim zdravstvenim radnicima i institucijama koje su zaista krajnje odgovorno, na odgovoran način radili ovaj posao. Važno je da je država adekvatno i efektivno u datom trenutku brzo donela odluke i samim tim zbog toga danas imamo ovakve rezultate.

Ono što je danas još važno reći, to je da će 170 država biti pogođene ekonomski posledicama, u stvari, globalne pandemije COVID-19. Svaka država se bori na svoj način kako će moći da zaustavi štetne efekte ekonomije, za koje se inače prognozira da će trajati sigurno godinu dana.

Ono što je Srbija pokazala, a to je da sav onaj naš rad i sve one ekonomske reforme i sva fiskalna konsolidacija od 2014. godine koje smo ovde sproveli je zaista dala sada pun svoj efekat time što smo spremno dočekali ovakav vid pandemije i ovakav vid ekonomskih štetnih posledica koje jedna pandemija svetskih razmera, praktično, sada svim zemljama zadaje. Kažu da će efekti biti, maltene, kao posle Drugog svetskog rata. Prema tome, mi se sada i ekonomski suočavamo sa onim što je jednostavno nepoznato za mnoge države.

Sada, u ovom trenutku, kada vidite, juče je uplaćen minimalni lični dohodak koji se odnosi na sve zaposlene koji su se prijavili Ministarstvu finansija, odnosno Poreskoj upravi za sledeća tri lična dohotka za minimalni lični dohodak koji država daje, upravo da bi sprečila te negativne efekte, pokazuje, u stvari, da država zaista je paralelno sa ovim zdravstvenim merama mislila na ove ekonomske mere i time suštinski brine o svim segmentima u društvu.

Danas smo, inače, došli u Skupštinu Srbiju da bi, na osnovu konsenzusa političkih stranaka koje su imale dogovore posle ukidanja vanrednog stanja, nastavili proces izbornih radnji koje su počele raspisivanjem izbora, koji su bili zakazani za 26. april ove godine, prekinuti upravo zbog uvođenja vanrednog stanja i zbog pandemije koja je uvedena u svim državama EU, u svim velikim evropskim i svetskim državama. Reći ću vam da na dan kada je uvedeno vanredno stanje u Srbiji, 15. marta je uvedeno još u sedam država članica EU. Znači, bukvalno za tri do pet dana pre nas i tri do pet dana posle nas su sve države članice EU uvele vanredno stanje, vanredne mere, čak neke mnogo restriktivinije upravo zbog toga što je pandemija zauzela mnogo veći efekat i dinamiku i gde čak razvijene države nisu mogle da izađu tako na kraj kada je u pitanju zdravstveni sistem.

Danas smo inače došli ovde da upravo na osnovu konsenzusa političkih stranaka raspravljamo i na kraju krajeva glasamo o onome što su se političke stranke dogovorile po ukidanju vanrednog stanja, a to su određene izmene i dopune zakona koje govore o tehničkim uslovima sprovođenja izbora, upravo da bi se dala mogućnost svim političkim strankama koje nisu do sada imale prilike da prikupe potpise, da bi to uradile na najefikasniji način i da bi jednostavno kampanja mogla da se završi u nekih sledećih 38 dana.

Šta nas je dočekalo? Dočekalo nas je, jedna grupa ljudi na čelu sa Boškom Obradovićem i predstavnicima Saveza za Srbiju koji su kobajagi ovde došli sa automobilima, sa otvorenim haubama da popravljaju automobile, a u stvari da bi napravili jednu čitavu predstavu gde su na kraju krajeva pokazali kako izgleda fašistička ideologija koja je jednostavno našla svoje uporište u Bošku Obradoviću i Savezu za Srbiju i kako to izgleda obračunavati se sa političkim neistomišljenicima. I kako to Ustav Srbije prema članu 21. i članu 49. kaže da niko ne sme biti inkriminisan zbog svoje različite veroispovesti, nacionalne pripadnosti i političkog mišljenja. Tada dolazimo u situaciju da zaista možete da kažete da je vladajuća koalicija, jer se to jednostavno stalno spočitava SNS, da vladajuća stranka je odgovorna za očuvanje demokratije u društvu. Kao što vidite mi smo imali prilike da zaista mnogo toga u proteklih manje od nedelju dana vidite sa koliko puno strpljenja čuvamo sve demokratske vrednosti koje do sada smo imali.

Aplauz koji je bio upućen medicinskim radnicima za vreme bitke za ljudske živote koje svako veče bio u 20.05 je negde dojadio predstavnicima opozicionih stranaka, pa su te aplauze zamenili sa lupanjem u šerpe, a sada jednostavno i te šerpe su malo kao pokazatelj njihovog nezadovoljstva već je potreba pored onog verbalnog nasilja koje je krenulo na decu predsednika Srbije i to traje u nekom kontinuitetu, ali sada se zahuktav sve više i više, je prenešeno na poziv na nasilje i oduzimanje života samom predsedniku države.

E, sada je sve to malo, sad je potreba još veća da se pojedinci kao što je Boško Obradović i njegovi sledbenici sačekaju određene narodne poslanike sa kojima ne misle isto i fizički se obračunaju na najgori mogući način. To je pokazatelj u stvari koji politički program je onih koji treba da izađu na izbore. Problem je nastao u stvari, juče i prekjuče kada su u delu političkih stranaka došli do zaključka da će izaći na izbore, kao što je određeni pokret Sergeja Trifunovića i pokreta „ Jedan od pet miliona“. Onda je nastao problem što Savez za Srbiju na čelu sa Đilasom, jednostavno ne želi, do sada je govorio da će bojkotovati te izbore, drugi deo DS želi da izađe na izbore, i sada postaju svi građani Srbije taoci njihovog problema izlaska ili ne izlaska na ove izbore 21. juna.

Dolazimo do krucijalnog predloga i rešenja bivšeg predsednika države gospodina Tadića koji je rekao da je najbolje izađi na izbore sa listom za bojkot. To je znate u stvari, izlazak na izbore i pokušaj da se ono biračko telo koje je podržavalo one šetnje sve moguće i bojkot ovih izbora sada preinači i kapitalizuje određen broj glasova koji će izaći na biračka mesta. To je ono o čemu danas imamo prilike da razgovaramo ovde u parlamentu Srbije da kažemo da određene političke stranke, znači, pribegavaju verbalnom i fizičkom nasilju za rad toga da bi podigli sebi rejting, pokušavajući da pređu taj cenzus od tri procenta i imamo jednostavno politički program SNS na čelu sa gospodinom Vučićem i svih onih stranaka koje podržavaju politiku vladajuće koalicije i koje se jednostavno zalažu za budućnost Srbije.

Budućnost Srbije pokazuje da ekonomija, nauka, zdravstvo, kultura, na kraju krajeva i političke vrednosti koje danas imamo u Srbiji želimo da očuvamo i želimo da unapredimo i da pokažemo svetu i Evropskoj uniji da je Srbija mnogo napredovala u svim segmentima društva.

Za ekonomiju nam svim priznaju na osnovu svih rezultata, kada pogledate sada u prvom tromesečju videćete da je Srbija imala najmanji pad od svih zemalja u regionu, pa čak i od mnogih razvijenih država u EU. Na kraju krajeva, mi imamo prognoze i MMF koliki će taj pad biti, Svetske banke i našeg Ministarstva finansija, pa videćemo kraj godine.

Ono što treba reći to je da se Srbija bori svim silama da bude najbolja u onome što radi. Mislim da građani Srbije moraju da čuju i da prepoznaju šta je to što u budućnosti, zbog budućnosti naše dece jako važno kada izađemo na birališta 21. juna, o čemu glasamo i o čemu odlučujemo.

Mi danas imamo pored fašističke ideologije i fizičkog nasilja nad našim kolegama ovde, gospodinom Marijanom Rističevićem, imamo jednu prezentaciju potpunog bezumlja kada je u pitanju sama politika i demokratske vrednosti u Republici Srbiji, imamo prezentaciju fizičkog nasilja i rušenje institucija. Pokušaj je svaki put da se uđe u neke institucije, pa da se one poruše na taj način što bi oni samo upali u te institucije, zauzeli i rekli – eto, one su sada naše. Nema osvajanja vlasti bez izbora.

Ako želite imate model i imitirate sve ono što je bilo 2000. godine, imate upad u institucije, imate pokušaj nasilja i verbalnog i fizičkog i uništavanje određenih materijalnih vrednosti institucija, morate pre toga da izađete na izbore, mora da dobijete legitimitet i legalitet građana Srbije, tek nakon toga možete da tražite da sprovedete sve ono o čemu je narod, odnosno o čemu su građani Srbije glasali. To sprovođenje za to ste dužni i odgovorni, takođe i vi iz opozicije, kao i mi iz vlasti.

Na svakom biračkom mestu imaćete svoje predstavnike, ukoliko možete da ih skupite, imaćete prilike da učestvujete u biračkom procesu, imaćete prilike da budete svedoci koliko glasova je koja stranka skupila. To je jedini legitimitet i budućnost o kojoj možemo da razgovaramo kada je to u pitanju.

Pošto je odgovornost vladajuće koalicije najveća danas i od strane opozicionih stranaka se stalno to potencira, mi smo imali prilike juče od predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, da čujemo da i pored svega onoga što je lično doživeo kao i verbalne i pokušaje fizičkih napada na njegove članove porodice i na njegovo okruženje, na najperfidniji i na najgori mogući način, imali ste prilike da kao odgovor čujete iz njegovih usta poziv da se svi politički akteri jave, prikupe potpise i izađu na izbore. To je pružena ruka svima da se politička borba vodi ovde u parlamentu, a ne na ulici, jer je to u interesu svih nas.

Mislim da je 21. juna potpuno evidentno da će građani Srbije jako puno razmišljati o tome da li će glasati za prošlost ili će glasati za budućnost zbog naše dece, ali i sve naše dece. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 18.01.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 28686.00 RSD 03.06.2016 -
- Ekonomski fakultet Priština (ugovor o izvođenju oblika nastave na master studijama u Kosovskoj Mitrovici) Republika Mesečno 120000.00 RSD 01.05.2016 -