ALEKSANDRA TOMIĆ

Srpska napredna stranka

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Aleksandra Tomić je bila narodnа poslanicа četiri puta do sada. Prvi put je izabrana za poslanicu u devetom sazivu, 2012. godine, a zatim i u naredna tri skupštinska saziva, tako da je na funkciji narodne poslanice od 2012. godine do danas.

U desetom sazivu bila je predsednica Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku.

U 11. sazivu bila je predsednica Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i zamenica predsednika Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku.

U 12. sazivu bila je predsednica Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, i članica Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku .

Tokom 12. saziva na redovnim skupštinskim zasedanjima je provela 623 sata, 90 puta se obraćala u plenumu, u postavljanju poslaničkih pitanja nije učestvovala, kao ni u traženju obaveštenja i objašnjenja. Što se tiče prisustva glasanjima za akte, prisustvovala je 374 puta, od čega je za 372 akta glasala “za”.

U 13. sazivu izabrana je za poslanicu kao 77. na listi ALEKSANDAR VUČIĆ – Zajedno možemo sve, mandat joj je potvrđen 01.08.2022. godine.

U 13. sazivu deo je poslaničke grupe ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE. Zamenica je predsednika Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, i članica Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.

BIOGRAFIJA

Rođena je 1969. godina u Vranju. Završila je Mašinski fakultet u Beogradu. Magistrirala je i doktorirala na Univerzitetu „Alfa“. Docentkinja je na Univerzitetu „Alfa“ i vanredna profesorka na Visokoj poslovnoj školi za ekonomiju i preduzetništvo u Beogradu.

Od 1997. do 2010. godine radila je u GP „Javor”, a zatim kao direktorka savezne ustanove „Plov put” i kao savetnica generalnog direktora za međunarodnu saradnju u Javnom preduzeću „Srbija vode”.

U periodu od 2000. do 2008. godine bila je odbornica u Skupštini opštine Zvezdara. Od 2000. do 2001. bila je predsednica Izvršnog odbora Skupštine opštine Zvezdara, a u periodu 2001. do 2004, članica Izvršnog odbora Skupštine opštine Zvezdara. Članica Opštinskog veća ove opštine bila je od 2005. do 2008. godine.

Političku karijeru započela je u Demokratskoj stranci Srbije, i bila njihova članica duži niz godina. Posle 2008. prešla je u Srpsku naprednu stranku.

Članica je predsedništva Srpske napredne stranke od 2014. godine.

Poslednji put ažurirano: 07.09.2022, 14:02

Osnovne informacije

  • Srpska napredna stranka
  • Beograd
  • Vranje
  • 26.04.1969.
  • doktor ekonomskih nauka

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 09.11.2022.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, ovaj amandman ne treba prihvatiti iz više razloga. Prvo, mislim da predlagač verovatno nije uzeo u obzir ravnomerni regionalni razvoj, a to znači sledeće – nisu davanja lokalnim samoupravama isključivo ono što gledate iz budžeta. Republički budžet ima infrastrukturu koja ravnomerno zahvata sve projekte kroz određene lokalne samouprave, što znači da vi kad gledate BDP za određene branše, kao na primer kad pričamo o infrastrukturi, on je 7,2% BDP-a ukupnog, on zahvata praktično trase na kojima se podiže vrednost same zemlje i zbog toga mi danas govorimo o ukupnom BDP-u od 60,2 milijarde evra a ne o 33,7 koja je bila 2012. godine, zato što su ova Vlada i gospodin Vučić gledali da u svakom kraju Srbije otvore što veći broj fabrika, da projekti koji idu jednostavno umreže celu Srbiju.

Zbog toga taj princip koji je nekada postojao, dok su vladali ovi do 2012. godine, da se isključivo daje lokalnim samoupravama kojima to odgovara po partijskoj liniji, taj princip ne važi. Jednostavno, cela Srbija treba ravnomerno regionalno da se razvija. Zbog toga taj vaš princip da se nešto uzme pa da se da lokalnim samoupravama po malo ne donosi do ukupnog napretka i razvoja države.

Zato mislim da verovatno niste imali tu informaciju koliko smo zaista uradili kad je u pitanju infrastruktura. Znate, kada je juče gospodin ministar govorio o tome da 30 godina nije ni jedan energetski objekat sagrađen, on upravo govori o tome da projekti koji su započeti pre više godina upravo će sada biti završeni. A započeti su u vreme SNS i Aleksandra Vučića. Znači, pričamo o Bloku tri, o transbalkanskom koridoru faze dva Kragujevac-Kraljevo, sektor koji se odnosi na Bajinu Baštu-Obrenovac, na hidroelektranu „Zvornik“, govorimo o tome da Srbija radi na tome da onaj deo električne energije koji fali, koji uvozi, pogotovo u vreme kada su ovi kritični meseci, kada sve zemlje imaju manju potrošnju, odnosno veću proizvodnju električne energije, a to je novembar, decembar, januar i februar, da to smanjimo, taj uvoz, upravo izgradnjom novih energetskih objekata.

Zato je važna ona najava da će narednih šest godina biti investiramo 12 milijardi evra u novu energetsku infrastrukturu, u nove naftovode, u nove gasovode, čime u stvari mi dobijamo potpuno jedno novo lice Srbije kada je u pitanju ekonomski privredni razvoj. Od toga će koristi imati svaka lokalna samouprava, zato što investitori žele da dođu u lokalne samouprave gde imaju dobru dostupnost infrastrukturi i električnoj energiji.

Sa druge strane, kada govorimo uopšte o tome šta je do sada Srbija uradila prema svojim lokalnim samoupravama, reći ću vam da je postupak digitalizacije praktično pokazao da svaka lokalna samouprava, iako nije imala kadrovsku strukturu, u proteklih šest godina je jako puno uradila, pogotovo dolaskom gospođe Ane Brnabić za premijera, odnosno nosioca najodgovornije funkcije kada je u pitanju izvršna vlast, predsednika Vlade, zato što je gospođa Ana Brnabić insistirala da svaka lokalna samouprava uvede sistem jedinstvenih upravnih mesta, da pokuša da objedini registre, da navikne, na kraju krajeva, sve stanovnike i građane tih lokalnih samouprava da funkcionišu u tom sistemu digitalizacije.

Na kraju krajeva, za vreme kovida se pokazalo koliko je to zaista olakšalo život pod onako teškim okolnostima, pogotovo u ono vreme najvećeg zatvaranja koje je važilo za celu Evropu i ceo Balkan.

Zato mi je žao što možda niste ranije shvatili ono što je pokušao možda i ministar Mali i gospodin Vesić da vam objasne, priču o Beogradu, jer ovaj budžet nije „beogradizacija“. Znači, ta priča da se sve sliva u Beograd i da je tu centar zbivanja, a da lokalne samouprave van Beograda nemaju ništa od toga, ni od budžeta, ni od rebalansa, ne stoji. To su jednostavno stare priče, stare matrice koje ste verovatno čuli od onih koji sede pored vas i jednostavno SNS se zalagala da upravo rasturi te stare matrice koje nisu služile ničemu. Služile su samo da se ljudi zadužuju, da se gase firme, da se gase radna mesta, da pola miliona ljudi ostane bez radnih mesta, da postoji najveća stopa nezaposlenosti do 2012. godine, da ostave 558 društvenih preduzeća koje su nazvali – firme u restruktuiranju, gde je država godišnje davala 750 evra.

Znači, to je samo tri milijarde za četiri godine iz budžeta. Pa, kad pričaju o javnom dugu 15 milijardi, pa nije 15 milijardi, još tri milijardi za firme u restruktuiranju, pa još 22 milijarde su bile za penzionere kojima je ova vlast, prošla od 2012. godine slagala kada su u pitanju vojni penzioneri za podizanje penzija, pa su ljudi presavili tabak, tužili državu i dobili te presude, pa je ostao dug Beograda prema javnim preduzećima, kada pričamo o grejanju, o toplanama, o daljinskom grejanju do 2012. godine. Beograd je dugovao Srbijagasu četiri milijarde dinara za gas. Pa, su dugovali ženama koje su bile samohrane majke, za subvencije.

Kada pričamo o dugovanjima, to je ono što je sačekalo SNS. Znači, nije to isključivo javni dug koji je stajao na papiru od 15 milijardi, zato što nisu hteli da prihvate da dođe MMF, da ustanovi kolika su dugovanja od banaka koje su stajale praktično zarobljene kod javnih preduzeća. Da ne pričamo o tome da su budžete pravili neki tajkuni kao i vlade do 2012. godine.

Vi to sve vrlo dobro znate i zato kažem da možda niste dobro shvatili ideju kako rebalans treba da izgleda danas, ali ste sigurno znali kako je to izgledalo do 2012. godine i zato vam kažem da taj princip da se lokalnim samoupravama nešto uzima nije tačan. Lokalnim samoupravama se kroz dovođenje stranih direktnih investicija jako puno daje. Kroz infrastrukturne projekte se takođe razvij i zato imaju ljudi u lokalnim samoupravama, kao i u Beogradu, kao i u Nišu, kao i u Kragujevcu, kao i u svim većim gradovima univerzitetskim centrima, duplo veće plate kada su u pitanju i privatan i javni sektor.

Žao mi je što ne možemo da se složimo oko nekih stvari kada je u pitanju vaš amandman, ali nadam se da ćemo u budućnosti zaista naći određeni zajednički jezik.

Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 07.11.2022.

Uvaženi predsedavajući gospodine Orliću, poštovani ministri Vlade Republike Srbije, kolege poslanici, juče smo na sednici Odbora za finansije, budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava imali prilike da čujemo detaljno izlaganje gospodina ministra, ali i ocenu rebalansa budžeta za 2022. godinu od strane Fiskalnog saveta.

Uvek smo na tim sednicama i kada se donosio budžet i kada se donosio rebalans budžeta imali prilike da čujemo određena stručna sučeljavanja i dileme između dve ekonomske škole i to je negde postala praksa kada su uopšte sednice Odbora za finansije u pitanju, ali ono što je za nas bilo jako važno, to je da na toj sednici smo imali prilike da vidimo da je rebalans u stvari slika i prilika proteklih godinu dana koje smo živeli, jer od 23. novembra prošle godine, kada je usvojen Predlog budžeta za 2022. godinu do danas, to znači do 7. novembra, mnogo toga se promenilo, međunarodne okolnosti su se promenile.

Išli smo iz post-kovida, ušli smo u energetsku krizu, ušli smo u ekonomsku krizu. Srbija je donosila određene odluke i Vlada Republike Srbije uz pomoć predsednika Aleksandra Vučića koja na tom spoljnom i unutrašnjem nivou kada su u pitanju odnosi i sa Evropskom unijom i sa Istokom i Zapadom, donosili smo promptno odluke koje su se u stvari pokazale kao dobre, gde smo očuvali ekonomsku stabilnost zemlje, energetsku stabilnost zemlje i, na kraju krajeva, očuvali radna mesta. Preko 250 fabrika je otvoreno od 2014. godine do danas. Trebalo je sačuvati ta radna mesta, a priliv stranih direktnih investicija koje govore o 3,45 milijardi evra samo u ovoj godini govori upravo o tome da su investitori ostali zainteresovani za Srbiju kao dobru privrednu destinaciju.

I ovaj rebalans budžeta podrazumeva nov okvir koji je povećan upravo za ovih 9% povećanja plata, zatim za 5.000 dinara mladima od 16 do 29 godina, za deo koji se odnosi na socijalu, kao što smo rekli, za povećanje praktično obima davanja subvencija poljoprivrednim proizvođačima za 16,5 milijardi dinara, za očuvanje svih projekata koji se odnose na infrastrukturu, jer to je na kraju Fiskalni savet rekao, dok god čuvamo tu 7,2% BDP-a ulaganja u infrastrukturu sigurni smo da imamo rast. Mi smo planirali rast budžeta za prošlu godinu na 4,5%. On će biti realan na 3% i sve ono što je važno to je da nismo gubili radna mesta, nismo gubili investicije i nismo gubili praktično te projekte i zaustavljali, kada je u pitanju infrastruktura.

Jako je važna ova pomoć mladima, jer država pokazuje da misli na ovu ciljnu grupu. Jako je važna pomoć upravo majkama koje žele da se ostvare sa svojim potomstvom, pogotovo taj vid veštačke oplodnje koji do sada nije bio uopšte pristupačan u Republici Srbiji i jako je važna podrška mladim majkama koje žele da se ostvare, znači kupovinom stambenog prostora i podrška od 20.000 evra, kao što je i jako važno da shodno novim nastalim političkim okolnostima kada govorimo o izlasku Srba iz institucija na Kosovu i Metohiji koji su pod patronatom Aljbina Kurtija će biti obeštećeni u tom finansijskom smislu od svoje Republike Srbije, od Beograda, gde će biti obezbeđeni u tom finansijskom smislu.

Mislim da je to od velikog značaja danas kada govorimo o rebalansu budžeta, jer očito nas političke okolnosti stalno pretiču i očito je da Vlada Republike Srbije uvek reaguje onako kako treba, sagledavajući sve okolnosti koje su jako važne za život.

Šta je država Srbija poručila građanima? Poručila je da brine o svima podjednako, poručila je da su plate i penzije očuvane, da svi rezultati, ekonomski pokazatelji su pozitivni i da sve dobre rezultate deli sa svojim građanima.

Zato u ime odbora, odbor je podržao Predlog rebalansa budžeta, pozivamo sve poslanike da glasaju za ovaj predlog. Hvala.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 19.10.2022.

Uvaženi predsedavajući, poštovane kolege poslanici, i juče i danas evo pokušavamo da ovde između sebe, kolege, diskutujemo o tome koja je to u stvari politička platforma kao odgovor na svetske izazove koji očekuju Republiku Srbiju, odnosno novu Vladu i koji je to predlog od strane opozicionih stranaka, i verujte mi da ne možemo uopšte da nađemo to rešenje, jer osnovni argumenti o kojima danas razgovaramo, na koje je napad uopšte, na izmenu i dopunu zakona, je pre svega broj ministarstava, a onda je Ministarstvo za Kosovo i Metohiju.

Znači, mi imamo Kancelariju za Kosovo i Metohiju i ako neko ne zna, može da vidi na osnovu njihovih izveštaja da je od 2016. godine do danas uloženo preko 10 milijardi dinara za javna ulaganja, znači iz budžeta kada ulažete to su javna ulaganja, na teritoriji Kosova i Metohije.

Nama je interes da nemamo Ministarstvo za Kosovo i Metohiju koje će da učestvuje u radu institucija tzv. republike Kosovo, zato što smo mi to imali kao primer do 2012. godine, ako se sećate, i Ministarstvo za Kosovo i Metohiju, koje je u stvari imalo kod sebe finansiranje privremenih organa na Kosovu. Znači, tako su se zvali, privremeni organi. Samim tim, vi ste na određeni način učestvovali i u finansiranju određenih aktivnosti koje je tzv. Kosovo radilo.

Prema tome, mi smo ovakvim predlogom koji još od 2013. godine od Briselskog sporazuma funkcioniše i daje svoje rezultate, zato što osnovni izazov kojim je Republika Srbija negde sada pod pritiskom je očuvanje života i naših sunarodnika na teritoriji Kosova i Metohije, očuvanje mira na toj teritoriji, očuvanje teritorijalnog integriteta kada su u pitanju međunarodni sporazumi i međunarodne institucije i zalaganje za teritorijalni integritet da se poštuje, kao što se poštuje i za Ukrajinu i sve ostale države, tako da se poštuje i za Srbiju.

Iako to ne važi, iako smo mi svedoci dvostrukih aršina kada je u pitanju međunarodna zajednica i dvostrukih standarda kada je u pitanju Srbija, ali naše je da se borimo za to i da budemo proaktivni, a ne da čekamo i da isterujemo bilo koga ko želi da priča o tome i da dođemo do toga da ne daj bože nam se desi neki novi Rambuje.

Znači, mi smo kao država pokazali koliko smo odgovorni, i to zahvaljujući gospodinu Vučiću, koji je od 2012. godine, kada je preuzeo odgovornost zajedno sa SNS, težio da promeni sliku o Srbiji kada je u pitanju ova tema, da ih čuje kada uđe i na Istok i na Zapad, kada je u pitanju Kosovo i Metohija. Mislim da smo u tome uspeli, bez obzira na sve pritiske da razgovaramo i u Vašingtonu i u Moskvi i u Briselu na određeni način gde ćemo svoje nacionalne interese da zastupamo na najbolji mogući način, da bi očuvali živote i mir i stabilnost ljudi koji žive na Kosovu i Metohiji.

Doslednost odluka kada je u pitanju odnos prema Ruskoj Federaciji, takođe jedan od izazova koji je jako važan i koji će ovu Vladu, novu Vladu sačekati, zatim ubrzane evropske integracije, u kojima je na evropskom putu Srbija zaista otišla daleko, jer bez obzira na sve pritiske koje imamo, ne može da se ospori uspeh koji smo kao država postigli kada su u pitanju i klasteri i pregovaračka poglavlja i gde smo u mnogim oblastima na mnogo višem nivou nego same članice Evropske unije.

I ono što je najvažnije, kao jedan od najvažnijih izazova, to je energetska kriza i kriza hrane koja čeka ceo svet, a očito energetika se pokazala kao jedan od najvažnijih političkih instrumenata da se redefinišu praktično odnosi bilateralni i Istoka i Zapada i pošto je Srbija mala i nezaštićena, ona mora da se bori za svoje nacionalne interese na određeni način i da dokazuje sve to i Istoku i Zapadu.

Ono što je, mislim, svima nama važno, to je da rezultati globalne politike u stvari se pokazuju kroz ekonomiju, kroz svakodnevni život svih građana Srbije. Mislim da smo tu pokazali da smo kao država krajnje odgovorni prema svakom građaninu, pogotovo kada su u pitanju plate i penzije i kada su u pitanju strane direktne investicije. Mislim da u budućnosti ovakav redefinisan oblik organizacije Vlade na određeni način daje veliku podršku i Aleksandru Vučiću i Ani Brnabić da sve ove ciljeve, kao adekvatan odgovor na izazove, jednostavno damo kao jednu podršku, da u budućnosti zaista preživimo ove teške godine na najbolji mogući način, sa što manje štete i da budućnost ostavimo mladima. Inače, za vašu informaciju, u protekle dve godine u Srbiju se vratilo 95.800 ljudi iz inostranstva, od toga preko 30% mladih, koji su našli, naravno, ovde posao u svojim kompanijama, domaćim i stranim, i koji zaista pokazuju jednu tendenciju želje da se vrate u Srbiju, jer imaju na šta i da se vrate.

Sve ovo o čemu smo danas pričali i što čujemo je, s druge strane, kada su u pitanju mladi, neka priča od pre 10, 15 godina. Mislim da treba da promenite tu mantru, jer svakodnevni život pokazuje potpuno nešto drugo. Mislim da ono što će SNS podržati ovakav predlog zakona i dati podršku jednostavno premijeru da sledeće nedelje ima prilike da objavi koji je to kabinet, koji su ti kadrovi, da se nosi u najgore vreme u kojem Srbija treba zaista da očuva svoje državne i nacionalne interese, mislimo da će biti od velikog značaja. Mislim da biste trebali, bez obzira na poziciju opozicije i opozicionih stranaka, da zarad nacionalnih interesa i nacionalnog jedinstva podržite te predloge i glasate, jer ćete time poslati snažnu poruku i Evropi i Istoku i Zapadu, da Srbija ima čemu da se nada, da ima čemu da održi svoj život i svoju državnost na teritoriji Kosova i Metohije. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 02.02.2022.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 132000.00 RSD 03.08.2020 -