ALEKSANDRA TOMIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 1969. godina u Vranju. Živi u Beogradu.

Završila je Mašinski fakultet u Beogradu. Magistrirala je i doktorirala na Univerzitetu „Alfa“.

Docentkinja je na Univerzitetu „Alfa“ i vanredna profesorka na Visokoj poslovnoj školi za ekonomiju i preduzetništvo u Beogradu. Od 1997. do 2010. godine radila je u GP „Javor”, a zatim kao direktorka savezne ustanove «Plov put» i kao savetnica generalnog direktora za međunarodnu saradnju u Javnom preduzeću «Srbija vode».

U periodu od 2000. do 2008. godine bila je odbornica u Skupštini opštine Zvezdara. Od 2000. do 2001. bila je predsednica Izvršnog odbora SO Zvezdara, a u periodu 2001-2004, članica Izvršnog odbora SO Zvezdara. Članica Opštinskog veća bila je od 2005. do 2008. godine.

Nakon izbora 2012. godine, izabrana je za narodnu poslanicu, kao i nakon izbora 2014. godine. Iste godine izabrana je za članicu Predsedništva Srpske napredne stranke. U sazivu 2014-2016. godine bila je predsednik Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.

Mandat joj je potvrđen i nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine. Izabrana je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 13:44

Osnovne informacije

  • Srpska napredna stranka
  • Beograd
  • Vranje
  • 26.04.1969.
  • ekonomista

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deseto vanredno zasedanje , 29.07.2021.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarko, kolege poslanici, na 39. sednici 22. jula ove godine imali smo prilike da čujemo od predstavnika Ministarstva finansija, koji se bave ovim sporazumima, da je u stvari uvođenje novog seta pravila ovde danas na dnevnom redu, ali će privredni subjekti imati mogućnost da se izjasne za sada o kojim će pravilima da se, o poreklu robe, izjasne kada vrše prelaz preko granica i kada imaju određenu dokumentaciju.

Ono što je važno jeste da se očekuje još promena SSP-a za usklađivanje sa ovim sporazumom CEFTA. Treba reći da je CEFTA trgovinski sporazum koji je osnovan još 1992. godine između sedam zemalja. Ono što je najvažnije, to je da ove zemlje koje su danas sastavni deo ovog sporazuma praktično su zemlje koje su najvažnije, a Srbija je jedna, naravno, od najvažnijih, koje kreiraju tu regionalnu trgovinsku politiku.

I, ono što je najvažnije, to je da je taj novi predlog pravila o poreklu proizvoda u stvari deo kojim je Srbija učestvovala u pravljenju ovog protokola i promeni, što je jako važno, jer smo mi svoje državne interese, koji nam daju veću konkurentnost naših proizvoda, implementirali u ove protokole, ali to važi, naravno, i za one druge potpisnice ovog sporazuma.

Tako da, ono što danas govorimo imali smo prilike isto i kada je u pitanju bio sporazum EFTA prethodne nedelje da čujemo, takođe usklađivanje tih protokola i mislimo da je to velika mogućnost za nas da na adekvatan način zaista dobro sarađujemo i sa istokom i sa zapadom, sa svim ekonomskim delovima sveta za koje naša roba nalazi svoju krajnju destinaciju i profit. Hvala.

Deseto vanredno zasedanje , 29.07.2021.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Uvažena predsedavajuća, poštovana ministarka, kolege poslanici, imali smo prilike dosta danas da čujemo o CEFTI, kao jednom od trgovinskih sporazuma koji je očito kroz godine, kako se formirala EU i kako su rasli trgovinski odnosi i privredne aktivnosti unutar država EU, ona je menjala svoje članstvo. To je ono što smo videli pre dve nedelje, kada smo pričali o EFTI, koja je osnovana još 1960. godine, na inicijativu Ujedinjenog kraljevstva, Danske, Švedske, Austrije i Portugalije. Sada smo pričali o CEFTI koja je još u decembru mesecu 1992. godine, osnovana takođe od članica koje su sada članice EU, Češka, Slovačka, Mađarska. Naravno, posle su ušle i one zemlje koje su praktično bile u predpristupnom članstvu u odnosu na EU i sada više nisu članice CEFTE i sada se mi nalazimo u tom trgovinskom sporazumu od 2013. godine, gde se nalazi i Crna Gora, i Albanija, i Bih, ali i Severna Makedonija, i Makedonija i UMNIK u ime tzv. Kosova. Zašto UMNIK? Zato što oni jedino imaju međunarodni status, jer Kosovo nema međunarodni status, iako je prihvaćeno kao tzv. država od nekih članica UN, ali nedovoljno da bi imala međunarodni status i zato to radi UMNIK u njihovo ime.

Ja ću vas podsetiti, svi smo ovde govorili praktično o uvođenju taksi koje su bile protiv sporazuma koji se odnosi na CEFTU, ali Srbija je izgubila preko 100 miliona evra u direktnom trgovinskom odnosu kada je u pitanju podrška srpskim opštinama, kada je u pitanju roba porekla iz Srbije. Ono što je najinteresantnije, UMNIK se data nije oglašavao po tom pitanju dok god su traje sankcije.

Uslov nastavka bilo kakvog razgovora Beograda i Prištine je bilo upravo da se vratimo na sporazume koje nam daju međunarodne organizacije, čiji smo i mi članovi, jer Srbija poštuje svoje bilateralne i multilateralne sporazume i kao takva ozbiljna država štiti svoje interese.

Ono što vidimo, tendencije Prištine postoje da ovakve sporazume ruši, kao što je i rušila nepoštovanjem Briselskog sporazuma, a potpisala još davne 2013. godine i nije uimplementirala sve one tačke koje je potpisala, ali to je neki manir očito da se na silu neke stvari sprovode u međunarodnoj politici, što mislim da nema podršku većine država Ujedinjenih nacija i negde postoji očito i slabost Evropske unije kada pričamo uopšte po pitanju Prištine i odnosa poimanja međunarodnih sporazuma.

Interesantno je da sadašnje naše članstvo u CEFTA-i imamo, tako da je generalni sekretar ove međunarodne organizacije iz Slovenije, što pokazuje podršku Evropske unije da zaista ovakav trgovinski sporazum koji je u stvari negde članstvo većine država zapadnog Balkana, u stvari negde je i kontakt sa Evropskom unijom, čime se mi spremamo da budemo punopravni članovi Evropske unije i da je to jedinstvena zona slobodne trgovine u jugoistočnoj Evropi.

Tako da, implementacija ovog seta pravila za nas ima veliki značaj, ali i očekujemo promenu kada sve nacionalne, znači svoje politike primene, implementiraju ova pravila, očekujemo da će i sastavni deo ovih pravila postati ono što nama omogućava, ali i državama koje su potpisnice CEFTA-e, bolju konkurentnost proizvoda, bolju našu saradnju i kao što smo videli, cilj je povećanje veće trgovinske razmene.

Samim povećanjem trgovinske razmene povećavate privredne aktivnosti, imate veće prihode za budžet, povećavate zaposlenost, priliv stranih direktnih investicija, i kao što vidite šta donosi ta trgovinska razmena. Znači, mi danas pričamo o tome, a u stvari koliki su efekti ovakvih sporazuma koje Srbija potpisuje i implementira u sladu sa donesenim protokolima.

Treba reći da je razlog zbog koga mi danas to radimo je Vlada naše Republike Srbije usvojila 16. juna ovaj protokol i tekst, a potvrđen Protokol u Skoplju je 21. juna ove godine, tako da mi sada vršimo ratifikaciju ovakvog jednog Sporazuma i otvaramo vrata za implementaciju ovog seta pravila gde tražimo da odredbe te regionalne PEM konferencije se implementiraju u naše zakonodavstvo i ta pravila o poreklu da budu obuhvaćena interesima Srbije, ali i interesima država koje su članice CEFTA-e, pogotovo u regionu.

Ciljevi naši su, pored početka primene, i privremena primena dok ne dobijemo punu ratifikaciju ovih pravila i onaj ko želi može da se izjasni po kojim će pravilima da izvozi tu robu, ali ono što je nama važno da mi sada imamo otvorenu mogućnost za tržišta zemalja i koje su članice CEFTA-e i EFTA-e i Evropske unije i Turske.

To je za nas od velikog značaja da naši proizvodi praktično nemaju bilo kakve barijere i da je naša nacionalna procedura usaglašena ovim usvajanjem i ratifikacijom Sporazuma.

Najvažnija rešenja, čuli smo u Aneksu 4 kako su definisana kada je u pitanju kumulativno poreklo robe i kada je u pitanju načelo zabrane povraćaja PDV-a kada je u pitanju oslobađanje plaćanja poreza, povećanja praga tolerancije kada su u pitanju poljoprivredni proizvodi i industrijski proizvodi, kao i fleksibilno načelo kada je u pitanju sam transport robe do krajnjih destinacija, i imamo inovativne odredbe kao i deo koji se odnosi na alternativne specijalizovana pravila za određene proizvode.

E, sada, mi danas praktično govorimo o ovom vrlo važnom sporazumu, ali ono što je za nas još značajnije mislim da je negde dobro, što danas pričamo o ovim sporazumima, što u isto vreme juče i danas vidimo da inicijativa koja je od 2019. godine, kada govorimo o „mini Šengenu“ potekla praktično od predsednika Aleksandra Vučića, koji je jednostavno video budućnost regiona u saradnji Srbije, Makedonije i Albanije, je dobila negde svoje rezultate te inicijative.

Iako smo imali tu pauzu u 2020. godini zbog pandemije, ipak se mnogo toga radilo i za vreme 2020. godine, jer sporazumi o slobodnoj trgovini, odnosno protoku roba i usluga koji treba predsednik Vučić da potpiše, kao i oni koji se odnose na zajedničko delovanje u vezi elementarnih nepogoda i onaj deo koji mislim da je najvažniji, a to je stvaranje jedinstvenog tržišta rada, znači, ukidanje radnih dozvola, kada je u pitanju Srbija, Severna Makedonija, Albanija mislim da predstavlja u stvari za nas kreiranje budućnosti regiona.

Zašto ovo govorim? Zato što očito neki događaji vas pretiču kada su u pitanju uopšte određene inicijative i danas pričamo o tome da je gospodin Vučić govorio da postoje zajedničke inicijative i zajedničko gledište kada je upitanju zelena agenda, a to je u skladu sa onim zelenim Sporazumom koje je EU potpisala i kada govorimo o industriji naše tri zemlje koje jednostavno tu industrijsku proizvodnju i kompletnu trgovinsku razmenu treba da podigne.

Gospodin Zaev je na današnjem ekonomskom forumu rekao da ćemo mi ovu godinu, ove tri zemlje, završiti sa protokom roba i usluga ukupnom od 76 milijardi evra. To izgleda za nas jako mnogo, međutim kada pogledate Poljsku i države koje su sarađivale u okviru CEFTA-e, kada govorimo o Češkoj, o Slovačkoj, o Mađarskoj, znači kada govorimo o članicama EU, vi vidite da je to u stvari za sada dosta slabije. Ali, to je dobra polazna osnova u stvari, da će ova regionalna inicijativa i sporazum između ove tri zemlje zaista zaživeti.

Kada govorimo o činjenici da ćemo 1. januara 2023. godine ići sa ličnom kartom preko Makedonije do Albanije i da ćemo do Grčke praktično ići takođe sa ličnom kartom, onda govorimo o mobilnosti naših građana mnogo većoj, a da ne govorimo o privredi da ćemo imati posebnu saobraćajnu traku kojim će ići građani koji su u okviru ove inicijative „mini Šengena“ i sporazuma, pogotovo kada govorimo o privrednicima i o kamionima koji će voziti robu.

Da li govorimo o CEFTA-i, o EFTA-i, kada govorimo o „mini Šengenu“ i kada govorimo o tom brzom prometu roba i usluga, i kada govorimo o uštedi od gotovo preko 800 miliona evra kada se ukinu te granice, pa ukinu te carine, onda vidite koliko se u stvari povećava mobilnost i ekonomska mogućnost priliva stranih direktnih investicija pre svega u Srbiji, koja je inače sada vodeća ekonomija po svim ekonomskim parametrima, koja pokazuje u stvari jedan veliki iskorak u budućnost. To je juče direktno nedvosmisleno gospodin Vučić govorio o tome.

Mislim da to danas građani Srbije negde dobijaju kao informaciju, ali kada se suoče sa tom svojom papirologijom, sa putovanjem preko Makedonije do Albanije, onda će videti u suštini koliko je mnogo uradio i predsednik države, i Vlada Republike Srbije da jednostavno pripremi ambijent u kome ovi sporazumi treba da zažive.

Znači, mi ukidamo barijere. Doći će do izrade tzv. identifikacionih personalizovanih kartica koje će koristiti određene aplikacije, a te aplikacije treba da daju mogućnost i popusta kada je u pitanju korišćenje hotela, restorana, prevoza ove tri države, ali govori se čak i o tome da će se uvesti i mogućnost popusta za ove tri države za određene usluge kada je u pitanju Srbija, Makedonija i Albanija.

Govorimo danas o tome da smo učesnici, kao država, na ekonomskom forumu inicijative „mini Šengena“. Treba reći da 4.1044 firme u Srbiji rade sa firmama iz Severne Makedonije, a 1.004. sa firmama iz Albanije. Što u stvari pokazuje da postoji preko 53.000 zaposlenih koji rade u tim firmama koje sarađuju sa Severnom Makedonijom i Albanijom. To zaista pokazuje zavidan stepen, odnosno potencijal sa kojim mi ulazimo praktično u ovaj sporazum.

Naravno, uspostaviće se i zajednički portal za ove tri države koje će biti na tri jezika. Mislim da je to od velikog značaja i sigurna sam da će vaše ministarstvo, gospođo Matić, voditi računa, pogotovo kada je u pitanju trgovinska razmena. Balkan u stvari bez granica, ideja Balkan balkanskim narodima u stvari negde počinje ovde da živi i mi postavljamo te temelje inicijative.

Mislim da je jako važno reći zaista, da nije bilo vođenja te odgovorne politike, i spoljne i unutrašnje politike kada je u pitanju gospodin Vučić, i kada je bio na poziciji premijera, a i sada kada je na poziciji predsednika države, mi ne bi mogli da razgovaramo uopšte ni o ovakvim inicijativama, ni o mogućnosti mobilnosti građana, ni o privredi koja daje jednostavno jedan novi zamajac, pogotovo kad je privredni rast Srbije u pitanju. Jednostavno, građani žele da žive bolje i sada mogu uz ono što jednostavno i predsednik države i ova Vlada Republike Srbije radi.

Neki želi očito da svojim političkim delovanjem na svetlu Srbije pokušaju da jednostavno zaustave ovaj razvoj Srbije, da promene tok istorije kojoj očito Srbija teži, a to je napredak, i žele da šalju određene poruke da nasiljem mogu da se menjaju politički odnosi u Srbiji i Srbije sa drugim državama. To je ono što mi imamo prilike da čujemo od određenih političkih aktera, kao što je Đilas, kao što je Marinika Tepić, kao što je Vuk Jeremić ovde u Srbiji. Ali, mislim da građani Srbije dobro prepoznaju uopšte ko ih vodi u budućnost i ko brine o njima i njihovim interesima i ko brine o njihovom standardu u budućnosti, a ko želi da se bavi isključivo sitnim svojim sopstveničkim interesima.

Dakle, oni ne govore o izborima, jer znaju upravo da nemaju uporište kod građana Srbije i znaju da nemaju građane sa kojima mogu da razgovaraju o razvoju regiona, o miru, o stabilnosti, o budućnosti, već jednostavno oni žele da budu kreatori nasilja, nestabilnosti u regionu, pre svega time što bi napadom na Aleksandra Vučića i njegovu porodicu pokušali da stave kompletnu borbu protiv mafije i kriminala u funkciju svog političkog programa kojim žele da dobiju određene glasove. To se neće desiti.

Očito ovi sporazumi pokazuju kojim putem Srbija želi da ide i koji su to rezultati. Kad pogledate zaista ove rezultate i godinu 2020. koja je za ceo svet bila najgora, a priliv stranih direktnih investicija u Srbiji iznosio je od tri milijarde evra u bruto iznosu, odnosno 2,9 milijardi evra u neto iznosu, to pokazuje u stvari da međunarodne institucije i međunarodni privredni subjekti Srbiju vide kao sigurnu, bezbednu destinaciju. To jeste zahvaljujući odgovornoj politici Aleksandra Vučića i Vladi Republike Srbije koju vodi gospođa Ana Brnabić. To će sigurno biti prepoznato na sledećim izborima, sledeće godine, kada građani budu mogli da se izjasne i daju svoj sud o tim rezultatima.

Zbog toga, smatram da će u danu za glasanje Srpska napredna stranka i lista Aleksandar Vučić – Za našu decu podržati ovaj predlog koji je danas na dnevnom redu. Hvala.

Deveto vanredno zasedanje , 22.07.2021.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, mi smo prošle nedelje na Odboru za finansije raspravljali praktično o ovom ugovoru koji se odnosi na program finansijske podrške privrednim subjektima, koji se odnosi i na obrtna sredstva i na likvidnost preduzeća, baš iz vremena prošle godine, kada je Srbija bila pod udarom korone i Kovida - 19, isto onako kao što su i sve evropske zemlje i ceo svet, kada smo bili zatvoreni mesec i po dana. Praktično je zaustavljena privreda u tom trenutku i država je morala na određeni način da reaguje.

Mi smo kao prva država napravili taj iskorak i dali podršku privredi, što je bilo od velikog značaja u tom trenutku, što to se pokazalo kasnije kao jako dobro, jer rezultati koje smo postigli u stvari, kada govorimo o najmanjem padu BDP-a, odnosno svih privrednih aktivnosti na kraju 2020. godine, je pripala Srbiji. To je ono po čemu smo zaista dobili zahvalnost svih međunarodnih institucija, što su videli da je Srbija uradila nešto što oni nisu imali hrabrosti i samim tim tek kasnije u koracima kada su davali svoje podrške, u stvari su shvatili da te visoke stope pada ekonomskih aktivnosti u stvari su zahvaljujući tome što nisu shvatili na vreme šta treba da urade sa svojom privredom, baš u vreme kada se jednostavno sve privredne aktivnosti transformišu od tog dela, koje se odnose i na mala i srednja preduzeća i na sektor trgovine i na sektor poljoprivrede.

Finansijski ugovori koji su podrazumevali podršku države malim i srednjim preduzećima, ali i poljoprivrednim zadrugama, kao i trgovini, turizmu i ugostiteljima, od prošle godine, kada je raspisan taj veliki konkurs koji je Vlada raspisala i Ministarstvo privrede a treba da ga realizuje Fond za razvoj, u stvari je podrazumevao prikupljanje svih zahteva u tom trenutku privrednih subjekata koji su imali problem sa likvidnošću i sa obrtnim sredstvima. Znači, nedostajući tzv. cash flow da bi se izmirile sve obaveze u tom trenutku.

Verujte mi, u tom trenutku je Fond za razvoj imao sedam hiljada zahteva. Na te zahteve, odnosno na taj konkurs su se javila i ona mala i srednja preduzeća i oni preduzetnici koji možda do sada nikada nisu posegli za tim korakom da podignu kredit, što pokazuje da je u tom trenutku nastao jedan strah kada je u pitanju funkcionisanje uopšte privrede.

I danas kada pričamo o tome govorimo da mnogi, naravno, nisu imali prilike da potpišu ugovor sa Fondom sa razvoj. Prošlo je godinu dana, njihovi zahtevi su ostali. Naravno, garancije koje Fond za razvoj traži su i sada iste one koje su tražene i pre Kovida - 19, ali time država što daje podršku za ovo relaksira te vidove garancije preduzetnicima i malim i srednjim preduzećima time što daje mogućnost da isključivo sa menicama, što ličnim, što privrednih subjekata, mogu jednostavno da povlače ove kredite. Država je opredelila 200 miliona evra za sektor malih i srednjih preduzeća da jednostavno podrži ove kreditne mogućnosti, s tim što je raspoloživost kredita dve godine, 70% je za kvalifikovane projekte, što znači da je Fond već dosta toga obradio, ali nije mogao da pusti u realizaciju, jer nije bilo određenih adekvatnih finansijskih sredstava za ovaj vid kreditiranja i 30% je za investicije, što pokazuje da ovakvi krediti mogu biti od strane države povlačeni u 15 tranši po 10 miliona, a može i jedna od 40 i da nema troškova povlačenja ovih tranši.

To sve pokazuje da država zaista traži sve modele mogućih jeftinih kredita, da bi omogućila svojoj privredi da sklopi ugovore sa kojima će zaista relaksirati deo koji se odnosi na likvidnost i na obrtna sredstva, da omogući da funkcionišu krajnje normalno na tržištu, sada kada jednostavno negde i taj privredni zamajac smo u mogućnosti da radimo na intenzivnom oporavku naše privrede od pandemije Kovid - 19. Time treba da očuvamo zaposlenost u privatnom sektoru, da omogućimo da realizaciju novih investicija imaju sve firme, da postignemo veću konkurentnost kada su u pitanju naši proizvodi i da izvršimo primenu digitalizacije u svim sektorima.

Znači, ono što je sada najefikasnije, nisu samo mala i srednja preduzeća, već i onaj deo koji se odnosi na poljoprivredu, trgovinu, turizam, da se izvrši potpuna primena IT tehnologije. Zbog toga smo zaista sa zadovoljstvom prihvatili ove predloge na Odboru za finansije. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 18.01.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 28686.00 RSD 03.06.2016 -
- Ekonomski fakultet Priština (ugovor o izvođenju oblika nastave na master studijama u Kosovskoj Mitrovici) Republika Mesečno 120000.00 RSD 01.05.2016 -