ALEKSANDRA TOMIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 1969. godina u Vranju. Živi u Beogradu.

Završila je Mašinski fakultet u Beogradu. Magistrirala je i doktorirala na Univerzitetu „Alfa“.

Docentkinja je na Univerzitetu „Alfa“ i vanredna profesorka na Visokoj poslovnoj školi za ekonomiju i preduzetništvo u Beogradu. Od 1997. do 2010. godine radila je u GP „Javor”, a zatim kao direktorka savezne ustanove «Plov put» i kao savetnica generalnog direktora za međunarodnu saradnju u Javnom preduzeću «Srbija vode».

U periodu od 2000. do 2008. godine bila je odbornica u Skupštini opštine Zvezdara. Od 2000. do 2001. bila je predsednica Izvršnog odbora SO Zvezdara, a u periodu 2001-2004, članica Izvršnog odbora SO Zvezdara. Članica Opštinskog veća bila je od 2005. do 2008. godine.

Nakon izbora 2012. godine, izabrana je za narodnu poslanicu, kao i nakon izbora 2014. godine. Iste godine izabrana je za članicu Predsedništva Srpske napredne stranke. U sazivu 2014-2016. godine bila je predsednik Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 12:53

Osnovne informacije

  • Srpska napredna stranka
  • Beograd
  • Vranje
  • 26.04.1969.
  • ekonomista

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Devetnaesto vanredno zasedanje , 22.01.2020.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre i kolege poslanici, pa prvo, da vam se zahvalimo što ste uopšte pokrenuli ovu inicijativu, zato što je Odbor za budžet, finansije i kontrolu trošenja javnih sredstava potpuno otvoreno govorio, zajedno sa DRI, o modelu u stvari finansiranja visokoškolskih ustanova.

Pošto mi sada imamo ta sopstvena sredstva i ta budžetska sredstva, jednostavno, uvideli smo da ne postoji detaljna kontrola sopstvenih sredstva i zbog tog nepostojanja kontrole tih sopstvenih sredstava, mi imamo problem, u stvari, da imao sliku stvarnu o tome koliko se zaista sredstava troši u ime univerziteta i na kontu skupljanja školarine po glavi upisanog studenta, mi onda imamo problem na konto toga da vi imate danas slučaj da, recimo, beogradski rektorat traži mnogo više sredstava iz budžeta zato što je proceni da neće imati dovoljna sopstvena sredstva da bi funkcionisao.

U cilju toga, mislim da je vaš predlog potpuno osnovan, za ovo što ste sada govorili, ali mislim da u toj javnoj raspravi oko takvog predloga zakona, zaista treba otvoriti jednu širu debatu i mnoge ciljne grupe pustiti da kažu šta imaju, zato što smo mi u prošlosti imali potpuno nezamislive stvari, a to su: da, recimo, fakulteti traže veća sredstva iz budžeta, a da njihovi dekani i rektori imaju abnormalnu imovinu posle svojih mandata četiri, pet godina, da se, recimo, niko nije ni bavio imovinom, niti sukobom interesa kada su u pitanju dekani i rektori univerziteta, zato što niko nije smeo da dirne u tu oblast.

Znate, jeste mnogo veći greh kad vi idete ka tome da rušite institucije na osnovu toga kada neosnovano napadate ljude koji vode te institucije. A zašto neosnovano? Zato što nismo imali mehanizme na osnovu kojih možete da vršite kontrolu.

Ali, ako imate sopstvena sredstva i znate da ona iznose 100 dinara i da tih 100 dinara je utrošeno za određene potrebe fakulteta, a ne za potrebe određenih i izmišljenih projekata, ovo što je profesor Atlagić govorio, gde su na tim projektima isključivo radili profesori koji su vodili te fakultete, odnosno koji imaju određenu funkciju funkcionera, menadžera te institucije, vi onda nemate pravu sliku na koji način se troše pare uopšte građana Srbije, zato što iz budžeta se troše pare građana Srbije i one se uglavnom troše na osnovu toga – školarina, puta, broj upisanih studenata, a sopstvena sredstva koja, recimo, nemamo uopšte informaciju koliko iznose, se troše za neke druge namene i neke druge svrhe.

Onda je bila otvorena mogućnost svakog dekana da kaže da, recimo, nema dovoljno sredstava da popravi, izvrši određene popravke za održavanje određene institucije za svoje objekte, nego traži iz budžeta dodatna sredstva, najčešće iz TBR-a, iz tekuće budžetske rezerve, kada, recimo, prokišnjava krov ili kada želi da uradi ono što mora da radi i od sopstvenih sredstava, zato što su sredstva koja dolaze iz prihoda na osnovu sopstvenih sredstava koje prihoduje na tržištu, se potroše za neke druge svrhe, za marketinške aktivnosti, za promociju, za učešće na određenim projektima, zajedno sa privredom ili zajedno učešćem kroz neke međunarodne projekte.

Ne kaže niko ovde da je to loše, ali dajte da se uvede red, da se zna svaki dinar kako se troši, s obzirom da je u interesu svakog studenta da zna sa kojim sredstvima raspolaže njegov fakultet, to njima znači, zato što oni kada odlaze na druge fakultete, sa drugim studentima, ne samo u zemlji, i inostranstvu, mogu da se pohvale, da kažu, prvo, koliki broj studenata je upisan, koja je ekonomska moć svakog fakulteta i na koji način taj fakultet ima određenu referencu što se tiče samih radova.

Drugo, odnos između samih ljudi na fakultetima je potpuno drugačiji, zato što niko nikome ne veruje kad ne znate o kojim sredstvima finansijskim upravljaju dekani ili prodekani za finansije. Onda se stvara jedna potpuno loša atmosfera unutar samih fakulteta.

Vi ste videli, imali ste primer profesora Rađenovića, koji je, jednostavno, profesor sa najvišim referencama kada je u pitanju citiranost na Šangajskoj listi univerziteta koji je nas svukao za više od 100 mesta, zato što on više nije mogao da radi, recimo, na mašinskom fakultetu, nego je prešao da radi za fakultet koji se nalazi i referentna je ustanova u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Da nije bilo vas i predsednika Vučića, koji je pozvao profesora da se vrati tamo gde je i dalje radio, da se nađu načini kako će i na koji način da se i dalje plaćaju profesori kojima nije produžen mandat da budu profesori emeritusi, zaista ne bi mogli da kažemo da se određene naučne institucije vraćaju ponovo da postignu te reference koje su imali.

Zato je važno da mi o ovome razgovaramo na jedan potpuno konstruktivan način. Svaki model uvlačenja politike, manipulacije, ono što smo imali prilike da vidimo i od rektorke Beogradskog univerziteta, da na dan kada ovde raspravljamo o budžetu, koja je tražila dodatna sredstva za Beogradski univerzitet, zbog toga što nema dovoljno svojih sopstvenih sredstava i da time dovodi do toga da komisija kaže da je, ne znam, rektorat plagijat ministra finansija, pokazuje pokušaj da to može da radi bilo koji dekan, bilo koji rektor u budućnosti, da se bavi politikom na najprizemniji mogući način.

Zato to ne smemo da dozvolimo. Treba da govorimo o tome da je u interesu svih građana Srbije, svih studenata i budućnosti Srbije, znači dece koja sutradan treba da zauzmu sva rukovodeća mesta ovde u državi, da znamo kolika su sopstvena sredstva, kolika su budžetska sredstva, koliko roditelji treba da izdvoje za svoju decu koju školuju i da na kraju krajeva transparentnost u trošenju tih sredstava treba da postoji za svakog dekana, za svakog profesora na fakultetu. To mislim da je od koristi svima nama i zbog toga ovu inicijativu koju ste pokrenuli da se donese nov Zakon o finansiranju, načinu finansiranja visokoškolskih ustanova, mislim da je u interesu svih nas i da svi treba da uzmemo aktivno učešće u tim debatama bez obzira na to šta će nas čekati za godinu dana, kao predlog i nacrt zakona, jer o tome će se dosta pričati i mislim da će zaista biti u korist svih građana Srbije.

Mislim da su Vlada Republike Srbije i gospodin Aleksandar Vučić prepoznali potrebu da ovakve teme, koje su se gurale pod tepih, danas postaju svakodnevna priča koja donosi samo dobrobit Republici Srbiji. Zbog toga vam čestitamo. Možda to nije lak posao bio za vas u ovom mandatu i u budućnosti uopšte, bilo kome ko učestvuje u političkom životu Srbije, ali moramo da pričamo o tome. Hvala.

Devetnaesto vanredno zasedanje , 22.01.2020.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici.

O ovom amandmanu koji je Vlada usvojila mislim da treba da posvetimo posebnu pažnju zato što je to u stvari sastavni deo politike obrazovanja koje se potpuno diže na jedan viši nivo. Zašto? Zato što sam sistem obrazovanja podrazumeva učenike osnovnih i srednjih škola, naravno i studente, ali podrazumeva i same objekte i ono što se zove oprema, ali olakšati deci koja pohađaju škole to je suština politike kojim se baš bavi Ministarstvo prosvete i Vlada Republike Srbije, u cilju toga da naša deca stiču na najbolji mogući način sva znanja koja stiču deca u razvijenim zemljama.

Ovaj deo koji se odnosi na amandman profesora Aleksandra Martinovića koji je Vlada prihvatila se odnosi na funkcionisanje samog sistema obrazovanja. Šta nam on govori. On govori o tome da prevoz samih učenika srednjih škola koji su upisali i opredelili se za dualno obrazovanje način funkcionisanja, odnosno prevoz od kuće do škole koje je duže od četiri kilometra bude finansirano od strane same lokalne samouprave. Da lokalne samouprave mora da nađu finansijska sredstva da plate prevoz deci koja su se opredelila za ovakav način obrazovanja.

Time dajemo podršku toj deci, da pored toga što su upisali najbolji i najmoderniji model učenja, sa ciljem da odmah posle završetka škole budu sastavni deo najboljih kompanija koje ovde otvaraju nova radna mesta, u samom sistemu školovanja jednostavno ne samo što će primati 70%, to je obaveza minimalnog ličnog dohotka koji ta firma daje svojim zaposlenima, imaće i mogućnost besplatan prevoz koji je duži od četiri kilometra kada govorimo o udaljenosti između mesta gde žive i mesta gde će pohađati svoje škole.

Lokalne samouprave ovde treba da daju svoj pun doprinos. Zakonom smo ih ovde obavezali. Mislim da je to jedan od jako dobrih pokazatelja i na kraju, krajeva upis u prvu godinu dualnog obrazovanja ove godine iznosi 2.600 učenika, pokazuje suštinski da je Srbija prepoznala ovakav model kojim treba ići u budućnost kada je u pitanju školstvo. Jer mogućnost dobijanja posla je u jako visokom procentu i samim tim kada govorimo o samoj privredi koja se razvija ona će biti u funkciji dostizanja visokih stopa rasta, za koje se svi ovde borimo jer je to u interesu svih građana Srbije i zbog boljih plata ljudi koji rade i u privatnom i u javnom sektoru i zbog penzionera čije će penzije biti sve veće i veće, ne samo u odnosu na švajcarski model, ali i ono što govorimo o tome to je ulaganje u budućnost u znanje tih mladih ljudi.

Zbog toga ovaj amandman pokazuje da smo napravili jedan veliki iskorak u razvoju obrazovnog sistema i mislim da treba govoriti o tome i Vladi Republike Srbije zahvaliti što je prepoznala da ovakav predlog podržati. Hvala.

Devetnaesto vanredno zasedanje , 22.01.2020.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, ovim amandmanom je predviđena obaveza ugovora između škola i samih preduzeća koji bi trebali da budu poslodavci. Mislim da je model dualnog obrazovanja, kojim smo mi predvideli, kontakt, uopšte lični izbor svakog učenika, prvo, da li će se opredeliti za dualno obrazovanje, i lično opredeljenje svakog učenika da stupi u određene odnose sa poslodavcem koji proizvode određene pravne obaveze tog poslodavca lično prema svakom učeniku koje je potpisana.

Znači, Zakonom o dualnom obrazovanju smo propisali da svaki učenik koji se opredeli za ovakav model lično potpisuje ugovor sa poslodavcem, odnosno kompanijom u kojoj će raditi.

Obaveza da škola potpisuje, kao institucija, sa poslodavcem, sa kompanijom bi trebala u stvari da obaveže poslodavca da sva primanja u slučaju neodgovornosti svakog učenika preuzima na sebe. Samim tim i kada govorimo o tim platama, naknadama koje će biti 70% od minimalne plate u tom preduzeću, trebale bi biti plaćene na račun same škole. Samim tim poslodavac bi izgubio direktan kontakt sa svojim učenikom, odnosno svojim potencijalnim zaposlenim u budućnosti.

Zbog toga mislimo da ovakav amandman koji ste predložili u stvari jeste možda dobra osnova za neki vid garancije, ali sigurno da to ne treba da bude škola, već, ako smo rekli da je to država, da je to Privredna komora Srbije koja, sa jedne strane, vodi registar tih ugovora, onda je privreda ta garancija da je dobar odnos učenika sa poslodavcem, sa kompanijom u kojoj radi, a ne sam sistem obrazovanja. Znate kako, onda vi navikavate i same učenike da se na manje odgovoran način odnose prema tom ugovoru.

Mislimo da ovde sami učenici mnogo ranije preuzimaju odgovornost i za svoje školovanje i za način funkcionisanja na samom radnom mestu, iako to iznosi 20% radnog vremena ili 80% radnog vremena od ukupnog broja časova koji je do 30 časova nedeljno definisan.

Mislim da je na pravilan način odbijen ovaj vaš amandman, a upravo iz tih razloga što je želja da se ovakvim modelom obrazovanja stekne jedna lična odgovornost dece koja se opredeljuju za ovakav model učenja. Očito da je taj model pokazao da su naša deca pametna, jer biraju svoju budućnost, biraju onakve profile sa kojima će imati znanje i uvek imati posao, jer ne bi se 2.600 polaznika opredelilo u ovoj školskoj godini upravo za ovakav model školovanja. To znači da ćemo imati 2.600 potencijalno novih ugovora, lično, svakog pojedinca sa kompanijama. To ne znači da oni neće moći, ukoliko se posle dve godine opredele i odustanu od ovakvog modela školovanja, da nastave i da diplomiraju onako, posle četvrte godine srednje škole, kao što svi ostali polaznici srednjih škola imaju mogućnost.

Htela sam da kažem, a kada govorimo o srednjim školama, mislim da je jako važno reći da model funkcionisanja rada srednjih škola se dosta promenio. U našem sistemu obrazovanja, pored toga što imamo klasične gimnazije, pa smo išli na to da se afirmišu posebno nadarena deca kroz posebno definisane gimnazije, sada imamo otvorena odeljenja za posebno nadarenu decu u određenim oblastima. Znači, forsirali smo taj IT sektor, pa su otvorena posebna odeljenja i prijemni ispiti su nedelju dana ili čak mesec dana pre klasičnih gimnazija i to je jako dobro, jer se pokazalo da to daje jako dobre rezultate.

Nije slučajno, verujte mi, što naši mladi matematičari osvajaju prva mesta na svim mogućim takmičenjima. To je upravo zbog toga što je država prepoznala da treba tu decu stimulisati na posebne načine i na kraju krajeva mi imamo stručne, odnosno strukovne škole za srednje obrazovanje koje su pokazale da određene transformacije, zavisno od tržišta rada, su potrebne i one se verujte menjaju. Menjaju se na osnovu svog programa, i što pokazuju u stvari i sami rezultati toga da ovaj vid dualnog obrazovanja i školovanja nije slučajno u porastu.

To znači da je svest kod mladih ljudi transformisana za proteklih pet godina. To znači da je cilj u stvari uvođenje ovog dualnog obrazovanja zaista dostignut time što je prepoznat u društvu da uvek imate opciju izbora.

Znači, učenik sa 15 godina mora do svoje 18 godine da ima pravo izbora. Da li je sad u ovom trenutku dualno, pa će posle dve godine možda želeti učenik da ide na klasično obrazovanje koje obuhvata srednje obrazovanje, data mu je mogućnost, država mu je omogućila da bira.

Mi smo Zakonom o dualnom obrazovanju prvo propisali, ako se sećate, da isključivo mora da se opredeli u prvoj godini i da nema nikakvih promena. Međutim, ovim sada otvaramo još širi dijapazon mogućnosti za našu decu da se opredele da menjaju na kraju krajeva svoje stanovište, da menjaju struke, jer tržište rada se menja, potrebe na tržištu se menjaju, raste konkurencija između borbe za dobru decu, odnosno za decu koja dobro uče. Neko je dobar u praksi, neko je dobar u teoriji.

Oni negde do 16, 17 godine možda i nemaju pravu sliku o tome. Data im je mogućnost da mogu neke svoje ciljeve u životu, koje postavljaju, a i ako im se ciljevi u trenutku promene da je država omogućila da i oni sami promene način funkcionisanja i školovanja. To je od velikog značaja i za decu i za roditelje. Zbog toga mislim da je s pravom odbijen ovaj amandman da se prihvati, jer jednostavno taj direktan kontakt učenika i poslodavca je u stvari najvažniji. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 04.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Član nadzornog odbora GP Kompanija "Štamparija Borba" a.d. Beograd Javni Mesečno 40000.00 RSD -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 62200.00 RSD 16.04.2014 - 01.04.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -
- Ekonomski fakultet Priština (ugovor o izvođenju oblika nastave na master studijama u Kosovskoj Mitrovici) Republika Mesečno 20000.00 RSD 01.05.2016 - 30.09.2016.