ALEKSANDRA TOMIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 1969. godina u Vranju. Živi u Beogradu.

Završila je Mašinski fakultet u Beogradu. Magistrirala je i doktorirala na Univerzitetu „Alfa“.

Docentkinja je na Univerzitetu „Alfa“ i vanredna profesorka na Visokoj poslovnoj školi za ekonomiju i preduzetništvo u Beogradu. Od 1997. do 2010. godine radila je u GP „Javor”, a zatim kao direktorka savezne ustanove «Plov put» i kao savetnica generalnog direktora za međunarodnu saradnju u Javnom preduzeću «Srbija vode».

U periodu od 2000. do 2008. godine bila je odbornica u Skupštini opštine Zvezdara. Od 2000. do 2001. bila je predsednica Izvršnog odbora SO Zvezdara, a u periodu 2001-2004, članica Izvršnog odbora SO Zvezdara. Članica Opštinskog veća bila je od 2005. do 2008. godine.

Nakon izbora 2012. godine, izabrana je za narodnu poslanicu, kao i nakon izbora 2014. godine. Iste godine izabrana je za članicu Predsedništva Srpske napredne stranke. U sazivu 2014-2016. godine bila je predsednik Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.

Mandat joj je potvrđen i nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine. Izabrana je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 13:44

Osnovne informacije

  • Srpska napredna stranka
  • Beograd
  • Vranje
  • 26.04.1969.
  • ekonomista

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.10.2021.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Uvažena predsedavajuća, poštovani predsednici institucija na čijem dnevnom redu je danas vaš izveštaj za prethodnu godinu, narodni poslanici, želim da kažem da smo izveštaje o radu Fiskalnog saveta i DRI razmatrali nakon njihovog podnošenja, s obzirom da je njihov zakonski rok 30. mart ove godine. Onda smo 14. 7. razmatrali Izveštaj Fiskalnog saveta za prošlu godinu a na 33. sednici, 15. juna smo razmatrali Izveštaj DRI.

Moj kolega Arsić je, inače kada govorimo o Izveštaju Fiskalnog saveta izdvojio svoje mišljenje, iako smo zaista detaljno razmatrali ovaj Izveštaj koji je bio u julu mesecu, Odbor je prihvatio ovaj Izveštaj zato što je smatrao da treba da dođe na dnevni red sednice u plenumu i treba da otvorimo mnoga pitanja, koja očito izazivaju interesovanje javnosti. Mnoge činjenice koje u razgovoru sa Fiskalnim savetom kada čujemo na Odboru imaju jedan prilaz, a kada čujemo u medijima, kada gostuju recimo članovi Fiskalnog saveta, onda to daje potpuno drugi ton.

Zato nam je jako važno bilo da o ovom Izveštaju vodimo debatu, vodimo i na Odboru krajnje otvorenu, vodimo ovde u plenumu. Naravno, svaki poslanik ima svoje viđenje rada i institucije, ali i pojedinaca koje čine ovu instituciju.

Moram da podsetim i zbog narodnih poslanika da je Fiskalni savet Zakonom o budžetu i o finansijskom sistemu članom 92. definisao i svoje postojanje i na kraju krajeva ima i pravilnike koji su u nadležnosti donošenja ovog odbora po kojem, u stvari, Fiskalni savet funkcioniše.

Inače, sam način kako se bira i predlaže je po principu da predsednika Fiskalnog saveta predlaže predsednik Srbije, da jednog člana predlaže guverner Narodne banke Srbije, a drugog člana predlaže ministar finansija.

Podsetiću vas da je od 2011. godine, praktično, do 2017. godine ovaj saziv, odnosno i predsednik Fiskalnog saveta, takođe, predložen od predsednika Republike Srbije, da je 2017. godine gospodin Aleksandar Vučić predložio profesora Pavla Petrovića za ovu funkciju.

Mi smo ovde, inače, u plenumu razmatrali ove predloge i razgovarali o svemu ovome i pričali o prošlosti, o sadašnjosti, ali ono što je za nas jako interesantno to je da samo na odborima u decembru prošle godine imali prilike da biramo i novog člana Saveta.

Zašto sada ovo govorim i zašto je to bitno uopšte za ovaj izveštaj? Zato što kada smo tražili odluke saveta, s obzirom da biramo savet sa predsednikom Fiskalnog saveta, dobili smo informaciju, jer je izveštaj na odboru podneo gospodin Nikola Altiparmakov, da jednostavno ne postoje sednice Saveta koje su donele odluku za izveštaje koje su do sada potpisivani i da jednostavno je predsednik Fiskalnog saveta podneo ove izveštaje i da mi o njima razmatramo uvek na odboru, smatrajući da je sva procedura i po pravilniku po kojoj institucija radi ispoštovana.

Očito da to nije bilo ispoštovano, a da i član saveta koji je izabran u decembru mesecu, s obzirom da nije učestvovao u radu prošle godine, nije se izjašnjavao o ovome, niti je informisan. To je ono što se u stvari postavilo kao veliko pitanje, znači procedure donošenja odluka kada su dokumenta koja dolaze ovde na odbor i u plenum pitanje toga. I, pitanje samog načina izrade izveštaja, jer ja sam skrenula pažnju da ovakav izveštaj na 90 strana govori o radu same agencije svega na 14 strana, a da ostatak izveštaja predstavlja u stvari svih ovih 12 analiza o kome je predsednik Fiskalnog saveta govorio, koje su izdvojene sa svojim zaključcima, naravno dajući prednost onom delu koji se odnosi na kritike rada Vlade i predsednika Srbije u smislu projekcije kada govorimo o rastu i uopšte ekonomskim parametrima.

To je ono što mislim da je negde i opredelilo sigurno gospodina Aleksandra Vučića da predloži profesora Pavla Petrovića, jer što veće kritike su postojale, to su rezultati bolji. To upravo pokazuje 2020. godina, a pokazuje i ova 2021. godina.

Podsetiću vas da je Fiskalni savet, naravno i u ovom izveštaju, podneo i određena mišljenja i ocene koje se odnose na mere koje je Vlada donela u aprilu mesecu nakon uspostavljanja novog načina funkcionisanja ekonomija svih država koje su bile pogođene pandemijom Kovid 19. Tada je država dala, u saradnji naravno sa Privrednom komorom Srbije, sa zahtevima građana, ali i sa zahtevima Kriznog štaba, koje su to mere koje treba zaista da zaštite zdravlje ljudi i ekonomiju Srbije.

Očuvanje makroekonomske stabilnosti za 2020. godinu je pokazala da je Srbija po rastu, odnosno padu ekonomskih aktivnosti od 1% bila druga po rezultatima država uključujući sve države EU i zapadnog Balkana.

Prema tome, mere koje su donošene u tom trenutku su bile pravovremene, bile adekvatne i bile donošene u interesu svih građana Srbije, ne samo privrede, nego svih građana. Tako da i mere od sto evra koja je stalno bila na udaru kritika Fiskalnog saveta je pokazala da povećanjem potrošnje u društvu u stvari mi smo zaustavili i visoke stope pada koje su zadesile sve zemlje EU. Znači, prosek neki pada ekonomskih aktivnosti je od 8% do 12% kada pričamo o zemljama EU.

Prema tome, ono što je za nas jako važno da sve ono što dajete kao svoje projekcije i kao institucija, jednostavno pokazuje da sa onim što su najveće kritike bile za budžet koji smo usvajali za ovu godinu u decembru mesecu, da je nemoguće postići stope rasta od 6% kao država koja izlazi iz pandemije sa 1% pada su se pokazale kao tačne.

Dakle, MMF je usvojio stopu rasta od 6,5%, što ne znači da će Srbija završiti isključivo na toj stopi rasti. Znači, projekcija naša je 7%, a projekcije Fiskalnog saveta prošle godine u decembru bile su da je plafon koji možemo da postignemo 4% i tada su javne investicije bile 330 milijardi i rekli smo da ta javna ulaganja, u stvari, su naš glavni generator tih visokih stopa rasta, da potrošnja koja se podiže kroz određena davanja i socijalnim grupama koje su pogođene pandemijom Kovid-19, koje će biti tačno determinisane, jer najveća kritika je bila zašto se svi građani podjednako tretiraju u davanju i socijalnoj podršci iz budžeta Srbije kada je u ppitanju pandemija Kovid-19, očito je dala rezultate našoj ekonomiji koji pokazuju da mi nezadrživo zaista idemo u rast i razvoj naše ekonomije i u svim sektorima, počev od infrastrukture, počev od zdravstvenih institucija i zdravstvene infrastrukture, počev od toga da otvaramo tri fabrike.

Dakle, ne samo bolnice i centre u kojima možemo da lečimo naše građane, već otvaramo fabrike vakcina koje predstavljaju danas jedan od osnovnih ekonomskih generatora razvijenih država, a da ne pričam o onom delu investicija kada je u pitanju obrazovanje, kultura i sport, koje inače su, po prirodi stvari, neprofitabilne. Mi smo napravili i te neprofitabilne sektore za generatore ekonomskog rasta.

Prema tome, mislim da je dobar predlog, u stvari, bio predsednika Vučića što je predložio Fiskalni savet koji je bio u većinskom istom sastavu i 2011. i 2017. godine što je dao taj predlog, jer sve one konzervativne projekcije koje se daju Srbiji, koje jednostavno podležu stalnim, permanentnim kritikama na određenim televizijama koje i nisu naklonjene ni Vladi Srbije, ni predsedniku Srbije, pa ni ovoj skupštinskoj većini, očito negde guraju nas sve da sve ove rezultate možemo da prikažemo i da građani u svakodnevnom svom životu mogu da osete te rezultate.

Pogotovo ova činjenica da ukupni BDP od 2012. godine sa 33,7 milijardi evra na 52 milijarde, danas kada pričamo uopšte o ekonomskom rastu i razvoju, znači da je Srbija napravila novoformiranu vrednost od 19 milijardi evra za godine koje je preuzela kao odgovornost za vođenje politike i za vođenje uopšte i za prevazilaženje svih izazova koje smo imali od 2012. godine, od maja meseca do danas.

Danas kada govorimo o tome da možda mere od 100 evra svakom građaninu, pa i u ovoj godini od 30, plus 30, plus 20, a posebno penzioneri 50, očito ima svoje rezultate. Govorimo o javnim ulaganjima, govorimo o tome da završne račune za prethodnu godinu sada usvajamo zajedno sa budžetom.

Znači, mi smo ti, Srpska napredna stranka, poslanici i ta skupštinska većina i ti odbori u kojima sedimo je uspela da, jednostavno, 18 završnih računa koje oni pre nas nisu to radili, zajedno sa budžetom razmatramo, iako se mi nismo suštinski slagali da treba jednostavno da amnestiramo mnoge koji su vodili Srbiju pre nas i koji jednostavno nisu vodili o budžetu Srbije računa kao što mi danas vodimo.

Danas mi imamo i pohvale međunarodnih institucija za to što smo uradili, jer to je za dobrobit Srbije. Možda se mi lično sa mnogim stvarima ne slažemo, koje jednostavno moramo da poštujemo zato što su to procedure od kojih, na kraju krajeva, zavisi i budućnost Srbije.

Mislim da i institucije treba da poštuju svoje procedure, kao što Fiskalni savet treba da poštuje, jer zamisliste šta bi radila Komisija za zaštitu konkurencije, šta bi radio DRI, šta bi radila Agencija da nisu svoje izveštaje stavili na glasanje na svoje savete i da svoje predmete na kojima rade nisu stavili na razmatranje, nego jednostavno, da je predsednik radio taj svoj izveštaj sa svojim saradnicima, potpisao i stavio u Skupštinu Srbije da razmatramo mi kao Odbor i da jednostavno, usvajamo ili ne usvajamo, da razmatramo ovde na plenumu. Onda bi to značilo, jednostavno, nepoštovanje pre svega onih koji biraju članove ovih institucija, jedno nepoštovanje i same te institucije, na kraju krajeva, i prema građanima Srbije, jer mi ovde vučemo legitimitet građana Srbije.

Mi smo dužni da podnosimo njima izveštaj šta radi svaka institucija ponaosob i kako, na kraju krajeva, funkcioniše, jer plaćanje i rad tih institucija ide iz budžeta Srbije. Znači, to su državne pare, pare svih građana Srbije.

Kad pričamo o Fiskalnom savetu, njihov budžet je 49.231.000 i taj budžet ove institucije je realizovan u 91%. Ima sistematizovanih 17 radnih mesta, od toga je 12 popunjeno, devet je stalno zaposleno eksperata, tri člana su Saveta i plus su tri zaposlena na PP ugovorima. Naravno, imaju šest kancelarija koje koriste na šestom spratu Nemanjine 17.

Ono što je važno reći da Skupština Srbije i Odbor za finansije uvek usvaja predloge koje ova institucija daje, zato što smatramo da zaista njihova relevantnost je ovde ispoštovana. Da li je u pitanju taj deo poštovanja od strane institucije prema poslanicima i prema građanima, građani će sami to presuditi, na kraju krajeva, na osnovu svih ovih informacija koje imaju i na osnovu izveštaja koje mogu da nađu na sajtu Narodne skupštine.

Što se tiče određenih ocena u smislu same institucije za transparentnost budžeta, reći ću vam da je Odbor insistirao, pre svega, i učešćem u ekonomskim reformama koje Srbija sprovodi zajednički sa Evropskom komisijom, na taj način što imamo potpuno transparentno sednice koje održavamo četiri puta godišnje u lokalnim samoupravama sa DRI, ali prvi put uvođenje praktično, kada razmatramo budžet uopšte Srbije, pre nego što će da uđe u plenum, razmatramo na odborima, koji su potpuno otvorenog tipa, u prisustvu ne samo ministra, Fiskalnog saveta, sada smo to malo i proširili. Rekli smo da postoji i komisija koja se bavi rastom BDP, Vlada Republike Srbije i NBS, da svi imaju prava da izlažu svoje izveštaje i svoje projekcije i svoja viđenja za sledeću godinu, da je to njihova obaveza i dužnost. Naravno, oni sa zadovoljstvom žele to da kažu sve na jednom mestu, jer oni imaju prilike na odborima kroz svoje izveštaje da daju svoja mišljenja, ali ono što je vrlo bitno, to je da na zajedničkoj sednici odbora u maloj sali, sada postaje na neki način praksa, da se na ovaj način razmatra budžet.

Mi smo prošle godine i ove kritike koje se odnose na ER Srbiju imali prilike da čujemo detaljno od ministra finansija, da nema nijednog davanja za ER Srbiju da Evropska komisija ne zna za te pare, zato što smo mi potpisali sva poglavlja koja se odnose na državnu pomoć i zato smo usvojili Zakon o državnoj pomoći Srbije ovde. Zato postoji Komisija za državnu pomoć, koja je u nadležnosti rada takođe Odbora za finansije.

Prema tome, ako je toliko ER Srbija problem, pitajte Evropsku komisiju, postoje izveštaji, postoje, na kraju krajeva, i analize budžeta o realizaciji budžeta, pa možete da vidite za prethodnu godinu koliko budžet Srbije daje ER Srbiji, ako vas to toliko muči.

Kada je u pitanju EPS, pričali smo o EPS-u pretprošle i nadprošle godine. Sada vidite da je to jedna od gorućih tema. Kao što vidite, da smo se mi tako neodgovorno ponašali i konzervativno posmatrali kompletan rast i razvoj privrede na onaj način koji to određeni ekonomisti su forsirali, danas bi jednostavno bili u velikom problemu, kao država. Onda biste, na kraju krajeva, svi krivili Vučića. Onda bi na kraju ceo fokus problema se sveo na to da je kriv onaj koji vodi državu, a ne oni koji su davali određena svoja mišljenja.

Očito je danas, kada govorimo uopšte o prosperitetu države i kada govorimo o očuvanju makroekonomske stabilnosti veoma važno da se zaista uvek okrećemo problemima građana, problemima privrede i da mnoge konzervativne projekcije koje donosimo uopšte i kao država, jednostavno morate negde da popustite privredi i građanima, jer su oni generatori tog rasta i razvoja. Vrlo je bitna klima i ambijent u kojoj država funkcioniše, jer da mi nismo tako promptno reagovali sa merama privrede, doživeli bi jednu atmosferu straha, jednu atmosferu nemogućnosti da reagujete na tržištu uopšte, kao što je EU doživela prošle godine i tada, kada se svaka država zatvorila u okviru svojih ekonomija, mnoge su doživele tri puta veći pad nego što bi trebale da dožive.

Da mi nismo sproveli ekonomske mere kao država i onda kada je gospodin Vučić bio premijer i koji je forsirao i velike uštede, ali i velike investicije, danas 2020. godinu ne bi završili sa 1% pada, nego bi se vratili potpuno na onaj period kad smo bili 2012. godine.

Znači, sve te projekcije kad stavite na papir i sve ono što je realan život, vi morate uvek da se okrenete u pravcu realnog života. Kao što vidite, kad se okrenete u pravcu realnog života, onda imate i rezultate. Onda i NBS može da kaže da je stabilnost bankarskog sektora očuvana, da je učešće tih nepovoljnih kredita u decembru iznosilo 3,7%, a nekada je bio gotovo duplo veći, da je nivo stranih direktnih investicija prošle godine završen sa tri milijarde evra, što je nepredviđeno uopšte bilo na jedan način na koji je to ukazivalo sve u martu mesecu 2020. godine. Znači, nivo investicija je gotovo isti, naš, stranih direktnih investicija, kao za ceo region Zapadnog Balkana.

Onda, kada govorimo o tome da je u februaru na međunarodnom tržištu su emitovane 12G evroobveznice u iznosu od jedne milijarde, da su po stopi od 1,65 dale prinos od 1,92%. To pokazuje, u stvari, da je Srbija profitirala, znači, nije gubila kada je u pitanju uopšte bankarski sektor.

Kada govorimo uopšte o određenom delu, a najvažniji deo je inflacija, znači, naša inflacija je ostala stabilna. U državama EU ona je danas već na 3,3% sa tendencijama da raste, da se udvostruči do kraja godine.

Znači, velika nestabilnost i ekonomska i finansijska je u našem okruženju, a i u grupi država na čijem smo mi putu.

Prema tome, svi čestitaju na ovim rezultatima. Zašto? Zato što smo u datom trenutku uvek znali kako ćemo da reagujemo, iako se to možda u datom trenutku mnogim finansijskim ekspertima nije dopalo ili nisu videli da će to dati neke određene rezultate, ali očito je da rezultata ima, jer 2021. godina ne bi bila ovoliko uspešna da toga nije bilo.

Ja danas ne mogu da se ne osvrnem na našu realnost, jer mi danas ovde pričamo o izveštajima i pošto zastupamo interese građana, naša izlaganja ne mogu da budu van životne realnosti.

Mi smo juče imali prilike da vidimo kako žive Srbi na prostoru Kosova i Metohije i videli smo pod kojom tenzijom i koji taj bezbedonosni faktor, u stvari, utiče na život naših građana u južnoj srpskoj pokrajini, koji treba u nedelju da izađu na glasanje. Zašto sad ovo govorim i zašto je to jako bitno kad govorimo uopšte o ekonomiji i privredi? Ne smemo da zaboravimo, mi smo u junu mesecu ovde u Skupštini Srbije usvojili Izveštaj o radu Kancelarije za Kosovo i Metohiju od 2019. do 2021. godine, koji govori o tome da je Srbija dala za raseljena lica za izgradnju, ekonomski razvoj i infrastrukturu projekata na KiM 2,27 milijardi dinara da bi raseljena lica vratili na teritoriju KiM da žive u miru i blagostanju.

Kažem namerno u miru i blagostanju zato što je politička poruka mira, dijaloga bila uvek od strane Srbije. Kao što vidite, od strane Kurtija juče je poslata poruka da žele nestabilnost, da žele jednostavno nasilje nad Srbima, da ne žele dijalog i da Srbija mora da bude u svakom trenutku spremna da zaštiti interese svog naroda na prostoru Kosova i Metohije.

Pored dve milijarde i 278 miliona dinara koje je uloženo u protekle dve godine, uloženo je i za škole, bolnice i institucije koje su u nadležnosti rada Srba sa Kosova i Metohije, iznosio je 53 miliona dinara. Takođe, dosta toga je uloženo, a ako se sećate Izveštaja od 2013. godine do danas preko 10 milijardi dinara. Sada ja vas pitam, da nisu tako dobri ekonomski rezultati Srbije, da li bi kao država mogli da pomognemo našim građanima na Kosovu i Metohiji? Da li bi mogli uopšte da pričamo o tome da oni mogu da imaju i prodavnicu i apoteku i da imaju lekove, na kraju krajeva i da imaju mogućnost vakcinacije i lečenja u vreme pandemije? Da li bi mogli uopšte da pričamo o ostanku Srba na teritoriji Kosova i Metohije i uopšte izlasku na izbore? Da li postoji interes naših građana da jednostavno žive na toj teritoriji dela Srbije, naše južne pokrajine.

Naravno, da ne bi. Naravno, da bi njihov problem i njihov život bio problem Srbije, a da nema tih ekonomskih rezultata o kojima danas govorimo, ta pomoć, u tom ekonomskom smislu, u finansiranju kroz investicije, ne bi mogla da postoji. Mi moramo realnost i život, svakodnevni, da posmatramo u svakom trenutku i da odgovaramo na sve te izazove.

Prema tome, svi oni izveštaji koji se daju kao određena vrsta projekcija Fiskalnog saveta su dobar pokazatelj kojim putem treba ići, ali nekada taj put ne mora da da date rezultate, ali ga je dobro imati kao jedan vid otvorenog dijaloga neistomišljenika i ono što je za nas, smatramo, dobro, što je pohvaljeno jeste da je budžet bio uravnotežen i da su javne investicije na dobrom nivou, i to nas raduje. Mi smo na sednici usvojili i Pravilnik o unutrašnjoj sistematizaciji, odobrili nova tri radna mesta Fiskalnom savetu, jer smo smatrali za potrebno da ova institucija treba da se razvija u tom smislu da zapošljava mlade, nove stručne ljude, jer će verovatno time otvoriti mogućnost nekih modernijih pristupa, kada su u pitanju različite projekcije za nove ekonomske trendove, jer je očito da se ekonomija menja. Evropska komisija nagovestila je da, pored energetske, digitalne i zelene tranzicije, da nam sledi i jedna finansijska tranzicija, kada je u pitanju investiranje celog procesa. Prema tome, mi moramo da budemo deo te tranzicije i da pratimo te moderne trendove.

Izveštaj o radu Državne revizorske institucije za 2020. godinu ste čuli od predsednika institucije i ono što je jako važno da je izveštaj na osnovu Zakona o DRI, člana 43. stav 1. i člana 45, utvrdio da prema tome moramo da usvojimo jedan vid zaključka i taj zaključak se sastoji od četiri dela u kojem, kada budemo glasali i usvajali ovaj Izveštaj, ćemo se mi složiti i sa ovim zaključkom.

Ovaj zaključak govori pre svega, ima četiri tačke, o oceni sa preporukama, o sprovođenju tih preporuka, o načinu kako treba da izgleda sprovođenje samog postupka Zakona o budžetskom sistemu i o tome da će biti objavljen u Službenom glasniku.

Pod jedan, Narodna skupština ocenjuje da je DRI u svom Izveštaju celovito predstavila aktivnosti DRI u izvršavanju ustavnih i zakonskih nadležnosti koje ima u reviziji javnih sredstava.

Pod dva, polazeći od preporuka DRI sadržanih u Izveštaju o radu za 2020. godinu u Narodnoj skupštini preporučuje da Vlada preduzme sve mere iz svoje nadležnosti kojima će obezbediti sprovođenje preporuka DRI zato što će predložiti Narodnoj skupštini donošenje odgovarajućih zakona, kao i izmena i dopuna podzakonskih propisa koje donosi Vlada i propisa iz nadležnosti ministarstva na šta su posebno ukazali u Izveštaju.

Pod tri, polazeći od nalaza DRI, kod velikog broja revidiranih korisnika javnih sredstava nije uspostavljen sistem interne kontrole i o tome mi govorimo u poslednjih pet godina, i to je ono što je bitan korektivni, ali i savetodavni faktor u svakom od javnih korisnika javnih sredstava gde se kaže da, u skladu sa propisima, internim aktima i ugovorima, treba da se postignu ciljevi u skladu i da Narodna skupština konstatuje da je neophodno da se Vlada u skladu sa svojom odgovornošću za izvršavanje zakona obaveže da uspostavi adekvatan sistem finansijskog upravljanja i kontrole i uvođenje interne revizije kod korisnika javnih sredstava.

Mi sa DRI smo znači deo programa finansijskog upravljanja javnih sredstava, kada su u pitanju fondovi, ne samo EU, nego i ekonomske reforme. Ono što je bitno reći jeste da smo do sada imali tri sednice. Četvrta sednica se obično obavlja u decembru mesecu kada mi, na osnovu svih dosadašnjih zakonskih rešenja i svih preporuka DRI, razmatramo predloge zakonskih rešenja koje bi trebali da se menjaju u narednoj godini. Mi imamo zaista otvorena vrata, kada je u pitanju Ministarstvo finansija u ovom delu, da te reforme i te predloge zajednički negde predlažemo, tako da kada dolaze ovde na plenum i na razmatranje, kada je u pitanju odbor, jako smo detaljno informisani o tome šta se menja, zašto i koje ciljne grupe pogađaju sve te promene.

Ono što smo videli na osnovu Izveštaja rada Saveta institucije, kada je u pitanju DRI, bilo je 20 sednica, da je program revizije za 2021. godinu usvojen krajem godine, da su odluke o izmenama i dopunama Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji usvojene, da ih je bilo tri, da imamo pet članova Saveta, 292 zaposlena u revizorskim službama, 33 u pratećim i jednog internog revizora.

Važno je reći da sve, kao što smo videli na osnovu ovog Izveštaja, nepravilnosti koje se dešavaju, uglavnom su na strani velikih institucija, odnosno institucija koje imaju veliki broj zaposlenih, da su tu i najveći problemi, ali da te probleme rešavamo zajednički, na određeni način da DRI šalje ljude koji imaju savetodavni karakter i negde da pomažu da se prevazilaze svi problemi koji se javljaju i kada je u pitanju zapošljavanje, i kada su u pitanju plate, i kada su u pitanju javne nabavke, i kada je u pitanju uopšte poštovanje procedura. Tu je ono na čemu DRI insistira – poštovanje procedura.

Znači, sada kada bi na primer DRI trebao da poseti Fiskalni savet, odmah bi konstatovao da nisu bile ispoštovane procedure donošenja odluka i zbog toga mislim da je dobro da DRI ima što veći obuhvat kontrole institucija, jer počev od tih procedura gde su samo akti pitanje, pa do onoga kako su izvršena plaćanja, da li je u pitanju dobra finansijska revizija, revizija poslovanja ili svrsishodnost, namena za koju su trošene pare, da li su bile zaista na adekvatan način i po zakonu trošene. Mislim da je od velikog značaja i da pokazuje da se spektar subjekata povećavao. Znači, sada je 270 subjekata obuhvaćeno, što je 7,6% više nego u prethodnoj godini, da je veći broj pozitivnih rešenja izdat, što pokazuje da se državne institucije uče tome da poštuju propise i da, na kraju krajeva, sve manje i manje imamo negativnih ocena.

To je ono što je za nas od velikog značaja, a da je ušteda u budžetu sve veća i veća, da su nepravilnosti manje, a da su uštede u budžetu veće, poštovanjem propisa koji se odnose na finansijske procedure.

U Danu za glasanje mislim da bi svi poslanici zaista trebali da podrže ove izveštaje, bez obzira na to da li se slažemo sa svim segmentima koji se nalaze u tom izveštaju, ali je vrlo bitno otvoriti ovakav dijalog koji će, naravno, sagledati sva ova pisanija što bi mi rekli, pošto sve ovo neko mora i da pročita da bi mogao da priča o njima su naravno otvorena za sve narodne poslanike da daju svoje gledanje na ove izveštaje.

Tako da, pozivam sve poslanike da glasaju pozitivno, naravno, za ove izveštaje o radu ove dve institucije. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.10.2021.

Uvaženi predsedavajući, poštovani predstavnici institucija, kolege poslanici, dobro je da je danas otvorena diskusija na jedan kvalitetan način. Mislim da ono što smo imali prilike da čujemo, a što mislim da nije baš priličilo ovom parlamentu i plenumu, to je obraćanje profesora Petrovića u tom smislu da su narodni poslanici neobrazovani, neuki za mnoge teme. Možda to i jeste tako, profesore, možda mi i nismo obrazovani i neuki, ali znate, građani Srbije biraju narodne poslanike na osnovu toga ko može da im jednostavno sprovede politiku onu sa kojom se izlazi pred građane Srbije i na osnovu tog programa oni dobijaju te glasove.

Znači, predstavnici ove skupštinske većine su u nekoliko navrata izašli pred građane Srbije za ekonomskim programom koji je, podsetiću vas, od 2013. godine podrazumevao velike uštede, podrazumevao veliki ekonomski zamajac posle toga i rast i razvoj naše privrede. Očito da postoji veliki broj stručnjaka koji je dao određene savete i podršku tom ekonomskom programu koji treba da se sprovede. Na kraju krajeva, u izveštajima vidim da i vi dajete određenu podršku svemu onome što je Vlada Republike Srbije i što je predsednik Republike Srbije na kraju krajeva insistirao kako bi došli do toga da Srbija bude jedna moderna i ekonomski razvijena država.

Reći ću vam još nešto. Imaćemo prilike da razgovaramo u tom ekonomskom delu, eto, već gotovo 25. oktobra, u ovom mesecu, kada će doći rebalans budžeta na dnevni red, kada ćete takođe davati svoje mišljenje o tome da li ste saglasni ili ne sa predlogom Vlade, odnosno Ministarstva finansija. Imaćete prilike i krajem novembra da se izjasnite o predlogu budžeta za sledeću godinu, ali sve to da recimo ne valja, da svi ti predlozi ne valjaju, ja ću vam reći da ste vi dali određene projekcije i 2016. godine koje su bile znatno konzervativnije urađene i mnogo manje prognozirali rast i razvoj privrede, i mnogo manje rezultate koje je Srbija postigla, pa ste negde svoje stavove revidirali kada ste videli konkretne rezultate. To znači da ipak i to što kažete, znači, ukoliko zaista se okrenete prema građanima Srbije i prema privredi, morate da potražite u realnom sektoru kao zahteve da biste radili svoje projekcije.

Možemo mi da budemo i neobrazovani i ovakvi i onakvi kao narodni poslanici, ali mi zaista podržavamo ono što je interes građana i zbog toga mislim da imamo i podršku građana. To je za nas, u stvari, relevantan faktor.

Svaka čast svakome ko će da uradi konzervativne izveštaje i da kaže da treba, kao što ste vi dali za ovu godinu, da zamrznemo plate u javnom sektoru, pa ste rekli da treba da damo penzije po švajcarskoj formuli, ali mi moramo građanima da kažemo šta to znači u vašem izveštaju kao preporuka. To znači da nema uopšte povećanja plata, a što se tiče penzija, da u ukupnom iznosu 2021. godine penzioneri će dobiti mnogo manje para po švajcarskoj formuli nego na osnovu davanja za koje se odlučila Vlada da daje jednokratno u više navrata.

Mi moramo da budemo iskreni prema građanima. Mislim da smo mi ovde zaista u parlamentu pokušali da građanima danas u ovoj raspravi kažemo da mnoge stvari koje vi preporučujete jesu dobre i poštujemo, ali mnoge stvari u kojima vi gledate isključivo kao brojke, realan život nas negde demantuje i mi izlazimo u susret onim problemima i izazovima kako je zaista u interesu svih nas.

Ti rezultati očito su mnogo bolji nego od onoga što se nadamo kada projektujemo budžet, recimo za narednu godinu. Jer, ako bi sada rekli da ste na primer projektovali rast do 4%, a rast će biti 7%, onda je velika greška koja je napravljena sa vaše strane. Mi vas za to uopšte ne kritikujemo. Mi jednostavno kažemo da sve ono što želimo zajednički da uradimo u budućnosti treba da bude u interesu građana Srbije. To je u stvari suština rasprave na odborima i svih narodnih poslanika. Mislim da je i to cilj gospodina Arsića. On ima, na kraju krajeva, jedno drugo sagledavanje cele ove situacije upravo zbog toga što iz prošlosti navodi mnoge detalje na kojima ne smemo da padnemo u budućnosti. Mislim da zbog toga ne treba da bilo ko od narodnih poslanika dobije kritiku da ne poznaje ili da je neobrazovan ili da ne zna i ne razume se u neku temu.

Mislim da je na nama ovde svima da zaista racionalno razmišljamo o institucijama i radi interesa poštovanja rada institucija i nas kao narodnih poslanika, a institucija prema Skupštini. Treba da usvojimo izveštaj o radu Fiskalnog saveta za prošlu godinu, ali da ovo bude jednostavno nauk svima da u budućnosti treba da razgovaramo na jedan potpuno drugačiji način kada su u pitanju uopšte projekcije i ekonomski trendovi.

Zahvaljujem vam se na pažnji kada je u pitanju ova tema. Mislim da ćemo u budućnosti imati i podići lestvicu u ovoj oblasti sigurno mnogo više i osetljivost kada su u pitanju izveštaji i rasprave iz ove oblasti. Hvala.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.10.2021.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, kolege poslanici, mi smo jutros imali sednicu Odbora koja je razmatrala ova četiri predloga zakona. Ono što mislim da negde treba dopuniti u smislu informacije građanima a to je da ovim predlogom koji se odnosi na izmene i dopune Zakona o poreskom postupku, treba reći građanima da uvodimo i olakšavamo mogućnost servisiranja kredita. To znači da ukoliko otplatite glavnicu prema poreskoj upravi, kamatu možete reprogramirati ponovo, što do sada nije bio slučaj.

Mislim da negde i Ministarstvo finansija i Vlada Republike Srbije prepoznaju potrebe ne samo privrede već i samih građana Srbije da olakšamo ovo vreme koje nas je zadesilo kada je u pitanju pandemija i negde paralelno idemo sa time da dajemo podršku građanima kao država konkretno kada govorimo o novcu, ali i ona podrška je vrlo značajna da možemo privredi da damo podršku da lakše funkcioniše na tržištu kapitala.

Važno je reći da fazno prelaženje na kompletnu digitalizaciju finansijskog sistema, odnosno kada govorimo o fiskalizaciji, ste takođe prepoznali da ne može sve preko noći i mislim da su uslišeni zahtevi i privrede ali i građanima u ovom smislu.

Kada govorimo o ovom delu koji se odnosi na privremeni registar građana, očito da pratite i ono što su potrebe građana kada neko stekne uslov, a to su u pitanju punoletni građani sa određenim datumom, pa sada u stvari zato oni koji su od 24. aprila postali punoletni imaju prava na određenu finansijsku podršku, znači, ne pravite razliku između građana, što je jako važno.

Na kraju krajeva, imali smo prilike da čujemo i od vas i od gospodina Vučića koji su to infrastrukturni projekti koji će Srbiju uvesti u novo doba kada su u pitanju auto-putevi i u skladu sa time je i ovaj Ugovor o zajmu kada je u pitanju železnička pruga do granice sa Mađarskom.

Srbija je pokazala od 1. do 4. oktobra na "Ekspu 2020" u Dubaiju da je zaista jako puno napredovala, da ima šta da ponudi u saradnji sa drugim državama i narodima, a time je pokazala da je sposobna da prihvati nove strane direktne investicije. Sve su to rezultati koje niko ne može da poruši.

Oni koji žele da ruše Srbiju i ove rezultate, ali i da ruše interese građane Srbije, su oni koji promovišu naselje, tzv. kreativni bes, najgore psovke koje su upućene porodici predsednika države i mislim da to treba svaki dan da kažemo građanima ko radi za interese države i njihove interese a ko radi protiv toga i ko želi da ih ruši. Mislimo da svi oni koji su stali pod barjak Dragana Đilasa danas žele da ruše Srbiju i žele da ruše interese kojima jednostavno mi pokušavamo da građanima damo punu podršku da krenu u novu eru razvoja Srbije i to je ta "Srbija 2025", gde ćemo imati zaista obezbeđenu budućnost Srbije i naše dece.

Zahvaljujem se, gospodine ministre, što pratite sve promene koje se dešavaju i na tržištu kada su u pitanju uvoz i izvoz robe i usluga kada je u pitanju saradnja i sa članicama EU i sa Rusijom i sa Kinom i sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, i to je ono što na svakom koraku našim građanima treba da pokažemo, da mislimo na njih i da će njihovi interesi uvek biti zaštićeni sa naše strane. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 18.01.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 28686.00 RSD 03.06.2016 -
- Ekonomski fakultet Priština (ugovor o izvođenju oblika nastave na master studijama u Kosovskoj Mitrovici) Republika Mesečno 120000.00 RSD 01.05.2016 -