ALEKSANDRA TOMIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 1969. godina u Vranju. Živi u Beogradu.

Završila je Mašinski fakultet u Beogradu. Magistrirala je i doktorirala na Univerzitetu „Alfa“.

Docentkinja je na Univerzitetu „Alfa“ i vanredna profesorka na Visokoj poslovnoj školi za ekonomiju i preduzetništvo u Beogradu. Od 1997. do 2010. godine radila je u GP „Javor”, a zatim kao direktorka savezne ustanove «Plov put» i kao savetnica generalnog direktora za međunarodnu saradnju u Javnom preduzeću «Srbija vode».

U periodu od 2000. do 2008. godine bila je odbornica u Skupštini opštine Zvezdara. Od 2000. do 2001. bila je predsednica Izvršnog odbora SO Zvezdara, a u periodu 2001-2004, članica Izvršnog odbora SO Zvezdara. Članica Opštinskog veća bila je od 2005. do 2008. godine.

Nakon izbora 2012. godine, izabrana je za narodnu poslanicu, kao i nakon izbora 2014. godine. Iste godine izabrana je za članicu Predsedništva Srpske napredne stranke. U sazivu 2014-2016. godine bila je predsednik Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.

Mandat joj je potvrđen i nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine. Izabrana je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 13:44

Osnovne informacije

  • Srpska napredna stranka
  • Beograd
  • Vranje
  • 26.04.1969.
  • ekonomista

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 29.12.2020.

Zahvaljujem predsedavajući na preporukama.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, imali smo prilike juče da vidimo na osnovu one diskusije da je Srbija zaista pokazala jednu i političku, ekonomsku snagu zato što u vreme najveće pandemije koja je zahvatila celo čovečanstvo mi sada razgovaramo o izveštaju Evropske komisije o našem evropskom putu koji smo zacrtali još 2014. godine.

Taj izveštaj u stvari treba da nam kaže kako smo išli tim putem u ovoj godini kada su sve države promenile svoje i političke odnose i ekonomske odnose upravo zbog najvećeg udara pandemije koja nije zabeležena od Drugog svetskog rata.

Ono što je za nas danas najvažnije, to je da proces evropskih integracija podeljen u neka tri stuba, gde mi kada posmatramo te stubove u stvari ekonomiju, reformu javne uprave i treći deo vladavinu prava, možemo da kažemo sa brojem otvorenih poglavlja, znači 18 od 35, od 60% da se mi krećemo dobrim putem, da nemamo nazadovanja što je jako važno i da ono što smo postigli kao rezultate možemo da se ponosimo. Pogotovo kada pričamo o 2020. godini, jer mislim da će ona ostati u sećanjima svim ljudima, bez obzira koje su dobi i bez obzira gde žive.

Kada pričamo o našoj Srbiji, ono što je za nas bila dilema, verovatno još 2014. godine, pa i svih ovih godina do danas, do 2020. godine, da li je brzina i administrativna forma važna da mi ispunimo u tom procesu evropskih integracija ili određene suštinske promene da bi stvarno sutradan postali punopravna članica EU, ali ne kao neka koja ispunjava puko odluke svih članica EU, onih jakih država i politički i ekonomski najstabilnijih ili da budemo ona koja će zaista biti rame uz rame svim članicama EU, sa poštovanjem svih standarda za koje smo se opredelili kao država i da jednostavno ne patimo zbog toga.

Jer, ovo što su govorile moje kolege upravo govore o tome da shvatanje članstva EU je najvažnije za nas. Mislim da smo mi kao SNS posle 2012. godine kada smo uzeli odgovornost za vođenje državom i kada je gospodin Aleksandar Vučić kao premijer pokrenuo postupak uopšte pregovora sa EU, kada su otvoreni uopšte odnosi na ovaj način, ne samo kada govorimo o pregovaračkim poglavljima, već i o jako teškim temama kao što je pitanje Kosova i Metohije, odnosa Beograda i Prištine, pokazali da se ipak mnogo toga promenilo.

Kada govorim o javnom mnjenju, o shvatanju uopšte naših građana, o odnosu našem prema članstvu u EU i da li je to variralo u smislu procenta podrške, jeste sigurno, ali nikada nije padalo ispod nekog nivoa u kome bi građani rekli, ne, ne želimo da idemo u EU i ne želimo da budemo članovi te zajednice.

S druge strane, kad pogledate ono što je za nas najvažnije, a to su odnosi sa drugim državama, sa istokom, sa Ruskom Federacijom, koji imaju vrlo komplikovane odnose sa EU, biću krajnje pragmatična kada govorim o tim njihovim odnosima, jer oni kada imaju određene ekonomske odnose, pitanje recimo energetike, oni su u stanju određenih pregovora da podržavaju neke zajedničke strateške projekte. Znači, oni oko nekih stvari mora da se dogovaraju. Mi u tim dogovorima nekada smo i bili kolateralna šteta, ne samo mi nego ceo region kada je bio u pitanju Južni tok. Onog trenutka kad se dogovore, pa kažu – dobro evo ide turski tok ili balkanski, bitno je da smo mi kao mala država tu uvek prisutni i da kod takvih važnih projekata koji su u interesu građana Srbije i zbog ekonomije i zbog rasta i razvoja uopšte naše države, uvek budemo prisutni i na kraju krajeva učestvujemo o tome. I to je ono što su juče i ministar Selaković i ministar Jadranka Joksimović hteli da kažu, mi nismo više posmatrači, nego smo aktivni učesnici u tom procesu. I kad god treba određena važna pitanja za Balkan da se rešavaju ipak se sa Srbijom razgovara, ipak se Srbija pita.

Proces evropskih integracija naravno za sve kandidate države je uvek dobar onoga trenutka kada postajete članica EU i velika sreća i uspeh, ali je put do toga trnovit i različit, karakterističan za svaku zemlju posebno.

Za nas je težak, zato što mi smatramo da smo odgovorni političari, pre svega prema svojoj državi i prema svojim građanima koji nas biraju, a i odgovorni prema međunarodnim organizacijama sa kojima radimo i u kojima učestvujemo u radu i zbog toga pitanje metodologije za koju smo se odlučili da u pregovorima sa EU prihvatimo kao nov način i mogućnost razvoja u radu sa Evropskom komisijom, smatram da je u stvari upravo naša snaga. Snaga da pokažemo da možemo kako god želite. Želite da menjate pravila igre u procesu evropskih integracija, nema problema, mi ćemo to uraditi. A, zašto mislim da je došlo do promene metodologije, to je neko moje lično mišljenje, to je zato što je Srbija pokazala da je zaista lider ekonomskih reformi i pokazala visoke lestvice kada je u pitanju ekonomija, zato što smo mi četiri godine uzastopce bili u suficitu, dve godine 2019. i 2018. godinu završili sa 4,3% rasta BDP-a kada pričamo uopšte o našoj ekonomiji, sproveli ekonomske reforme i Svetska banka je u svojoj analizi Balkana rekla da je Srbija i za 2020. godinu čak imala potencijala za rast od 7%.

Moje lično mišljenje je da smo mi suviše otišli od samog regiona, jer su naše strane direktne investicije na godišnjem nivou i suviše otišli od samog regiona, jer su naše strane direktne investicije na godišnjem nivou iznosile ukupno koliko je iznosio ceo Balkan, odnosno sve balkanske zemlje.

Prema tome, moralo je da se ujednači negde kada je u pitanju taj ekonomski rast i razvoj, konkurencija to je ovo - treći klaster, kako oni zovu, da Srbija se negde onako malo ti rezultati ujednače sa regionom, da se osetljivost na vladavinu prava pojačaju da bi reforma javne uprave dala u ovom izveštaju neko svoje mišljenje da je neujednačen napredak. Šta znači neujednačen? Pa, vi ne možete, kada idete u reformski proces, ujednačeno je ići u napredak podjednako intenzitetom u svim oblastima. Neka ide pre, neka posle, to je pitanje ne samo nas, ne samo Vlade, ne samo zakonodavstva, već i građana Srbije koliko prihvataju sve te promene.

Zbog toga kada nama kažu ovde – znate, zakonska procedura, regulativa je suviše išla po hitnom postupku, onda ja vas pitam – kako bi mi sproveli ekonomske reforme i donosili veliki broj zakona od 2014. godine do danas, da nismo išli po hitnom postupku?

Mi smo imali po 600 akata godišnje koje smo donosili, što izbornih funkcija kada su u pitanju saglasnost i izbori sudija, što zakona, preko 300 zakonskih rešenja. Hoću da vam kažem da smo mi bili suviše brzi voz, u tom procesu evropskih integracija mnogo smo odskakali. Kada mnogo odskačete, onda mora da vas ujednače. Mislim da je to u stvari ovaj model koji smo mi sada dobili kako trebamo ići, kojim putem, da bi jednostavno sačekali da oni u našem okruženju krenu nekako tim putem da bi, kada se bude razgovaralo o pristupanju u EU, jednostavno razgovaramo o celom regionu.

Sada, ovaj izveštaj kada pričamo o njemu i to Poglavlje – ekonomski razvoj i konkurentnost, ima deo koji se odnosi i na ekonomsko upravljanje i na makroekonomsku stabilnost i na deo koji je funkcionisanje finansijskog tržišta i tržišta rada. Kada pogledate njihove izveštaje u smislu šta je napredak, a šta su preporuke što oni vide kao mane, videćete u stvari zašto želi da se malo umanji, a možda i malo više umanji upravo rezultati koje je Srbija postigla u tom delu.

Pre svega, kada vidite njihov pogled, oni gledaju deo na pre korone i posle korone. Znači, tu se deli već 2020. godina na mart mesec i na onaj deo posle toga i ono što je rečeno, to je recimo da pre korone je bio taj ubrzani i veliki rast, da jednostavno taj deficit, nigde ne spominju da smo mi zemlja koja smo imali suficit zadnjih četiri godine, ali da te visoke stope rasta su se ogledale i u tom prvom kvartalu do marta meseca koji je pokazao da je išao do 5%, ali da je suština išla da se smanjuje taj deficit.

Znači, onda je većina izveštaja u ovom delu okrenuta ka ovom delu, znači druga polovina godine, u kome daju svoje određene kritike koje se odnose na održavanje javnog duga, kao da je nama javni dug ugrožen, a nije, nama su inače sve međunarodne organizacije dale svoje viđenje od MMF, Svetske banke i IBRD, svi koji su radili prognoze, jer njima je interesantno da li će raditi zbog garancija sa nama, rekli da nama javni dug uopšte nije ugrožen. Onda se navodi da je možda suviše taj deo optimistički napravljen kada je u pitanju rast, pa nam tu smanjuju, pa kažu – možete da rastete do 5% i da to možda je suviše nerealno. I, da deo koji se odnosi na transparentnost, kada je u pitanju rad sa javnim preduzećima nije dovoljna, i da recimo kažu da je jedna od najvažnijih kritika što je država reagovala suviše u ovoj godini sa finansijskim sredstvima.

Mi smo reagovali u pravo pravovremeno merama koje su tek šest meseci posle nas članice EU, koje su najrazvijenije, odreagovale kada je u pitanju podrška i privatnom sektoru i svim građanima svojih država. Kao rezultat toga mi imamo, juče smo na Odboru za budžet , finansije i kontrolu trošenja javnih sredstava čuli od guvernerke Narodne banke, gospođe Jorgovanke Tabaković da će Srbija izaći sa najmanjim padom BDP u ovoj godini, a nemojte da zaboraviti da će Francuska ići na minu 8%, Nemačka na minus 4%, kada pričamo o Španiji minu 12,8% pada BDP. Zatim, kada pričamo o regionu Makedonija će ići na minus 5,4%, a Crna Gora sa minus 12%.

Ovo je realnost naša. Ovo je naše okruženje u kome mi imamo pad od minus 1% i imamo budžet projektovan za sledeću godinu koji treba da da visoke stope rasta. Zato kažem da je ono što su njihove preporuke u finansijskom delu, ublažavanje posledica Kovida 19, već urađeno kroz mere. Ojačati finansijska pravila kada je u pitanju finansijska politika i uopšte stabilnost, pa doneli smo ovde 42 zakona sada do kraja ove godine upravo zbog toga.

Zatim, reforma javne uprave, pričam o platnim razredima. To je negde kao suština otprilike rešavanja svih problema. Mi tu problem imamo da definišemo kako ćemo da izjednačimo vozača hitne pomoći i bolnica, njegovu platu sa platom vozača u javnim preduzećima i u državnoj upravi. U ovom trenutku uzimati izjednačavanje bi išlo samo na štetu zdravstvenih radnika. Mi to ne možemo u ovom trenutku da uradimo i nismo jednostavno u toj situaciji da želimo da nekome uskraćujemo mogućnost da zaradi svoju platu u vreme najveće pandemije.

Jedna od preporuka je povećanje transparentnosti kada je u pitanju javni sektor. Mi smo imali prilike da razgovaramo o tome, a na kraju krajeva i predstavnici Evropske komisije imaju pravo da pogledaju izveštaje svih javnih preduzeća na APR-u i da vide da prema tim izveštajima sada u ovom trenutku kada imamo najveći udar što se tiče ekonomije, kao i sve države, sva javna preduzeća izlaze sa pozitivnim finansijskim izveštajima. I sve probleme koje imaju rešavaju kroz određenu vrstu bankarskih garancija i ulaganja u sledećoj godini.

Na kraju, žele da kažu da treba sprovoditi aktivne mere, a gde ćete aktivnije mere od one koju Vlada Republike Srbije sprovodi i tako na kraju dobijamo izveštaj koji govori uopšte o ekonomskom razvoju i konkurentnosti, koji treba u stvari da bude najbolji. U ovom izveštaju dobijamo da je za stepen umanjen kada je u pitanju taj deo, ali je pohvaljena zakonodavna aktivnost uopšte u ovoj oblasti, pohvaljeno je to što su održana javna slušanja kada je u pitanju budžet za narednu godinu i prisustvo Fiskalnog saveta. Da vam kažem, prisustvo Fiskalnog saveta je po Poslovniku Narodne skupštine obavezan i svaki put je bio Fiskalni savet prisutan kad je rasprava u budžetu i svaki put i kad je rebalans i svaki put nam šalju svoje ocene kada su u pitanju određene projekcije za narednu godinu i za naredne dve godine. Mi nemamo problem da razgovaramo ni sa Fiskalnim savetom, ni sa bilo kojom finansijskom organizacijom koja zaista izlazi sa određenim kvalitativno orijentisanim izveštajima, predlozima da usvajamo.

Zbog toga mislim da zaključci koji su dati, a ja ću ih ponoviti, koji se odnose na konstataciju zaključaka koji su doneseni u ovom izveštaju na pozdravljanje napora Vlade Republike Srbije da nastavi sve one aktivnosti koje su na ovom putu evropskih integracija za otvaranje poglavlja, gde smo mi spremni za otvaranje daljih poglavlja, da je fokus na ovim preporukama o kojima pričamo i da je potrebna stalna koordinacija svih institucija koje učestvuju u ovom postupku u stvari pokazuju da mi suštinski zaista pokazujemo jednu proaktivnu ulogu u radu, kada je postupak evropskih integracija u pitanju i u radu sa Odborom za evropske integracije i podržavamo rad ne samo Vlade, nego i Ministarstva za evropske integracije i Ministarstva spoljnih poslova, jer je upravo težina zadatka na njihovim leđima, a na nama je da podržimo ovakav rad.

Zato ću u danu za glasanje podržati ovaj predlog. Hvala.

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.12.2020.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, juče smo na odboru imali prilike da čujemo, na osnovu predloga današnjeg dnevnog reda, obrazloženje za ugovore koji se odnose na otklanjanje dvostrukog oporezivanja kada je u pitanju Srbija i Japan i sporazum koji se odnosi na prvu fazu izgradnje autoputa E-80 Beograd – Merdare i ta deonica je od Niša do Pločnika.

Kada govorimo o ovom ugovoru o otklanjanju uslova za dvostruko oporezivanje između Srbije i Japana, onda treba reći da smo imali prilike i prošle nedelje da razgovaramo na istu ovu temu Srbije i Hong Konga i očito se ta lista zemalja, gde se otklanja taj način dvostruko oporezivanje, proširuje. Mi kao država, imali smo prilike da čujemo juče na Odboru, smo potpisali 26 ugovora sa zemljama članicama EU, ostao je još samo Portugal, tako da ćemo objediniti sve članice EU za ovakav vid sporazuma, a u januaru mesecu ćemo objediniti kompletno sve države koje se odnose na zemlje istoka.

Potpisali smo i sa Kinom i sa Hong Kongom, sada i sa Japanom i one se nazivaju zemlje „tigra“ zato što njihova ekonomija uvek ide sa visokim stopama rasta i za nas je važno da se na ovaj način otvara mogućnost stranim direktnim investicijama iz ovog dela sveta. Ono što smo imali prilike da čujemo na Odboru to je da je „Tigar Tajers“ otvorio svoje proizvodne kapacitete upravo sa saznanjem da ovakav jedan sporazum postoji. Predlog je Vlade i Skupština će usvojiti iz razloga što jednostavno to olakšava njihovo postojanje ovde i što te troškove, koje bi eventualno imali i naši privrednici tamo i oni ovde, na određeni način otklanjamo kao jedan vid prepreka.

Kada govorimo o sporazumu koji se odnosi na izgradnju deonice Niš – Pločnik, onda treba reći da je jedan od planova koji je predviđen budžetom za 2021. godinu, kada je u pitanju putna infrastruktura, upravo i ovaj deo sporazuma i projekta o kome danas govorimo zato što ćemo po prvi puta sada imati budžet od 330 milijardi dinara za sledeću godinu, gde je sastavni deo tog budžeta, kada je u pitanju izgradnja putne infrastrukture, upravo ovaj projekat.

Mora se reći da je preko 40 zakona doneseno u ovoj godini u Skupštini koji se odnose na oblast finansija i koji obuhvataju ove sporazume, koji nam daju zadatak da sledeće godine Vlada Republike Srbije, zajedno sa nadležnim ministarstvima i javnim preduzećima, kao što su Koridori Srbije, koji će realizovati ove projekte, daje šansu da zaista postignemo te visoke stope rasta od 6% kojim u stvari stvaramo mogućnosti za povećanje plata i penzija, povećanje standarda i očuvanja svih privrednih aktivnosti sa kojima želimo da napredujemo kao država.

Bitno je reći da sredstva koja se vuku idu, određeni procenat, iz budžeta Srbije, 50%, a donacija 40,6 miliona evra od strane EU. Tako da pozivam sve poslanike da u danu za glasanje podrže ove predloge zakona i sporazuma. Hvala.

Druga posebna sednica , 26.12.2020.

Uvaženi predsedavajući, poštovani gosti i predstavnici institucija koje su u nadležnosti rada Narodne skupštine Srbije, poštovani narodni poslanici…

Imovinska karta

(Beograd, 18.01.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 28686.00 RSD 03.06.2016 -
- Ekonomski fakultet Priština (ugovor o izvođenju oblika nastave na master studijama u Kosovskoj Mitrovici) Republika Mesečno 120000.00 RSD 01.05.2016 -