ALEKSANDRA TOMIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 1969. godina u Vranju. Živi u Beogradu.

Završila je Mašinski fakultet u Beogradu. Magistrirala je i doktorirala na Univerzitetu „Alfa“.

Docentkinja je na Univerzitetu „Alfa“ i vanredna profesorka na Visokoj poslovnoj školi za ekonomiju i preduzetništvo u Beogradu. Od 1997. do 2010. godine radila je u GP „Javor”, a zatim kao direktorka savezne ustanove «Plov put» i kao savetnica generalnog direktora za međunarodnu saradnju u Javnom preduzeću «Srbija vode».

U periodu od 2000. do 2008. godine bila je odbornica u Skupštini opštine Zvezdara. Od 2000. do 2001. bila je predsednica Izvršnog odbora SO Zvezdara, a u periodu 2001-2004, članica Izvršnog odbora SO Zvezdara. Članica Opštinskog veća bila je od 2005. do 2008. godine.

Nakon izbora 2012. godine, izabrana je za narodnu poslanicu, kao i nakon izbora 2014. godine. Iste godine izabrana je za članicu Predsedništva Srpske napredne stranke. U sazivu 2014-2016. godine bila je predsednik Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.

Mandat joj je potvrđen i nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine. Izabrana je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 13:44

Osnovne informacije

  • Srpska napredna stranka
  • Beograd
  • Vranje
  • 26.04.1969.
  • ekonomista

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deveta sednica Prvog redovnog zasedanja , 28.04.2021.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, mi smo razmatrali na Odboru za finansije kada smo imali ceo ovaj set zakona i ove sporazume i negde ovo dolazi kao kruna svih ovih tema kada je u pitanju ekonomija, počelo je sa rebalansom, zatim sa rešavanjem problema koje smo imali u poslednjih 20. godina kada je u pitanju poreska politika i osiguranje i uvođenje novih zakona koji se odnose na elektronsko fakturisanje i sada imamo sporazume koji se odnose na Republiku Srbiju i sa Narodnom Republikom Kinom, SAD i sa Republikom Francuskom.

Kao što vidite, mi danas raspravljamo, praktično, o sporazumima koji su nastali kao posledica odgovornog vođenja i spoljne i unutrašnje politike kada je u pitanju i EU, i Narodna Republika Kina. Znači, i istok i zapad, kao i SAD. Do sada se nije desilo, u poslednjih stvarno 30 godina, da Srbija ima prilike da na ovaj način na jednu sednicu stavi sporazume koji će ići, pre svega, iz oblasti strateških projekata i kad govorimo o saradnji carinskih uprava, kad je u pitanju protok roba i usluga između kineske robe i srpske robe i saradnja ove dve institucije.

Kada govorimo o strateškim projektima kada je u pitanju ekonomski razvoj od strane investicija SAD, ali pričamo i o projektu o kom govorimo 50 godina, kao što je metro u Beogradu i govorimo o podršci Francuske na ovom projektu kroz saradnju kompanija. Ali, primetićete u ovom projektu promene koje se odnose na sam sporazum, kada je u pitanju saradnja ne elektroprivrede Srbije, već Elektrodistribucije Srbije, zato što mi dobijamo brze pruge, gde će vozovi ići od 200 i 300 kilometara na sat, što jednostavno, u ovom regionu još ni jedna zemlja neće postići.

Kada uzmete u obzir projekat brze pruge Beograd-Budimpešta i nove informacije koje imamo i Brisela od gospodina Aleksandra Vučića da ćemo imati otvaranje nove pruge Beograd-Skoplje, vi onda stvarno imate Srbiju budućnosti koja će potpuno promeniti i ekonomske aktivnosti ove zemlje, ali promeniće i odnos i istoka i zapada prema nama.

Pre svega, mislim da građani Srbije će imati koristi od svih ovih sporazuma, od ovih strateških projekata i na kraju krajeva, naša deca jednostavno neće morati više da odlaze u zemlje EU da rade, već će sve te strane kompanije doći ovde, otvoriti nova radna mesta, jer ovi sporazumi predstavljaju nova radna mesta, nov posao, podizanje plata i penzija, jednostavno rame uz rame stajemo uz sve razvijene ekonomije istoka i zapada.

Zato mislimo da je od velikog značaja na Odboru za finansije, što smo razmatrali ove sporazume, jer to daje nama jedan vetar u leđa da pričamo o visokom stopama rasta koje su projektovane ovim budžetom za ovu godinu. Hvala.

Deveta sednica Prvog redovnog zasedanja , 28.04.2021.

Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarka, kolege poslanici, kao predlagač amandmana nisam dobila reč ali ukoliko budem u diskusiji prekoračila ovo vreme za predlagača amandmana u ime Odbora, oduzmite mi od poslaničke grupe.

Uopšte nije problem, zato što sam i u prethodnom htela da se javnim po tom pitanju, zato što je izmena i dopuna Zakona o porezu na dohodak građana u kome se rešavaju problemi frilensera, praktično data u oba ova amandmana i to je u stvari rezultat pregovora Vlade Republike Srbije, Ministarstva finansija i udruženja tzv. frilensera.

To su udruženja ljudi, koji su kao fizička lica na slobodnom tržištu rada, imaju određene poslovne odnose sa predstavnicima domaćih i stranih kompanija. Njihovi problemi su višeznačni, pre svega nisu prepoznati sistemu ne samo neplaćanja poreza kada govorimo o porezu, zato što je ovaj zakon u pitanju, već kompletnog statusa tih fizičkih lica.

To su obično mladi ljudi koji zaista poseduju određeno znanje za izradu određenih softvera, aplikacija, uopšte određenih produkata, kako oni kažu iz oblasti ili proizvoda iz IT industrije. Važno je da ti mladi ljudi nemaju, čak ni plaćene poreze i doprinose, ni socijalno osiguranje.

Šta to znači? To znači da njihov status i njihov život negde uopšte za sistem funkcionisanja i svakodnevnog njihovog života je ugrožen i to mora da se ovde kaže. Znači, svi oni mladi ljudi koji nisu imali do sada regulisan status država je u razgovoru sa ovim udruženjima koja se bave ovom oblašću, zaista dugo, dugo razgovarala.

Taj protest koji je ovde ispred Skupštine bio u smislu rešavanja problema i njihovih zahteva koji imaju je delimično bio opravdan, ali sa druge strane delimično je pokušan da se iskoristi od nekih političkih eksponenata, gospodina Đilasa koji ima u svom krugu ovde bivše poslanike koji su se predstavljali kao frilenseri, pa ispred Skupštine Srbije samo nastavljali, umesto ekološkog ustanka prešli na frilenserski ustanak, pokušavajući da jednostavno, negde ideju o tome da nema potrebe ništa plaćati ovoj državi i da ostave status tim mladim ljudima na nivou fizičkih lica koji ne mogu sada, u ovom trenutku pandemije izvrše određene uplate, isplate svojih primanja iz inostranstva budu potpuno blokirani, što se tiče svog posla.

To treba građanima otvoreno da se kaže, da je država rešila zaista sistemski problem time što je ove mlade ljude uvukla u taj sistem da bude prepoznatljiv i za njih, da imaju svoja prava i imaju svoje obaveze.

Prava, koja su stekli time što će postati ili preduzetnici, ili društva sa ograničenom odgovornošću ili na kraju krajeva, postaće socijalni osiguranici u Republici Srbiji, znači imaće zdravstveno osiguranje sa kojim će moći u svakom trenutku da dobiju adekvatnu zdravstvenu pomoć.

Prema tome, probleme koje oni sada rešavaju i država jesu neplaćanje poreza za ova lica, nepodnošenje poreskih prijava koje ti mladi ljudi nikada možda nisu ni podneli, zatim svaki rezident, a to su strana lica koja imaju ovde prijavljen boravak duži od 183 dana u godini, takođe imaju svoja određena prava da mogu na jedan ustrojen način da funkcionišu i vrlo važno, da imaju regulisan njihov radni odnos.

Na osnovu toga, u stvari država koja je sada i otvorila mnoga poglavlja u pregovorima sa Evropskom unijom koja se odnose i na finansijske usluge i na prihode, rashode koje na određeni način moraju da budu u skladu i sa evropskim direktivama, ali ne samo zbog Evrope nego i zbog nas, da bi naši pojedinci mogli da funkcionišu sa kompanijama koje se nalaze u zemljama EU. Sada sistem prepoznaje sve one prihode iz ministarstva da moraju da imaju određeno svoje poreklo.

Godina 2019. negde je kao reper godine koja još uvek nije zahvatila pandemija kovid – 19, kažu da su u Srbiji prihodi iz inostranstva po različitim doznakama bili preko pet milijardi evra, što znači da veliki deo, čak se smatralo da smo mi u tom od pet milijardi evra, IT sektor je bio od 1 do 1,4 milijarde evra, u stvari je Srbija izvezla našu pamet time što je prihodovala ta određena sredstva za te usluge koje su ta fizička lica imala.

Zašto ovo govorim? Zato što amandmanom kojim smo zajednički, na kraju krajeva, na osnovu predloga Vlade i Ministarstva finansija Odbor doneo odluku smo u Predlogu člana 5. Zakona, stav 1. dozvolili i podržali predlog koji je nastao kao rezultat pregovora države i frilensera, a to je da je produžen rok, pre svega koji se posmatra kao period od kada se plaća porez, pogotovo za one koji su bili registrovani, a koji nisu imali do sada adekvatne prijave, znači bili su u prekršaju, za one koji nisu izvršili adekvatna plaćanja po određenim rešenjima i negde je država to tolerisala, jer taj IT sektor se razvijao velikom brzinom, pogotovo od 2016. godine.

vo je neki period od 01.01.2015. godine, praktično do kraja ove godine, obaveze tih ljudi koji bi trebali da plate državi određene poreske obaveze koje su tačno definisane ovim zakonom, znači ne pričamo o tome da ovaj zakon nije postojao, on je postojao kao za sve poreske obaveznike, tako i za tzv. frilensere, negde je data šansa ljudima koji nisu ispunili te svoje obaveze da ne moraju, pre svega da plaćaju kazne koje su u obavezi neki drugi poreski obaveznici, da može na 120 meseci svoje obaveze da izmire u periodu primene od 01.01.2022. godine, na 120 meseci, a da neki limit koji je napravljen od 64.000 dinara na mesečnom nivou ko je zarađivao, odnosno na godišnjem nivou 768.000 dinara, jednostavno ne podleže obavezama plaćanja ovog poreza.

Što znači da je uzeto u obzir da te, tzv. troškove koje ove IT kompanije imaju u smislu svojih troškova su podignuti sa 43% koja im se priznaju, na 50%. Šta to znači? To znači da i ovih 50% troškova, u stvari koja država daje kao podršku se smatra kao poreska olakšica.

Prema tome, država je preuzela veliki teret odgovornosti kad je u pitanju opšte rešavanje problema frilensera i njihovih obaveza, pre svega podržavajući u ovom delu troškove koje oni imaju, sa druge strane, kada su u pitanju rate na 120 meseci i kada je u pitanju ovaj deo koji se odnosi na samo limitiranje minimalne zarade gde je veliki broj zaista mladih ljudi koji su otvorili svoje startap firme ili agencije koje se bave ovim poslom i nemaju te milionske cifre o kojima svi pričaju, nego imaju te prihode do 768.000 dinara godišnje.

Time se, u stvari, protest koji je ovde ispred Skupštine Srbije bio u toku prekinuo upravo zbog toga što su zahtevi, odnosno ono za šta su se zalagala strukovna udruženja iz ove oblasti bila prihvaćena od strane države i zaista su videli da, recimo, oni koji su čak i morali da plaćaju određenu vrstu svojih obaveza, ukoliko je, na primer, zarada mesečna na nivou 700 evra, kada posmatramo deo na rate, trebalo bi, recimo, da obaveza na mesečnom nivou narednih 120 meseci budu svega 7,5 evra.

Prema tome, ono što se pokazalo je da je država imala sluha za ovu oblast. Da podsetimo samo da je država otvorila vrata kompletnoj ovoj IT industriji, da se na određeni način svi frilenseri legalizuju, odnosno uđu u legalne tokove funkcionisanja, znači, otvore svoje agencije i kompanije i time steknu jednu vrstu pogodnosti, a to je da u prve tri godine njihovog funkcionisanja, 70% obaveznog socijalnog osiguranja budu na teret države, odnosno da plaćaju svega 30% kada pričamo o porezima i doprinosima za socijalno osiguranje.

Vrlo je važno što je sada, u stvari, formalizovano tzv. poslovno prisustvo IT industrije i frilensera na teritoriji Republike Srbije, što je otvorilo vrata i mogućnosti da i druge kompanije koje možda do sada nisu imale prilike ili nisu možda imali planove da otvore, govorim o stranim kompanijama koje se bave ovom oblašću, nisu možda htele da otvaraju svoje kompanije ovde u Srbiji, ovo je u stvari poziv da oni otvore ovde svoje kompanije, jer će lakše sarađivati sa našom pameću koja će biti formalizovana kroz agencije, zatim, kroz firme sa d.o.o. i koje će moći, na kraju krajeva, da funkcionišu ovde na krajnje jedan racionalno, pragmatičan način, pogotovo što smo mi kao država u tom procesu digitalizacije uopšte funkcionisanja preduzeća jako puno napredovali u tom delu.

Posle ću reći šta je istraživanje uopšte pokazalo kada su u pitanju investicije u Srbiji i šta je to u stvari što privlači priliv stranih direktnih investicija u Srbiji, pogotovo iz oblasti otvaranja novih kompanija, kada su pitane mnoge kompanije koje su došle ovde iz ove oblasti da otvore svoja nova radna mesta i svoje nove projekte.

Važno je reći da investicije u Srbiju u 2021. godini, kao što vidite, ovim rebalansom budžeta, kad pričamo o strateškim projektima, su povećane na 7,2% BDP, što govori o tome da je to duplo više nego što je bilo pre pet godina, a gotovo 30 godina smo imali prilike da čujemo od ministra finansija da nikada nije bio toliki investicioni zamajac kada su u pitanju uopšte strateški projekti vezani za razvoj uopšte Srbije i infrastrukture.

U infrastrukturu mi sada sve više svrstavamo i ovu IT industriju i kompletnu digitalizaciju naše privrede, zato što nije samo izgraditi put, nije samo izgraditi aerodrom, izgraditi luku, treba i obezbediti širokopojasne oblasti pokrivene internetom, upravo zato što danas jednostavno je to postalo standard u životu.

Samim tim, u stvari, vi vidite koliko smo mi kao država napredovali uopšte u samom našem funkcionisanju. Naravno, to ništa ne bi moglo da bude da nismo sproveli fiskalnu konsolidaciju i ekonomske reforme od 2014. do 2016. godine, u stvari, te mere direktne koje su išle su išle od 2015. do 2017. godine, i rezultate koje smo videli naravno su bili 2018. i 2019. godine, i naravno, taj suficit koji se javljao u budžetu, nama se spočitavalo kao nešto što nismo dobro predviđali. Međutim, u ovom trenutku, kada je nastupila velika ekonomska kriza usred pandemije kovid 19, očito taj dobar rezultat i tu štednju koju smo imali tih godina su, u stvari, taman pokazali da smo najmanji pad doživeli u našim privrednim aktivnostima upravo zbog toga i zbog toga što smo kao država organizovali kompletan sistem i privrednih aktivnosti i zdravstva i, na kraju krajeva, diplomatske aktivnosti koje je imao predsednik Vučić i kompletna Vlada Republike Srbije, jer smo otvorili saradnju i sa istokom i sa zapadom na vrlo visokom nivou, što se pokazalo upravo u toj podršci i kad su bile vakcine u pitanju i medicinska oprema, ali i dalji deo kada je u pitanju otvaranje novih fabrika.

Investiranje u Srbiju u 2021. godini je bila jedna od tema privrednih subjekata i stranih i domaćih kompanija, kada je u pitanju bila jedna anketa. Pitanje je bilo – koji je to razlog koji privlači strane investitore da dođu u Srbiju i da otvaraju svoje fabrike? Uglavnom postoji nekih 14 tačaka na kojima su se istakli svi oni koji su bili anketirani. Oni su, na kraju krajeva, i doneli te svoje zaključke svojim odgovorima. Pre svega, na prvom mestu je bila sloboda ulaganja.

To znači da danas mi imamo priču o tri vrlo važna sporazuma sa tri potpuno različite zemlje, kažemo ekonomski velesile i političke velesile, i Narodna Republika Kina i Francuska i Amerika. Kada kažu da je sloboda ulaganja za sve ove kompanije iz različitih delova sveta važna, onda stvarno možemo da kažemo da je Srbija demokratska država u kojoj, pre svega, ne samo što je mogućnost iskazivanja slobode mišljenja, kao što vidite, mi nemamo problem da debatujemo ni sa onima koji ne misle dobro ovoj Srbiji, ni sa onima koji nas stalno negde tužakaju kako ne radimo dobro i ne vodimo ovu državu u pozitivnom smeru, iako sve brojke pokazuju.

Ali, kada sve ove kompanije kažu da je sloboda ulaganja prva činjenica zbog kog one dolaze i otvaraju ovde nove fabrike, onda to mislim da treba da služi na čast i Vladi Republike Srbije i predsedniku države i svima nama narodnim poslanicima, zato što je to od velikog značaja kao jedno priznanje za sve ono što radimo, bez obzira što imamo ove pritiske onih koji vode svoju neodgovornu politiku i obraćaju se građanima.

Strateška pozicija kaže za posebne poslove i za veze sa EU, u stvari je jedan od razloga koji pokazuje da je Srbija, kao i uvek, bila na raskršću između istoka i zapada, ali očito od dolaska SNS od 2012. godine, negde smo prepoznali potrebe naše zemlje i građana Srbije da budemo kadri da možemo da sarađujemo i sa istokom i sa zapadom.

Prihvatljivi porezi i poreski podsticaji, znači, to je jedan od razloga zbog kojih strane firme dolaze ovde, a reći ću vam, nije moglo da dođe do tih podsticaja i nije moglo da dođe do podrške kompanijama da nije bilo, pre svega, uređenje javnih finansija, uvođenje jedne discipline, rešavanje potpunog kolapsa javnih finansija koji smo doživeli 2012. godine kada smo preuzeli odgovornost za vođenje države.

Zbog toga je jako važno bilo da pokažemo da možemo i sa osnivanjem novih kompanija na jedan potpuno relaksiran način, korišćenjem i tzv. virtuelnih sedišta i na onlajn način, znači, funkcionisanje firmi na onlajn način se pokazao kao jako dobar, pogotovo sada u vreme pandemije kovid 19.

Zatim, carinske olakšice koje su svake godine bivale sve veće i veće u smislu protoka roba i usluga, pogotovo kad govorimo i saradnja sa zemljama EU, a bogami, i na osnovu Sporazuma sa Ruskom federacijom od 1% oporezivanja, a sada, kao što vidite, danas i sporazum za jaču saradnju između carinskih administracija Narodne Republike Kine i Srbije.

Zatim, deo koji se odnosi na poštenu tržišnu utakmicu, vrlo teško je bilo sprovesti ovde konkurenciju na tržištu kada smo mi do 2012. godine imali državu koja je projektovala budžet zahvaljujući isključivo jednom tajkunu koji je određivao koliko će para ići gde i kome.

Zatim, radno zakonodavstvo. Srbija je jako napredovala kada je u pitanju radno zakonodavstvo, kao i deo koji se odnosi na 15 slobodnih zona kada govorimo uopšte o carinjenju robe i razvoju ekonomije. Zapošljavanje koje je dovelo do toga da sa 26% nezaposlenosti Srbija siđe na 9% nezaposlenosti, upravo govori direktno o rezultatima odgovorne politike i povećanju protoka stranih direktnih investicija, ali govori i direktno o smanjenju siromaštva, odnosno povećanju bogatstva same države Republike Srbije.

Danas kada pričamo o planovima o „Srbiji 2025“, onda govorimo o tome da je zaista realnost da idemo ka tome da prosečna plata bude 900 evra, da prosečna penzija 2025. godine bude 440 evra i zbog toga što imamo tzv. finansijsku disciplinu i fiskalnu disciplinu u smislu naplate poreza je suština, u stvari, zbog čega mi danas govorimo uopšte o ovim amandmanima.

Važno je da naviknemo sve one koji do sada možda i nisu imali rešen status, kao što frilenseri nisu imali rešen status, sada jednostavno mogu da ga reše. Oni koji su do sada bili pametniji su plaćali porez, otvarali svoje kompanije, danas nemaju takav problem.

Prema tome, treba učiti od onih koji su bili možda brži, pametniji i zaista administrativno rešili svoje pitanje iz ove oblasti, ali je država pomogla i tim malim kompanijama koje su na određeni način sada na putu da reše svoje probleme kada je u pitanju definisanje svog statusa.

Mislimo da ćemo time ostvariti mnogo veći izvoz iz oblasti IT, mislimo da ćemo kao država ostvariti i veći prihod kada su u pitanju doznake iz inostranstva u ovoj oblasti i mislimo da će privredne aktivnosti iz ove oblasti se mnogo više povećati, a time će i zahtevi koji idu prema i Ministarstvu privrede za podršku ovim kompanijama kroz finansiranje i Fond za razvoj biti sigurno sve veći.

Prepoznaćete sigurno kao Ministarstvo potrebu da izvršite podršku tako malim kompanijama i da ćemo jednostavno u danu za glasanje podržati ovakav predlog.

Hvala.

Deveta sednica Prvog redovnog zasedanja , 27.04.2021.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi predsedavajući, poštovani gospodine ministre, kolege poslanici, želim samo da se zahvalim Ministarstvu finansija što je učestvovalo na javnom slušanju koje je odbor organizovao po pitanju donošenja novog Zakona o elektronskom fakturisanju.

Na javnom slušanju imali smo prilike da pitamo saradnike iz ove oblasti u Ministarstvu finansija, gospodina ministra Siniše Malog, o svim detaljima koji se odnose uopšte na e-fakture.

To je potpuno jedan novi digitalni iskorak kada je u pitanju uopšte ova oblasti. Pored toga što će javni sektor raditi preko tog Centralnog registra faktura, odnosno Uprave za trezor i koje će jednostavno voditi evidenciju o svim plaćanjima, mi ćemo na jedan potpuno otvoren i transparentan način imati uvid u tome, ali ne samo mi, nego i svi građani Srbije na način kako se troše javna sredstva. To je jedan deo. Drugi deo je praktično uvođenje digitalizacije kada je u pitanju kompletna privreda, odnosno privatni sektor.

Sada, dolazimo do onog dela gde treba obezbediti sve tehničke uslove da bi sve ovo funkcionisalo. Zato što smo mi imali, ako se sećate, zakon i sporazum koji se odnosi na projekte uvođenja interneta u ruralnim oblastima. Znači, moramo da stvorimo osnov za to da bi ljudi koji ne žive u velikim gradovima gde se potpuno daje otvorena mogućnost za korišćenje onlajn, bilo kakvog rada na internetu, to omogućimo i ljudima koji žive u ruralnim sredinama, jer jednostavno privrednici će moći i preko telefona ovakvu vrstu usluga da vrše što je od velikog značaja da jednostavno ne budemo isključivo vezani za ovaj proces digitalizacije.

Ovim zakonom se ništa ne menja kada je u pitanju PDV, sve ostaje isto. Pojačava se ta kontrola kad je u pitanju finansijska disciplina i na jedan način ulazimo potpuno u jednu novu eru funkcionisanja kad je u pitanju privreda i kada su u pitanju finansije. Godina 2022. će biti godina u kojoj će ovaj zakon početi da se primenjuje postepeno, prvo između državnih institucija, odnosno subjekata, a onda privatnih i državnih i na kraju privatnih i privatnih.

Ovo je pokazatelj u stvari kojim pravcem Srbija ide, ide u jednu kompletnu modernizaciju i sve ono što je nekada funkcionisalo na određeni način praktično se menja. To se vidi ne samo po ovim zakonima, nego i na način na koji svet funkcioniše. Srbija očito ide u korak sa svim tim promenama i načinima novih vidova poslovanja.

Tako da, u danu za glasanje mislim da će članovi Odbora za finansije dati svoj doprinos ovoj raspravi po pitanju pogotovo ovih zakona, koji su na jedan potpuno nov, moderan način ovde u Skupštini danas na dnevnom redu. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 18.01.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 28686.00 RSD 03.06.2016 -
- Ekonomski fakultet Priština (ugovor o izvođenju oblika nastave na master studijama u Kosovskoj Mitrovici) Republika Mesečno 120000.00 RSD 01.05.2016 -