Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Aleksandra Tomić

Aleksandra Tomić

Srpska napredna stranka

Govori

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedniče, poštovani ministri, kolege poslanici, mi smo na Odboru razmatrali dva sporazuma koja se odnose na garancije koje Srbija zajedno sa KfW bankom u stvari otvara projekte koji su od izuzetnog značaja kada je u pitanju i energetska efikasnost i primena obnovljivih izvora energije, ali ono što je važno, što ovaj prvi sporazum daje praktično realizaciju tog regionalnog projekta.

Ako se sećate, mi smo pre nekoliko godina usvojili taj tzv. transbalkanski koridor. U stvari, mi modernizujemo svoju mrežu u skladu sa zahtevima koje imaju moderno razvijene države EU i ceo Balkan u stvari treba da se na taj način umreži, time što prelazimo sa mreže od 220 kilovolti na mrežu od 400 kilovolti. Ova sekcija koja se odnosi na Obrenovac-Bajinu Baštu u stvari je deo ovog projekta i ovog sporazuma koji je predmet prvog sporazuma.

Interesantno je da u ovom delu kada se zadužujemo od 58,9 miliona, 12,8 miliona je bespovratno, iz fonda koji se odnosi na balkanske zemlje. To znači da se zadužujemo samo za 40 miliona, a šest miliona evra je u stvari predmet učešća same elektromreže Srbije.

Mislim da je to od velikog značaja, da je mogućnost povlačenja prema tranšama i radovima do 2025. godine, čime u stvari otvaramo mogućnosti da Srbija postane jedan od lidera kad je u pitanju elektroenergetika.

Kad pričamo o ovom drugom sporazumu, imali smo prilike u stvari da vidimo da je Ministarstvo finansija pokretač tog jednog velikog posla kada je u pitanju rekonstrukcija objekata koji su u stvari predmet javnih zgrada. Inače, mi smo ovde u Skupštini govorili nekoliko godina ranije da je energetska efikasnost u javnim zgradama, u zgradarstvu, znači državne institucije koje želimo da napravimo kao pametne zgrade, odnosno da im podignemo nivo energetske efikasnosti, u stvari jedan energetski zamajac. Zašto? Zato što ako se zadužite 50 miliona evra, 20% ćete odmah vratiti u budžet kroz PDV. Drugi deo, koji će se odnositi na samo ulaganje, doći će do uštede u električnoj energiji. U stvari, vi time generišete finansijska sredstva koja će prevazići uopšte ova zaduživanja koja se odnose na ove cifre.

Praktično, vi za tri godine imate vraćanje kredita, od tri do pet godina kada je u pitanju račun za struju, a onih narednih godina imate u stvari direktne prihode u budžet, odnosno manje plaćanje troškova za jedan VMA. VMA je za nas jako bitna institucija, ona je naučno-istraživačka, univerzitetska institucija, uvek su najbolji kadrovi radili u toj instituciji. Sada, kada je vreme korone, kada jednostavno mi brinemo o zdravlju građana Srbije kao država, najvažnije je u stvari da tu infrastrukturu podižemo kada je u pitanju VMA. Pokazatelj toga je što pravite jednu komisiju gde će Ministarstvo energetike biti u stvari neko ko će da implementira ovaj kredit, zajedno sa vašom jedinicom za harmonizaciju projekata Ministarstva finansija, Kancelarija za javna ulaganja i na kraju Ministarstvo odbrane. Mislim da će od toga imati koristi i pacijenti i lekari i studenti i profesori i pripadnici Vojske Srbije.

Na kraju bih rekla da nam je žao što Predlog zakona o poreklu imovine nije predmet i u nadležnosti rada Ministarstva finansija, jer smatramo da su i ove izmene koje ste dali u stvari deo poreskih rešenja. Jako je dobro u stvari i treba reći da i ljudi koji se direktno bave ekonomijom i finansijama treba da kažu u javnosti šta je u stvari predmet ovog zakona i koje su ovo izmene od krucijalnog značaja. To je da u stvari podižemo prag kada je u pitanju opšta osetljivost na nezakonito bogaćenje kada su u pitanju svi pojedinci. Znači, podjednako su svi pod lupom poreske uprave.

S druge strane, nije samo predmet deo koji se odnosi na imovinu i sticanje imovine kada su u pitanju zadnje tri godine i vrednost veća od 150.000 evra, već i onaj život svakog pojedinca koji možda može da bude i skuplji od same imovine, pa samim tim ta finansijska forenzika u stvari treba da dovede do toga da su negde svi pod lupom istraživanja poreskih organa, bez obzira na posao koji rade, poziciju koju imaju u društvu i bez obzira na to da li mogu ili ne mogu jednostavno da pokažu da žive jednim normalnim životom.

Ukoliko dolazi do toga da neko ima određena saznanja da se troše veće pare nego što treba na osnovu određenih nelegalnih poslova, ima pravo, na kraju krajeva, i poreskoj upravi da ukaže na određen život ljudi koji su se pokazali u prošlosti da su sticali bogatstvo i putem politike najviše i jednostavno osakatili budžet Republike Srbije do 2012. godine, pa nisu podlegli ni jednom zakonskom rešenju do sada. Nama je jako drago iz oblasti finansija da možemo o tome da razgovaramo i da možemo da koristimo te modele kojima ćemo osvetliti, na kraju krajeva, sve prethodne ljude koji su političke funkcije koristili za svoje lično bogaćenje.

Zahvaljujem se na strpljenju, predsedniče, što sam prekoračila vreme. Hvala.
Uvažena predsedavajuća, poštovani predstavnici Komisije hartija od vrednosti, RATEL-a i poštovane kolege poslanici, danas na dnevnom redu govorimo o finansijskom planu za ovu godinu Komisije za hartije od vrednosti, nakon tri tačke koje smo krajem prošle godine usvojili i dosta toga čuli kako radi ova institucija koja je u nadležnosti rada Skupštine Srbije i Odbora za finansije.

Ono što je dobro, što vidimo da zaista Skupština donosi nove zakone i tim novim zakonima mnoge nadležnosti Komisije za hartije od vrednosti dobija i to je ono zbog čega i ovaj finansijski plan za 2021. godinu nismo mogli da stavimo u paket kada smo razmatrali kraj godine prošle, zato što u međuvremenu smo imali mnoga zakonska rešenja koja su prvo trebala da stupe na snagu, kao što je Zakon o digitalnoj imovini, da bi jednostavno te nove nadležnosti ušle u ovaj plan. Ta priprema u stvari nekih drugih zakonskih rešenja je pokazatelj da zaista Skupština na predlog Vlade Republike Srbije donosi određena inovativna rešenja, prave određene velike iskorake, pogotovo kada je u pitanju digitalizacija Srbije i ekonomski rast i razvoj u najteža vremena, kada je u pitanju pandemija Kovida 19.

To je ono što nama daje taj optimizam da po rezultatima koje Srbija postiže kada pogledate i tu stopu BDP, kada govorimo o tom padu koji je najmanji za sve zemlje u regionu i kada pogledate i ove najrazvijenije zemlje EU i kada pogledate nivo investicija koji je prošle godine završen sa 2,9 milijardi evra, a bio je projektovan na 2,3 milijarde, u stvari pokazuje jednu zaista dobru i političku stabilnost i ekonomsku stabilnost Republike Srbije, ali pokazuje zainteresovanost svih investitora da dođu ovde u Srbiju i da ulažu u najtežim vremenima.

Kada pogledate, svetska ekonomija pa i ekonomija EU i regiona se potpuno menja. Slika o tome ko je jak, a ko je slab i kako ćemo izaći iz ove pandemije negde je jako teško predvidiva, ali ono što vidimo mi prema našim rezultatima to je onaj put koji je Vlada Republike Srbije na čelu sa predsednikom države zacrtala, a to je očuvanje života građana Srbije i očuvanje ekonomije.

Pronalaženje tog puta, tog balansa između mera i one koje se odnose na zdravstvene ljude koji jednostavno, ne samo Krizni štab, nego lekare koji jednostavno nam pokazuju kojim putem treba ići kada je u pitanju pandemija i onaj put koji jednostavno ona diktira kada je u pitanju donošenje ekonomskih mera i paketa za podršku da lakše preživimo ovaj period, pokazuje da smo na dobrom putu. I taj dobar put u stvari je i predlog budžeta za ovu godinu kojim smo planirali smanjenje tog deficita, koji je u prošloj godini bio 8,8% i to smo ustanovili na kraju godine kod rebalansa, ali ga svodimo na 3% i taj rast koji projektujemo, visoke stope rasta za 6% u stvari pokazuje da i ove institucije koje nisu direktni budžetski korisnici, nego koji su u nadležnosti rada Skupštine i koji se brinu o tržištu kapitala kao što je Komisija za hartije od vrednosti, zaista dobro rade taj posao zajedno sa Vladom Srbije, zajedno sa Ministarstvom finansija i zajedno sa Narodnom bankom Srbije.

Znači, taj konsenzus između institucija koji drže ekonomski sistem Srbije je zaista sveobuhvatan i konstantan i zbog toga imamo dobre rezultate. Ne postoji tu neka disfunkcija ili neki sukob između nadležnosti, nego jednostavno svi su na jednom zajedničkom putu da nama i kao građanima Srbije bude lakše, ali da država jednostavno da nema problema sa javnim finansijama.

Zašto ovo govorim? Zato što finansijski plan za 2021. godinu Komisija za hartije od vrednosti je koncipiran upravo tako što se u saradnji sa Ministarstvom finansija predvidelo da očito ono što je do sada Komisija radila i finansirala se iz određenih naknada i tarifa je postajao sve manji i manji i da jednostavno tim novim predlozima zakona kojim su im date određene nadležnosti, kao što su zakoni o robnim rezervama, kao što je Zakon o otvorenim i investicionim fondovima, o alternativnim fondovima, kao što je Zakon o reviziji, ta kontrolna uloga i na kraju imamo Zakon o digitalnoj imovini, u stvari je način da ova Komisija prihoduje na određeni način da može da pokrije svoje troškove.

Na osnovu zakona, znači člana 260. stav 5. Zakona o tržištu kapitala stav 1. pokazuje u stvari da ova Komisija je dužna i na osnovu Poslovnika o radu Skupštine Odboru za finansije podnosi do 30. novembra predlog finansijskog plana za sledeću godinu i samim tim ovim članom 259. koji je definisao naknade na osnovu kojih se finansiraju, imali smo prilike na Odboru 28. decembra, uprvo zbog ovih čekanja da se usvoje nova zakonska rešenja koja su se odnosila na Zakon o digitalnoj imovini i nove nadležnosti smo usvojili krajem godine, znači plan za ovu godinu.

Kao što vidite, ako uporedite prošlu godinu, 2020. godinu kada su ukupni prihodi Komisije za hartije od vrednosti bili 118 miliona 895 hiljada, a rashodi 117. 441 hiljada, gde je višak tih prihoda bio milion i 454 hiljade, pokazalo se da u ovoj godini plan za 2021. godinu će biti znatno veći. To je u stvari pokazatelj da ova Skupština radi dobar posao, usvaja zaista dobre zakone koji su u interesu toga da institucije koje su u nadležnosti Skupštine jednostavno mogu da funkcionišu na određeni način, mogu da vrše svoju funkciju, ne samo izvršnu u smislu kada su u pitanju zakoni koje realizuje Vlada Republike Srbije, već i institucije koje imaju zadataka na tržištu kapitala da se jednostavno brinu o tome da tržište postoji, da se razvija i da na određeni način pratimo savremene tokove, pogotovo kada su u pitanju i kripto valute i o tome smo pričali ovde u parlamentu.

Vidimo svi, pratimo trendove kada je u pitanju informisanost društva što je jako važno. To je da vidite da je u ekonomiji jedan opšti, ne da kažem sukob, ali i različita mišljenja, borba mišljenja o tome da li treba ići na elektronski novac ili treba ostati u tom tzv. još uvek realnom novcu, da li treba ići u realne investicije ili treba ići u investicije koje se odnose na hartije od vrednosti koja u stvari zastupljena, recimo kod američke ekonomije, jer vi kada kažete u Americi - investicija, onda se misli na hartije od vrednosti, ali kada kažete - u Evropi, onda se to misli na realna dobra, na fabrike, na radna mesta, na opremu, na nešto što je novac, zlato. Mi imamo danas u svetu zaista veliki broj informacija koje se iz dana u dan menja.

Situacija na berzama kada pogledate realne berze koje podrazumevaju i hartije od vrednosti i novac, ali i nove berze koje se odnose na kripto valute, vi vidite da se situacije iz minuta u minut menjaju. Vi vidite da mladi ljudi, najviše kod nas, prate te trendove i jednostavno mislim da su jako dobro podržali ono što je i ova Skupština usvojila kada je u pitanju novac, znači konkretan, zlato, znači mi imamo danas u svetu zaista veliki broj informacija koji se iz dana u dan menja.

Situacija na berzama, kada pogledate realne berze koje podrazumevaju i hartije od vrednosti i novac, ali i nove berze koje se odnose na kripto valute, vi vidite da se situacija iz minuta u minut menjaju. Vi vidite da mladi ljudi, najviše kod nas, prate te trendove. Jednostavno, mislim da su jako dobro podržali ono što je ova Skupština usvojila kada je u pitanju Zakon o digitalnoj imovini, zato što su videli da kao država zaista pratimo situaciju koja se dešava, a sa druge strane da jednostavno dajemo mogućnost da i ti mladi ljudi koji se bave tim poslom za koji možda mi stariji i ne pratimo toliko, imaju mogućnosti zaista da investiraju ovde u Srbiji i da se bave tim poslom na jedan krajnje legalan način zbog toga što mnoge stvari iz tih oblasti negde su u svetu karakterisane kao neka zona sive ekonomije. Mi smo jednostavno omogućili da svi ljudi koji se bave tim zaista zahtevnim poslom sebi omoguće ovde radna mesta. Država će imati višestruke koristi zato što je omogućila da otvaranjem novih start-ap kompanija u stvari prve tri godine ih oslobađa u velikom procentu od plaćanja poreza i doprinosa kada su u pitanju njihova primanja.

Zašto sve ovo govorim? Zato što kada vidite finansijski plan Komisije za hartije od vrednosti vi vidite da planirani prihodi, ono što su bili recimo 118 miliona, sada su za ovu godinu 127 miliona i 178 hiljada. Kada vidite najveći deo naravno ide od prihoda za naknadu od taksi i te naknade idu najviše za ovaj deo Sektor hartija od vrednosti i registar javnih društava kada su u pitanju objavljivanje određenih ponuda za preuzimanje od strane akcionarskih društava, ali vidite da se ovde povećava određeni broj kada je u pitanju Sektor za učesnike na tržištu zbog toga što Sektor za hartije od vrednosti povećava bazu podataka kada je u pitanju registar javnih društava i vidite da je određeni deo za neposredan nadzor počeo da prihoduje.

To znači da onaj novi Zakon o reviziji koji smo usvojili kada su u pitanju revizorske kuće koje se bave ovim poslom, znači imaju nad sobom određenu vrstu nadzora od strane države, a to je Komisija za hartije od vrednosti i na osnovu toga zaista treba da se bave krajnje odgovorno svojim poslom i taj nadzor, naravno, podrazumeva i određena finansijska sredstva koja moraju da plaćaju kao određenu vrstu naknada i samim tim to je dodatni posao za samu Komisiju. To je ono zbog čega imamo i kontrolu kvaliteta samih izveštaja čime u stvari, ako se setite da smo mi kao Srbija u pregovorima sa EU prvo poglavlje koje smo otvorili je Poglavlje 5 – finansijska kontrola. Znači, kada smo započeli pregovore sa EU u stvari pokazuje da mi zaista kao država radimo ovaj posao na krajnje odgovoran način, sa visokim međunarodnim standardima.

Kada vidimo prihode koji su povećani, treba reći da su oni veći za 6,90% nego prethodne godine, kada govorimo o procentima, a kada govorimo o projekcijama za rashode oni su napravljeni na osnovu onoga šta je uređeno 2018, 2019. i 2020. godine. To je neki pokazatelj kako ti rashodi treba da izgledaju i oni su u najvećem delu za plate zaposlenih, znači na zarade, i određeni obim zarada takođe ide na troškove koji se odnose i na službena putovanja koja se odnose unutar Republike Srbije.

Za nas je važno da ti rezultati poslovanja, koje imamo prilike i ovde kao poslanici da vidimo na osnovu njihovih izveštaja koje podnose i odboru i plenumu, su u stvari, treba reći, iz sopstvenih sredstava, najveći deo. Zbog toga što, inače, po samom zakonu i načinu finansiranja oni se finansiraju na osnovu prenešenih nadležnosti i mogućnosti da na osnovu naplate naknada i tarifa prihoduju to i funkcionišu. Ono što je najvažnije, to je da nisu direktni korisnici budžeta Republike Srbije. Znači, građani Srbije nemaju obavezu u smislu finansiranja ovakve jedne institucije, jer ona svojim funkcionisanjem, nadležnostima i kontrolnom ulogom na tržištu kapitala u stvari je ta koja ima načina da obezbedi prihode za funkcionisanje ove institucije.

Treba reći da je zaista ovih zadnjih četiri-pet godina ova institucija smogla snage da izvrši racionalizaciju svih troškova, pa, na kraju krajeva, i racionalizaciju svojih plata. Jer, 2012. godine, kada su ovde neki drugi vladali, nije se ni znalo ni ko je član Saveta kada je u pitanju Komisija za hartije od vrednosti, a još manje se znalo kolike su naknade i plate zaposlenih koje je ova Skupština birala. Tako da, mislim da je potpuna transparentnost u funkcionisanju ove Komisije obezbeđena. Mislim da je zbog toga i pohvaljena ne samo od naših institucija, već i od međunarodnih, u kojima je ona član.

Mislim da je ovo zaista pokazatelj da možemo i kao Narodna skupština da promenimo svest ljudi koji rade u institucijama koje su u nadležnosti rada Skupštine Srbije, o tome kako treba da se ponašamo kada su u pitanju i plate i kako treba da se ponašaju ljudi koji predstavljaju te institucije i kako treba da rade ovaj posao, na krajnje odgovoran način, u saradnji sa nadležnim institucijama Vlade Republike Srbije i Narodne banke Srbije, jer jedino taj konsenzus u stvari daje rezultate. Te rezultate u stvari mi danas imamo i o tom rezultatima govorimo i kada je budžet Republike Srbije i kada je u pitanju donošenje novih zakona, ali i kada MMF i Svetska banka dođu ovde i kada kažu - dobri ste u tim i tim segmentima, ali možda treba popraviti još nešto. Onda je jako važno da sve ove institucije zaista intervenišu zajedno i promtno i sveobuhvatno.

Kao što smo imali prilike da vidimo, mogućnost za ekonomske mere koje je Vlada Republike Srbije donela prošle godine je praktično ona najava koju je Aleksandar Vučić dao i za ovu godinu, a to je da smo ekonomski sposobni da možemo da podržimo privatni sektor ponovo, naravno, sada u mnogo manjem obimu nego prošle godine. Znači, imate najavu mera od strane gospodina Vučića da će u ovoj godini tri polovine minimalnog ličnog dohotka imati svi koji se prijave kada su u pitanju privredni subjekti i zaposleni u privrednim subjektima, da će imati prilike svi građani Srbije, ono što je bila mera koja je osuđivana od strane Fiskalnog saveta prošle godine od 100 evra ove godine biti od 60 evra za svakog građanina koji se prijavi, a da će penzioneri ove godine primiti 110 evra.

Zašto to radimo uopšte kao država? Zato što želimo da povećanjem potrošnje i konkretnom pomoći svakom od nas da servisira pre svega troškove koje ima kada su u pitanju i računi i život, znači mnogo ljudima koji jednostavno ova teška vremena treba da prežive. Mislim da je to u stvari pokazatelj koliko država brine o svojim građanima.

Na kraju krajeva, prošle godine smo imali garantnu šemu od dve milijarde evra, a ove godine ćemo imati garantnu šemu za kredite od 500 miliona evra. To je ono što pokazuje u stvari da privreda mora biti potpomognuta od strane države, ali na krajnje racionalan način, na onaj način da održi svoja radna mesta zaposlenih unutar svojih kompanija, da zadrži jednostavno nivo proizvodnje, to je najvažnije kada su u pitanju proizvodne kompanije, ali i da zadrži onaj deo kada su u pitanju usluge, jer sektor usluga je u ovoj pandemiji najviše pogođen. Znate da se opšta ekonomija do sada zasnivala preko 60% na sektoru usluga i to je ono što sada dolazi do velikih promena u svetu, to je ono zbog čega treba to održati.

Znači, Srbija je pokazala veliku odgovornost prema svojim građanima, prema tome kako vodi spoljnu i unutrašnju politiku. To je zaista oličenje u našem predsedniku Aleksandru Vučiću i svi oni koji misle da bi to možda bolje radili sa nekim liderima koji danas oštro kritikuju sve ove mere pokazuju u stvari da su nezreli da učestvuju u borbi za glasove građana Srbije na sledećim izborima, zato što nemaju plan i program kojim bi zaista mogli na adekvatan način da odgovore na sve ove izazove koji se stavljaju, ne samo pred Srbiju, već i pred ceo region i pred ceo svet.

Mislim da je ovo važna tema o kojoj razgovaramo i povod je finansijski plan jedne institucije koja učestvuje u ekonomskom životu Republike Srbije, ali mislim da je važno da danas razgovaramo o budućnosti Srbije, o 2021. godini, o merama koje, kada je u pitanju sama ekonomija, ponovo donosimo kao država, a u cilju zaista dobrih rezultata koji su jako važni za budućnost. Ukoliko brzo ne donosimo odluke i ukoliko brzo ne odgovaramo na izazove koji zaista pogađaju ceo svet, vi vidite da jednostavno ne možete tako brzo da se oporavite od ovakvih udara kao što je ova pandemija.

Mi smo imali prilike da vidimo na odborima, kada je izlagala svoj izveštaj guvernerka Narodne banke Srbije, da su prognoze, da nismo doneli ovakve mere u zaista rekordnom roku, znate, neke razvijene države su zakasnile potpuno sa donošenjem ovakvih mera, mi bismo se vratili na nivo od pre tri-četiri godine kada je u pitanju pad BDP-a, kada je u pitanju zaduživanje, kada su u pitanju smanjenje plata i penzija, a mi danas govorimo sve više o povećanju i plata i penzija i projekciji koju smo zacrtali pre ove pandemije, a to je Srbija 2025 i o prosečnoj plati od 900 evra za pet godina. Znači, mi ne bi mogli da razmišljamo uopšte o tome, a kamoli da pričamo, da nismo zaista sproveli ovako jake mere koje su se odnosile u najtežim trenucima za Republiku Srbiju i za ceo svet. Zato, danas kada govorimo o merama koje nas čekaju u ovoj godini, takođe pokazujemo veliku odgovornost, pre svega prema našim pokolenjima, deci i starijima koji su u ovom trenutku najrizičnija grupa kada je u pitanju pandemija Kovid-19.

Vakcinacija, mogućnost da vi kao građani Srbije birate između tri-četiri proizvođača, u vreme kada ljudi samo što ne započnu rat velikih sila zbog toga da li će se jedna država vakcinisati, a Srbija ima mogućnost da bira, pokazuje samo koliko neko ima političku težinu kada je u pitanju uopšte ova tema, koliko je poštovana Srbija zahvaljujući gospodinu Vučiću koji ima dobre kontakte i sa Kinom i sa EU i sa Rusijom, pa čak i sa Amerikom kada su u pitanju ove teme. Znači, to pokazuje u stvari koliko smo kao država zaista stabilni u tom političkom delu.

To što ćemo mi sada imati probleme, naravno, kao što znamo, i velike pritiske kada je u pitanju tema Kosovo i Metohija, na to smo naviknuti i tu znamo da moramo da se borimo svim silama, svim onim koji se odnose na političke metode i jednostavno je na nama da je ta borba neprestana i da ne možemo nikada odustati od te borbe, ali u ovom trenutku treba da budemo svi zajedno kada je u pitanju očuvanje života ljudi i građana Srbije, kada je u pitanju održavanje ekonomije, da preživimo ova teška vremena na najbolji mogući način.

Mislim da je ovaj finansijski plan samo povod za teme o kojima danas možemo da razgovaramo i da je Komisija za hartije od vrednosti pokazala da je zaista na adekvatan način reagovala kada su u pitanju svi novi zakoni za koje je dobila nove nadležnosti i da će u skladu sa tim i ovim finansijskim planom zaista vršiti realizaciju tih zakona, zajedno sa svim nadležnim institucijama sa kojima učestvuje u ovom procesu. Zbog toga smatram da u Danu za glasanje treba podržati ovaj finansijski plan. Hvala.
Zahvaljujem predsedavajući na preporukama.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, imali smo prilike juče da vidimo na osnovu one diskusije da je Srbija zaista pokazala jednu i političku, ekonomsku snagu zato što u vreme najveće pandemije koja je zahvatila celo čovečanstvo mi sada razgovaramo o izveštaju Evropske komisije o našem evropskom putu koji smo zacrtali još 2014. godine.

Taj izveštaj u stvari treba da nam kaže kako smo išli tim putem u ovoj godini kada su sve države promenile svoje i političke odnose i ekonomske odnose upravo zbog najvećeg udara pandemije koja nije zabeležena od Drugog svetskog rata.

Ono što je za nas danas najvažnije, to je da proces evropskih integracija podeljen u neka tri stuba, gde mi kada posmatramo te stubove u stvari ekonomiju, reformu javne uprave i treći deo vladavinu prava, možemo da kažemo sa brojem otvorenih poglavlja, znači 18 od 35, od 60% da se mi krećemo dobrim putem, da nemamo nazadovanja što je jako važno i da ono što smo postigli kao rezultate možemo da se ponosimo. Pogotovo kada pričamo o 2020. godini, jer mislim da će ona ostati u sećanjima svim ljudima, bez obzira koje su dobi i bez obzira gde žive.

Kada pričamo o našoj Srbiji, ono što je za nas bila dilema, verovatno još 2014. godine, pa i svih ovih godina do danas, do 2020. godine, da li je brzina i administrativna forma važna da mi ispunimo u tom procesu evropskih integracija ili određene suštinske promene da bi stvarno sutradan postali punopravna članica EU, ali ne kao neka koja ispunjava puko odluke svih članica EU, onih jakih država i politički i ekonomski najstabilnijih ili da budemo ona koja će zaista biti rame uz rame svim članicama EU, sa poštovanjem svih standarda za koje smo se opredelili kao država i da jednostavno ne patimo zbog toga.

Jer, ovo što su govorile moje kolege upravo govore o tome da shvatanje članstva EU je najvažnije za nas. Mislim da smo mi kao SNS posle 2012. godine kada smo uzeli odgovornost za vođenje državom i kada je gospodin Aleksandar Vučić kao premijer pokrenuo postupak uopšte pregovora sa EU, kada su otvoreni uopšte odnosi na ovaj način, ne samo kada govorimo o pregovaračkim poglavljima, već i o jako teškim temama kao što je pitanje Kosova i Metohije, odnosa Beograda i Prištine, pokazali da se ipak mnogo toga promenilo.

Kada govorim o javnom mnjenju, o shvatanju uopšte naših građana, o odnosu našem prema članstvu u EU i da li je to variralo u smislu procenta podrške, jeste sigurno, ali nikada nije padalo ispod nekog nivoa u kome bi građani rekli, ne, ne želimo da idemo u EU i ne želimo da budemo članovi te zajednice.

S druge strane, kad pogledate ono što je za nas najvažnije, a to su odnosi sa drugim državama, sa istokom, sa Ruskom Federacijom, koji imaju vrlo komplikovane odnose sa EU, biću krajnje pragmatična kada govorim o tim njihovim odnosima, jer oni kada imaju određene ekonomske odnose, pitanje recimo energetike, oni su u stanju određenih pregovora da podržavaju neke zajedničke strateške projekte. Znači, oni oko nekih stvari mora da se dogovaraju. Mi u tim dogovorima nekada smo i bili kolateralna šteta, ne samo mi nego ceo region kada je bio u pitanju Južni tok. Onog trenutka kad se dogovore, pa kažu – dobro evo ide turski tok ili balkanski, bitno je da smo mi kao mala država tu uvek prisutni i da kod takvih važnih projekata koji su u interesu građana Srbije i zbog ekonomije i zbog rasta i razvoja uopšte naše države, uvek budemo prisutni i na kraju krajeva učestvujemo o tome. I to je ono što su juče i ministar Selaković i ministar Jadranka Joksimović hteli da kažu, mi nismo više posmatrači, nego smo aktivni učesnici u tom procesu. I kad god treba određena važna pitanja za Balkan da se rešavaju ipak se sa Srbijom razgovara, ipak se Srbija pita.

Proces evropskih integracija naravno za sve kandidate države je uvek dobar onoga trenutka kada postajete članica EU i velika sreća i uspeh, ali je put do toga trnovit i različit, karakterističan za svaku zemlju posebno.

Za nas je težak, zato što mi smatramo da smo odgovorni političari, pre svega prema svojoj državi i prema svojim građanima koji nas biraju, a i odgovorni prema međunarodnim organizacijama sa kojima radimo i u kojima učestvujemo u radu i zbog toga pitanje metodologije za koju smo se odlučili da u pregovorima sa EU prihvatimo kao nov način i mogućnost razvoja u radu sa Evropskom komisijom, smatram da je u stvari upravo naša snaga. Snaga da pokažemo da možemo kako god želite. Želite da menjate pravila igre u procesu evropskih integracija, nema problema, mi ćemo to uraditi. A, zašto mislim da je došlo do promene metodologije, to je neko moje lično mišljenje, to je zato što je Srbija pokazala da je zaista lider ekonomskih reformi i pokazala visoke lestvice kada je u pitanju ekonomija, zato što smo mi četiri godine uzastopce bili u suficitu, dve godine 2019. i 2018. godinu završili sa 4,3% rasta BDP-a kada pričamo uopšte o našoj ekonomiji, sproveli ekonomske reforme i Svetska banka je u svojoj analizi Balkana rekla da je Srbija i za 2020. godinu čak imala potencijala za rast od 7%.

Moje lično mišljenje je da smo mi suviše otišli od samog regiona, jer su naše strane direktne investicije na godišnjem nivou i suviše otišli od samog regiona, jer su naše strane direktne investicije na godišnjem nivou iznosile ukupno koliko je iznosio ceo Balkan, odnosno sve balkanske zemlje.

Prema tome, moralo je da se ujednači negde kada je u pitanju taj ekonomski rast i razvoj, konkurencija to je ovo - treći klaster, kako oni zovu, da Srbija se negde onako malo ti rezultati ujednače sa regionom, da se osetljivost na vladavinu prava pojačaju da bi reforma javne uprave dala u ovom izveštaju neko svoje mišljenje da je neujednačen napredak. Šta znači neujednačen? Pa, vi ne možete, kada idete u reformski proces, ujednačeno je ići u napredak podjednako intenzitetom u svim oblastima. Neka ide pre, neka posle, to je pitanje ne samo nas, ne samo Vlade, ne samo zakonodavstva, već i građana Srbije koliko prihvataju sve te promene.

Zbog toga kada nama kažu ovde – znate, zakonska procedura, regulativa je suviše išla po hitnom postupku, onda ja vas pitam – kako bi mi sproveli ekonomske reforme i donosili veliki broj zakona od 2014. godine do danas, da nismo išli po hitnom postupku?

Mi smo imali po 600 akata godišnje koje smo donosili, što izbornih funkcija kada su u pitanju saglasnost i izbori sudija, što zakona, preko 300 zakonskih rešenja. Hoću da vam kažem da smo mi bili suviše brzi voz, u tom procesu evropskih integracija mnogo smo odskakali. Kada mnogo odskačete, onda mora da vas ujednače. Mislim da je to u stvari ovaj model koji smo mi sada dobili kako trebamo ići, kojim putem, da bi jednostavno sačekali da oni u našem okruženju krenu nekako tim putem da bi, kada se bude razgovaralo o pristupanju u EU, jednostavno razgovaramo o celom regionu.

Sada, ovaj izveštaj kada pričamo o njemu i to Poglavlje – ekonomski razvoj i konkurentnost, ima deo koji se odnosi i na ekonomsko upravljanje i na makroekonomsku stabilnost i na deo koji je funkcionisanje finansijskog tržišta i tržišta rada. Kada pogledate njihove izveštaje u smislu šta je napredak, a šta su preporuke što oni vide kao mane, videćete u stvari zašto želi da se malo umanji, a možda i malo više umanji upravo rezultati koje je Srbija postigla u tom delu.

Pre svega, kada vidite njihov pogled, oni gledaju deo na pre korone i posle korone. Znači, tu se deli već 2020. godina na mart mesec i na onaj deo posle toga i ono što je rečeno, to je recimo da pre korone je bio taj ubrzani i veliki rast, da jednostavno taj deficit, nigde ne spominju da smo mi zemlja koja smo imali suficit zadnjih četiri godine, ali da te visoke stope rasta su se ogledale i u tom prvom kvartalu do marta meseca koji je pokazao da je išao do 5%, ali da je suština išla da se smanjuje taj deficit.

Znači, onda je većina izveštaja u ovom delu okrenuta ka ovom delu, znači druga polovina godine, u kome daju svoje određene kritike koje se odnose na održavanje javnog duga, kao da je nama javni dug ugrožen, a nije, nama su inače sve međunarodne organizacije dale svoje viđenje od MMF, Svetske banke i IBRD, svi koji su radili prognoze, jer njima je interesantno da li će raditi zbog garancija sa nama, rekli da nama javni dug uopšte nije ugrožen. Onda se navodi da je možda suviše taj deo optimistički napravljen kada je u pitanju rast, pa nam tu smanjuju, pa kažu – možete da rastete do 5% i da to možda je suviše nerealno. I, da deo koji se odnosi na transparentnost, kada je u pitanju rad sa javnim preduzećima nije dovoljna, i da recimo kažu da je jedna od najvažnijih kritika što je država reagovala suviše u ovoj godini sa finansijskim sredstvima.

Mi smo reagovali u pravo pravovremeno merama koje su tek šest meseci posle nas članice EU, koje su najrazvijenije, odreagovale kada je u pitanju podrška i privatnom sektoru i svim građanima svojih država. Kao rezultat toga mi imamo, juče smo na Odboru za budžet , finansije i kontrolu trošenja javnih sredstava čuli od guvernerke Narodne banke, gospođe Jorgovanke Tabaković da će Srbija izaći sa najmanjim padom BDP u ovoj godini, a nemojte da zaboraviti da će Francuska ići na minu 8%, Nemačka na minus 4%, kada pričamo o Španiji minu 12,8% pada BDP. Zatim, kada pričamo o regionu Makedonija će ići na minus 5,4%, a Crna Gora sa minus 12%.

Ovo je realnost naša. Ovo je naše okruženje u kome mi imamo pad od minus 1% i imamo budžet projektovan za sledeću godinu koji treba da da visoke stope rasta. Zato kažem da je ono što su njihove preporuke u finansijskom delu, ublažavanje posledica Kovida 19, već urađeno kroz mere. Ojačati finansijska pravila kada je u pitanju finansijska politika i uopšte stabilnost, pa doneli smo ovde 42 zakona sada do kraja ove godine upravo zbog toga.

Zatim, reforma javne uprave, pričam o platnim razredima. To je negde kao suština otprilike rešavanja svih problema. Mi tu problem imamo da definišemo kako ćemo da izjednačimo vozača hitne pomoći i bolnica, njegovu platu sa platom vozača u javnim preduzećima i u državnoj upravi. U ovom trenutku uzimati izjednačavanje bi išlo samo na štetu zdravstvenih radnika. Mi to ne možemo u ovom trenutku da uradimo i nismo jednostavno u toj situaciji da želimo da nekome uskraćujemo mogućnost da zaradi svoju platu u vreme najveće pandemije.

Jedna od preporuka je povećanje transparentnosti kada je u pitanju javni sektor. Mi smo imali prilike da razgovaramo o tome, a na kraju krajeva i predstavnici Evropske komisije imaju pravo da pogledaju izveštaje svih javnih preduzeća na APR-u i da vide da prema tim izveštajima sada u ovom trenutku kada imamo najveći udar što se tiče ekonomije, kao i sve države, sva javna preduzeća izlaze sa pozitivnim finansijskim izveštajima. I sve probleme koje imaju rešavaju kroz određenu vrstu bankarskih garancija i ulaganja u sledećoj godini.

Na kraju, žele da kažu da treba sprovoditi aktivne mere, a gde ćete aktivnije mere od one koju Vlada Republike Srbije sprovodi i tako na kraju dobijamo izveštaj koji govori uopšte o ekonomskom razvoju i konkurentnosti, koji treba u stvari da bude najbolji. U ovom izveštaju dobijamo da je za stepen umanjen kada je u pitanju taj deo, ali je pohvaljena zakonodavna aktivnost uopšte u ovoj oblasti, pohvaljeno je to što su održana javna slušanja kada je u pitanju budžet za narednu godinu i prisustvo Fiskalnog saveta. Da vam kažem, prisustvo Fiskalnog saveta je po Poslovniku Narodne skupštine obavezan i svaki put je bio Fiskalni savet prisutan kad je rasprava u budžetu i svaki put i kad je rebalans i svaki put nam šalju svoje ocene kada su u pitanju određene projekcije za narednu godinu i za naredne dve godine. Mi nemamo problem da razgovaramo ni sa Fiskalnim savetom, ni sa bilo kojom finansijskom organizacijom koja zaista izlazi sa određenim kvalitativno orijentisanim izveštajima, predlozima da usvajamo.

Zbog toga mislim da zaključci koji su dati, a ja ću ih ponoviti, koji se odnose na konstataciju zaključaka koji su doneseni u ovom izveštaju na pozdravljanje napora Vlade Republike Srbije da nastavi sve one aktivnosti koje su na ovom putu evropskih integracija za otvaranje poglavlja, gde smo mi spremni za otvaranje daljih poglavlja, da je fokus na ovim preporukama o kojima pričamo i da je potrebna stalna koordinacija svih institucija koje učestvuju u ovom postupku u stvari pokazuju da mi suštinski zaista pokazujemo jednu proaktivnu ulogu u radu, kada je postupak evropskih integracija u pitanju i u radu sa Odborom za evropske integracije i podržavamo rad ne samo Vlade, nego i Ministarstva za evropske integracije i Ministarstva spoljnih poslova, jer je upravo težina zadatka na njihovim leđima, a na nama je da podržimo ovakav rad.

Zato ću u danu za glasanje podržati ovaj predlog. Hvala.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, juče smo na odboru imali prilike da čujemo, na osnovu predloga današnjeg dnevnog reda, obrazloženje za ugovore koji se odnose na otklanjanje dvostrukog oporezivanja kada je u pitanju Srbija i Japan i sporazum koji se odnosi na prvu fazu izgradnje autoputa E-80 Beograd – Merdare i ta deonica je od Niša do Pločnika.

Kada govorimo o ovom ugovoru o otklanjanju uslova za dvostruko oporezivanje između Srbije i Japana, onda treba reći da smo imali prilike i prošle nedelje da razgovaramo na istu ovu temu Srbije i Hong Konga i očito se ta lista zemalja, gde se otklanja taj način dvostruko oporezivanje, proširuje. Mi kao država, imali smo prilike da čujemo juče na Odboru, smo potpisali 26 ugovora sa zemljama članicama EU, ostao je još samo Portugal, tako da ćemo objediniti sve članice EU za ovakav vid sporazuma, a u januaru mesecu ćemo objediniti kompletno sve države koje se odnose na zemlje istoka.

Potpisali smo i sa Kinom i sa Hong Kongom, sada i sa Japanom i one se nazivaju zemlje „tigra“ zato što njihova ekonomija uvek ide sa visokim stopama rasta i za nas je važno da se na ovaj način otvara mogućnost stranim direktnim investicijama iz ovog dela sveta. Ono što smo imali prilike da čujemo na Odboru to je da je „Tigar Tajers“ otvorio svoje proizvodne kapacitete upravo sa saznanjem da ovakav jedan sporazum postoji. Predlog je Vlade i Skupština će usvojiti iz razloga što jednostavno to olakšava njihovo postojanje ovde i što te troškove, koje bi eventualno imali i naši privrednici tamo i oni ovde, na određeni način otklanjamo kao jedan vid prepreka.

Kada govorimo o sporazumu koji se odnosi na izgradnju deonice Niš – Pločnik, onda treba reći da je jedan od planova koji je predviđen budžetom za 2021. godinu, kada je u pitanju putna infrastruktura, upravo i ovaj deo sporazuma i projekta o kome danas govorimo zato što ćemo po prvi puta sada imati budžet od 330 milijardi dinara za sledeću godinu, gde je sastavni deo tog budžeta, kada je u pitanju izgradnja putne infrastrukture, upravo ovaj projekat.

Mora se reći da je preko 40 zakona doneseno u ovoj godini u Skupštini koji se odnose na oblast finansija i koji obuhvataju ove sporazume, koji nam daju zadatak da sledeće godine Vlada Republike Srbije, zajedno sa nadležnim ministarstvima i javnim preduzećima, kao što su Koridori Srbije, koji će realizovati ove projekte, daje šansu da zaista postignemo te visoke stope rasta od 6% kojim u stvari stvaramo mogućnosti za povećanje plata i penzija, povećanje standarda i očuvanja svih privrednih aktivnosti sa kojima želimo da napredujemo kao država.

Bitno je reći da sredstva koja se vuku idu, određeni procenat, iz budžeta Srbije, 50%, a donacija 40,6 miliona evra od strane EU. Tako da pozivam sve poslanike da u danu za glasanje podrže ove predloge zakona i sporazuma. Hvala.
Uvaženi predsedavajući, poštovani gosti i predstavnici institucija koje su u nadležnosti rada Narodne skupštine Srbije, poštovani narodni poslanici…
Ja sam uverena da će predsednik Državne revizorske institucije gospodin Pejović sigurno dati detaljan prikaz Izveštaja o radu ove institucije za 2019. godinu, ali pre toga kao predlagač u ime Odbora za budžet i finansije i kontrolu trošenja javnih sredstava želim da kažem da smo zaista u proteklom periodu ostvarili jednu dobru saradnju sa ovom institucijom, da mnoge stvari zajednički predlažemo, pomeramo i imamo zaista podršku Ministarstva finansija u svemu tome.

Kao rezultat tog rada je što smo u ovoj godini imali 40 zakona iz oblasti finansija, od toga 27 koje smo videli kao izmene i dopune i potrebu da se mnoge stvari menjaju, da bi na adekvatan način zaista upravljali javnim finansijama po svim međunarodnim standardima, a pre svega, u interesu građana Srbije, jer se time postižu veće uštede, kad je u pitanju budžet Republike Srbije.

Izveštaj DRI za prethodnu godinu je sastavni deo Akcionog plana u kome učestvuje i Odbor za finansije.

Inače, Vlada Republike Srbije, u saradnji sa EU i Evropskom komisijom, donela je Program reforme upravljanja javnim finansijama krajem 2015. godine za 2016. do 2020. godine i tim planom svakih šest meseci Vlada šalje izveštaj Evropskoj komisiji, u tom delu, kada govorimo uopšte o upravljanju javnim finansijama, sa svim parametrima svrsishodnosti, a to će najbolje državni revizor prezentovati šta to znači, pogotovo otvarajući određena i politička pitanja koja mi imamo, kada je u pitanju trošenje javnih finansija.

Obaveza je Vlade da šalje na svakih šest meseci Evropskoj komisiji taj izveštaj, a prema Akcionom planu, koji je donela Vlada takođe krajem 2015. godine, u kome postoji 19 tačaka, svaka institucija ima svoje obaveze. Tačke 18. i 19. su obaveze Odbora za finansije, budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i DRI da raspravlja o revizorskim izveštajima različitih sektora kojima se bavi ova institucija i svake godine mi imamo, zbog toga, prema tom planu, povećanje broja sednica van sedišta. Godine 2017. smo imali jednu, 2018. dve, 2019. godine tri i ove godine četiri sednice.

Na tim sednicama mi smo imali prilike da čujemo, uvek smo uzimali najbolje primere i tražili smo od DRI da nam kaže koje to lokalne samouprave imaju najbolje primere kada je u pitanju trošenje javnih sredstava.

Ove godine smo, inače, počeli od Vračara. Tu smo, jednostavno, definisali ono što su zaključci, na kraju krajeva, i gde smo raspravljali o Izveštaju DRI za prethodnu godinu. U tom izveštaju smo videli mnoge nepravilnosti koje su imali do 2019. godine i razlika svih onih koji su vodili institucije krajnje odgovorno sa reformom do 2019. godine i napravili smo jednu analizu i poređenje kako su se vodile finansije nekada, a kako se vode danas.

Ono što nam je na toj sednici upravo bilo najinteresantnije, to je da smo posmatrajući strateške okvire kojima se bavi Republika Srbija, kada su u pitanju javne finansije, uvek razmatramo onaj deo koji se odnosi na budžet, znači, konsolidovani izveštaj budžeta Republike Srbije. Mi smo po prvi put u Skupštini Srbije imali glasanje ovog izveštaja zajedno sa budžetom za sledeću godinu. Razmatrali smo sektor koji se odnosi na zdravstvo, koji nam je od izuzetnog značaja u ovoj godini pandemije Kovid 19.

Razmatrali smo kasnije i izveštaje koji se odnose na same lokalne samouprave, ali na deo koji podrazumeva socijalu. Najinteresantniji deo mislim da je onaj koji se odnosi na metodologiju, odnosno na izveštaje koje obuhvataju svrsishodnost, odnosno one analize svrsishodnosti koje su nama od najvišeg značaja.

Kasnije ću se vratiti na tu temu, ali želim da kažem da vi na osnovu ovog izveštaja po prvi put možete da vidite, prvo, da je izveštaj urađen na krajnje jedan standardizovan način, u smislu samog izveštaja, gde ovaj rezime na početku govori o tome šta je DRI radila u prethodnoj godini.

On je urađen po međunarodnim standardima i u tom rezimeu, u stvari, možete da vidite dosta toga, koji je sastavni deo ovog izveštaja. Možete da vidite koji su programi revizija.

Po prvi put ova revizorska institucija u ovom sastavu je razdvojila finansijsku reviziju, reviziju poslovanja, zatim, kombinovanu reviziju i reviziju svrsishodnosti.

Možete da vidite koji su to efekti post revizije. Možete da vidite koji je doprinos donošenja svih ovih izveštaja koje radi DRI i to konkretno kada govorimo o novcu. Možete da vidite koje su to preporuke koje DRI daje kada su u pitanju određeni propisi, ali i određene inicijative kada je u pitanju izmena i dopuna samih zakona.

Na kraju krajeva, u ovom izveštaju stoji i onaj deo koji se odnosi na samo upravljanje kadrovima, kako se nose sa velikim poslom, a kako se nose sa razvojem svojih kapaciteta, kad su u pitanju stručni ljudi.

Na kraju, imate međunarodnu saradnju, koja je očito više nego aktivna, s obzirom da su bili članovi u više od pet projekata i mislim da su imali veliki broj sastanaka kada je u pitanju samo izveštavanje i prikaz onoga što rade.

Najinteresantniji deo ovog rezimea mislim da je upravo ovaj deo koji se odnosi na same revizorske proizvode. To je ono što oni nazivaju izveštaji, koji kažu da ima 133 izveštaja kada su u pitanju finansije, zatim, finansijski izveštaji, zatim, imate sedam kad su u pitanju izveštaji pravilnosti, 12 kad su u pitanju kombinovani i na kraju, 264 izveštaja za post revizione aktivnosti, odnosno 505 ukupno, što pokazuje da zaista ovaj posao je veoma zahtevan.

Kada pogledate koliko je to u novcu, onda to iznosi 451 milijarda dinara i kada vidite da, u stvari, sistem finansijskog upravljanja i kontrole, koji postoji u institucijama, onda treba reći da je 88 subjekata od 159 uvelo tzv. sistem interne kontrole.

Znači, mi smo zakonom obavezali da sve institucije treba da imaju internog revizora. To je onaj revizor koji u toku godine rukovodstvu skreće pažnju kako treba voditi finansije, a da budu u skladu sa svim zakonskim propisima o računovodstvu, o reviziji i, na kraju krajeva, ono što se odnosi čak i na međunarodne standarde, kako to radi knjiženja, kako radi sektor računovodstva. To, naravno, rukovodioci institucija ne moraju da znaju, ali zato imaju internog revizora koji treba u stalnom kontaktu da to radi i da obaveštava i menadžment do kog stepena se to stiglo.

Međutim, kao i svuda, u Srbiji je to jedan proces, koji traje i koji mi svaki put u svojim izveštajima nagoveštavamo da treba da se pojača interna kontrola, upravo zbog toga da bi što manje posla imao i revizor, na kraju krajeva, i eksterna revizija, koja se uzima sa strane, ukoliko želite da zaista budete ispravni.

Zašto je ovo bitno? Bilo koja institucija da želi da se bavi bilo kakvim zaduživanjem ili izveštavanjem, ona mora da ima po prirodi stvari ove izveštaje i uglavnom se tu gledaju da ti izveštaji budu pozitivni, ukoliko želite da se razvijate dalje i da ulažete određena sredstva.

Preporuke koje je dala DRI za prošlu godinu iznose 1970 i od toga su 1221 za finansijske izveštaje, 420 za poslovne, 100 je za kombinovanu, ali je 229 za svrsishodnost.

Kad pričamo o svrsishodnosti, ja ću vam reći da je to za nas najinteresantniji deo ovih izveštaja za narodne poslanike, pogotovo što, recimo, su ispitivanjem određenih stavki u svojim izveštajima njima bilo najinteresantnije da se bave, recimo, prevencijom, kad su u pitanju same poplave, kad je u pitanju efikasnost informacionih sistema za registre nepokretnosti, kad je u pitanju javna svojina, zatim, davanje određenih mišljenja kad je u pitanju poslovni prostor i naplata poslovnog prostora na lokalnom nivou.

Mi smo na Vračaru imali saznanje da je preko 480 miliona ostalo nenaplaćeno do 2012. godine. Kada je u pitanju opština Vračar, kao što znate, tamo je poslovni prostor jedan od najinteresantnijih kada je u pitanju grad Beograd i jedan od najviših cena kada je u pitanju zakup poslovnog prostora koji se odnosi kao i Stari Grad. Za nas je to bila jedna od najfascinantnijih brojki kada je u pitanju zaduženje.

Oni koji su vodili do 2012. godine, a to su predstavnici DS i gospodin Kuzmanović su došli do toga da opština ne naplaćuje poslovni prostor kao državni novac zakup i da zbog toga ni ne snosi nikakvu ni političku, ni moralnu, ni krivičnu odgovornost, upravo zbog toga što državni revizor kada je podnosio određene prijave sudu, ti postupci nikada nisu procesuirani na onaj način na koji to zakon propisuje.

Kao što vidite neki koji su se krajnje neodgovorno odnosili prema finansijama i prihodima od strane građana Srbije, kada govorimo o javnim finansijama, danas nam spočitavaju mnoge kritike kada su u pitanju ulaganja, investicije i donošenje određenih mera koje govore o tome da zakon mora da se poštuje, a upravo su oni bili akteri najžešćih nepravilnosti i nepoštovanja zakonskih normi.

Kada govorimo o analizi svrsishodnosti vodoprivredne infrastrukture, ono što je za nas kao poslanike u Odboru bilo jako interesantno jeste što smo primetili da je cena vode u određenim lokalnim samouprava različita. Mi smo na kraju ove godine tražili da se za neke sledeće sastanke uradi jedna malo detaljnija analiza, koja je to struktura troškova koja definiše cenu vode, jer znamo da je to pitanje tržišta, ali da pokušamo da pomognemo svim građanima Srbije da, kada pričamo uopšte o ceni komunalija koje su ujednačene za cenu električne energije, možemo da razgovaramo o tome da i cenu vode možemo da prognoziramo i projektujemo potpuno ujednačeno kada su u pitanju svi gradovi.

Naravno, da uslovi pod kojima građani koriste pijaću vodu nisu isti u svakom gradu, u svakoj lokalnoj samoupravu, ali nama je to jedan od važnih problema koje vidimo kod samih građana i želimo da pomognemo svima i u lokalnoj samoupravi, da nađemo načine kako da ovaj problem rešavamo.

Kada govorimo o temi materijalna podrška mera za smanjenje siromaštva, to je jedna od tema koja je uvek bila predmet analize i Fiskalnog saveta, i javnosti, i određenih ekonomskih stručnjaka koji su nas kritikovali u ovoj godini, ako se sećate, kada smo kao parlament usvajali sve one predloge koje je Vlada u toku vanrednog stanja, usled Kovida-19, donela, a kada je u pitanju podrška i privatnom sektoru i kada je podrška bila i svim građanima Srbije tzv. podrška od 100 evra za smanjenje siromaštva i tih aktivnih mera, i garantne šeme, i obustavljanje, odnosno prolongiranje kreditnih obaveza građana Srbije. Uvek su te mere na meti kritika.

Mislim da je dobro da DRI uradi jednu analizu. Uradila je tu analizu svrsishodnosti. Mislim da je dobro za sve nas da imamo saznanja o tome koji su efekti svega toga.

Na kraju krajeva, imamo temu koja je vezana i za zaštitu životne sredine. To je onaj deo koji je nama bio interesantan – upravljanje industrijskim otpadom, uvoz polovnih automobila, koliko je država na određeni način tu gledala kroz prste svim građanima Srbije kada je u pitanju uvoz polovnih automobila. Mislim da na tome treba raditi, da samo zajedničkim radom dolazimo do određenih kvalitetnih rešenja.

Stoga smo mi kao Odbor, a i na predlog i uz saglasnost DRI usvojili ovaj izveštaj za prethodnu godinu na Šestoj sednici 18. novembra, s tim što smo predložili da zaključak, osim što se usvaja izveštaj, glasi da Narodna skupština ocenjuje rad DRI za 2019. godinu celovito, kao predstavljanje aktivnosti DRI u izvršenju ustavnih i zakonskih svojih nadležnosti, da pod tačkom 2, polazeći od preporuka DRI, a koje su sadržane u ovom izveštaju za 2019. godinu, Narodna skupština preporučuje Vladi da preduzme mere iz svoje nadležnosti kojima će obezbediti sprovođenje preporuka DRI, tako što će predložiti Narodnoj skupštini donošenje određenih zakona, kao i izmena i dopuna podzakonskih propisa koje donosi Vlada iz nadležnosti ministarstava i koje su u izveštaju posebno ukazane. Pod tri, polazeći od nalaza DRI, kod većine revidiranih korisnika javnih sredstava nije uspostavljen sistem interne kontrole koji svojim funkcionisanjem obezbeđuje poslovanje u skladu sa propisima, internim aktima, ugovorima, kao i drugim ciljevima. Odbor konstatuje da je neophodno da Vlada sa odgovornošću za izvršenje ovih zakona obezbedi dosledno sprovođenje Zakona o budžetskom sistemu, a u delu koji se odnosi na obaveze uspostavljanja adekvatnog sistema finansijskog upravljanja i kontrole, uvodeći internu reviziju kod korisnika javnih sredstava.

Ovaj zaključak će biti objavljen u Službenom glasniku Republike Srbije i nadamo se da i one inicijative koje smo zajedno sa predstavnicima ministarstva… Moramo da se zahvalimo saradnicima gospodina Siniše Malog koji su u aktivnom jednom postupku saradnje sa predstavnicima DRI i članovima Odbora zaista saglasni da određene zakonske propise menjamo u sledećoj godini.

Moram da kažem da se taj broj propisa smanjuje zato što smo očito dosta toga radili. Godine 2018. smo imali, na osnovu ovih inicijativa, 30 izmena i dopuna zakona, ove godine 27 od 40 koje je Ministarstvo finansija predložilo Skupštini, a za sledeću godinu predlažemo 20 zakona sa izmenama i dopunama i zaista imamo punu saradnju kada je u pitanju Ministarstvo finansija i predlaganje. Predložićemo Narodnoj skupštini da ovakav zaključak Odbora prihvate svi narodni poslanici, jer smatramo da je u interesu svih građana Srbije. Hvala.
Uvaženi predsedniče, poštovane kolege poslanici, uvaženi gosti.

Danas imamo tri tačke dnevnog reda koje se odnose na instituciju koja je Republička komisija za zaštitu ponuđača u postupcima javnih nabavki i izbor za predsednika i jednog člana Komisije. Mi smo imali pre dve nedelje, ako se sećate, raspravu o Izveštaju o radu za prošlu godinu ove institucije i tu smo naveli koji su sve rezultati postignuti kada je u pitanju ova Komisija.

Prema članu 189. Zakona o javnim nabavkama stav 2. predsednika Komisije i člana Komisije za zaštitu ponuđača u postupcima javnih nabavki bira Narodna skupština Republike Srbije, a na predlog nadležnog odbora, a na osnovu sprovedenog konkursa. Na nama je bilo da na drugoj sednici odbora raspišemo konkurs u dogledno vreme, pre isteka mandata predsednika da bi obezbedili pravni sled, odnosno kontinuitet za vršenje ove funkcije iz prostog razloga što funkcionisanje ove Komisije se sastoji od devet članova u tri različita veća koji odlučuju o svim predmetima po drugostepenoj žalbi u postupcima javnih nabavki, kada su u pitanju zaštita prava ponuđača.

Da ne bi blokirali kao parlament rad ove Komisije i ovog državnog organa u obavezi smo bili da kada dođe do prestanka te funkcije da odmah nakon toga obezbedimo kontinuitet i izbor sledeće, odnosno mandat predsedniku Komisije ističe 18. decembra, ali smo mi sve radnje za izbor novog predsednika preuzeli mnogo ranije, tako da smo na drugoj sednici Odbora još 28. oktobra doneli odluku za pokretanje ovog postupka, raspisali konkurs i odmah smo formirali i radnu grupu od tri poslanika koji će pregledati kompletnu dokumentaciju i reći da li je u skladu sa zakonom predata ta dokumentacija.

Tridesetog oktobra na sajtu Skupštine, a i u dnevnom listu „Politika“ je raspisan konkurs. Tu su navedeni uslovi koji su definisani članom 191. stav 1. Zakona o javnim nabavkama za predsednika, a stav 3. za člana Komisije za zaštitu ponuđača u postupcima javnih nabavki. Tu su se javili na konkurs. Konkurs je trajao 20 dana. Javio se jedan kandidat za predsednika i tri kandidata za jednog člana Komisije za zaštitu ponuđača u postupcima javnih nabavki.

Naš zadatak je bio da obavimo razgovor sa svim kandidatima i nakon toga da Odbor donese odluku i predloži plenumu danas kandidate za ovu funkciju. Na 12. sednici Odbora koja je bila 10. decembra imali smo razgovor sa kandidatima. Pošto smo razmatrali samo jednu prijavu za kandidata za predsednika Komisije. To je bila Hana Hukić.

Ona je dosadašnji predsednik Komisije. Imali smo prilike da čujemo koji su to rezultati koji su postignuti uopšte kada pričamo o prethodnom njenom mandatu. Treba reći da je u skladu sa svim zakonskim zahtevima predata kompletna dokumentacija, da je od 2013. godine radila u Komisiji, a od 2015. godine je na čelu ove Komisije.

Podsetiću vas da u prošlom sazivu dok nismo doneli nov Zakon o javnim nabavkama, ova komisija se birala na osnovu testiranja koje je sprovodio Odbor i reći ću vam da, pošto je po starom zakonu izabran predsednik, da je Hana i tada položila i dostigla određeni prag znanja, kada je u pitanju uopšte to testiranje.

Testiranje je bilo u skladu sa procedurama koje je Odbor propisao, gde su se pitanja izvlačila neposredno pre samog polaganja.

Ono što je za nas najznačajnije, to su rezultati koje je ova Komisija postigla za sav ovaj period. Mi smo imali prilike da čujemo za prethodnu godinu da je čak Evropska komisija poslala svoje stručnjake iz ove oblasti da izvrše analizu u procenu efekata sistema kontrole javnih nabavki u Srbiji, a posebno za određene oblasti koje nazivaju osetljive, kao što su zdravstvo, kao što je rad sa posebnim kategorijama i to je ono što mislim da je negde kvalifikovalo i pokazalo da je period rešavanja po predmetima koji se nalaze u ovoj Komisiji se gotovo duplo smanjio. Iznosio je preko 50 dana, a sada iznosi u proseku 28 dana rešavanje predmeta.

Kada govorimo o predsednici koja je kandidat za predsednika Komisije, za nas je od velikog značaja što se na taj konkurs niko drugo nije ni javio. Zato što je očito opšte poznato u ovoj branši da neko ko zaista dobro vodo ovu Komisiju nije hteo da se javi, da ne bi konkurisao nekome ko zaista ima dobre rezultate iza sebe.

Na kraju krajeva i saradnici sa kojima radi u ovoj Komisiji su pokazali visok stepen profesionalnosti, a kada govorimo o predlogu za članove Komisije, za jednog člana su se javila tri kandidata.

Moram da kažem da smo mi svi kao članovi Odbora svesni toga da su oni jako dobri. Javio se dosadašnji član koji je do sada vršio funkciju i imao izbor. To je Jasmina Milenković koja je takođe u Komisiji od 2014. godine, koja je takođe 2016. godine kada je prvi put izabrana, polagala taj test, prošla testiranje koje smo dali kao Odbor.

Bila je izvestilac u preko 1.200 predmeta. Učestvovala je u Poglavlju 5. za pregovore koje se odnose na javne nabavke, učestvovala je u izradi Zakona o javnim nabavkama u radnoj grupi koje je i ministarstvo, zajedno sa Komisijom, to radilo. Ono što treba reći to je da zaista je pokazala jedan visok stepen efektivnosti na svom poslu.

Kada pričamo o druga dva kandidata, i oni takođe potiču iz službe Komisije. Takođe se bave ovim poslom, ali smo rekli i na samom Odboru da s obzirom da vrlo često ističe mandat pojedinim kandidatima, znači nisu svi u isto vreme izabrani, da to jednostavno ih ne demorališe da se sledeći put jave na konkurse, s obzirom da se vrlo često menjaju i kandidati, jer ih ima jako puno.

S druge strane, nama je jako važno da ova Komisija radi u svom punom kapacitetu, kada je u pitanju izbor ovih članova, zato što jedno Veće ima tri člana. Ukoliko je ono nepotpuno u svom sastavu onda jednostavno se odugovlači uopšte taj period za donošenje odluka, kada su u pitanju predmeti za zaštitu ponuđača.

Tako da je predlog Odbora za izbor Republičke komisije za zaštitu ponuđača u postupcima javnih nabavki kada je u pitanju predsednik Odbora Hana Hukić, a kada je u pitanju član Jasmina Milenković. Hvala.
Uvažena predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, kao što vidite imamo prilike da razgovaramo o dokumentima koji su isključivo u nadležnosti rada Skupštine Srbije i izveštaje kada govorimo o institucijama koje nazivamo nezavisnim i regulatornim, ali i o dokumentima, o aktima, kao što je današnji dokument koji treba da usvojimo, a to je kodeks, znači koji govori o tome i uređuje ponašanje narodnih poslanika u okviru rada u ovoj instituciji.

Imali smo prilike iz rasprave svih poslanika da čujemo šta su sve preživljavali narodni poslanici u okviru svog rada u različitim mandatima i u različitim sastavima ove Narodne skupštine. Imali smo prilike da vidimo da se govor mržnje vrlo lako pretvori iz verbalnog nasilja u fizičko nasilje i to je ono zašta mislim da SNS je radila na tome da jednostavno takav princip funkcionisanja u Skupštini Srbije ne sme da postoji.

Apelovali smo kao narodni poslanici da pravosuđe mora da reaguje, da tužilaštvo mora da reaguje na ove pojave u društvu, još dok ne pređe u to fizičko nasilje i to je upravo onaj deo kada govorimo o govoru mržnje, jer poštovanje ovog kodeksa je u stvari unapređenje rada narodnih poslanika koje se ogleda u demokratizaciji društva, upravo kroz javnu izgovorenu reč. I taj govor mržnje koji danas u društvu se negde prelio i usmerio ka Aleksandru Vučiću od strane Đilasa i svih njegovih satelita koji su nekada vodili ovu državu, imali šanse da demokratizuju ovo društvo i u ekonomskom pogledu, ali u ovom društvenom i političkom pogledu jednostavno je pokazalo da to nije moguće sa ljudima koji ne shvataju uopšte suštinu demokratizacije društva. Zašto kažem ne shvataju? Ja ću vas podsetiti da smo mi počeli ovim dokumentom, odnosno kodeksom da se bavimo još 2015. godine, jel tako gospodine Martinoviću?

Napravljena je jedna radna grupa, gde su u toj radnoj grupi bili učesnici i opozicionih partija, odnosno one su ušle kao poslanici jedinstvene liste Demokratske stranke, a onda su odjednom formirali pet poslaničkih grupa, odnosno pet različitih frakcija Demokratske stranke, različito su se nazivali i bili su članovi te radne grupe i pokušaj je bio da se donese zajednički dokument koji bi nosio naziv – kodeks ponašanja narodnih poslanika, i naravno odmah na početku su se sukobili zato što jednostavno ovaj princip o kome govorimo, a to je pitanje – ko predlaže ovaj dokument, se postavio kao najveći problem. Zašto predlažu predstavnici vladajuće stranke je to u stvari predstavio jedan od najvećih kamena spoticanja ovog dokumenta. Tada je bio gospodin Babić predsednik te radne grupe i tada jednostavno se uvek govorilo o tome da postoje preporuke na međunarodne organizacije koja se naziva – GREKO, koji je sastavni deo praktično Saveta Evrope i koji jednostavno prema tim preporukama mora da se ispoštuje. Zašto danas govorimo o ovakvom kodeksu koji kaže da liči na kodeks koji će usvojiti, ne znam, parlament da li Crne Gore ili nekih drugih država, govorimo upravo zbog toga što su tu postavljeni standardi međunarodni koji važe za mnoge države koje su članice Saveta Evrope.

I sada, 1949. godine je osnovan Savet Evrope i Skupština Srbije, odnosno kao delegacija Skupština Saveta Evrope je postala 2003. godine, znači da danas mi pričamo da smo deo jedne velike porodice koja je nastala posle Drugog svetskog rata, još 1949. godine koja je prošle godine obeležila 70 godina postojanja i kao članica skupština Saveta Evrope i poslanici koji učestvuju u njenom radu jednostavno su imale prilike da se susretnu i sa preporukama GREKA, odnosno međunarodne organizacije koja se sastoji iz 50 država članica, znači ovih 47 plus Kirgistan, plus SAD, koje se bave upravo standardima koji važe, ne samo za narodne poslanike, nego za sve javne funkcionere, a tiču se nekih standarda koje obuhvataju antikorupcijske mere, zakone i usklađeno sa tim zakonima.

Zašto ovo govorim? Zato što od 2015. godine, kada se prvi put obratio Savetu Evrope jedan predsednik Vlade, prema Skupštini Saveta Evrope, to je gospodin Aleksandar Vučić kada je tada imao pravo da daje svoje izlaganje o napretku Srbije upravo kada su u pitanju ljudska prava, demokratija i vladavina prava, tada su jednostavno donešena određena dokumenta, ne samo za Srbiju, već i za druge zemlje kojim putem je Srbija krenula u demokratizaciju društva i sa svojim određenim preporukama. Trinaest preporuka koje smo imali jednostavno smo korak po korak do danas ispunjavali. I onaj deo kada govorimo o novom Zakonu o Agenciji za sprečavanje korupcije i kada govorimo o novom Zakonu o lobistima i kada govorimo o ponašanju i zakone koje smo usvojili u smislu funkcionisanja i tužilaštva, i pravosuđa, i danas su jednostavno ostale, nakon jedine tri preporuke, jedna se odnosi na ovaj kodeks koja je ne ispunjena, a dva se odnose na ustavne promene koje smo inače i dobili kao predlog ovde, a to je sam način izbora sudija i ono što se odnosi na promenu funkcionisanje izbora sudija kao što je do sada definisano Ustavnom. Za to su nam potrebne ustavne promene i mnogo krupniji koraci sa kojima nam je potreban opšti konsenzus u društvu i naravno zadnji odgovor, to je odgovor građana na takva rešenja.

Zašto ovo govorim? Zato što kada govorimo o kodeksu ponašanja narodnih poslanika, onda kažemo da je ovo jedan dokument koji definiše i načela, i pravila, i etičke vrednosti, i javnost u radu, i mere koje jednostavno se odnose na deo kada je u pitanju pokretanje određenih postupaka, i nepoštovanje ovog kodeksa. Već se u javnosti pojavila osuda koja govori - ne treba ići na finansijske kazne, a one ni ne postoje u ovom kodeksu. Znači, javnost mora da zna da ovde uvodimo princip suda javnosti, prezir javnosti za one poslanike koji se ne drže kodeksa. Da pokušamo u društvu da uvedemo taj institut suda javnosti kojim ćemo osuditi sve ono što je van ovog pravila ponašanja.

Moje neke kolege koje su rekle da ne shvataju zašto se donosi ovaj kodeks, jer smatraju da bonton i da etički kodeks je potpuno dovoljan za ponašanje, s jedne strane potpuno razumem zašto imaju to stanovište, zato što negde svi polazimo od sebe i kažemo ono što smo naučili kući i ono što podrazumeva bonton, to su nepisana pravila. Svako od nas, ne samo u Skupštini Srbije, nego na svom poslu, u svojoj porodici treba da poštuje. Ali, znate, život nas demantuje u svemu tome i zbog toga u politici, kao što vidite, od 2012. godine mnogo toga smo prošli i kao narodni poslanici, kao ljudi.

Vidite da jednostavno ono što se dešava u društvu, taj govor mržnje i napad na ljude koji zaista žele da promene društvo u tom delu, da pomeraju granice, ne samo u ovom ekonomskom delu kao što smo zaista mnogo toga uspeli da uradimo, ali i u ovom demokratičnom delu kada su u pitanju ljudska prava i pokretači mnogih promena u ponašanju ljudi, to ne odgovara onima koji su jednostavno do 2012. godine vodili državu na onaj način koji je pokazivao potpunu neodgovornost i prema građanima koji su birali, a i prema sami sebi. Jer, te stranke koje su osnovane pre mnogo godina sada su potpuno nestale, rasturili su se na pet-šest stranaka pojedinaca koji žele jednostavno da nastave da vladaju Srbijom.

Danas u stvari imamo najveći problem sa tim pojedincima, jer je očito da na izborima ne mogu da dobiju više od 1%, 2%,3%, čak ne mogu više od 3%. Mi smo ovde u Skupštini morali da smanjujemo cenzus, da menjamo izborni zakon, da prihvatamo odluke koje se jednostavno smatraju kao normalne za poštovanje izbornih propisa, da bi omogućili nekim pojedincima da sa svojim pokretima i strankama koje su formirali, a čak nemaju ni tih 10.000 potpisa koji su potrebni da bi imali stranku, izađu na izbore, jer su shvatili da ni tih 10.000 potpisa ne mogu da dobiju na izborima.

Mi danas imamo zbog toga najveći problem u društvu što ti pojedinci drže pojedine medije, portale, društvene mreže, na kojima jednostavno taj govor mržnje prezentuju svakodnevno. Kao što vidite, granice nema, nebo je granica. Krenu od toga na lične uvrede, pa kad vide da to jednostavno trpe politički funkcioneri i nosioci vlasti zarad boljitka javnosti, zarad boljitka društva, boljitka naše dece, da jednostavno zakoni koje donosimo daju rezultate, pre svega kroz ekonomske reforme i kroz reforme društva, i kada su u pitanju ljudska prava, i kada je u pitanju promena zakonodavstva, onda se ne zadržavaju na tome, nego idu da vređaju decu, braću, očeve, majke.

Znači, ovo što mi danas imamo, prvi put kada osećaju tu nemoć u vređanju porodice Aleksandra Vučića je u stvari pominjanje majke. Do sada nismo imali taj primer, da jednostavno se direktno ide na stub porodice, a taj stub porodice je majka. Majka koja ima 78 godina, koja je za poštovanje i da je bilo čija majka, a ne da je majka samo predsednika države, je nešto što je u našem društvu za poštovanje. Nikada nijedan političar u Srbiji mislim da nije doživeo takav napad na svoju rođenu majku. Mi sada imamo potpuno obesmišljavanje politike, obesmišljavanje govora mržnje, jer jednostavno se želi prikazati - ako ne mogu da uništim svog političkog protivnika, onda ću mu napasti okruženje, onda ću mu napasti kompletnu porodicu, ne prezajući od toga da li je to majka, otac, dete, brat ili bilo ko drugi. To je ono što mi danas u društvu moramo da osudimo.

Najgore od svega, vraćam se na početak, što ono što smo podrazumevali da bonton podrazumeva jednostavno sada u društvu više ne postoji, jer danas mi imamo problem sa tim da iskažemo jednostavno svoj prezir i sud prema ljudima koji sebi daju za pravo da ovako nešto izgovore. Nešto što je u društvu bilo nezamislivo u Srbiji, danas jednostavno postaje svakodnevnica.

Kako izaći i kako stati na put ako nečemu? Mi danas u stvari ovim dokumentom treba da napravimo jedan put kojim treba da ide ne samo parlament Srbije, nego čitava javnost. Sve institucije treba da imaju određeni kodeks ponašanja, od izvršne vlasti, do pravosuđa, do lokalnih samouprava, svi državni organi. Mi danas u stvari treba da budemo pioniri za jedan zaista dug put koji treba da da dobre rezultate, a ti dobri rezultati da u budućnosti Srbije, kada mladi budu preuzeli i naša mesta na bilo kom mestu u institucijama u Srbiji treba da znaju šta ne sme da rade. Ne smeju da se ponašaju kao oni na društvenim mrežama, koji vređaju porodice svojih neistomišljenika, ne smeju da apeluju, da govorom mržnje žele da podstiču nasilje, ne samo verbalno, nego da prerasta u fizičko.

Mi smo to imali na primeru upada u Skupštinu ovde za vreme pandemije, za vreme rigoroznih mera koje su trebale da spašavaju ljudske živote. Takođe, ne smeju da se nose time da im je sve dozvoljeno u ovom društvu. Ništa nije dozvoljeno i ništa se ne podrazumeva. Upravo zato mi danas donosimo ovaj kodeks, a očito to važi i za mnoge države koje donose pravila ponašanja, da kažu šta se sme, a šta se ne sme.

Zašto ovo govorim? Zato što poštovanje svih preporuka, kada govorimo o međunarodnim organizacijama i kada govorimo o GREKO, videćete kada dođe deo za razgovore o amandmanima koji su usvojeni na ovaj dokument, pokazuju da jednostavno rezultati ovih preporuka i onih država koje su to primenile pokazuju da nemaju problem sa ovolikim stepenom govora mržnje i verbalnim nasiljem, zato što država odmah reaguje, zato što tužilaštvo odmah reaguje, zato što izvršna vlast odmah reaguje. Ali, kod nas to, dok god postoje oni koji imaju dvostruke aršine za svoju politiku i za politiku građana Srbije, a ne mogu da dobiju na izborima podršku za to, dok god to postoji, jednostavno mi nećemo moći da izađemo iz problema kao što je problem na društvenim mrežama, kao što je vaspitanje mladih i ništa ne može da se podrazumeva. Sve moramo da pišemo.

Ako pišemo o kodeksu toga i prihvatamo da jednostavno mora da postoje pravila po kojima se ponašaju narodni poslanici, onda pre svega to radimo zbog poštovanja prema građanima koji su nas birali, zbog poštovanja prema institucijama i zbog poštovanja onoga što važi i za našu budućnost Srbije.

GREKO je međunarodna organizacija, naravno i Srbija je članica te organizacije od 1. aprila 2003. godine, koja je u svojim izveštajima dala te preporuke koje je Srbija korak po korak usvajala u svoje zakonodavstvo. Mislim da i ovaj etički kodeks koji će podrazumevati i predloge koji su dati kroz amandmane, a to je komisija za etiku, zatim poverljivo savetovanje, obuka kadrova, precizna podela nadležnosti i usklađivanje sa onim zakonima koje smo mi ovde doneli u Skupštini Srbije, pokazuje da mi donosimo zaista najsavremenije akte koji u Skupštini Srbije treba da budu usvojeni.

Svi oni koji su dali svoje mišljenje u javnosti i ne slažu se sa ovim dokumentom pokazuju da uopšte nisu čitali ovaj dokument, da uopšte nisu ni čitali preporuke međunarodnih organizacija. Inače, oni neprestano pišu kako su nezadovoljni i kako su im ugrožena ljudska prava. Znate šta, u tim međunarodnim organizacijama sede ljudi koji se zaista bave strukom i smeju se na njihova pisma koja dobijaju i od tog Đilasa i od onih njegovih kolega koji imaju pojedinačne medije, koji imaju svoje stranke, a koji nemaju birače niti one koji mogu da ih podrže na sledećim izborima.

Mi bi želeli zaista da na sledećim izborima sede ovde u klupama predstavnici nekih opozicionih partija koji znaju šta rade, jer je to u interesu svih građana Srbije. Nadamo se da će se zaista na sledećim izborima pojaviti određene stranke sa kojima će SNS moći da suočava programe za budućnost Srbije i zaista za svu našu decu koja će ići ka demokratizaciji društva, kao što to rade sve savremene države EU.

Mi smo pokazali i svojim ekonomskim rezultatima, a bogami i ovim, uskoro ćemo imati ove i predstavnike Evropskog parlamenta, gde će predsednik parlamenta moći da da čitav spisak onoga šta smo mi uradili kada je u pitanju zakonska regulativa po pitanju ljudskih prava i po pitanju demokratizacije društva i imaćemo čime da se pohvalimo i imaćemo čime da kažemo da smo mnogo toga uradili, uprkos onima koji pišu po društvenim mrežama jer ništa ne znaju i ne prate uopšte šta rade.

U Danu za glasanje podržaćemo ovaj predlog, gospodine Martinoviću, sa zadovoljstvom i biće nam velika čast. Hvala.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, prvo da se zahvalim na prihvaćenom amandmanu.

Amandman se odnosi na produženje roka kada je u pitanju primena zakona o digitalnoj imovini, a u vezi sa izmenama i dopunama Zakona koji govore o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma.

Odlaganje tog roka od šest meseci u stvari daje šansu da puna primena zakona o digitalnoj imovini započne za godinu dana i da mi kao društvo treba da se pripremimo na tako nešto. Ali, evo, danas, rekla sam mojim kolegama, Gardijan je objavio da na današnji dan bitkoin kao kriptovaluta ima istorijski najveću vrednost – 21.380 evra, što je za gotovo 30 puta više nego što je imala u martu mesecu, kad je iznosila oko tri i po hiljade evra.

Znači, država je kod nas prepoznala rastuće privredne aktivnosti koje se odnose uopšte na digitalnu imovinu i na sve transakcije koje se obavljaju kada je u pitanju kriptovaluta. Nije samo bitkoin, ona zauzima 66% od ostalih, a ima preko 2.000 valuta. To vam je kao neka trgovina hartijama od vrednosti, samo što ovde imamo virtuelne valute, s tim što ona do sada nije imala posrednika i nije imala ime i prezime.

Mi smo ovim zakonom ukinuli anonimnost, uveli učesnike na tom tržištu i jednostavno država se pozabavila time da nađe način koji najviše odgovara i onima koji trguju da jednostavno investiraju kroz određenu trgovinu kriptovalutama, da se prijave na portal države, da jednostavno prijave svoje aktivnosti i samim tim ulaze u legalne tokove investiranja u malu privredu.

Još nešto ću da kažem, što se tiče uopšte ovog zakona, ako mi dozvolite, predsedavajući, možda koji minut produžim.

Kada pričamo uopšte o IT sektoru, imamo danas 116 hiljada malih i srednjih preduzeća, ukupno kad govorimo o paušalcima. Vi ste kao ministar predložili, a prošle godine smo usvojili, podršku IT kompanijama koje otvaraju upravo po sistemu paušalnih poreskih obveznika i vi ste tada dali predlog koji smo mi ovde prihvatili, a to je da subvencionišete plaćanje poreza i doprinosa u 2020. godini 70% za novozaposlene, u sledećoj godini 65% i 2022. godine 60%.

Zašto ovo govorim? Zato što je ovo brzo rastuća industrija i zato što kad pogledate te blokčejn tehnologije koje u stvari predstavljaju jednu veliku skalameriju, koju radi relativno mali broj ljudi, u stvari predstavljaju jednu industriju, kao jedne proizvodne aktivnosti koje se dešavaju sa određenim mašinama. Taj mali broj ljudi upravo plaća poreze i doprinose. Mi time u stvari otvaramo mogućnost mladim ljudima da rade i da otvaraju ovde kompanije, da ne moraju to da rade u inostranstvu, niti da rade na potpuno nekontrolisan način, već, jednostavno, ovde na poznatom tržištu i da plaćaju te poreze.

S druge strane, mi smo ušli sada u jedan period pandemije korona, koji zaista pogađa malu privredu. Kada govorimo o maloj privredi, govorimo upravo o paušalcima, o poreskim obveznicima, kojima ste na predlog ovde omogućili da porez u 2020. godini plaćaju u sledećoj godini na 24 rate.

Ono što je dobro, to je da će taj porez biti odložen na više rata. Ali, ono gde se oni osećaju, mislim u odnosu na ovaj IT sektor, koji neće imati problema da plaća poreze i doprinose, je negde da je njima onemogućeno pravo na rad, s obzirom da imamo zatvaranje u pet časova popodne i nemaju prava da rade ni za vikend.

Sad treba naći načina, ne samo vi kao Ministarstvo finansija, nego i Ministarstvo privrede i, naravno, sa Kriznim štabom, da se omogući tim ljudima da zaista mogu da zarade onoliko koliko su u mogućnosti da plate paušalni porez od sledeće godine. I to je negde vapaj svih tih malih i kozmetičara i frizera i prevoznika i krojača i obućara. Kada upoređujete njihovu malu privredu usluga i odnos IT sektora, koji mi privlačimo ovim dobrim merama, onda negde imamo jednu neravnotežu i s jedne strane, ljude koji se zaista razvijaju u tom delu i mi kao država se radujemo zbog toga, kada je u pitanju digitalna imovina, a s druge strane, imamo stvarno veliku muku malih privrednika, paušalaca, kojima treba da izađemo u susret.

Tako da, u sledećoj godini, ja se nadam, da ćemo mi naći rešenje da podržimo i ovaj deo privrede. Hvala.
Uvaženi predsedavajući, poštovane kolege poslanici, danas imamo dve tačke dnevnog reda gde je predlagač Odbor za finansije, budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava. Jedna je predlog kandidata za člana Fiskalnog saveta.

Narodna skupština je na 4. sednici Drugog zasedanja, koja je održana takođe 26. novembra 2020. godine i donela odluku o prestanku funkcije dosadašnjeg člana Fiskalnog saveta iz razloga što je jedan član podneo ostavku zbog odlaska na drugu dužnost. Tako da, s obzirom da smo do tada, od dana ostavke do konstituisanja novog saziva parlamenta i do stavljanja na dnevni red, imali obavezu da predložimo određenog člana.

Prema odredbama člana 92. b, stav 1. Zakona o budžetskom sistemu, članove Saveta predlažu predsednik Republike Srbije i to predsednika Fiskalnog saveta, dok dva člana, jedan predlaže ministar finansija, a jedan predlaže guverner Narodne banke. S obzirom da taj član koji je dao ostavku je predložila guvernerka Narodne banke, onda je po tom principu predlagač za sadašnjeg člana kandidata za člana Fiskalnog saveta takođe bio guverner Narodne banke.

Tako da, ostavku na funkciju člana Fiskalnog saveta podneo član kada je izabran na predlog guvernera. Guverner je za novog člana predložio dr Bojana Dimitrijevića, dopisom od 30. novembra 2020. godine. Mi smo na sednici Odbora dali saglasnost na taj predlog. Na osnovu stručne kvalifikacije koje smo imali, predloga da vidimo, koji je stigao iz Narodne banke Srbije, u pitanju je dr Bojan Dimitrijević koji ispunjava sve zakonske propise da bi vršio tu funkciju, stručan za ovu oblast ekonomije, privrede i obrazovanja, kao i saradnja sa domaćim i stranim institucijama.

Želela bih samo da kažem da pored svoje dugogodišnje profesorske karijere, od trenutka kada je doktorirao 1989. godine, pa do danas, nikada nije ostavljao svoj naučni rad. Objavio je više od 50 stručnih radova. Danas kada govorimo uopšte o oblastima koje se bavi su makro ekonomija, ekonomika javnog sektora, kao i ekonomske analize. Ali, treba reći da ima dosta iskustva iz oblasti upravljanja javnim finansijama i vođenja države zato što od 1997. godine do 2000. godine je bio potpredsednik Vlade, gradske Vlade Grada Beograda. Zatim, od 2001. do 2002. godine kao član ekspertskog tima za makro ekonomiju koju je formirala EU. Učestvovao je, direktno vodio program usvajanja strategije razvoja trgovine i turizma koji su kasnije naravno i usvojeni, ali od 2004. do 2007. godine vršio je funkciju poslanika, a kasnije i ministra upravo za ovu oblast trgovine i turizma.

Prema tome, ima dosta iskustva kada je u pitanju država i funkcionisanje državnih institucija, tako da smatramo da je na osnovu svega ovoga, kao i da je od 2012. godine bio član Nacionalnog saveta Vlade Republike Srbije za privredni oporavak kojim je predsedavao predsednik Vlade i da je u okviru Nacionalnog saveta zajedno sa profesorom Đuričićem bio autor programa za privredni oporavak Srbije, kao i član Upravnog odbora SIEP-e. To je ono što mislim da, pored njegovog profesorskog zanimanja, mu daje zaista veliku podršku i vetar u leđa za posao kojim treba da se bavi.

Drugi predlog je predlog kandidata za izbor člana Saveta guvernera NBS. U vezi sa ovom tačkom želela bih da vas podsetim da je na osnovu člana 22. stav 1. i 2. Zakona o Narodnoj banci Srbije predviđeno da Savet guvernera NBS čini pet članova koje bira Narodna skupština na predlog nadležnog Odbora za finansije i članovi Saveta se biraju na mandat od pet godina s pravom ponovnog izbora. Znači, neograničen je broj puta predlaganja člana saveta guvernera. Narodna skupština je na šestoj sednici Drugog redovnog zasedanja u 2015. godini, koja je bila održana 20. novembra 2015. godine donela odluku o izboru člana Saveta guvernera Narodne banke sa kojim je dr Miladin Kovačević izabran za člana Saveta na period od pet godina. S obzirom na to da je članu Saveta guvernera drugi mandat istekao 20. novembra 2020. godine, u skladu sa članom 26. stav 2. Zakona o Narodnoj banci propisano je da novi funkcioner se bira najkasnije do isteka mandata prethodnog, čime ističe mandat, a najranije 120 dana pre isteka mandata.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava zaista se trudio da poštuje ove rokove, tako da je na drugoj sednici Odbora, koja je bila 28. oktobra ove godine pokrenuo postupak za izbor novog člana Saveta guvernera.

Postupak je ovde malo drugačiji nego kao kod izbora člana Fiskalnog saveta. Ovde u roku određenom koji je propisao Odbor, ovde smo dali 15 dana, trebaju poslaničke grupe da dostave svoje predloge za kandidate. Predlog za kandidata za člana Saveta u utvrđenom roku dostavila je Poslanička grupa „Aleksandar Vučić – Za našu decu“, koja je kao kandidata predložila dosadašnjeg člana dr Miladina Kovačevića za člana Saveta.

Bili smo u obavezi da u skladu sa članom 203. Poslovnika o radu Narodne skupštine organizujemo razgovor sa kandidatom. Imali smo prilike da otvorimo mnoge teme koje su nas zanimale, ne samo vezano za angažman koji se odnosi na Savet guvernera, već i na mnoge teme koje zaista zavise od Narodne banke Srbije i na toj, 7. sednici smo doneli tu odluku.

Gospodin dr Miladin Kovačević je rođen 1952. godine, diplomirao je 1976. godine, magistrirao 1978. godine a doktorirao je 1984. godine iz oblasti matematičkih nauka, tako da je za svoju oblast kojom je počeo da se bavi od 1987. godine stekao naučno zvanje – naučni saradnik na Ekonomskom fakultetu. Praktično je doajen uopšte u svojoj oblasti, koja se odnosila i na statistiku i na naučne radove iz ove oblasti, pogotovo što je bio i član Međunarodnog statističkog instituta od 1988. godine. Od 1992. godine postaje viši stručni saradnik i dobija zvanje višeg naučnog saradnika na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Ono što je važno, 1995. godine je izabran u zvanje vanrednog profesora na Ekonomskom fakultetu iz predmeta – Teorija uzorka i planiranje eksperimenata.

Ono što je važno reći je da od 1994. godine aktivno učestvuje u osnivanju stručnih časopisa koji se bave ekonomskim istraživanjima i makroekonomskim prognozama i analizama, tako da i u ovoj oblasti, kao što vidite, njegova profesionalna karijera pokazuje da ima dosta iskustva.

U 2003. godini postavljen je za zamenika direktora Saveznog zavoda za statistiku, a od 2015. godine za direktora. U Narodnoj banci Srbije, kao član Saveta guvernera, je od maja 2004. godine. Nakon isteka mandata prešao je da se bavi isključivo statistikom, ali je ponovo biran za člana Saveta guvernera 2013. godine i 2015. godine.

Treba reći da je kao redovan član naučnog društva ekonomista Srbije od 2007. godine i da projekte koji su se odnosili na postkrizni model ekonomskog rasta i razvoja Srbije u 2011. do 2020. godine praktično u saradnji sa međunarodnim organizacijama, odnosno USAID.

Poslednje četiri godine je posvetio primarnom razvoju sistema podrške odlučivanja, koji obuhvata sve aspekte koji se odnose na makroekonomiju, planske i statističke elemente koji su uvedeni za analizu dokumenata i izveštavanja, pogotovo kada je u pitanju Narodna banka Srbije.

To je ono zbog čega smatramo da je zaista do sada dosta uradio, jer je predsednik Odbora za reviziju Narodne banke Srbije. Međunarodno izveštavanje od strane određenih međunarodnih relevantnih institucija pokazuje da imaju poverenja kada sarađuju sa nekim kao što je gospodin Miladin Kovačević.

Zbog toga smatramo da, s obzirom da nije bilo drugih kandidata drugih poslaničkih grupa, jednoglasno smo podržali ove predloge i mislim da u danu za glasanje treba podržati ovaj predlog. Hvala.
Uvaženi predsedavajući, poštovane kolege poslanici, potreba je jedna da se javim da bih informisala ne samo javnost nego možda i neke poslanike koji nisu imali prilike da čuju o radu Fiskalnog saveta u onom svetlu kada smo raspravljali o budžetu Republike Srbije, kada smo na sednici Odbora proširili sastav prezentera, ljudi koji su imali šta da kažu o budžetu za sledeću godinu, ali i o rezultatima uopšte politike, ekonomske politike Republike Srbije u prethodnom periodu i polazne stavke o tome šta nas čeka u budućnosti.

Zašto ovo govorim? Zato što je jedan od kandidata koga danas predlažemo bio i učesnik u tom prezentovanju, ali uz prisustvo predstavnika Fiskalnog saveta, predsednika Fiskalnog saveta, naravno ministara, i guvernera Narodne banke Srbije. Pored njega je bio i gospodin Miladin Kovačević, koji kao kandidat za člana Saveta guvernera je bio u svojstvu Saveta za koordinaciju mera rasta BDP-a Republike Srbije, koje je jedno savetodavno telo koje je formirala Vlada Republike Srbije 2015. godine i koja se na inicijativu gospodina Aleksandra Vučića isključivo sa te stručne strane bavila ovom temom. Taj sistem je u stvari postao jedan alat koji treba da jednostavno prati ekonomsku politiku naše zemlje i da bude jedna sprega između svih indikatora kada su u pitanju i trendovi i planiranje i izvršenje rada, ne samo kada je u pitanju rast i razvoj, uopšte makroekonomski indikatori Republike Srbije, već i ono što je obaveza da implementira Narodna banka Srbije kao pravac, kada pričamo uopšte o politici.

Osim toga, gospodin Kovačević kao kandidat je i predsednik Odbora za reviziju izveštaja Narodne banke Srbije.

Zašto kažem da je ovo važno? Zato što su tačno definisane nadležnosti šta radi guverner, i to znate da je ustavna kategorija članom 95, gde kaže da Narodna skupština bira guvernera Narodne banke Srbije zato što guverner Narodne banke rukovodi radom i te institucije, ali da Narodna banka Srbije donosi zakon o NBS, gde kaže u zakonu da postoji i Savet guvernera, koji ima svojih pet članova.

Šta radi u stvari Savet guvernera? On donosi vrlo važne akte. Pored statuta Narodne banke, donosi odluku o režimu kursa dinara, o strategiji upravljanja deviznim rezervama, o članstvu u međunarodnim organizacijama, godišnji izveštaj, ali i vrlo važan deo koji se odnosi na strategiju razvoja Narodne banke Srbije, odnosno bilo koji deo koji se odnosi na samu reviziju, odnosno podvlačenje crte šta ste radili, kada je u pitanju uopšte i monetarna politika i politika deviznog kursa, u stvari daje Savet guvernera.

Znači, naš kandidat, odnosno kandidat o kome sada raspravljamo kada je u pitanju Savet guvernera, je imao prilike da negde suočava stavove sa predstavnicima Fiskalnog saveta, na toj sednici Odbora to je bio prof. dr Pavle Petrović, koji je dao svoje gledište kako izgleda rast BDP-a i kolike su sumnje kada je u pitanju projektovani rast za sledeću godinu – 6%, i zbog čega jednostavno ne vidi uopšte zbog čega mi gajimo toliki optimizam kada je u pitanju projektovani budžet za sledeću godinu.

Ali, s druge strane je rekao, u svojoj oceni budžeta za 2021. godinu, Fiskalni savet, da su javne finansije sigurne, da mi nemamo o čemu da brinemo, da nisu pod rizikom, da su prihodi i rashodi dobro projektovani, s tim što je izrazio jednu političku ocenu kada je u pitanju bila „Er Srbija“. Zašto kažem politička ocena? Zato što ta kampanja koja je krenula oko trošenja sredstava i podrške države „Er Srbiji“ da je suviše velika je očito urađena na jedan potpuno neprofesionalan način.

Zašto ovo mogu da kažem? Zato što je ta kampanja o podršci države „Er Srbiji“ data pre svega u Đilasovim medijima kao nešto što je lična podrška, koja uopšte nema veze, a mislim da negde ni Fiskalni savet nije imao saznanja o tome koliko je pre svega važna podrška države ovoj kompaniji, zato što smo mi kao neko ko je u pregovorima sa EU po pitanju državne pomoći se obavezao još 2014. godine, kada je radio na očuvanju jedine naše vazduhoplovne firme i kompanije da mora zajedno sa EU da dođe u saglasnost od strane Evropske komisije da sva potraživanja, sve račune koje vrši od strane budžeta Republike Srbije, mora da podnosi Evropskoj komiji. Znači, od svakog plaćenog računa, od svakog kupljenog novog aviona do troškova koje podnosi, mora da podnosi na jedan transparentan način. Inače, u protivnom, ta avio-kompanija ne bi mogla da posluje. Zabranili bi vam rad. Drugo, kompletnu avio flotu bi prizemljila i ne biste mogli uopšte da radite na rastu kapaciteta takve avio-kompanije.

Da vas podsetim da je 2014. godine „Er Srbija“ imala sedam aviona, od toga samo tri u voznom stanju. Da vas podsetim na dugove koje je preuzela država, da smo preuzeli dugovanja koja su zatečena u tom trenutku od preko 280 miliona evra koja su iznosila u konkretnim dugovima, a negativan kapital iskazan od 305 miliona evra.

Prema tome, danas kada pričamo o kompaniji koja je dužna 106 miliona evra, je znači sve to pet puta manje nego što je bilo 2014. godine. To znači da je postojalo pozitivno poslovanje avio-kompanije, koja je morala da vraća dugove postepeno. Podsetiću vas, u vreme najveće pandemije, znači u martu mesecu, je imala preko 37 međunarodnih letova, gde pored prevoza medicinske opreme koja nam je bila potrebna za naše zdravstvene radnike, naše bolnice, kao priprema za ovaj drugi i treći talas, je spašavala i naše ljude koji su ostali u međunarodnim prestonicama zarobljeni, jer nisu imali načina uopšte da dođu i da se vrate u Srbiju, jer taj „lok daun“ koji je nastupio tada u martu mesecu je važio za sve članice EU, za sve države, i na Istoku i na Zapadu. Nije postojala mogućnost da se vrate naša deca koja su bila na razmeni studenata i razmeni srednjoškolaca, jer su osiguranja sve onih kuća koja su ih pozvali na te razmene otkazali preko noći.

Hoću da vam kažem da „Er Srbije“ nije bilo, naš život ne bi mogao da funkcioniše na jedan normalan način kakav je funkcionisao u to vreme kada je svet stao zbog ove pandemije.

Prema tome, ono što smo mi imali prilike da čujemo kao jednu ocenu budžeta za 2021. godinu, od strane Fiskalnog saveta je za nas predstavljao, u stvari, jedan izveštaj i kritika u vidu brojki i slova koja nije u tom trenutku, zaista, sagledala šta je realan život u Srbiji.

S druge strane, po prvi put sada smo imali prilike od profesora Kovačevića da čujemo ispred Saveta za koordinaciju mera rasta BDP, u stvari, da te brojke negde postoje različite metodologije sa kojih aspekata se sagledavaju. Prema tome, mislim da je dobro da uvek čujemo stručnu raspravu, jer ta stručna rasprava u stvari nama daje na znanje da nekada možda i te stručne rasprave zavisno od metodologije koju koriste nekada i greše u svojim zaključcima.

To je ono zbog čega sam se sada javila, jer čujem od mog kolege iz SPS određene kritike kada je u pitanju Fiskalni savet, ali reći ću vam, znači, Fiskalni savet je definisan Zakonom o budžetu i predstavlja jedno stručno savetodavno telo. Takvo stručno savetodavno telo je za nas od velikog značaja, pogotovo što način na koji se bira, a to je na predlog predsednika Republike Srbije za predsednika Fiskalnog saveta, ministar finansija i guverner Narodne banke predlažu još jednog člana. Mi nikada nismo imali prilike da Narodna skupština odbije takve predloge.

S obzirom da je Aleksandar Vučić zaista pokazao i jednu političku širinu, kada je u pitanju predlaganje predsednika Fiskalnog saveta, imali smo prilike da vidimo da je dva puta imao šansu da predloži, odnosno jedanput je imao šansu da predloži novog predsednika Fiskalnog saveta i predložio je gospodina Pavla Petrovića, iako je uvek bio kritički negde nastrojen i kada je u pitanju kreiranje budžeta od strane ministara koji su predlog SNS.

Kada god pitate predsednika zbog čega predlaže gospodina Pavla Petrovića, on kaže - meni je uvek zadovoljstvo da predložim profesora zato što se sada pokazalo, posle 2012. godine, da sve kritike koje su upućivane i na rad različitih ministara, koji su predlagali budžete, nama ne smetaju. Ne smetaju ni onda kada predstavljaju određene tzv. prezentacije različitih metodologija, kada je u pitanju projekcija BDP-a i projekcija budžeta, ni onda kada možda žele da politički oboje takve izveštaje.

Nama to ne smeta, ali nam smeta što nikada neće da ponove jednu činjenicu, da do 2012. godine mi takve kritike nismo imali prilike u javnosti da čujemo. Reći ću vam kada su kritikovali rast javnog duga, koji ne sme da bude veći od 45%, nigde niste mogli da čujete u javnosti do 2012. godine, jer njihove konferencije za štampu nikada nisu prenošene na RTS-u zato što nigde u javnosti, ni u medijima koje je držao Đilas, nisu bile objavljene. Sada je pokušaj da sa tako delovima istrgnutim iz izveštaja koje daje Fiskalni savet žele da prave određene političke kampanje. Mi jednostavno ne reagujemo na način na koji bi možda oni hteli. Mi puštamo jednostavno da zaista svako može sa svog stručnog gledišta da da određena svoja mišljenja.

Na ta mišljenja imamo adekvatne, spremne odgovore i kao narodni poslanici i kao predstavnici, vidite, ministarstava različitih i želimo da se u javnosti čuju ta različita mišljenja i da vidimo na čijoj je strani istina. Nama je važno da je istina na našoj strani, jer rezultati danas, podrška građana Srbije, ne samo na izborima, nego i podrška koju vidimo, kada je u pitanju ekonomska politika, u smislu podrške građanima u teškim vremenima je uvek na strani onih koji su bili na strani istine. Očito je uvek bio na strani istine svaki ministar finansija od 2014. godine kada je bio premijer Aleksandar Vučić, a i sada kada je predsednik, kada tu Vladu vodi Ana Brnabić, jer je to Vlada kontinuiteta.

Znači, nama je suština cele ove rasprave da se mi nosimo interesima građana Srbije, kada je u pitanju ekonomska politika i Vlade Republike Srbije i kada je u pitanju monetarna politika Narodne banke Srbije, kada mi ovde u parlamentu raspravljamo o svim ovim temama. Mnogi žele poslanike da prikažu u javnosti kao ljude koji nemaju veze sa ovim temama, ali očito prema rezultatima koje pokazujemo u svojim izveštajima i koje čak i ti evropski parlamentarci raspravljaju, ima parlamentaraca koji prate ove izveštaje i koji prate šta rade nadležni odbori i kada dobijete izveštaj Evropske komisije o napredovanju Srbije, onda kada dođe ona tamo ekonomska tema, pa kada dođu ekonomske reforme koje se sprovode, pa kada dođe Akcioni plan o adekvatnom upravljanju javnim finansijama, onda kaže i neka tačka akcionog plana 19. gde je eksterni nadzor nad javnim finansijama Odbora za finansije, onda je ona ocenjena jako pozitivno, nemaju ni jednu primedbu, za razliku od mnogih drugih gde imaju primedbe.

Mi nećemo da ćutimo više o tome da ovaj parlament ima svoje rezultate kada je u pitanju napredak Srbije na putu ka evropskim integracijama i kada dolaze ti evropski parlamentarci, ne želimo samo da pričamo o stanju prava, već jedno od najvažnijih ljudskih prava, i to ekonomsko pravo, da živimo bolje nego što smo živeli do 2012. godine i uvek ćemo razgovarati o tome. Hvala.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, očito je Ministarstvo finansija donosilac dobrih vesti kada su u pitanju ekonomske mere i život naših građana u ova teška vremena.

Ono što bih htela da kažem jeste da smo juče imali sednicu Odbora koja je obuhvatila 15 zakona koji će biti na dnevnom redu ove nedelje, ali da smo u petak imali Javno slušanje kada je u pitanju Zakon o digitalnoj imovini i o fiskalizaciji. Na tom Javnom slušanju prisutna su bila dva državna sekretara i tri pomoćnika ministra, iz Narodne banke Srbije viceguverner i direktor Direkcije za zakonodavstvo, kao i predsednik Komisije za hartije od vrednosti, predstavnici Poreske uprave, Privredne komore Srbije i dve nevladine organizacije ispred Nacionalnog konventa koji jednostavno prati sva poglavlja koja su aktuelna u pregovorima sa EU i te dve nevladine koje uglavnom prate deo kada su u pitanju ova zakonska rešenja su sva pitanja i nedoumice koje su imale u odnosu na ove nove zakone postavile pitanja i dobile su adekvatne odgovore.

Želim da kažem da nam je od velikog značaja i velika čast da učestvujemo kao narodni poslanici kada je u pitanju donošenje ovih inovativnih zakona, kao što je Zakon o digitalnoj imovini. Srbija će biti prva zemlja koja će doneti ovakav zakon kada su pitanju zemlje Jugoistočne Evrope, regulišemo tržište, sprečavamo kriminal u ovoj oblasti, borimo se protiv pranja novca, a otvaramo sa druge strane mogućnost svim onim mladima koje nazivamo frilenserima, koji se bave ovom temom, da uđu u određene legalne tokove i na kraju krajeva da investiraju.

Čuli smo na tom Javnom slušanju da je preko 90 investitora, što stranih, što domaćih, zainteresovano u stvari direktno za donošenje ovakvog zakona i da će to biti u stvari pokretač jednog novog investicionog procesa i pre svega ovo je jedan veliki iskorak kada govorimo o modernizaciji kada su pitanju novi modeli finansijskih instrumenata.

Kada govorimo o Zakonu o fiskalizaciji imali smo kao država primenu jednog novog Zakona o fiskalnim kasama od 1.1.2005. godine. Od tada praktično nemamo rešavanje mnogih problema koji su nastali u ovoj oblasti modernizacijom praktično i Poreske uprave i funkcionisanja kompletne privrede u tom fiskalnom smislu mislim da imamo ovaj Zakon o fiskalizaciji i s obzirom da su bile dve javne rasprave u Privrednoj komori Srbije u novembru mesecu mislimo da je na najbolji i najadekvatniji načini Ministarstvo odgovorilo sa ovim zakonom.

Naravno da primene idu tamo, da treba da se pripremi država jedno godinu dana da bi se ovi zakoni primenili, ali mislim da je od velikog značaja što danas govorimo o budućnosti Srbije na ovaj jedan potpuno nov način i što pokazujemo da idemo u korak sa svim inovacijama i onda kada je 2016. godine premijerka Ana Brnabić došla na čelo Vlade i govorila o digitalizaciji mnogi nisu razumeli šta to sve nosi kada je u pitanju zakonodavni okvir. Sada upravo imamo rezultate tog postupka i procesa digitalizacije i mislim da će građani Srbije imati velike koristi kada su u pitanju ova zakonska rešenja koje ćemo ove nedelje raspravljati i o kojima ćemo glasati. Hvala.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, dosta toga smo danas čuli i mislim da je pre svega kao donosilac dobrih vesti danas ministar finansija, ono što je najvažnije u ovom trenutku za nas, to je da je taj kreditni rejting ostao što se tiče Republike Srbije, da ljudi iz sektora turizma ne treba da brinu što se tiče podrške države, kao i penzioneri, tako da će do kraja ove nedelje biti podrške po dva osnova.

Ono treće koje sada u ovom trenutku možemo da kažemo, to je da naš javni dug je ostao u granicama mastrikta i da ima prostora novim budžetom za 2021. godinu da te granice ne prelazimo, ali ono što moram da kažem, to je da u ova teška vremena, u ovako teškoj godini, zaista ste smogli snage i to je ono što moje kolege hoće da vam zaista odaju podršku, da ste u ova teška vremena uspeli da napravite taj iskorak da pripremite, dobro pripremite ova dva potpuno nova zakona. Znači, to su Zakon o digitalnoj imovini i Zakon o fiskalizaciji i uspeli da održite i dve javne rasprave u Privrednoj komori što s tiče fiskalizacije, da održite sa svima na određeni način, pa i sa nama poslanicima kroz javno slušanje, Zakon o digitalnoj imovini. Znači, da kažete koji su to noviteti, pojedinosti koje zaista mi sada glasamo, koje će biti u primeni za godinu dana, a koji će dati jako dobre rezultate za građane Srbije.

Ja ću malo da se okrenem sada više prema Zakonu o digitalnoj imovini, jer mislim da naši građani koji nemaju veze sa ovom temom i nisu baš najbolje razumeli šta to nama dobro donosi. Znači, primena uopšte te tehnologije „blok čejn“ i kako kažu mladi „kopanje tog bitkoina“ u stvari predstavlja jednu vrstu razmene, odnosno kao što se radi na tržištima hartije od vrednosti, ovo se radi sa određenim virtuelnim valutama i za to potrebni su oprema, procesori, jako velika količina električne energije i ona do sada od 2009. godine se odvija u svetu.

Naši mladi mozgovi, očito oni koji najviše su mladi i koji imaju veze sa IT tehnologijama, jako aktivno učestvuju na tom tržištu i negde ste vi prepoznali tu potrebu da taj promet, znači virtuelnih valuta, koji inače od 2017. godine NBS negde je ušla kroz svoje i mi smo glasali za određene zakone koje smo uveli, mogućnost da se kontrolišu tzv. „virtuelne menjačnice“, odnosno kripto-menjačnice, sada idete i korak dalje.

Znači, zajedno sa NBS i Komisijom za hartije od vrednosti ste pripremili ovakav zakon kojim vi jednostavno i dalje ostajete da posmatrate kako se vrši određena razmena tih virtuelnih valuta i nije samo bitkoin, ona predstavlja 66% u odnosu na sve ostale valute. Ali, poenta je onog trenutka kada određeni vlasnici, koji do sada nisu bili poznati, žele da to pretvore u svoja realna dobra, onda se javljaju državi, tom portalu koji je u vlasništvu NBS i Komisije za hartije od vrednosti, koji prate, sa svojim imenom i prezimenom, Petar Petrović, i sa svojom adresom se jednostavno prijavljuju na krajnje legalan način, plaćaju porez ovoj državi i mogu jednostavno ta sredstva da koriste u finansiranje realnih dobara.

Da li će da otvaraju svoje star ap nove kompanije, da se bave IT, da li će da kupuju određenu opremu ili da kupuju određena dobra, oni sada jednostavno to rade na krajnje legalan način. Plaćaju porez ovoj državi, država ima koristi zato što ima prihode kroz porez i samim tim onaj rast o kome mi pričamo, 6% u sledećoj godini, suštinski se pripremamo za te visoke stope rasta, zato što ćemo imati veće prihode u budžetu.

Prema tome, mladi ljudi o kojima govorimo, koji rade kroz naučne tehnološke parkove, koji su inače u Beogradu otvoreni 2015. godine, a inače su pravljeni od 1990. godine, oni koji nama spočitavaju kako mi ne znamo šta radimo, kako smo neobrazovani, imali su prilike skoro 20 godina da otvore jedan naučno tehnološki park u Beogradu, pa ga nisu otvorili, nego je morao da dođe i Vučić i Ana Brnabić da se zaista ozbiljno pozabave i naučno tehnološkim parkovima i mladima iz oblasti IT sektora i da jednostavno onda sad tek uhvatimo taj zamajac u ovoj IT industriji i da sve ono što bio izvoz za nas predstavlja zaista realan izvoz.

Kada pričamo pre svega o našim kompanijama, o našim start ap preduzećima da mladi potpuno na jedan legalan način mogu da izvoze svoju pamet na krajnje odgovoran način i da ne moraju da putuju u inostranstvo i da žive tamo, već odavde iz Srbije da rade, da budu zadovoljni svojim primanjima, odnosno prometima koje će te start ap kompanije da prave i samim tim da imaju jednu odgovornost pre svega prema sebi, prema svojoj porodici, a ne da žive u dijaspori.

Prema tome, ovim zakonom ste vi u toj jednoj digitalnoj agendi napravili jedan veliki iskorak, pre svega što ste prepoznali i zajednički sa NBS i Komisijom za hartije od vrednosti da vam je to jedan od načina da pokrenete tržište kapitala na potpuno jedan savremen, nov način. Time, u stvari, ste pokazali da se ne treba obazirati na one koji do 2012. godine nisu znali jednostavno da vode državu na jedan odgovoran način. Zbog toga ova digitalna agenda kojom se jednostavno vodi i ova Vlada Srbije, ali i Ministarstvo finansija prepoznaje potrebu da unapredi taj investicioni ambijent.

Šta to znači? Ovaj zakon znači mogućnost investiranja u preduzetništvo, u mogućnost da jednostavno ne morate da podižete određeni kredite, nego da na ovaj način možete da finansirate kompanije koje žele da se bave određenim poslom. Znači, nije isključivo IT sektor, ali on je jedan pokretač privrednog investicionog ambijenta u Srbiji koji treba da da visoke stope rasta, da sve ovo što smo u ovoj godini uspeli da zadržimo, i to dobrim ekonomskim merama, i da ne povećavamo rapidno javni dug, jednostavno ćemo moći da ostvarimo po planu i budžetu za 2021. godinu, koji smo usvojili prošle nedelje.

Znači, mi smo ovim Predlogom zakona imali jedan progresivan pristup, imamo jednu pravu sigurnost za sve učesnike na tržištu kada pričamo uopšte o digitalnoj imovini, poštujemo međunarodne standarde, ali je jako važno da se borimo protiv kriminala kada je u pitanju terorizam zato što znamo svi da ta digitalna imovina kroz te virtuelne valute uglavnom je bila data kroz jednu IP adresu čiji vlasnik se nikada nije znao i da taj prljavi novac u svetu uvek ide kroz te transakcije. Sada mi želimo da znamo i ukidamo anonimnost u ovom poslu.

Znači, postoji ta bela lista na kojoj će tačno stajati ime i prezime vlasnika digitalne imovine, vodiće se registar i biće potpuno dat na jedan transparentan način. Portal koji država obezbeđuje takođe će moći da bude dostupan svim zainteresovanim stranama. Ovaj zakon je obuhvaćen u devet poglavlja sa 146 članova. To znači da se jako dobro razmišljalo o svakom detalju uspostavljanja ovog tržišta kapitala.

Na kraju želim da kažem da mislim da mladi imaju veliku šansu da sada jednostavno pokažu da sve one želje u smislu svog napredovanja iz ovih oblasti mogu da materijalizuju kroz ovaj zakon, Zakon o digitalnoj imovini. Samo ću dati jedan podatak, mislim da je jako značajan, vi ste dali u obrazloženju zakona, to je da ukupno tržište kapitala kriptovaluta je 2013. godine iznosilo milijardu dolara, 2018. godine 128 milijardi, 2019. godine 237, a za prvih devet meseci preko 300 milijardi dolara, što znači da je velika ekspanzija u ovoj oblasti i zbog tako velike ekspanzije smatra se da će u ovoj godini preći 450 milijardi dolara.

Znači da jedan deo samo, promil kompletnog obrta kapitala Srbija uhvati i naplati kroz te poreze i uvuče kao svoj investicioni zamajac pa pogledajte koliko će Srbija napredovati kada je u pitanju privredna aktivnost.

Prema tome, mislim da ste zaista prepoznali trenutak kada treba doneti ovaj zakon, činjenično stanje i to uobličili u najtežem trenutku kada se Srbija bavi velikim problemima i pandemijom kao što je korona virus koja je uhvatila ceo svet. Ni Evropa čak nije donela ovakav zakon. Donela je isključivo ono što se odnosi samo na virtuelnu, odnosno kriptovalutu. Nije donela digitalnu imovinu kao definisan zakon. Srbija izlazi sa tim zakonom kao zemlja Jugoistočne Evrope i mislim da bi trebali prvi da damo rezultate. Zbog toga ću u danu za glasanje podržati ceo set zakona. Hvala.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, mi smo juče na Odboru imali prilike da prihvatimo u stvari amandmane Vlade koji se odnose na preraspodelu sredstava kada je u pitanju Kancelarija za Kosovo i Metohiju i za određeni deo sredstava kojim je ministar za kulturu i informisanje, gospođa Gojković objasnila ovde u načelnoj raspravi, koja se odnose na definisana sredstva i prelazak sa indirektnih korisnika na direktne, a po posebnoj odluci Vlade, oko 700 miliona dinara za filmsku industriju i taj zbirni, u stvari, deo je koji se odnosi na član 1.

Član 8. je u stvari ona tabela koja nas sve zanima, pošto je došlo do promene u tim tabelama po članu 8. detaljnim, onda je logično i da dođe u toj zbirnoj tabeli po članu 1. tako da smo sa zadovoljstvom prihvatili ovaj amandman, s obzirom da smo u načelnoj raspravi imali dobro obrazloženje zbog čega ovo radimo. Hvala.
Uvaženi predsedniče, uvaženi ministri, kolege poslanici, mi smo na Odboru za finansije imali jednu od tačaka dnevnog reda – Razmatranje Predloga zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije. Naravno, njega stavljamo na dnevni red tek onda kad imamo izveštaj o reviziji završnog računa budžeta i pored toga koje podnosi DRI, a pored toga imali smo i izveštaj o reviziji svih finansijskih organizacija socijalnog osiguranja, koje zajedno čine jedan paket, zajedno sa budžetom, kao tačku dnevnog reda.

Obično je bila praksa da uvek imamo, recimo, budžet sa pratećim zakonima na sednicama Skupštine, ali uveli smo sada praksu da se budžet posebno razmatra u tom dvostrukom vremenu, a da svi ostali zakoni, kao danas što pričamo, idu posebno.

Ono što sam samo želela da kažem to je da na osnovu izveštaja DRI u stvari se pokazuje da Srbija poštuje međunarodne standarde kada je u pitanju revizija odnosno računovodstvo i finansijsko upravljanje i da smo mi na dobrom putu da jednostavno te standarde uskladimo sa standardima EU, odnosno međunarodnih institucija koje se bave ovom temom.

Zašto ovo govorim? Zato što od 2002. godine u parlamentu do prošle godine mi nismo imali uopšte ni jedan završen račun koji je po članu 177. Poslovnika o radu Narodne skupštine morao da ide sa budžetom, upravo zbog toga da pokaže kako se poslovalo prethodne godine. I nije bilo nama poslanicima a ni Ministarstvu finansija lako da mi ispravimo određene krive Drine i jednu neodgovornost svih onih koji su vodili i finansije i vodili državu do 2012. godine, kada je SNS na čelu sa Aleksandrom Vučićem preuzela odgovornost za vođenje državom. Prvo je trebalo srediti finansije, pa posle toga, kad sve to sredite, konsolidujete, sve troškove, rashode, onda treba da uredite to izveštavanje da bude u skladu sa međunarodnim standardima.

Nije bilo jednostavno ni poslanicima SNS da podignu ruku za izveštaj o izvršenju budžeta 2003, 2004, 2005, 2006, 2007, 2008, 2009, 2010. godine. Zašto govorim to? Zato što ovi sada koji nam spočitavaju neodgovorno vođenje finansija, neodgovornu politiku, oni su vodili tu državu i nije narod ni znao kako su se trošile pare. Nisu imali pojma uopšte na šta su sve podizali kredite. E, tek kad ste sredili na ovaj način, i to uz pomoć, moram da kažem, međunarodnih finansijskih institucija, znači tek onda vi imate uređene finansije i ne plašite se da izađete jednostavno ni pred građane Srbije i da kažete za šta trošite budžetska sredstva.

Ja se zahvaljujem Ministarstvu finansija i DRI i poslanicima. Sve probleme koje imamo još da rešavamo, tehničkog tipa, gde su u pitanju standardi o izveštavanju revizije budžeta u budućnosti, mi ćemo jednostavno podržati, podneti određene inicijative za izmene i dopune zakona ako to treba nešto tehnički da se uradi i mislim da u budućnosti zaista više ne treba da brinemo što se tiče javnih finansija. Hvala.