Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, 3. i 5. maja Srbija je doživela veliki šok, ali i veliko otrežnjenje, pogotovo kada govorimo o politici, jer država je u tom trenutku prontno reagovala i na zahteve roditelja koji su izgubili svoju decu u tragičnom piru koji je bio 3. maja i 5. ali i donela prontno 10 mera kojima je trebalo u stvari da odreaguje, pre svega da se ožale žrtve, da pomogne roditeljima u tom trenutku i na kraju krajeva da učini sve da se tako više nikad ne ponovi.

Ono što je hronologija događaja pokazala i ovih poslednjih mesec dana koje imamo prilike u parlamentu da razgovaramo to je da su negde maske pale kada pričamo uopšte o tome zašto su počeli protesti, šta su razlozi, ko su inicijatori protesta, jer kada vi pozovete ljude koji su potpuno u šoku, skrhani bolom, koji se ne mire jednostavno sa nedostatkom svojih najbližih, onda kreće taj osećaj krivice, pokušaj opozicionih lidera tzv. da izmanipulišu taj osećaj ljudske krivice i samokrivice, možda smo mogli i nešto više da uradimo, je prebačaj bio na Aleksandra Vučića i na politiku Vlade Republike Srbije.

Dosta je ljudi izašlo upravo zbog toga, tog osećaja krivice i šoka, ali niko nije izašao zbog toga što je zaista u tom trenutku podržavao Bakića, Vidojkovića i Brkića, koji su pozivali u tom trenutku, trećeg dana žalosti u Srbiji, na konkretno nasilje, počev od porodice Aleksandra Vučića, pa na dalje. To je jednostavno nedopustivo.

Na kraju krajeva, i premijerka je ovde u parlamentu rekla da kada su došli stručnjaci iz Norveške da su glavom bez obzira pobegli jer su rekli da je prva stvar da bi se lečilo društvo od velikih ovakvih masovnih ubistava je jednostavno ne politizovati ovu temu.

Sad ja vas pitam – ako je 2002. godine u Leskovcu stradalo sedmoro ljudi u tragičnom masakru, 2007. godine u Negotinu devetoro, jel za to bio kriv gospodin Tadić? Da li je trebao narod onda da izađe na ulice, i tadašnje opozicione stranke?

Kada je orman pao na dete kada je gradonačelnik Beograda bio gospodin Đilas, u jednom beogradskom vrtiću koji je renovirao grad Beograd, jel tada trebala opozicija da izađe na ulice i politički to da kapitalizuje? Naravno da se mi time nikada nismo bavili i da to nikada ne treba da bude uopšte princip i da to treba da bude jedna sramota sa kojom jednostavno politička scena više nikada ne treba da se susretne.

Mi treba u društvu da sprovedemo jedna konsenzus u kome treba da razgovaramo o ovakvim temama. Pre svega na mnoge stvari, na mere niste odgovorili kao opozicija. Niste dali, pod jedan, na tim protestima ni roditeljima da uzmu reč. Pod jedan. Pod dva – niste se uopšte osvrnuli na to, na inicijativu građana da se ugasi Tik Tok, nego ste brže bolje uplatili reklame vaših političkih lidera da se reklamiraju na tim društvenim mrežama. Čak i te društvene mreže i dan danas zloupotrebljavate i držite, otprilike, tenziju da biste što više ljudi pozivali na proteste.

Znači, jednostavno imate tu političku potrebu da kapitalizujete tuđu nesreću i da tu političku nekrofiliju svakodnevno plasirate ovde u parlamentu. To smo videli i danas. Verujte mi da ta morbidna politika nikada nikome ništa dobro nije donela. Neće ni vama doneti zato što narod prepoznaje suštinu i ciljeve bilo kojih protesta.

Bitno je da kada pričamo o zahtevima i današnjoj tački dnevnog reda moramo da ponovimo da su ovi zahtevi isključivo politički, iako se mnogi politički lideri ovde kriju iza naroda, pod znacima navoda, i ne smeju da izađu da budu ispred tog naroda kad vode te proteste upravo zbog toga što shvataju da taj narod njih i ne podržava.

S druge strane, kada govorimo o političkim protestima i kada govorimo o političkim zahtevima, prvo smena REM-a bi bilo jedno pravno nasilje. Vi vrlo dobro znate da se REM bira ovde u parlamentu, da ima 13 članova REM-a. Samo dva idu na predlog poslanika i Odbora za kulturu, 11 se bira na osnovu udruženja, svako udruženje bira svog predstavnika. Zamislite kada bi sada mi kao poslanici uzeli da rušimo, praktično, predloge tih udruženja, pa ko smo mi da to radimo? Znači, mi bi vršili jedno pravno nasilje kada bi na ovaj način, kako ste vi to predložili, radili. Praktično je nemoguće to uraditi.

Kada govorite o uređenju medijskog prostora, o cenzuri, mi smo imali prilike ovih mesec dana da vidimo da suština gašenja, vašeg zahteva gašenja tv „Hepi“ je u stvari u tome da se, kako vi kažete, smanji ruski uticaj, a na svim tim televizijama ove desničarske partije su za prošle izbore svakodnevno se pojavljivale da bi ušle ovde u Skupštinu. Sada ćute o tome.

S druge strane, kada pričamo o televiziji „Pink“, pa mi smo juče čuli, u stvari, da gospodin Željko Mitrović jako dobro sarađuje sa gospodinom Šolakom, da je, u stvari, prodao za 30 miliona evra „Pink“ Bih i Crne Gore, da je otkupio od Đilasa ovde da bi postao većinski vlasnik televizije „Pink“ ovde. Znači da je u pitanju, očito, neka konkurencija i da ste vi u stvari zastupnici te konkurentske prednosti koju bi Šolak trebao da ima.

Znači, uopšte se ne radi ni o televiziji „Pink“, ni o televiziji „Hepi“, ni o Aleksandru Vučiću, ni o politici SNS, nego isključivo interesima koje vi ovde zastupate, određenih centara moći.

Kada govorimo uopšte o ostavci gospodina Gašića, pa vrlo je simptomatično da na vašim protestima se pojavljuju ljudi koji su funkcioneri, odbornici Skupštine grada Zagreba. Na kraju krajeva, imate posle toga jedan tvit NATO lobiste Felingera, koji kaže: „Došlo je vreme za srpsko proleće, došlo je vreme za revoluciju u Srbiji“.

Na kraju krajeva, imate pozdrav Kurtija koji se raduje takvim protestima. U tom trenutku vi tražite ostavku ministra unutrašnjih poslova. Znate, mnogo je slučajnosti na jednom mestu i takve slučajnosti Srbija prepoznaje. Predsednik države i Vlada Republike Srbije traže jednostavno stabilnost, sigurnost i mir upravo u trenutku kada Srbi na KiM su pod najvećim terorom Aljbina Kurtija. One proteste koje treba podržati danas u Srbiji su protesti koje Srbi sprovode u Mitrovici i kojima se bore za svoja prava da žive koliko-toliko u miru i da se formira ZSO da bi mogli da osiguraju svoj normalan koliko-toliko život u svojim ognjištima.

Na kraju krajeva, zaista predaja nije opcija i ono zbog čega Srbija treba da se bori, to je zaštita srpskih nacionalnih interesa. Hvala.

Uvaženi predsedniče, kolege poslanici, reklamiram član 109 - opomena se izriče narodnom poslaniku koji nije govorio o tački dnevnog reda. To je linija 3, a linija 7. kaže – ako iznosi činjenice i ocene koje se odnose na privatan život drugih ljudi.

Znači, vi juče i danas, gospodine predsedniče, zaista imate veliki demokratski kapacitet da dozvoljavate zloupotrebu ovlašćenog predstavnika da priča ovde i što jeste tema i što nije.

Anketni odbor i utvrđivanje činjenica su tema, tačka dnevnog reda i predlagača. Predlagač govori šta mu padne na pamet i čita po sedam puta isti tekst, pri tome vređa lično predsednika države, porodicu i aludira na nasilje. To je, u stvari, jedan deo kampanje, gospodine predsedniče, kojim oni žele da akumuliraju dolazak svojih pristalica na mitinge koje zakazuju petkom ili subotom, sad ne znamo tačno kada.

Znači, molim vas, gospodine predsedniče, morate u jednom trenutku da reagujete. To sam htela da zamolim i prethodnu predsedavajuću. Mora da se izrekne opomena da bi se uveo red ovde u parlamentu, jer ovo maltretiranje nas kao svih poslanika ne samo opozicije prozapadne, kako sebe nazivaju na N1 i Nova S, već i ove koje zovu proruske, mora da prestane.

Jednostavno, mislim da je to u interesu svih građana, da ovde treba da čuju neku kvalitetnu diskusiju, a ne da slušaju ponavljanje istih pamfleta, ponavljanje istih činjenica koje jednostavno su predlog kobajagi njihovih građana, jer oni su napisali te predloge. Oni su napisali predloge političke prirode, a kriju se iza građana, odnosno umetnika i sada čujemo da postoje određene akademske zajednice.

Molim vas da reagujete.

Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, da podsetim da je Zakon o obnovljivim izvorima energije usvojen još 22. aprila 2021. godine i stupio na snagu 30. aprila, što je otvorilo mogućnost za otvaranje klastera koji se odnosi na zelenu agendu, odnosno na sam vid poglavlja koje su obuhvatili energetiku i zaštitu životne sredine.

Kada neko kaže i podnose amandmane da se sve ovo briše, kada je u pitanju izmena i dopuna ovog zakona, jednostavno se ne slaže sa tom evropskom politikom, gde mi treba da povećamo učešće obnovljivih izvora energije u ukupnoj potrošnji električne energije.

Kao što vidimo, član 1. definiše određene pojmove i značenja. Moj amandman odnosi se upravo na onaj deo koji treba da obezbedi i uštedu u budžetu, a to je uvesti pojam dan unapred kada je u pitanju prodajna cena, a cena koja se definiše na samom tržištu u toku dana kada je u pitanju sama Srbija.

Mi se na tržištu korišćenja električne energije iz obnovljivih izvora energije graničimo sa osam različitih država. Zbog toga postoji tzv. berza na kojoj Srbija aktivno učestvuje. Ono što je vrlo važno, sa ovim preciznim definisanjem dan unapred, mi omogućavamo da pod povoljnijim uslovima licitiramo, odnosno kupimo električnu energiju i koristimo je ovde na tržištu u danu u kome želimo.

Onim što sam želela da kažem da ovaj zakon, promenama koje ste dali, gospođo ministarka, i zahvaljujem se što ste ceo dan prisutni, u stvari, omogućavate da se energetski miks koji ide u koristi obnovljivih izvora energije povećava.

Mi smo na osnovu izveštaja Agencije za energetiku, koji smo ovde razmatrali, a i na odborima, videli da u 2021. godini, mi smo zacrtali do 2020. godine prema EU da ćemo koristiti 27% ukupne energije iz obnovljivih izvora, a pretprošle godine smo imali čak 37%. To pokazuje dobro sprovođenje mera u ovoj oblasti. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarka, prvo da vam se zahvalim zato što ste prihvatili zahteve sa javnih rasprava gde su unekoliko navrata i Privredna komora Srbije i NALED i nevladin sektor zaista uvideli poboljšanje, unapređenje ove oblasti u tim segmentima u kojima pričaju ljudi koji osporavaju svu ovu promenu i sav ovaj zakon.

Kad pričate o mini hidroelektranama, da podsetimo građane Srbije, plan od hiljadu megavata za mini hidroelektrane i katastar je uradio ministar Dulić kada je bilo jedinstveno Ministarstvo građevine i zaštite životne sredine. To je 2009, 2010. godine javno prezentovano i pozvano da se svi zainteresovani jave. Mnogo je bilo teško zaustaviti sve te projekte, jer svi koji su dobili dozvolu imaju pravo da tuže državu. Naravno, mi nikada ne bi dozvolili da na kontu kazni koje bi zaustavile takve projekte da građani Srbije plaćaju štetu neodgovornih politika.

Tako da se zahvaljujem i za ovaj amandman koji se po članu 3. koji određuje uređenje, preuzimanje balansirane odgovornosti… Po prvi put sada ga definitivno precizno definišemo kao jedinstveno tržište, jer treba reći da od 2018. do 2022. godine je bilo 180 miliona transakcija kad su u pitanju troškovi balansiranja samih mreža, kada je u pitanju evropsko tržište električne energije iz obnovljivih izvora energije.

Samo hoću da naglasim da je Energetska zajednica u svom izveštaju zaista pohvalila ovaj deo koji se odnosi na obnovljive izvore energije, a vi znate da oni baš i ne hvale tako, pogotovo našu energetsku politiku, s obzirom da dosta toga imamo kad je u pitanju nezavisno finansiranje, s obzirom da zaista imamo pozitivan energetski miks i imamo manji deo kad je u pitanju uvoz, kako bi oni hteli. Oni kažu o delu obnovljivih izvora da je progres ostvaren kad su u pitanju primena mera iz Nacionalnog akcionog plana za obnovljive izvore energije u vrednosti od 58% i deo kvaliteta podrške od 80%. To su egzaktni rezultati ove politike. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarka, kolege poslanici, ovaj član precizira sticanje tržišne premije.

S obzirom da se ovim izmenama uvodi aukcija kao jedan od načina na koji treba u stvari da se dobije manja cena, kada je u pitanju deo u samoj fiding tarifi, onda je deo kapaciteta za najmanje 70% odobrene snage za te elektrane izabran kao određeni nivo na osnovu kojeg će se vraćati u stvari kredit u projektima. Tako da je time u stvari olakšano zainteresovanim investitorima koji će učestvovati na aukcijama da zaista mogu da svoje projekte realizuju.

Da je taj broj projekata mnogo veći nego 2012. godine govori Izveštaj da u 2021. godini kad govorimo o energetskom miksu i solarnim elektranama, do sada je pušteno u rad 154, odnosno dobijene su dozvole za puštanje u rad za 154 solarne elektrane i za osam vetroelektrana i 802 dozvole za proizvođače kupce, odnosno „konzjumere“, kada govorimo o građanima.

Time je suštinski deo koji se odnosi na korišćenje uglja isključivo na 61,9%, što znači da su hidroelektrane zauzele 31,9%, prirodni gas 3,4%,biomasa 0,7%, a ostalo 0,01%.

Znači, ovo je pokazatelj da u stvari učešće obnovljivih izvora energije svake godine permanentno raste zahvaljujući tome što vodite jednu odgovornu politiku, kada su u pitanju uopšte obnovljivi izvori energije, u skladu sa održivim ekonomskim rastom, što znači da budžet to dozvoljava.

Jer, kada pričamo o aukcijama, kada pričamo o fiding tarifama, država ako treba da da podršku to naravno ide takođe iz javnih sredstava i mislim da na to treba voditi jako računa. Zbog toga se ide korak po korak i vodi jedna Zelena agenda koja će dati zaista na jedan održiv način naše napredovanje. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarka, kolege poslanici, ovaj član propisuje tačno elemente koji se odnose na javni poziv i tu je otprilike ideja da se briše obaveza da imamo 45 dana praktično unapred najavljivanje aukcije.

Zašto? Zato što smo imali slučaj pokušaja prve aukcije posle donošenja novog zakona 2021. godine i cena koja je tada bila propisana je bila jako niska, tako da kada su u pitanju vetraši, nismo imali ni jednog prijavljenog. Samim tim suštinski sada se nalazimo na tržištu koje vrlo fluktuira kada je u pitanju uopšte i cena električne energije i cena energenata, a pogotovo kada su cene iz obnovljivih izvora energije.

Zato je jako dobro što ste prihvatili ovaj amandman da sve ono što bi stopiralo ceo ovaj proces aukcije koji bi trebao da bude efikasan i zaista dobar da se što više firmi javi na ovako jedan konkurs i koji bi obezbedio konkurentnost privrede ste prihvatili.

Ono što sam još htela da dodam, da je budžet Srbije predvideo upravo velika davanja kada su u pitanju uopšte razvoj, unapređenje politike obnovljivih izvora energije.

Zbog toga smatram da je uopšte opravdano suštinski što ste ovaj deo tehničkog dela kada je u pitanju organizacija sama aukcije na ovaj detaljan način prihvatili kao jedan vid unapređenja kroz ove amandmane. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarka, kolege poslanici, ovaj član se bazira upravo na sastavljanju rang liste i popunjavanju kvota kad je u pitanju uopšte prijavljivanje kod obaveza učesnika na aukciji, ali ovo stvara jedan pravni osnov koji obuhvata sve ovo osim cene, kao što je navela ministarka i doprinos velikoj sigurnosti. Dat je čak i rok da primena ovoga praktično bude od 1. 1. 2024. godine, upravo zato da bi se privreda prilagodila i pripremila upravo za ove aukcije.

Hoću da kažem da je to zaista bio i zahtev Privredne komore Srbije i NALED-a, koji je permanentno prihvatao upravo zahteve privrednih društava koji se bave ovom oblašću i zbog toga je i Ministarstvo izašlo u susret, da bi baš na adekvatan način stvorilo konkurentno tržište u ovoj oblasti.

Da je država sedela skrštenih ruku, ne bi imala ukupnu vrednost projekata iz oblasti energetske efikasnosti obnovljivih izvora energije do sada u vrednosti od 767 miliona evra, od čega je 75 miliona evra realizovano a 527 miliona je u toku realizacije.

Ono što je jedan od najvažnijih programa praktično podsticaja razvoja obnovljivih izvora energije, kada pričamo o KFV banke je rekonstrukcija kada govorimo o VMA i upravo proizvodnja iz obnovljivih izvora energije iz termalnih voda, sanitarne vode koje će koristiti operacione sale i kompletnog objekta u vrednosti rekonstrukcije od 200 miliona evra, naravno, po fazama. Prva faza iznosi 110 miliona evra. Zatim, deo programa koji se odnosi na podsticanje obnovljivih izvora iz bio-mase, 26,75 miliona evra i solarna energija u sistemima daljinskog grejanja 20 miliona evra.

To je ono što je samo jedan deo praktično međunarodnih fondova koji su zaista otvorili vrata Srbiji da idemo upravo onim putem kojim ide Evropa, kuda idu direktive, a ono sa čime u stvari mi danas idemo kada je u pitanju sam EPS, to je unapređenje i korišćenje obnovljivih izvora energije koje će ići kroz investicije i strateška partnerstva sa EPS-om, upravo oni primeri koje su neki opozicioni poslanici dali da ćemo izgrađivati solarnu elektranu u partnerstvu sa EPS, u stvari pokazuje naš put koji smo zacrtali kad je u pitanju 2030. godina do 2038. godine u učešću obnovljivih izvora energije.

Zbog toga Evropa ima poverenja da sarađuje sa međunarodnim institucijama iz Srbije i zbog toga mislim da imamo rezultate. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka, kolege poslanici, mislim da je tema izmena i dopuna Zakona o obnovljivim izvorima energije, ali je interesantno očito baviti se populizmom i ne raditi posao zbog koga ovde danas imamo prilike da razgovaramo.

Ovaj amandman upravo govori o tome da treba odrediti maksimalnu cenu kada je u pitanju fiding tarifa na aukciji, jer to u stvari treba da motiviše investitore, to treba da obezbedi sigurnost snabdevanja, konkurentnost i da na neki način motiviše uopšte unapređenje kada je u pitanju deo koji se odnosi na učešće samih zainteresovanih investitora da bi sagradili svoje energetske objekte.

Kada govorimo uopšte o nezavisnom snabdevanju, mislim da je najinteresantniji onaj deo za građane Srbije, a mislim da će to biti tema jednih od sledećih amandmana, pogotovo kada govorimo o proizvođaču potrošaču tzv. prozjumerima, odnosno ona tema o kojoj smo ovde u plenumu dosta govorili zašto ne mogu svi građani da budu i proizvođači i kupci, kada su u pitanju solarni paneli, recimo na zgradama i koliko je u stvari potrebno puta ponoviti da danas imate 20.000 zainteresovanih potrošača, odnosno proizvođača, da bi nam trebao još jedan energeski sistem i još jedna mreža da bismo prikačili na kraju krajeva na mrežu kompletno sve zainteresovane prozjumere.

Mislim da je od velikog značaja da se država ponaša krajnje odgovorno, jer je po Ustavu EMS imovina Republike Srbije. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarka, kolege poslanici, ovaj amandman je u stvari rezultat pregovora i onih javnih slušanja na kojima se otprilike našao neki konsenzus kada je u pitanju ograničenje.

Znači, u osnovnom predlogu zakona ograničenje je bilo 17 kilovata. Ovde se sada traži da se potpuno ukine ograničenje. Zašto sad ovde dolazimo sa 6,9 na promenu, na 10,8? Pre svega, ukupna instalisana snaga u Srbiji kada pričamo o svim energetskim objektima elektrana iznosi između 8.000 i 9.000 megavata, odnosno između osam i devet gigabajta. Mi sada imamo zahteve za 20 gigabajta, to znači 20.000 megavata, pa sada zamislite kada bi išli bez ograničenja, kada bi se svi uključili na tu mrežu do čega bi doveo energetski sistem. To je jedno.

Drugo, vi znate vrlo dobro kakvo je stanje mreže u Beogradu, u Nišu, u Kragujevcu, ali vrlo dobro znate kakvo je stanje u Prijepolju, u Raškoj, Zlatiboru i vi ste svesni toga da kada dolazi zima ili kada dolazi ekstremno visoke temperature, kada se koriste više klima uređaji i da dolazi do velikih opterećenja kada je u pitanju elektromreža.

Ono što su naše mogućnosti je upravo ovo ograničenje, a ono što mi želimo, naravno da je bez ograničenja, ali za to treba da idemo korak po korak postepeno da bi jednostavno stvorili uslove da zaista budemo kao jedna Nemačka, ko što bi svi želeli ovde da nema ograničenja da svaka skupština stanara koja želi da uvede solarne panele na krovu svoje zgrade ima tu mogućnost bez ikakvih ograničenja.

Prema tome, mislim da je ovo rešenje i pitanje prvi korak, a sigurno da ćete u budućnosti raditi na tome da se ova ograničenja povećavaju, jer je to naravno u interesu svih i povećanja praktično ljudi, odnosno prozjumera koji će to raditi. Hvala.

Znači, poštovani predsedavajući, manipulativne radnje i kod profesora prema studentima. To smo sada imali prilike da čujemo, priznanje.

Član 14. propisuje deo koji se odnosi na obaveze samih operatera i pri izradi plana razvoja. Šta to znači? To znači da oni imaju obavezu da izrade taj plan razvoja i ako dobiju pozitivno mišljenje idu dalje, ukoliko dobiju negativno, oni mora da rade dopunu, odnosno izmenu praktičnog tog plana razvoja koji bi morao da bude u skladu sa svim tehničkim uslovima. To je ono zbog čega smo mi imali problema uopšte kada su u pitanju i prozjumeri i deo koji se odnosi na aukcije, odnosno neuspele. To je što kada mi pričamo o ovoj temi uvek zaboravljamo da tehničke uslove koje EPS daje moramo da ispoštujemo. Ti tehnički uslovi nisu nimalo jednostavni u smislu poštovanja samih investitora.

To je ono što za nas predstavlja, u stvari, izmenu i dopunu dodatkom člana 68a i 68b, koji upravo govore o tome da to neće dovesti do toga da priključenja neće biti, već dok se ne uradi dokumentacija na adekvatan način neće moći da se završi ceo posao, dobije dozvola i izvrši priključenje i to je ono što su investitori najviše i tražili, da u samom postupku ne budu zaustavljeni u samoj proceduri pribavljanja dozvola, odnosno realizacije celog projekta.

Stoga vam se zahvaljujemo što ste zaista ovako decidno napisan amandman, koji je, naravno, uz pomoć i NALED-a i Privredne komore Srbije, zainteresovanih privrednih društava i urađeni.

Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarka, kolege poslanici, ovaj član je u vezi sa članom 86. Zakona o obnovljivim izvorima energije i on utvrđuje obavezne radnje strateškog partnera kada je u pitanju izgradnja elektrane.

Ako pričamo o „Elektroprivredi Srbije“, neka budućnost „Elektroprivrede Srbije“, možete videti kroz njihov razvojni plani, je kada su u pitanju investicije.

Ono što je važno reći da je u Evropi 5. februara ove godine praktično napravljen jedan tzv. energetski zaokret. Šta to znači? To znači da je Evropa otišla usled, naravno, političkih promena da potrošnja iz obnovljivih izvora energije mnogo veća, nego iz uglja i to je ono što je praktično strateški plan i samog EPS-a u budućih 15 godina, da kroz oblike investicija uvede što veći procenat obnovljivih izvora energije kada je u pitanju proizvodnja električne energije, tako da taj procenat sa 36,9% poveća na 63% do 2038. godine.

To je ono zbog čega danas pričamo o EPS-u na jedan potpuno drugačiji način, da strateški partneri koji budu gradili energetske objekte imaju sigurnost snabdevanja kroz „Elektroprivredu Srbije“ koja je glavni snabdevač sada u 96% slučaja, a da je, u stvari, suština velikih ulaganja u ovakvu našu domaću kompaniju od izuzetnog državnog značaja.

Prema tome, te priče o privatizaciji EPS-a ne stoje, niti će biti, zato što stožer energetske stabilnosti Srbije upravo je „Elektroprivreda Srbije“ iz svih koncepata i projekata strateških vezanih za obnovljivi izvor energije.

Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarka, kolege poslanici, ovde se govori o prelaznim odredbama o korišćenju obnovljivih izvora energije i, praktično, o delu koji se odnosi na postupke priključenja i govori se upravo o kupcima i potrošačima, upravo se govori o stanovništvu i govori se o tome da instalisana snaga proizvodnih objekata nije veća od 5 megavata i da granice upravo ovih postrojenja u prethodnom periodu neće ugroziti sigurnost snabdevanja kada je u pitanju elektromreža.

Ono što je od velikog značaja, mislim da je negde urađena metodologija i analiza pre nego što je ovaj amandman predložen, s obzirom da su privrednici bili zaista zainteresovani prvo kao deo investiranja u izgradnju tih objekata. S druge strane, i sami građani koji su želeli verovatno da kao kupci potrošači, odnosno proizvođači imaju tačno definisane puteve svog plasmana kada je u pitanju i sam postupak proizvodnje, ali i potrošnje električne energije i to je ono što je za nas od velikog značaja, da će građani imati prilike zaista da sa privrednim društvima sarađuju u ovoj oblasti i doprinose razvoju obnovljivih izvora energije.

Mislimo da je država zaista ovde otvorila vrata za mnoga nova strateška partnerstva i mislimo da država koje do sada sklopila mnoge ugovore sa međunarodnim organizacijama i deo koji se odnosi i na IPA fondove i na Kraljevinu Norvešku i na fondove kao što su GEF i UNDP, pokazuju u stvari da imaju poverenja kada govorimo uopšte o razvoju ove oblasti.

Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarka, kolege poslanici, ovaj amandman definiše kako treba da izgleda zakon za priključenje na mrežu. Na osnovu toga možemo da vidimo da proizvođači i potrošači ili tzv. prozjumeri će morati da budu finansijski odgovorni kada je u pitanju priključak na elektromrežu Srbije, ali i onoga gde mislim da je ministarstvo izašlo u susret, to je da je izuzeto odlaganje priključka kada su u pitanju mali potrošači. Znači, oni manji od 400 kilovata. To je ono kada govorimo prozjumerik, kada govorimo o solarnim panelima na krovovima zgrada.

Ukoliko zahtev u određenom delu nije ispravan, moći će da se popravi, ukoliko postoje tehničke mogućnosti i prođe sve. Ukoliko postoje određeni problemi u samom zahtevu, u smislu tehničke ispravke, neće dovesti do toga da treba sada da dođe do odlaganja za priključak.

Mislim da je time dosta toga rečeno kada su u pitanju građani Srbije koji će biti zainteresovani da završe onaj posao, s obzirom da imamo preko 20.000 zahteva. To je ono što predstavlja jedan nov koncept koji sada postoji u EU, kada su u pitanju prozjumeri.

Rekla bih samo, kada su u pitanju sama domaćinstva, procena potrošnje na godišnjem nivo u Srbiji iznosi oko 700 kilovat časova, što je pokazatelj kolika je potrošnja Srbije koja govori o tome koliko smo mi odgovorni sami prema sebi, kada je u pitanju potrošnja električne energije. To je ono što moramo da učimo u budućnosti i da učimo i našu decu kada je u pitanju adekvatna potrošnja i kada je u pitanju opravdano korišćenje električne energije. Stoga vam se zahvaljujemo na ovako prihvaćenom amandmanu. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, s obzirom na sve ove promene, znači i onaj deo kada smo govorili o ukidanju metodologije, potreba je bila da se u stvari definiše član 433. postojećeg Zakona, odnosno da se ukine deo koji se odnosi na deo na metodologiju određivanja cene premije kad je u pitanju visina otkupne cene s obzirom da prelazimo na model "aukcija", a završila bi se Izveštajem Energetske zajednice koja je rekla kada je u pitanju električna energija i sigurnost snabdevanja da u delu električne energije postignut je progres u oblastima razdvajanja 75%, regionalnog tržišta 98%, lokalnog tržišta 83%, regionalnog integrisanja 53% i sigurnosti snabdevanja 98%.

Upravo u prilog onome što je kolega govorio, sigurnost snabdevanja građana Srbije, tako da ne treba da brinu ni o EPS-u da će biti privatizovana, niti da nema mogućnosti da snabde svoje potrošače i građane Srbije u svakom trenutku, a ni to da će biti privatizovana, već da će sa određenom vrstom investicija ući u unapređenje uopšte razvoja energetskog sektora i kroz obnovljive izvore energije i da time ćemo i poštovati visoke standarde zaštite životne sredine, korak po korak, zahvaljujući tome što imamo stabilan budžet.

Imaćemo zaista zavidne rezultate kad je u pitanju sektor i zato imamo čime da se ponosimo kad odlazimo na međunarodne konferencije kada su u pitanju saradnja sa članicama EU, zato što jednostavno smo na vreme razmišljali upravo o tome kako da napravimo stabilan energetski sistem.

Hvala vam, zaista, predstavnicima Ministarstva na saradnji, jer mislim da je ovo samo prvi korak u budućnosti i tek ćemo od sada sarađivati po ovim pitanjima.

Uvaženi predsedavajući, poštovane kolege poslanici, vidimo da danas imamo ovde napisane govore upućene isključio kritikama određenih predstavnika institucija, jer je očito shvaćeno sa strane neistomišljenika da je jako malo činjenica protiv ljudi koji treba da budu ovde izabrani s obzirom da njihove biografije govore same za sebe, a rezultati kroz izveštaje koje smo dobijali ovde u protekloj godini, za protekli njihov rad, ne samo za prošlu godinu, nego za ceo njihov mandat od pet godina, očito pokazuju jako visoke ocene i to ne samo naše nego od strane međunarodnih nezavisnih institucija, pošto oni insistiraju na toj nezavisnosti i upravo pre ocene su u stvari jedna od osnova i baza na osnovu kojih mi danas u stvari donosimo određene odluke i dajemo šansu i priliku ljudima koji će voditi i koji vode današnje institucije da nastave dobro sa svojim radom i da nastave da unapređuju ovaj sistem.

Pre svega, pre nego što se osvrnem na rad institucija koje su, kao što je DRI i Komisija republička za zaštitu ponuđača u postupcima javnih nabavki, rekla bih da smo mi danas upravo na putu završetka jednog ustavnog procesa koji je trajao skoro više od dve godine. Nemojte da zaboravite kako je to počelo, kako je počelo pre svega donošenjem i razgovorima po pitanju amandmana koji treba da se upriliče, odnosno predlože Ustavu koji će izazvati određene promene, pa zatim određenim javnim raspravama u lokalnim samoupravama koje su imali Odbor za ustavna pitanja sa građanima i sa svim relevantnim institucijama, zatim razgovor sa Venecijanskom komisijom po pitanju tih amandmana, zatim donošenje tog akta koji treba u stvari da usvojimo ovde u Skupštini u prošlom sazivu, pa kad je on usvojen kao predlog onda je išao ponovo na ratifikaciju kod Venecijanske komisije, pa je onda raspisan referendum, pa posle referenduma se takođe išlo na ratifikaciju i Predlog zakonskih rešenja koja smo trebali da usvojimo ovde u parlamentu, pa kad smo usvojili zakon došli smo do toga da treba da biramo ljude prema novom predlogu zakona koji će činiti VSS, pa smo imali javnu raspravu tih ljudi u prisustvu međunarodnih faktora ovde koji se u Srbiji nalaze, pa su se neki obraćali u svojim izlaganjima ne poslanicima, nego upravo tim međunarodnim faktorima koji su sedeli kao gosti ovde u Skupštini i na kraju smo došli do ovog rešenja o kojem takođe sada u plenumu raspravljamo.

Prema tome, ta priča da je sad izvršena kompletna politizacija kada su u pitanju izbor VSS ne stoji. Upravo radimo suprotno vršimo depolitizaciju izbora kada je u pitanju pravosuđe i sada na određeni način zaista smo postigli jedan veliki demokratski iskorak koji sada samo pravosuđe među sobom treba da donose određene odluke sa kojim poslanici praktično neće imati direktne veze. To je ono što govorimo da smo završili, taj jedan zaista dug proces, jedan veliki posao u kome smo mi sebi na kraju krajeva oduzeli nadležnosti, ali smo uradili to zajedno sa i Evropom i pokazali da smo spremni za tako velike iskorake u kojima pravosuđe treba da bude efikasnije i mi se nadamo da će biti, jer ćemo apelovati zaista na savest svakog od ponaosob sudija koji će donositi odluke da svoje odluke donose u skladu sa zakonom. Sve ostalo koje vrši pritisak na donošenje odluka pravosuđa da li kroz određene medije koje se pokušava da se ovde prikaže kako oni u stvari brane nezavisno pravosuđe, naši neistomišljenici, pripadnici opozicionih stranaka, ne stoji.

Danas, inače biramo i predstavnike međunarodnih, odnosno institucije koje su međunarodne institucije izvršile kompletnu ocenu. Tako je jedna od tih institucija i Komisija za zaštitu ponuđača u postupcima javnih nabavki koja je imala prilike da bude ocenjena od strane Evropske komisije 2021. godine i koja je upravo pokazala po egzaktnim statističkim podacima da je vreme donošenja odluka u drugom stepenu kada se žalite u postupku javnih nabavki gotovo udvostručeno manje nego što je bilo do 2012. godine.

Nemojte da zaboravite da ova komisija čini devet članova saveta koje je podeljen njihov rad u tri nezavisna veća. Svako veće donosi nepristrasno objektivno svoje odluke, a na osnovu žalbe u određenom postupku i nemojte da zaboravite da smo mi i ova skupštinska većina doneli nov Zakon o javnim nabavkama 2012. godine i zatim krajem 2019. godine u skladu sa svim direktivama EU u skladu prvog ovog izveštaja o kome sada govorimo koje je pokazao koliko je u stvari napredovao rad ove komisije i nemojte da zaboravite da ova komisija je pokazala da može da se nosi zaista sa svim promena koje je proces digitalizacije u Srbiji doneo. Znači, oni su uspostavili novim zakonskim rešenjima nov portal na osnovu kojeg možete krajnje efikasno i na jedan potpuno transparentan način da pratite sve postupke javnih nabavki i da oni koji su akteri u samom postupku javnih nabavki mogu u svakom trenutku kroz taj sistem funkcionisanja portala da dobiju adekvatne informacije i da urade posao na svoj što efikasniji način.

Biografije ljudi koji su birani, četiri člana od devet kojima je istekao mandat je pokazalo da je zakon primorao od devet članova koji su se javili na konkurs da tri budu izabrana koja imaju državi ispit, pored pravnog fakulteta i pet godina iskustva i jedan koji ne mora da ima državni ispit, ali mora da ima sedam godina iskustva u ovoj oblasti.

Na kraju smo zaista izabrali najbolje, jer sva četiri kandidata koja su izabrana su iz redova rada ove komisije, ali ono što se pokazalo, to je da bez obzira na kojoj poziciji radite u toj komisiji, od vas se zahteva stručnost, od vas se zahteva objektivnost u donošenju odluka i tu ne postoji uopšte prostora za bilo kakvu politizaciju.

Ono što smo mi na Odboru za finansije imali prilike da čujemo to je da su kritike bile usmerene i DRI i Komisiji za zaštitu ponuđača upravo iz oblasti javnih nabavki. Tu smo videli da postoji veliko neznanje kada je ovaj proces u pitanju. Zato što ne možete da tražite od njih da budu i sudija i policija i neko ko bi uopšte radio na tome, ko je veštak, da kaže koliko košta određene javna nabavka i da na osnovu toga vršite određeno podizanje krivičnih prijava zato što se to vama ne sviđa ili sviđa, da utičete na tržište sa cenama i da vi sa strane kao narodni poslanik, pritiskate u stvari rad ovakvih institucija za koje kažemo da su pre svega nezavisne, jer treba da budu nezavisne od politike, odnosno od političkih odluka.

Prema tome, mislim da je pogrešno shvatanje uopšte rada ovih institucija i napad na ove institucije takođe predstavlja jedan od pritisaka, jer ljudi koji su od struke oni ne žele da se uopšte bave bilo kakvom politizacijom u svom poslu. Zato ste jedan veliki pucanj u prazno uputili uopšte na odboru i na te ljude koji su konkretno imali prilike da u razgovoru sa članovima odbora odgovaraju na sva pitanja koja nisu bila jasna. Mislim da nakon sat, dva razgovora sa njima ste videli da je vrlo malo prostora uopšte da bilo kakav politički uticaj bude kada su u pitanju ove institucije.

Ono što vas je negde nateralo da se tako ponašate je upravo želja da postignete određenu kampanju koja je bila emitovana na nekim vašim medijima ili vašim portalima ili društvenim mrežama kojima ste hteli u stvari da izazovete jednu pozornost javnosti, kojim želite svoju političku kampanju da ostavite na nekim pozicijama na kojima ste upravo zaradili ove mandate gde sedite sada u parlamentu.

Kada pričamo o DRI, 2. marta smo mi ovde imali raspravu na osnovu izveštaja koji je u prethodnom periodu imao državni revizor i videli ste na tom izveštaju da je u prethodnoj godini bilo 527 revizorskih proizvoda. Na osnovu tih 527 revizorskih izveštaja možete da vidite da je porast izveštavanja svake godine išao procentualno na više, a za prethodnu godinu u odnosu na ovu vidite da je taj rast bio 28,5%.

To govori o tome da je upravo dobra odluka bila tog novog saziva Državne revizorske institucije kada je biran pre pet godina da se razdvoje revizije, da se podele posebno finansijska revizija, posebno revizija poslovanja, posebno konsolidovana, posebno onaj deo koji se odnosi na reviziju svrsishodnosti. Govori da su sve one sednice Odbora za finansije koje su u skladu sa ekonomskim reformama Evropske komisije, koja je u saradnji sa Vladom Srbije dala, gde je Državna revizorska institucija jedna od delova te uopšte reforme javnih finansija, u saradnji sa Odborom za finansije, pokazala da sednice van sedišta, koje su godinama sve više rasle.

Došli smo do toga da smo sada prihvatili tu obavezu da imamo četiri sednice godišnje u različitim lokalnim samoupravama, na potpuno jedan transparentan način, gde je javnost uključena u razgovore i direktne razgovore kada su u pitanju i pitanja u odnosu na njihove izveštaje koje daju. Državni ovlašćeni revizori su pokazali da je ova institucija zaista otvorila vrata njihovog rada prema svim korisnicima javnih sredstava, gde mi kao narodni poslanici imamo prava da pitamo krajnje otvoreno, kada je bilo čiji rad u pitanju i kada je u pitanju trošenje javnih sredstava.

Državni revizor je za ovih pet godina pokazao da ovakav rad u stvari čini velike uštede. Uštede iznose 9,61 milijardu dinara. Od toga je 6,8 milijardi dinara ušteđeno na osnovu revizija iz zdravstvene oblasti RFZO, a 1,9 kada su u pitanju fakulteti. To znači da poštovanjem standarda, koji se u finansijskom poslovanju ovih javnih institucija obavljaju u skladu sa zakonskom regulativom, mogu da se postignu određene uštede i te uštede donose jako velike benefite kada je u pitanju sam budžet Srbije.

Na kraju ocene o njihovom radu donose međunarodne institucije koje su za to kvalifikovane. I ta ocena, čuli smo i od gospodina Arsića i od gospodina Pejovića na Odboru, iznosi 4,5, od pet, i to je najviše, kada su u pitanju zemlje u regionu zapadnog Balkana.

Gotov je strateški plan razvoja za narednih pet godina, kada je u pitanju uopšte razvoj Državne revizorske institucije i, ono što je najvažnije, uveli smo princip inicijative izmene i dopune zakona, a to znači da zajedno sa Državnom revizorskom institucijom možemo da utičemo, kada je u pitanju izvršna vlast, da se određeni zakonski predlozi menjaju, osavremenjavaju, da se postiže veća efikasnost funkcionisanja države i to je za nas veoma bitno.

Znači, ušteda, modernizacija, efikasnost uopšte rada i, na kraju krajeva, donošenje odluka koje će biti objektivno i nezavisno. I to je u stvari jedna od glavnih karakteristika za koju smo smatrali da, s obzirom da su dobro obavljali svoj posao, tim koji donosi dobre rezultate ne treba menjati, samo ga treba poboljšavati.

S obzirom da je u Državnoj revizorskoj instituciji zamenici predsednika istakao mandat i da je otišla u penziju, samim tim dolazimo do toga da smo morali da dopunimo taj tim, unapredimo, upravo da bi poboljšali rad i još za lestvicu više podigli efikasnost rada ove institucije.

Tako da, mislim da je dobro što smo imali prilike i na Odboru i ovde u plenumu da razgovaramo na jedan potpuno otvoren način, i pozicija i opozicija, i sa ljudima koji predstavljaju ovu organizaciju i sa, na kraju krajeva, kandidatima koje su predložili i koji su učestvovali na konkursu, kada je u pitanju Komisija za zaštitu ponuđača u postupcima javnih nabavki. Zato mislimo da su predlozi koji su danas ovde na sednici, gde vršimo svoju izbornu funkciju, pored zakonodavne i kontrolne koju parlament ima, od izuzetnog značaja i zato treba podržati ovaj predlog kandidata koji su ovde danas dati od strane pozicije.

Imaćete prilike kao opozicioni političari da se izjasnite pojedinačno o svakome. Pokažite demokratski kapacitet, glasajte za određene kandidate, jer to može samo dobro da donese Srbiji i budućnosti naše dece. Hvala.