Srpska napredna stranka i kada je govorila, pošto je to vaša kritika najveća, o Đilasovom mostu govorila je da smo mogli da izgradimo dva, tri mosta umesto jednog. Znači, to smo ustanovili da je pretplaćeno.

Kada govorimo o zaduživanju Srbije, zadužujete se na osnovu finansijske moći, a ne na osnovu toga da li želite nešto da radite. Prema tome, BDP 2012. godine iznosio je 33,4 milijarde evra, ukupan BDP danas iznosi 53 milijarde evra. Zadužujte se procentualno u odnosu na tu vrednost, a danas smo zaduženi, ako pričamo o javnom dugu, negde na 53%, jel tako, ministre?

Važno je reći da smo 2012. godine, čitali ste 2008. godinu, bili zaduženi 15 milijardi evra, a danas 29. Upravo smo o tome pričali. Oni koji su vladali su lagali o tome kolika je zaduženost, jer su svoja dugovanja držali na dugovima javnih preduzeća, na dugovima firmi u restrukturiranju, na sankcijama koje su iznosile kroz presude vojnim, ratnim penzionerima i tu su otprilike, minimum, od pet do osam milijardi evra lagali koliki je dug bio. Naše zaduživanje u ovom trenutku nam omogućava da budemo krajnje likvidni, jer je naša sposobnost toliko finansijska da smo uspeli za ovih 10 godina da dođemo sa 33 milijarde evra BDP na 53 milijarde evra. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, kolege poslanici, tačno je da na osnovu mnogih ovih predloga zakona koje smo imali prilike da čujemo postoji jedan potpuno neravnopravan odnos političkih subjekata koji će u sledećoj kampanji uzeti svoje učešće, ali je isto tako tačno da je najveća odgovornost uvek na poziciji i na strankama koje vode državu i koji imaju najveći stepen odgovornosti.

Tačno je da opozicione stranke se nalaze u jednoj lagodnoj poziciji i tačno je da ćemo imati potpunu neravnopravnost kada je u pitanju i medijsko izlaganje političkih subjekata, članovima SNS će se svaki sekund i minut brojati. Oni koje vodi Đilas, Jeremić i ostali jednostavno neće imati taj brojač.

S druge strane, tačno je da ćemo morati svojstvo u istupanju svakog političkog aktera tačno da definišemo, ali nemojte da zaboravite da smo zaista pokazali jedan veliki demokratski kapacitet, jer sve ono što su rezultati pregovora vanparlamentarnih stranaka i onih koji su želeli da budu pod posrednicima evropskih parlamentaraca i onih koji nisu želeli učešće evropskih parlamentaraca u tim razgovorima sa vladajućom koalicijom, jednostavno su doneli određene svoje zaključke i dokumente i ta dokumenta su implementirana, pogotovo kad su u pitanju izmene i dopune Zakona o sprečavanju korupcije i pogotovo kada su u pitanju predlozi ovih zakona kada je izbor i predsednika i poslanika u pitanju i lokalnih skupština.

Jako je važno što je donesen Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, po najmodernijim standardima koji postoje danas u razvijenim državama. Zašto ovo govorim? Prvi zakon je donesen 2011. godine, izmene i dopune 2014. godine i 2019. godine. Sve vreme od 2003. do 2017. godine postoje preporuke i OEBS-a i ODIR-a i Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava, u kojima se govorilo – ne, nije dovoljno urađeno, ne, nisu dovoljno postignuti standardi koji važe u svetu, pa smo mi tako po svim tim njihovim preporukama imali ovde nevladine organizacije i udruženja na izborima koji su dobili poslanike i samo prvi na listi uzima kompletan novac za sve poslanike i raspolagao sa njima kako je hteo. Pa smo 2017. godine imali novca, ako se sećate, na računima nevladine organizacije koji se kandidovao za predsedničkog kandidata, ako se sećate, Vuka Jeremića.

Znači, niko nije kontrolisao na način na koji zaista treba da važi za sve jednako igrače, kad je u pitanju izborna kampanja. Zato mislim da je jako važno što je Zakon o finansiranju političkih aktivnosti nov donesen, 51 član, stroga pravila kako se troši novac, velika transparentnost, velika odgovornost za političke subjekte i kaznena politika, koja nije postojala.

Znači, tačno ćemo morati svaki akter da da okvirni plan trošenja sredstava ako želi pare iz budžeta za predizbornu kampanju, moraće da prijavi Agenciji za sprečavanje korupcije, nakon toga ćemo morati da da konačni izveštaj o svemu tome i dobiće sredstva ukoliko postigne jedan preko 1% u biračkom telu.

Poreska uprava sada upravo prvi put uvodi svoje izveštaje, vanredne izveštaje i plan kontrole trošenja ovih sredstava, što do sada nije bio slučaj i podleže svim zakonskim obavezama koje imaju svi pravni subjekti koji se nalaze, kada je u pitanju uopšte rad poreske uprave.

Ono što je važno, po prvi put imamo raspolaganje imovinom političkih stranaka. Ne može da bude po sistemu poklanjanja, već mora da se iznese određena novčana vrednost, ukoliko želi određena stranka da ono što se nalazi kao imovina te političke stranke, ukoliko želi da otuđi. Ne može da se desi, kao što smo imali slučaj za Đilasom, da jednostavno uzme u određenu garanciju za hipoteku stanove fizičkih lica, pa da tako izlazi na izbore kroz određene kredite, već sada postoji tzv. političko izborno jemstvo koje politička stranka uzima kada izlazi na izbore, da taj nivo sredstava je tačno definisan, drugo, da svi krediti moraju da idu preko poslovnih banaka.

Nema više finansiranja kampanja iz inostranstva preko nevladinih organizacija, pa onda se to koristi u svrhu kampanja za političke subjekte ili politike ili i predsedničke kandidate.

Znači, sve će biti podložno jednostavno sudu građana i sudu svih državnih organa, koji zakoni jednostavno postoje u ovoj državi. I jako je važno reći da svaki politički subjekt će birati način na koji će da funkcioniše u skladu sa zakonom i na kraju krajeva, da i humanitarne usluge, koje su određene organizacije imale, ne mogu da budu više u funkciji političke stranke i da svi javni oglasi koji imaju svoju kampanju moraju da budu potpisani od strane političkih subjekata.

Izvinite, predsedavajuća, što sam možda bila opširna, ali je jako važno reći da je ovo jedini način i mehanizam i obaveza na osnovu kojih ćemo obezbediti podjednak status svima da ovu trku, koja je nepravedna i tačno je ovo što je gospodin Đukanović rekao, mogu da istrče svi politički subjekti.

Mi kao vladajuća stranka se uzdamo u podršku građana Srbije i zbog toga jednostavno i pristajemo na ovaj način da pokažemo svetu da se ne plašimo bilo kakvih standarda koje uvodimo, a koje oni traže od nas. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, danas smo na Odboru razmatrali ovaj Predlog zakona.

Ono što mislim da je bilo od izuzetnog interesovanja za mlade ljude, u stvari, definicija zakona, šta znači od 16 do 29 godina. S obzirom da će proći određeno vreme kada će stupiti na snagu ovaj zakon, od dana stupanja na snagu svako ko od tog trenutka ima navršenih 16 godina, ima pravo na ovu pomoć države i onaj ko ima 29 godina i 364 dana.

Zašto je to tako? Zato što po Zakonu o podršci porodici zakonodavstvo ovako definiše od 16 do 29 godina, a pravo u stvari je mnogo šire i obuhvata milion i 40 do milion i 50 hiljada potencijalnih mladih ljudi koji shodno tome da li će se prijaviti ili ne za ovu pomoć imaju pravo i mogućnost da ovako ciljanu pomoć dobiju od države.

Mislim da je od velikog značaja ova informacija i ovaj predlog zakona, što daje jedan veliki optimizam ne samo ljudima za koje znamo da su ciljne grupe u društvu budžetom definisana i pomoć koja će ići u februaru mesecu, već i najzad mladi dobijaju jedan fokus i status u društvu, gde su prepoznati kao jedna ciljna grupa na kojoj država posvećuje posebnu pažnju.

Ja ću kada budem predstavnik naše poslaničke grupe, kada budem izlagala kao ovlašćeni predstavnik reći koje su to još mere koje je država dala pored ovih 100 evra pomoći za sprečavanje štetnih uticaja Kovida19 i pandemije. To je pokazatelj, u stvari, da država misli o budućnosti Srbije i nama je to od velikog značaja, da ovde u plenumu kažemo ko sve ima pravo na ovakav vid pomoći, a to je, u stvari, potencijalni mlad čovek koji treba da se prijavi od 15. do 30. januara na portal koji je država omogućila.

Nama je kao članovima Odbora za finansije bilo veliko zadovoljstvo da danas razgovaramo o ovome zakonu. Verujte mi da rasprava nije završena u kratkom roku, upravo zbog ovoga da znamo da odgovorimo svim mladim ljudima koji nas pitaju kao članove Odbora i narodne poslanike da li i ko i koliko ima pravo, na koji način da aplicira za ova sredstva.

Stoga vam se zaista zahvaljujemo što ste sa prvim zakonom ovde u novoj godini došli sa ovako optimističnim predlogom. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, da se nadovežem na ovu diskusiju, ipak je važno ko čini Vladu Srbije i koji političari preuzimaju odgovornost za vođenje države.

Svi smo zaboravili i kako je to izgledalo 2012. godine i zaboravili smo da su ljudi radili za 15.000 do 17.000 dinara je bio minimalni lični dohodak. Zaboravili smo kolike su bile prosečne plate tada i koliko su u stvari penzioneri grcali za time i imali jednu vrstu nestabilnosti kada su u pitanju njihova primanja mesečna, koje mi nazivamo penzijama, a u to vreme su bile na nivou socijalne pomoći.

Ono što je važno reći, da tada privreda jednostavno nije funkcionisala. Sada mi imamo privredu koja funkcioniše i na sve izazove koji postoje, mi imamo kao država adekvatan odgovor. Znači, ovaj predlog zakona koji se odnosi na registar mladih koji će moći od 16 do 29 godina, odnosno do 30, to je 29 godina i 364 dana, od dana kada stupa na snagu ovaj zakon, imaće pravo za podršku države u protivrednosti od 100 evra. To je u stvari pravni osnov je u Ustavu, članom 97. tačkama 6. i 7. Ta prava nisu koristili oni koji su do 2012. godine vodili ovu državu. To je ono što ste vi ministre rekli, da mi iz budžeta odobravamo sredstva koja dajemo različitim ciljnim grupama.

Mi smo dobili najveće kritike, ako se sećate od Fisklanog saveta zašto se daje svima sto evra i da ta mera jednostavno ne doprinosi ekonomskom rastu i razvoju, nego su rekli dajte određenim ciljnim grupama kojima je to najpotrebnije. Pa, evo u ovom trenutku smatramo da je došla na red ciljna grupa koja se zove mladi koji do sada jednostavno nisu bili obuhvaćeni bilo kakvim merama i podrškom.

Ono što je najznačajnije, mislim da po prvi put sada imamo ciljnu grupu od 16 do 18 godina, to su maloletna lica koja nisu bila prepoznata do sada kada je u pitanju bilo koji vid pomoći mladima. To je od velikog značaja što mislim da po prvi put država je pokazala, jednostavno preuzela obaveze da brine o određenim ciljnim grupama na adekvatan način.

To je ono što zbog čega mislim da danas mladi, eto, ima ih, ta ciljna grupa je od milion četrdeset do milio i pedeset građana Srbije, su prepoznali da država jednostavno brine o njima. Razlozi zbog čega mi uvodimo danas ovaj zakon i ovu meru, to je ublažavanje ekonomskih posledica pandemije, ali mi danas imamo još neki izazov sa kojim se Srbija na određeni način bori i očito vrlo uspešno, a to su i energetska kriza, to je i rast inflacije. Mi pokazujemo da kroz ove mere na adekvatan način reagujem prontno i što znači da rezultate koje smo postigli u prošloj godini, jednostavno garantuje i rezultate u ovoj godini koje smo usvojili budžetom.

Zašto? Mi na sve ove izazove u prošloj godini, smo odgovorili sa 18 novih fabrika, sa 6 još kamen temeljaca, što je ukupno od kraja 2012. godine, odnosno 2013. godine, preko 250 novih fabrika.

Otvoreno je u prošloj godini preko 11.000 novih radnih mesta kad su u pitanju samo ove fabrike, a da ne kažemo, znači, da ponovimo ove ekonomske rezultate od 7,5% BDP rasta, kada je u pitanju i 3,9 milijardi evra stranih direktnih investicija pa sa onih tri milijarde u vreme pandemijske godine, to je 6,9 milijardi evra, kad posmatramo zadnje dve godine, što pokazuje suštinski da Srbija napreduje velikom brzinom.

Znači, ako smo zemlja druga u rangu kada gledamo sve zemlje Evropske unije i region, mi zaista imamo razloga da budemo zadovoljni i to zadovoljstvo i taj optimizam vi u stvari kao Vlada nama dajete predlog da delimo sa građanima Srbije.

Pored svih onih mera koji će u februaru ići i za penzionere i za određene druge ciljne grupe, mladi sada jednostavno dobijaju poseban fokus kada je u pitanju ova godina.

Mislim da to treba svi da govore da poboljšanje društvenog položaja mladih od 16 do 30 godina, u stvari daje veliki značaj da ekonomija sa svim svojim rezultatima želi u budućnosti da deli i želi da daje, podržava prosperitet Srbije i što je najvažnije da mladi koji žele da odu iz Srbije jednostavno negde promene svoju odluku.

Odgovor na kompletnu politiku prema mladima Vlade Republike Srbije i države Srbije u poslednjih pet godina, a ja ću još navesti koje su to mere bile pokazuje u stvari rezultat da je od oktobra 2020. do oktobra 2021. godine 92.300 ljudi se vratilo u Srbiju.

Od tih 92.300 ljudi sigurno da je 20% u ovom delu, ako ne i više od 16 do 30 godina i to pokazuje u stvari rezultat rada i svih postupaka i zakona i mera koje su donosile vlade Ane Brnabić i Aleksandra Vučića.

Zašto govorimo o tome koji su to rezultati? Treba da se okrenemo tome šta je država uradila kad su u pitanju mladi do sada. Pre svega zakona koje smo usvajali, ja ću vas podsetiti i u ovoj skupštini, vezani su i za postupak digitalizacije i za inovacije i to smo imali gotovo u decembru mesecu određene predloge.

Ono što je gospođa Brnabić rekla da je digitalizacija kao najvažniji katalizator ne samo inovacija, već i konkurentnosti i rasta privrede se u stvari pokazala kao jedan od stubova napretka države i to je bio njen program i 2016. godine, naravno i sada 2020. godine, jednostavno omogućilo da taj jedan investicioni ciklus koji je započeo tada i kroz inovacije i kroz izvoz IT u stvari ide krupnim koracima napred.

Zašto? Mi u prošloj godini smo nadmašili izvoz iz oblasti IT i inovacija i izvoza start ap-ova koji su otvoreni u Srbiji. Izvoz je veći nego izvoz poljoprivrednih proizvoda i to pokazuje u stvari kojim putem Srbija ide. Jednostavno želi da onaj deo investicija realnog sektora koji smo sada imali pretvorimo u rast privrede iz realnog sektora u sektor znanja, da jednostavno što više izvozimo našu pamet, ali u tom konačnom izvozu kad su u pitanju konkretni izvozi kao što su softveri, kao što je sve ono što je rezultat inovacija uglavnom su tu nosioci mladi ljudi i uglavnom su to ljudi koji jednostavno na osnovu svog školovanja i na osnovu svoje mogućnosti preduzetništva su u mogućnosti da naprave gotov proizvod koji će biti zaista adekvatan za tržište razvijenih zemalja.

Država je donela zakone koji se odnose na kompletnu digitalizaciju poslovanja od registracije malih i srednjih preduzeća do toga da imaju određene poreske benefite i ti poreski benefiti su pogotovo za inovacione delatnosti na nivou plata koje se odnose kada je u pitanju plata za inovacione delatnosti ispod 150.000 dinara 36 meseci imaju znači oslobađanje potpuno a kada su u pitanju mladi poljoprivrednici i preduzetnici oni iznose potpuno oslobađanje za neto plate ispod 37.000 dinara.

Podsetiću vas još na određene poreske kredite od 30% za inovacije kad su u pitanju start ap-ovi.

Država je raspisala bila određene konkurse na kojima je omogućila da mladi start ap privrednici mogu da podignu kredit u maksimalnom iznosu do 100 miliona dinara za dve godine, znači po 50 miliona godišnje i olakšano zapošljavanje kao podsticaj u vidu takođe 70% oslobađanja poreza i doprinosa u 2020. godini, u 2021. 65% a u 2022. 60%.

Samim tim, mi smo došli do toga da imamo to brže i lakše zapošljavanje i samozapošljavanje, ali ono što je najvažnije, što je država omogućila bržu nostrifikaciju stranih diploma.

Znači, rezultat toga je upravo podrška mladima kada je u pitanju i onaj deo u odnosu na dualno obrazovanje i o tome smo govorili više godina unazad, ali imamo i taj deo koji se odnosi na omladinsko preduzetništvo, odnosno čak Privredni forum mladih je u godini pandemije držao jednu platformu „Sajam mladih preduzetnika“ onlajn platforma koja je okupila više od 50 mladih preduzetnika koji su na osnovu primera svojih dobrih praksi praktično Srbiju promovisali na ovom putu preduzetništva.

To je ono što je Privredna komora Srbije prepoznala pa je 18. januara prošle godine otvorila posebno jednu sekciju koja se zove - za podršku mladim preduzetnicima, pored toga što je pet godina pre toga podržala i žensko preduzetništvo.

Ono što je važno reći da Privredna komora je uspostavila tu saradnju sa fondovima Mozaik, to je jedna regionalna platforma koja je podržala preko 40 hiljada članova i naši mladi preduzetnici zaista se regionalno povezuju sa svim ostalim preduzetnicima u regionu i naravno, mogu da povlače određene kreditne linije iz tih regionalnih fondova, koje takođe i EU, podržava.

Bitno je da Srbija ima tu krovnu omladinsku organizaciju i ona je radila istraživanje i kaže da u Srbiji 20% od ukupnog broja privrednih subjekata čine mladi i oni su vlasnici i preduzetnici i vlasnici privrednih subjekata, što pokazuje suštinski da će taj procenat ići sve više i više, jer podsetiću vas, u vreme nezaposlenosti od 26%, za vreme dok su ovi stručnjaci vodili Srbiju, kao što su Đilas i njegova ekipa, tada je preko 50% mladih bilo nezposleno.

Danas kada je stopa od 9,5% nezaposlenosti, 20% su nezaposleni mladi. Srbija ovim merama ustvari želi da olakša život svih tih mladih ljudi, mi sada pričamo o mladim ljudima od 16 do 30 godina, koji se školuju, koji pri tome završavaju škole, ili koji su završili škole pa treba da nađu određene svoje poslove i kreću u svoje karijere.

Ima i onih koji su sposobni da su možda do te 30. godine, već započeli svoju karijeru i to uspešno rade, ali treba jednostavno staviti kao društvo fokus na mlade i mislim da ste vi to sa ovim predlogom zakona i Vlada Republike Srbije, zahvaljujući gospodinu Vučiću, koji je na kraju krajeva i politički pokrenuo sve to i unutar naše SNS, hteo je ustvari da kao prvi da primer tome kako treba da se ponašamo, prema mladim ljudima koji treba sutra da nose privredu i ekonomiju i politiku ove Srbije, i kome treba zaista mnogo toga da ostavimo, za budućnost i to je ono što ustvari mi dajemo kao država dobre odgovore na izazove koje Srbiju zahvataju kao i sve države u regionu, pa i u EU.

Znači, ovo je tema nad svim temama, pitanje mladih ne treba da nas politički deli, treba da nas ujedinjuje, isto kao što i tema oko Ustava je trebala da nas ujedini. Mi želimo depolitizaciju kada je u pitanju, su teme mladih, kada je u pitanju depolitizacija teme pravosuđa.

Zbog toga, kada pričamo o Ustavu i ustavnim promenama, na nama je zaista da pozovemo građane Srbije da se u nedelju odazovu pozivu države da menjamo Ustav u delu pravosuđa i da kažemo da želimo da politika treba da izađe iz mnogih tema u društvu, jer želimo u stvari da Srbija napreduje, bez obzira na to kako će i ko će činiti skupštinsku većinu ovde u parlamentu. Očito je važno u Srbiji ko vodi državu i na koji način.

Srpska napredna stranka, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, je pokazala kako je zaista preuzeti odgovornost za vođenje spoljne i unutrašnje politike i koliko je važno krupnim koracima ići napred, u cilju razvoja društva. Taj razvoj društva očito ne može da ide bez ekonomije i određenih mera koje su nekada bile i teške kada smo sprovodili reforme, ali su i dobre kada sada imamo načina i mogućnosti da podržimo budućnost Srbije. Zbog toga mislim da je jako važno da ovaj zakon u danu za glasanje podržimo. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani predstavnici institucija koje su u nadležnosti rada Skupštine, današnja sednica nekako u stvari će biti sednica kojom želimo da zajednički sumiramo ovu godinu, ali i prethodnu godinu na osnovu vašeg rada svako u svoj oblasti. Ono čime se Odbor za finansije bavio to je Izveštaj Agencije za sprečavanje korupcije u onom delu koji se odnosi za trošenje javnih sredstava i u onom delu praćenja svih zakonskih rešenja koja direktno utiču uopšte na trošenje javnih sredstava i budžet.

Na 58. sednici Odbora, koja je održana 10. decembra, u skladu sa članom 39. stav 1. Zakona o sprečavanju korupcije i našeg Poslovnika Narodne skupštine, Agencija je dužna da do 31. marta podnese izveštaj za prethodnu godinu. Ono što je nas jako interesovalo to je ova oblast materijalno-finansijskog poslovanja, pogotovo pošto je u pitanju 2020. godine. To je godina vremena pandemije i to je godina i održavanja izbora, podsetiću vas, kada govorimo o parlamentarnim i lokalnim izborima, koja je naravno sa sobom nosila određene obaveze Agencije za sprečavanje korupcije. Naravno, nosila je i obavezu primene novog zakona koji je počela, u stvari, da se primenjuje, pogotovo u svojim odrednicama koje mislim da predstavljaju jedan novi deo nadležnosti. Pogotovo ta dvostepenost da ste morali da obavite i tu svoju obavezu izbora Veća i pogotovo ovaj deo koji se odnosi na same izbore.

Posledica funkcionisanja ne samo vaše institucije, nego i institucija uopšte svih u vreme pandemije govori o tome da su mnoge aktivnosti bile smanjene i da zbog toga je onaj planirani budžet koji je bio od 312 miliona 878 dinara revidiran na 292 miliona 599 dinara, a u stvari je realizovan u vrednosti od 94,48%. To je, znači, ukupno izvršenje bilo 276 miliona 436 hiljada dinara.

Kada govorimo o programskim aktivnostima, imaju tri najvažnije koje su u stvari u tom delu budžeta i realizovane. To je prevencija korupcije i kontrole koja je nekih 266 miliona, što je 94% ovog plana, odnosno budžeta. Zatim, dotacije civilnom sektoru su milion i 440 hiljada, što je oko 8%. Parlamentarni izbori koji su bili najveća stavka i obaveze, to je 24 miliona 895 hiljada dinara. Predviđena sredstva za parlamentarne izboru su realizovana u iznosu blizu 95%.

Agencija je, inače, u svom poslovanju u 2020. godini morala da se okrene realizaciji tehničkih sposobnosti kada je u pitanju IT oprema. Prvo zbog toga što se obavezala i Akcionom planom prema Poglavlju 23 radi primene i formiranja, stvaranja uslova za nacionalni kriminalistički obaveštajni sistem. To su određene vrste registara, vođenje podataka u skladu, naravno, sa Strategijom razvoja.

Kada je u pitanju i sam IT sektor i digitalizacija celog državnog sistema, pa ni Agencija ne može da bude izuzeta iz toga. Tako da je praktično uradila nabavku nove opreme koja u stvari treba da predstavlja i tehničku bezbednost funkcionisanja po ovim pitanjima.

Ono što treba reći je da finansiranje naravno same Agencije ide i kroz određena naplate kazni koje vrše prekršajni sudovi. Tako u 2020. godini prekršajni sudovi su po Zakonu za sprečavanje korupcije imali određenu vrstu naplata, ali najveći deo se odnosio na političke aktivnosti. Tako da je najviše posla imao naravno sud u Beogradu, zatim nešto malo manje u Valjevu, Užicu, Novom Sadu i Subotici.

Prihodi koji su od tih naknada bili su u iznosu od 2,5 miliona, dva miliona 531 hiljadu, a onaj deo koji se odnosi na deo edukacije kada su u pitanju lobisti treba reći da je 65 polaznika završilo tu obuku i prihod Agenciji je bio direktan od 2925.000 dinara.

Ono što bitno za današnje uslove, mi smo pričali o 2020. godini, ali je na Odboru nas dosta interesovalo šta se dešava sa aktivnostima same Agencije, jer imamo najavu predstojećeg referenduma. Stvoreni su svi uslovi da se sprovede i referendumska kampanja i transparentnost kod samog postupka i procesa da kada govorimo uopšte o zakonima koji su interesantni, mislim i za civilno društvo, jer mi smo i dobili u pisanoj formi određena pitanja od Transparentnosti Srbije koja je jedna od nevladinih organizacija u Nacionalnom konventu koja je zainteresovana za određena zakonska rešenja kada su u pitanju Zakon o finansiranju političkih aktivnosti i to je ono što smo dobili, decidne odgovore da sve preporuke ODIR-a su prihvaćene 100%, da su što se tiče uopšte propisanih prekršajnih mera koje se odnose za prekršaje u samim aktivnostima definisane mnogo detaljnije i onaj deo koji je nama vrlo interesantan, a to je kada su u pitanju grupe građana koji izlaze na izbore. Sada je detaljnije definisan njihov proces rada, pogotovo što smo imali loše primere ovde u Skupštini. Podsetiću vas da su određene grupe građana ušle u Skupštinu kao narodne poslanice, a onda su se ovde ponašali kao potpuni pojedinci i onaj ko je prvi na listi te grupe građana u tom finansijskom smislu je prihodovao na svoj lični račun te grupe građana finansijska sredstva iz budžeta. Država nije imala mehanizme da to na određeni način spreči, osim što je mogla da kontroliše kroz poreske organe i izveštaje.

Tako da je dobro što su mnoge stvari detaljno definisane sada zakonom i ono šgo je bilo za nas najvažnije, to je javna rasprava kada su u pitanju zakoni o finansiranju političkih aktivnosti, određene dopune i javna slušanja. Deo je završen 14. decembra, poslati su Ministarstvu finansija na razmatranje i sada se čeka Ministarstvo finansija da da svoje određeno mišljenje i svoja rešenja.

Kada je u pitanju dopuna Zakona o lobiranju i taj deo registra, to je isto bilo jedno od pitanja civilnog društva i tu je u određenom delu Agencija izašla sa svojim predlozima i onaj deo, rizici koji se odnose na sam deo korupcije kada su u pitanju javne nabavke. Znamo da inače Transparentnost kao nevladina organizacija prati i rad Odbora za finansije i zakone koji su iz te oblasti, otprilike stavlja fokus upravo na javne nabavke.

Smatramo da je i taj deo što se tiče zakonskih rešenja, s obzirom da postoji kancelarija, Komisija za zaštitu ponuđača u postupcima javnih nabavki, odbor, eksterna revizija, interna revizija, mislimo da i Agencija u tom delu ima svoje učešće, da su dosta ti mehanizmi razvijeni. Sada, naravno, uvek za to postoje bolja rešenja, ali mi želimo da vidimo i te rezultate, na kraju krajeva, koja su data u novim rešenjima, i smatramo da je za sada ovo sve jako dobro uređeno.

Mislim da je Agencija u svom radu sada dobila znatno pojačanje kroz drugi stepen, kroz veće, koje donosi određene odluke, potpuno jedan moderan način funkcionisanja što se tiče Agencije, s tim što, reći ću vam da, verovatno sve kolege ovde će se složiti, nekako uvek je najveći fokus na poslanicima. Mi nemamo problem sa tim, ali na kraju krajeva, želimo da i drugi funkcioneri tog tipa, kao što su lokalni funkcioneri, funkcioneri u izvršnoj vlasti, tog nižeg ranga, budu uvek u istom svetlu i rangu kao što su i poslanici, jer na kraju krajeva, što veća transparentnost u društvu kada je u pitanju sprečavanje korupcije, smatramo da donosi napretku društva.

Mislim da se tu slažemo sa Agencijom da jednostavno veće kontrole sa većim obuhvatom svih činilaca u društvu donosi zaista napretku društva. Stoga smo mi usvojili Predlog zaključka kojim smo prihvatili Izveštaj za 2020. godinu Agencije za sprečavanje korupcije, i smatramo da pozivamo narodne poslanike naravno, da takođe prihvate predlog zaključka Odbora. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, da bi građani Srbije znali zbog čega je sala polu prazna, mi jednostavno smo morali kao narodni poslanici da uzmemo učešće na komemoraciji povodom smrti zamenika generalnog sekretara, gospodina Branka Marinkovića. Možda ministri nisu znali.

To nije stvar nepoštovanja što nismo ovde, već jednostavno smo hteli da i porodici lično izjavimo saučešće. U stvari, ono što pokazuje tu podršku, koliko smo u stvari bili vezani za rad mnogih ljudi, pa očito i za Branka Marinkovića, i kao čoveka i kao službenika ove Skupštine bez kojeg jednostavno rad Skupštine, i službe, a i nas narodnih poslanika, je mnogo lakše funkcionisao dok je bio živ.

Naravno, život mora da ide dalje i mi kao predlagači, moja koleginica Katarina Rakić i ja ovde smo između male sale i ove velike, došli ovde na sednicu da nastavimo svoj rad po dnevnom redu. Današnji dnevni red u okviru ove sednice su i tri finansijska izveštaja institucija koje su u nadležnosti rada Narodne skupštine Srbije, to je Komisija za hartije od vrednosti, to je REM i to je Agencija za energetiku.

Mi svake godine razmatramo izveštaje njihove finansijske planove za sledeću godinu, zato što oni nisu u okviru rada svojih planova, u okviru budžeta Republike Srbije u smislu poštovanja odluka koje donosi Ministarstvo finansija za njih, već zbog svojih nadležnosti koje su definisane u okviru rada Narodne skupštine i rada koji je definisan zakonima kojima su osnovani. Znači, mi finansijske izveštaje razmatramo ovde u plenumu.

Kada govorimo i o Komisiji za hartije od vrednosti, mi smo prošle nedelje i razmatrali novi Zakon o tržištu kapitala koji je praktično usklađen sa 11 direktiva EU. Ono što smo imali danas prilike, u stvari razmatrali pre donošenja tog zakona, to je da izmene i dopune plana za ovu godinu su usledile upravo zbog mnogih troškova koji su usledile u toku same godine, a plan na osnovu koga je pravljen za sledeću godinu je pravljen upravo na osnovu novih zakonskih rešenja i novih nadležnosti koje treba komisija da radi.

Kada govorimo o izmenama plana, treba reći da je samo došlo do izmena u određenim stavkama u iznosu od 659 hiljada dinara, to je zbog toga što su mnoge PTT usluge poskupele i zato što su imali odlazak ljudi u penziju i zbog toga što imaju povećane troškove u tom delu. Tako da je ta izmena od 659 hiljada, ali i dalje će Komisija u ovoj godini ostvariti projektovanu dobit od milion i šezdeset hiljada dinara.

Kada govorimo o Finansijskom planu za 2022. godinu, prema novom zakonu kojima treba da se uspostavi naravno i funkcionisanje beogradske berze na jedan potpuno nov način s obzirom da imamo i promenu strukture u smislu saradnje i sa Grčkom i sa Kiprom i sa Severnom Makedonijom. Samim tim prihodu u 2022. godini će biti mnogo veći i samim tim fokus će biti na radu sa domaćim investitorima, motivacijom i stabilnosti kada je u pitanju tržište kapitala. Rashodi su povećani za gotovo 1,60, kao i prihodi, naravno, 1,67%, to je dva miliona dinara.

Zatim, plate nisu povećavane, nisu projektovane za sledeću godinu, ali su javne nabavke ukalkulisane upravo zbog toga što mnoga tehnička rešenja i tehničko opremanje mora da ide u mnogo većem procentu, upravo zbog toga što ulaganja će biti za javne registre u iznosu od 5,2 miliona dinara, i ta ulaganja upravo govore da registri prema novim zakonskim rešenjima tek treba da se uspostave.

To su registar za javna društva, zatim, registar pravnih i fizičkih lica kojima je odobre status kvalifikovanih investitora, zatim, oduzetih dozvola za rad, s obzirom da znate da postoje nadležnosti ove Komisije, kada su u pitanju revizorske kuće, zatim, određeni kvalifikovani ljudi koji se bave tržištem kapitala, brokerske kuće za obavljanje brokerskih portfolija menadžera, kao i da se vodi registar za uređenje investicionih fondova, kao i za deo koji se odnosi na Zakon za preuzimanje akcionarskih društava.

Prema tome, vidite da dosta toga kada je u pitanju sama berza hartija od vrednosti, mi danas pričamo i o budućnosti za trgovinu tokenima kao jedan deo kripto valuta u saradnji sa Ministarstvom finansija. Prošle godine smo imali i usvajanje Zakona o digitalnoj imovini. Znači, pratimo nove trendove, i Komisija kao jedna od institucija koja je aktivno učestvovala u izradi mnogih tih zakona, dobila je i nove nadležnosti, i obavezna je da prati kroz svoje registre poslovanje na tržištu kapitala.

Kada govorimo o REM-u za nas je najinteresantnije da je usvojen plan 1. novembra 2021. godine, i da po tome i po zakonima, koji su doneseni, regulatorna tela za elektronske medije za 2022. godinu ima u svom registru 652 pružaoca medijskih usluga. Njihovo finansiranje ide na osnovu naknade od prihoda koje im je dato.

Ono što je važno reći da sav onaj višak prihoda koji jednostavno nije u funkciji rashoda REM se uplaćuje u budžet Republike Srbije. Ono što smo mi na Odboru čuli, što je od velikog značaja a to je da je budžet od 2012. do danas, uplaćeno od strane ove institucije 1,4 milijarde dinara. Plan koji je napravljen za sledeću godinu napravljen na osnovu indikatora koji je projektovala i NBS i Vlada Republike Srbije kroz Ministarstvo finansija.

Znači, za sledeću godinu rast BDP projektovan na 4,5%. Tri procenta deficita i onaj deo koji se odnosi na prosečnu vrednost inflacije od 3,7%, koji je NBS stavila.

Treba reći da je smanjena naknada za ovu delatnost od 25%, da su veći prihodi, odnosno, rashodi za 7% planirani za sledeću godinu, i da oni iznose ukupno 335.834.560,00 dinara.

Ti troškovi regulacije 80% idu od TV naknada, zatim, od naknada za radio 6% i od kablovskih operatera 14%. To imate u izveštaju na strani 14, lepo prikazano. Koji je to broj pružaoca usluga, kada su u pitanju sami korisnici koji plaćaju ovu naknadu.

Treći plan finansijski za 2022. godinu je Agencija za energetiku. Prema svojim nadležnostima prihode koje ubira su od licenci.

Znači, ona u svojoj nadležnostima ima regulacije cene energenata, zatim licenciranje, sertifikaciju onih koji obavljaju ovu delatnosti, zatim, nadzor nad tržištem energenata, zatim, rešavanje po žalbama, znači u drugom stepenu, i onaj deo koji se odnosi na međunarodnu saradnju, kao aktivni učesnici u radu sa Energetskom zajednicom.

Prihodi i rashodi su u istom obimu od 235.610.000,00 dinara koji idu naravno, od regulatornih naknada je 88%, ovih prihoda, ostalo su licence, kao i refundiranje određenih donacija koje imaju sa međunarodnim organizacijama.

Kada pričamo o rashodima najveći deo se odnosi na zarade, zatim, na usluge koje se odnose na zakup poslovnog prostora, koji smo inače pokušavali da rešimo kao i za REM sa Direkcijom za imovinu, međutim, nije došlo do rešavanja ovih problema koje oni imaju, s obzirom da imaju zakupe iz prošlih godina i plaćaju sa privatnim kompanijama.

Ono što je najvažnije reći, da rashodi su usklađeni takođe sa parametrima koje je dala NBS, kada je u pitanju inflacija, 76% su zarade, a jedan deo koji se odnosi na najveći deo je 8% na zakup, zatim deo koji se odnosi na određene usluge, i deo koji se odnosi na finansiranje projekata iz IPA iz 2018. godine, koji takođe treba da obezbedi digitalizaciju sistema i uvođenje softvera za praćenje dozvola odnosno sertifikata.

Treba reći na kraju, ono što je najvažnije, a to građani najbolje znaju kada je u pitanju Agencija za energetiku, rešavaju pitanja po žalbama, kada su u pitanju priključci i za gas, i za električnu energiju, oni ne mogu da daju prema svojim nadležnostima određena mišljenja, ali mogu da rešavaju probleme kada su u pitanju priključci korisnika, jer oni imaju pravo da se žale kao građani drugom stepenu, a taj drugi stepen je Agencija za energetiku i tu svi građani znaju koji se problemi javljaju, a to je sam problem ozakonjenja, zatim tehničkih kapaciteta, rokovi i deo koji se odnosi na ćutanje administracije.

Znači dobro je da postoje agencije i institucije koje su u nadležnosti rada Skupštine, jer upravo je taj kontakt sa građanima, jako bitan, kao što i mi narodni poslanici rešavamo mnoge probleme građana, da postoje institucije koje imaju direktan kontakt sa građanima, koje u datim okolnostima zaista ne mogu javna preduzeća da reše, na direktan način, onda postoje mogućnosti i taj institut žalbe građana u drugom stepenu, koji jednostavno mogu da pomognu i na kraju krajeva da na jedan transparentan način, ukažu koji su problemi koji se javljaju kod mnogih korisnika, a da na određeni način i mi možemo u budućnosti da reagujemo, kada je donošenje izmena i dopuna zakona, ili novih zakonskih rešenja da bi na kraju krajeva olakšali život građanima.

Prema tome, ove tri institucije danas koje imaju predlog finansijskih planova, Ustava Republike Srbije stvari treba i sledeće godine da pokažu da Srbija ide napred, u mnogim oblastima, kao što je tržište kapitala, kao što su i medijske usluge, kao što je i energetika, i treba na određeni način da prate rast i razvoj Srbije u svim segmentima društva, kada je u pitanju i ekonomija i digitalizacija Srbije, i treba na kraju krajeva da idu u korak sa potrebama građana, upravo zbog budućnosti koja treba da nam donese i prevazilaženjem mnogih problema i izazova koji, vidite da svake godine imamo u različitim oblastima, ali i da napredujemo kao država, bez obzira na sve te izazove.

Zbog toga, u danu za glasanje, smatramo da treba podržati ove predloge. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, mi smo na Odboru razmatrali ove Predloge zakona i sporazuma sa velikim zadovoljstvom zato što kada govorimo o novom Zakonu o tržištu kapitala, onda ću vas podsetiti da smo pre par dana imali prilike ovde da izaberemo nov saziv članova Saveta Komisije za HOV i novog, odnosno starog predsednika i na odborima kada smo imali sednice gde oni izveštavaju o svom radu i naravno o svom finansijskom planu, svesni smo toga da Komisija za HOV koja je bila 2012. godine više nije uopšte ista 2021. godine prvo zato što je dobila mnoge nove nadležnosti.

Drugo, način na koji funkcioniše uopšte u saradnji sa svojim komitentima i korisnicima njihovih usluga, obavlja se na potpuno jedan moderan način na koji je usklađen očito, sa evropskim standardima.

Ovo što je moja koleginica, predsednica Odbora za evropske integracije rekla, oni su se svojim radom bez obzira što je tek danas došao na red novi Zakon o tržištu kapitala, već primenjivali određen evropske direktive i procese i time u stvari, na jedan prirodan način došli do toga da ovakav zakon, koji je inače radila radna grupa u saradnji sa svim privrednim subjektima, sa korisnicima tržišta kapitala, sa NBS Komisija izradila je jedan ovakav predlog naravno u saradnji sa Ministarstvom finansija i kao takav mi ga danas imamo na dnevnom redu.

Da vas podsetim da je prvi Zakon donesen 2011. godine i posle toga pretrpeo mnoge promene i očito je bilo potrebe za time, ali u stvari osnovni cilj je da se obezbedi veće poverenje kod investitora da ulažu na tržištu kapitala kad je u pitanju Republika Srbija, ali samim tim i da se podigne berza na jedan viši nivo, onaj nivo za koji su stalno govorili i predstavnici komisije i uopšte korisnici berze da je tzv. plitka berza, odnosno da ne postoje velike transakcije uz pomoć kojih bi na određeni način se pospešio taj promet tržišta kapitala i uspostavila određena berza kada su u pitanju hartije od vrednosti.

U međuvremenu naravno vi ste predložili nov Zakon o digitalnoj imovini. Naravno, pratite nove trendove i samim tim i Komisija za hartije od vrednosti je dobila nove nadležnosti u tom delu kad pričamo o zakonima o reviziji, zakonima o računovodstvu. Ono što su u stvari ciljevi ovog zakona da se poveća zaštita investitora, da se obezbedi kvalitetniji tržišni materijal, da se smanje troškovi kapitala kada je u pitanju pristup uopšte kapitalu, da se olakšaju i podsticaji za inovacije koji se javljaju na tržištu kapitala. Mi smo i juče imali jedan zakon koji se odnosi na inovacije. Sve više softverskih firmi, kompanija ulaze u taj sektor kada je u pitanju bankarski sistem, kada je u pitanju protok roba i usluga. Na jedan potpuno nov način funkcioniše i to tržište kapitala i hartija od vrednosti.

Kao što vidite, Srbija usaglašava svoje odredbe sa evropskim direktivama i poglavljima za koje mislim ni jedna druga zemlja u regionu ne ide tom brzinom. Kao priznanje tome je i MMF koji je odobrio praktično prvu fazu, odnosno dali svoj zaključak u izveštaju da je Srbija posvećena sprovođenju reformi koje treba da idu još brže i taj put kojim ide pozdravljen je od strane MMF. Srbija pored visokih stopa rasta u ovoj godini sledeće godine zaista je priznato da ono što planiramo da nastavimo sa rastom od 4,5% i smanjenim deficitom od 3% pokazuje se i kroz ove sporazume koje imamo danas na dnevnom redu, pogotovo kada govorimo o kineskoj banci, o kreditu koji iznosi 134 miliona i 300 hiljada evra. To je 85% učešće kineske banke u različitim infrastrukturnim projektima, čuli smo od ministra, onih 15% naravno Srbija učestvuje u različitim projektima, pogotovo za ovaj deo autoputa koji se odnosi na deonicu Iverak-Lajkovac, koja je u stvari veza između dva autoputa. Mislim da je to od velikog značaja što pokazujemo da spajamo i istok i zapad i sever i jug u koridorima. Zbog toga danas kažemo da 10 autoputeva radimo trenutno u Srbiji.

Ono što je za nas bilo važno kao članove Odbora to je da uslovi kredita su povoljni i da ono što je najvažnije da je četiri godine od 15 godina grejs period ovog kredita, da je za ne povučena sredstva čak vrlo mala naplata, odnosno stopa od 0,5%, da je tromesečno plaćanje i da je izdata obavezna polisa od 9,5 miliona evra.

Što se tiče sporazuma koje Banka Saveta Evrope dala, mislim da je od izuzetnog značaja kada govorimo o univerzitetskoj infrastrukturi.

Praktično, poslednjih 50 godina nije urađeno ovako nešto novo, 95 miliona ulažemo u univerzitetsku infrastrukturu, šest podprojekata, 90.600 kvadrata će se izgraditi, rekonstruisati za 13.000 studenata, odnosno za korišćenje preko 100.000 studenata šest institucija koje su od velikog značaja. Ministarstvo prosvete bi trebalo zajedno sa Ministarstvom finansija da opredeli još 60 miliona evra. Ono što je važno da taj kredit naravno ima pet godina grejs period za 20 godina otplate da ide u dve tranše i od ove godine do 2026. godine ćemo ići u realizaciju.

Znači, svi su obuhvaćeni i fakultet, Muzička akademija, zatim, Likovna akademija, kampus tehničkih nauka, mislimo da je obuhvaćeno sve ono što Ministarstvo prosvete i nauke treba da pokaže da je Srbija toliko napredovala da jednostavno pored ove zdravstvene infrastrukture, koju smo najvećim delom uradili za vreme pandemije sada dolazi vreme kada zaista treba da se opredelimo brzom rastu i razvoju i inovacijama Srbije i primeni toj i obuci naših kadrova i ono što mislimo je da niste zaobišli ni kulturu, ni tehničke nauke, čak ni Biološki fakultet, ni Hemijski fakultet, što pokazuje da ste sve oblasti kada je u pitanju obrazovanje obuhvatili ovom garancijom kredita.

Mislim da Srbija zaista ide dobrim putem kada vidite današnji predlog dnevnog reda. Zbog toga Odbor za finansije poziva sve poslanike da glasaju za ove predloge. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarko Atanacković, kolege poslanici, ja sam danas kod Izveštaja Odbora za finansije govorila o tome koliko je u stvari Srbija napredovala donošenjem mnogih zakonskih rešenja koja su išla u prilog tome da Srbija otvara određena poglavlja, pogotovo kad su u pitanju finansijske usluge.

Kada govorimo o tome da Komisija za hartije od vrednosti, inače je u nadležnosti rada Skupštine Srbije, mi smo pre nekoliko dana imali izbor novog saziva, odnosno članove Saveta i predsednika Komisije za hartije od vrednosti.

Mi smo u proteklom radu Skupštine Srbije izabrali Komisiju za hartije od vrednosti, sa starim predsednikom, odnosno koji je obavljao funkciju proteklih pet godina i u tih pet godina imali smo prilike kroz izveštaje da čujemo koliko su napori, u stvari, bili, ne samo Komisije za hartije od vrednosti, već i Ministarstva finansija i, na kraju krajeva, svih učesnika na tržištu kapitala, da dođu do toga da urade jedno novo zakonsko rešenje koje će biti u skladu sa evropskim direktivama, sa poglavljima 6 i 9, koja su jako interesantna kada su u pitanju finansijske usluge i koje će dati jedno potpuno poverenje investitorima koji dolaze ovde da funkcionišu na tržištu kapitala.

Zato je ovakvo rešenje koje danas imamo u stvari jedan plod mukotrpnog rada svih relevantnih subjekata u društvu, da ne kažem o tome da ponovim da je radna grupa u sastavu ne samo komisije i Ministarstva finansija, već i Narodne banke Srbije, svih korisnika na tržištu kapitala, privrede, Privredne komore Srbije, uradila ovakav jedan predlog rešenja i predlog zakona.

Razlozi zbog kojih u stvari mi danas ovde pričamo o ovom zakonu su pre svega da se osigura zaštita svih učesnika na tržištu kapitala, da se obezbedi kvalitetni tržišni materijal, kako oni kažu, jer ono sa čim trgujete treba zaista da ima određenu svoju težinu i vrednost, zatim da se smanje troškovi kada je u pitanju mogućnost pristupa tržištu kapitala i onaj deo koji se odnosi na podsticanje inovacija.

Mi se danas nalazimo u eri tzv. Četvrte industrijske revolucije, u eri digitalizacije i sve ono što danas, recimo, rade savremene berze, treba da rade naravno i Beogradska berza, potpuno u novom ruhu. Zbog toga smatramo da bi to privuklo mnoge investitore koji možda danas neće imati prilike da učestvuju na nekim drugim berzama.

Mi smo usvojili kao država i taj novi Zakon o digitalnoj imovini pre godinu dana, ja ću vas podsetiti, to je ovde u Narodnoj skupštini bio jedan od novih reformskih zakona i zbog toga trgovanje hartijama od vrednosti na berzi neće biti i jedino, već će to biti i tokeni, koji su praktično delovi u protoku i funkcionisanju i trgovini kripto valutama. Tokeni će biti sposobni i funkcionalni za otvaranje novih malih i srednjih preduzeća i biće predmet i osnivački akti koji će moći u stvari kroz osnivačke akte da budu imovina samih preduzeća koja se otvaraju i novi vid investiranja, na kraju krajeva, kao i otvaranje novih radnih mesta.

Mi smo imali prilike od premijerke da čujemo pre nekoliko dana da je praktično izvoz, onaj koji se odnosi na Republiku Srbiju, gotovo, kada govorimo o IT sektoru, prešao jednu i po milijardu evra, što je nadmašilo praktično iznos kada govorimo o poljoprivrednim proizvodima.

Znači, era digitalizacije je već ovde danas i već predstavlja u stvari veliki korak za sutra i to je ono što nas u stvari raduje i pokazatelj toga koliko Srbija stvarno daleko ide u korak sa razvijenim ekonomijama sveta, da ne kažem o tome kad pogledate makro-ekonomske pokazatelje na kraju ove godine, da ćemo mi biti zaista u vrhu kada pričamo o ekonomskom rastu i razvoju godine posle godine pandemije koja je bukvalno ekonomije najrazvijenijih zemalja EU pokosila.

To je ono što mi sada iz jedne ekonomske krize koja je nastupila prošle godine ulazimo gotovo u energetsku krizu i sa čim se Srbija jako dobro nosi. To je pokazala i kada je u pitanju bila pandemija Kovid - 19, to pokazuje i kada je u pitanju energetska kriza.

Danas je Srbija na istorijskom minimumu pokazala da svet u stvari negde zaista funkcioniše na tržištu jedne zaista velike konkurencije u kojoj Srbija negde nalazi svoje mesto i zaista sprovodi politiku očuvanja i državnih i nacionalnih interesa, ali i ekonomske stabilnosti. To je jako važno.

Kad pričamo o Zakonu o tržištu kapitala, mislim da je to najvažnije, da mi investitorima zaista možemo da ponudimo ekonomsku, bezbednosnu stabilnost, a sada pričamo i o energetskoj stabilnosti. Zašto? Zato što danas vam je cena gasa na svetskom tržištu na istorijskom maksimumu. Iznosi 2.120 dolara za hiljadu kubika, što je gotovo duplo više nego pre nedelju i po dana, kada je nemačka nova Vlada saopštila da neće koristiti „Severni tok 2“ za dotok gasa zbog toga što ima određene probleme sa Ruskom Federacijom i "Gaspromom" koji neće da, jednostavno, registruje kompaniju u Nemačkoj, koja je navikla da funkcioniše na određeni način. Zbog toga je Ruska Federacija preusmerila svoje kapacitete na drugi način i zbog toga, zbog takvih političkih odluka, vi imate skok cene energenata na svetskom tržištu. Da ne kažemo da su kapaciteti nuklearnih centrala u Francuskoj zaustavili svoj rad i zbog toga imate i poremećaj cena električne energije.

Znači, ono što je nekada bilo 110 evra za megavat-čas, danas već dostiže cenu od 400 evra za megavat-čas, što pokazuje da građani Nemačke i Francuske će plaćati skuplju struju i pitanje je da li će imati dotok gasa, da li će moći da se greju na onaj način kao što to rade građani Srbije zato što građani Srbije, danas treba da kažemo, plaćaju istu cenu električne energije, istu cenu gasa kao što su plaćali pre nekoliko meseci.

Znači, Republika Srbija je dovoljno ekonomski stabilna da može da pokrije ove ekonomske udare koje, naravno, doživljavaju sve države i u regionu, u EU i u svetu, zbog energetske krize. To je rezultat upravo rada i Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije, koji zaista svakim danom pokušava da se bori sa izazovima na krajnje ekonomski održiv način koji treba da obezbedi građanima zaista stabilnost u smislu energenata, ali i stabilnost ekonomku u smislu planiranja života kada su plate i penzije u pitanju, kada je program Srbija 2025 na tom putu rasta standarda građana, da od toga nikada nećemo odustati.

Predlog zakona o tržištu kapitala govori upravo o tome da su predmet uređivanja finansijski instrumenti, da tim finansijskim instrumentima zakonito dajemo način na koji se funkcioniše na tržištu kapitala, valuta, kao i dematerijalni finansijski instrumenti takođe mogu biti određeni elementi.

Definiše se založno pravo kad su u pitanju finansijski instrumenti. Sada ono što je novo, uvodi se nov princip funkcionisanja poslovanja preko Centralnog registra hartija od vrednosti, da uslovi za javnu ponudu kad su u pitanju hartije od vrednosti uključuju i trgovanje na regulisanom tržištu.

Zatim, deo koji se odnosi na obelodanjivanje, uvodi se taj vid kompletne transparentnosti kada je u pitanju uopšte obaveza izveštavanja izdavaoca kad su javna društva u pitanju.

Organizator tržišta, regulisano tržište to je ono što država mora, a zaista je obezbedila ovim zakonom, da svi oni koji to treba da rade, trgovačke platforme, trgovačke platforme u Republici Srbiji, jednostavno se obuhvataju kompletne inovacije koje su na tržištima kapitala svih razvijenih država i Evrope, s obzirom da smo usvojili i te direktive. Znači, način na koji regulišemo to tržište.

Zatim, uslove za dostavu podataka. To je nešto novo što se uvodi. Znači, pre svega, ta transparentnost. Uvođenjem veće transparentnosti smanjujete praktično deo koji se odnosi na podatke koji su možda do juče bili deo nekih skrivenih finansijera na tržištu kapitala. Tako da je to nešto jako pozitivno, pogotovo kad su u pitanju investiciona društva.

Zakon detaljno uređuje i davanje dozvola i obavljanje delatnosti. Zakon daje visok stepen profesionalizacije, transparentnost na mestu trgovanja, posrednike na tržištu definiše i radi onaj najvažniji deo koji mislimo da do sada nije bio toliko strogo definisan, to je zaštita malih investitora, kroz Fond za zaštitu investitora. Praktično, država ovde zaista štiti podjednako i velike i male.

Znate da su uvek veliki imali uvek više uspeha na berzama kad je u pitanju ovo i onaj deo zloupotreba na tržištu, svi mehanizmi su kroz ovaj zakon dati, da bi se jednostavno zaštitili investitori od bilo koje vrste zloupotrebe.

Na kraju, ovaj zakon u svojim prelaznim i završnim odredbama pokazuje da će se primenjivati, imati punu primenu za godinu dana, ali da je važno da u roku od šest meseci komisija mora da donese svoje podzakonske akte i da jednostavno mora da se uskladi, a da brokersko-liderska društva i ovlašćene banke će svoj posao obavljati po starom zakonu dok ne bude došla primena novog zakona, a da za devet meseci mora da se uskladi kompletno rad svih učesnika na tržištu kapitala.

Znači, ovaj zakon je pokazao, jednostavno, da je Srbija u mnogim segmentima već članica EU, iako mi to formalno nismo. Zbog toga mislim da je opravdana saradnja između kompanija zemalja EU preko 67%, zato što zemlje članice EU i njihove kompanije u stvari žele da sarađuju sa Srbijom, jer im je to već poznat model i princip na kojem one funkcionišu, a s obzirom da je naše tržište postalo sve interesantnije, jer mi sarađujemo i sa istokom i sa zapadom, jednostavno, je u stvari pokazatelj koliko je Srbija zaista napredovala u svakom segmentu.

Kad vi vidite ove sporazume koje mi danas ratifikujemo i kad vidite šta smo sve uradili uz pomoć saradnje sa kineskim partnerima i kada vidite koliko toga je i u kojim sve oblastima, kada je u pitanju infrastruktura, urađeno i koliko sad u stvari povezujemo koridore E763 sa E70, sa određenim deonicama puta, Iverak – Lajkovac od 18,3 kilometra, i kada danas kažemo da mi imamo 10 auto-puteva koje radimo, u stvari pokazujemo kojom brzinom mi idemo u svom rastu i razvoju. To investitori prepoznaju i zbog toga najviše i dolaze.

Ali, nismo se mi okrenuli samo infrastrukturi. Mi u stvari tom infrastrukturom stvaramo dobre osnove i ekonomske osnove da mi ono što možemo da razvijamo, to su ta tzv. neprofitne segmente u društvu, to je kultura, to je zdravstvo, to je obrazovanje, mi ulažemo u infrastrukturu. U zdravstvenu infrastrukturu smo ulagali prošle godine i ulagaćemo i ove, ali ovim sporazumom sa Bankom Saveta Evrope u iznosu od 95 miliona evra koje je Banka Saveta Evrope odobrila i 60 miliona koje će država Srbija kroz Ministarstvo prosvete uložiti, 155,5 miliona evra, mi ćemo šest velikih institucija koje su deo Univerziteta u Beogradu, potpuno rekonstruisati, obezbediti za novih 13.000 studenata kapacitete, a inače, unaprediti rad za 100.000 studenata Beogradskog univerziteta, koji će po prvi put posle 50 godina imati potpuno nove smeštajne kapacitete, a i naravno, fakultete u kojima će raditi po jednom novom modelu funkcionisanja, kakvi su viđeni u razvijenim zemljama EU, gde studiraju i naša deca iz Srbije i mi sada pokazujemo kao država da možemo da se nosimo sa najrazvijenijim univerzitetima i fakultetima u državama u kojima su do juče naša deca studirala.

Veliki je značaj toga da se mnoga deca koja su studirala na tim fakultetima vraćaju u Srbiju i da pokazuju želju da rade u svojoj zemlji i sa završenim tim fakultetima, ali i sa time da nastave obrazovanje ovde u Srbiji, zato što kompanije koje su došle ovde da rade, zajedno sa univerzitetima ovde u Srbiji, i beogradski i novosadski i niški i kragujevački, jednostavno, imaju otvorena nova radna mesta za završene studente.

Tehničke nauke su pokazale da su nosilac tog razvoja. Naravno, društveno-humanističke nauke se nose sa tim tehničkim razvojem i oni inoviraju svoj način funkcionisanja. Tih 90.600 kvadrata, koji će biti rekonstruisani kroz učešće ovog kredita Saveta Evrope, u stvari, pokazuje jedno poverenje ove institucije, međunarodne, da zaista ta sredstva koja ćemo uložiti u ovo, će dati višestruke benefite razvoja Srbije.

Mislim da je to pokazatelj da Srbija ide dobrim putem. To smo dobili i kao priznanje na osnovu zadnjeg izveštaja MMF-a. To je ono čime Srbija treba da se ponosi.

Ulazimo možda u nove izazove kada je u pitanju ekonomija, kada je u pitanju energetika, ali očito rezultati pokazuju da možemo da se nosimo sa svakim vidom izazova. Mislim da je to od velikog značaja, da je to pokazatelj da politika Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije je zaista dobitna kombinacija, da građani Srbije ne treba da brinu kada dolaze velike krize, jer ono sve što delimo sa građanima Srbije, i dobro i zlo, opet na kraju mislim da pobeđuje u smislu toga da idemo napred i da u svakom danu zaista mislimo o budućnosti naše dece.

Zato ćemo u danu za glasanje podržati ove predloge. Hvala.

Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, poštovani gospodine Pantiću, kolege poslanici, mi na današnjoj sednici imamo tačku dnevnog reda, a to je – Predlog za izbor člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije.

Sednica Odbora za finansije, budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava je 25. novembra 2021. godine, donela Odluku na osnovu predloga poslaničkih grupa da se za člana Saveta guvernera izabere gospodin Stojan Stamenković koji, inače i vrši ovu funkciju u prethodnom sazivu.

Ono što želimo da kažemo uopšte, i mislim da će svi članovi u svojoj diskusiji danas apostrofirati, to je da nam je izuzetno zadovoljstvo što takvog čoveka prvo Srbija ima, drugo što Narodna banka Srbije zaista drži jedan kontinuitet rada kada je u pitanju izbor članova Saveta guvernera, upravo zbog toga što u najtežim trenucima kada je Srbija trebala da donosi vrlo važne odluke u saradnji i sa Vladom Srbije i sa predsednikom države ispred Narodne banke Srbije su, zaista bili ljudi od najvećeg integriteta i najvećeg iskustva koji ima.

Gospodin Stojan Stamenković je izuzetno iskusan ekonomista, koji gotovo od sedamdesetih godina prati, uopšte temu kada je u pitanju ne samo oblast Narodne banke Srbije, već uopšte makroekonomska analiza i makroekonomske projekcije kada su u pitanju finansije, ne samo Srbije, nego u onom vremenu i stare Jugoslavije.

Izuzetna nam je čast bila da razgovaramo sa takvim čovekom zato što smo mnogo toga imali da naučimo, jer očito je Srbija bila u istorijskim trenucima više puta u prilici da donosi vrlo važne odluke koje su u stvari odluke za budućnost naše dece.

Kada govorimo o tome koliko je važno da postoje ljudi od integriteta koji će donositi takve odluke i savetovati, na kraju krajeva, najviše institucije u ovoj državi po ovoj temi, onda treba reći da ono što smo imali prilike od njega da čujemo, a to je da po prvi put sada MMF više ne zove gospodina Stamenkovića da isključivo on učestvuje i prisustvuje pregovorima Srbija sa MMF, je u stvari pokazatelj, to je i on naveo, da Srbija ide dobrim smerom, da po prvi put sada imamo ovakvog guvernera koji zaista je u uskoj saradnji i sa Vladom Srbije i sa predsednikom države, da sve odluke koje se donose donose se na osnovu konsenzusa svih političkih faktora u ovoj državi, ali i konsenzusa sa međunarodnim institucijama, jer smo uspostavili taj odnos poverenja između međunarodnih institucija kad su u pitanju finansije i institucija Republike Srbije.

To je za nas, u stvari bio pokazatelj da problemi o kojima pričamo i danas i koje smo negde predosetili da će se desiti u ovo vreme kada smo razgovarali 25. novembra smo dobili odgovore od gospodina Stamenkovića na Odboru.

Reći ću vam pre nego što kažem o svemu smo sve govorili, a kad je u pitanju inflacija, kad je u pitanju makroekonomski pokazatelj u budućnosti i u vreme ove krize, i šta je pandemija donela, a šta donosi energetska kriza, pre toga smo imali prilike da čujemo gospodina Stamenkovića da tim kojim on učestvuje, a to je Savet guvernera, koji zajedno sa guvernerom Narodne banke donosi određene odluke je efikasan, kvalitetan, stručan i da ono što je viđenje ovog člana saveta, to je da ne sumnja da u vremenima koja dolaze, koja su krizna da će se donositi uvek najodgovornije i najbolje odluke.

To je ono što je za nas najvažnije, da Srbija ne može da bude gubitnik, da se stvorila takva osnova koja pokazuje da sve odluke koje donosimo, donosimo konsenzusom i da sve odluke koje donosimo su u interesu građana Srbije i u interesu države Republike Srbije i da su interesu naše budućnosti.

Ono što želim da vam kažem jeste da od 2012. godine gospodin Stamenković učestvuje u donošenju različitih akata koje govore, uopšte, rade analize, istraživanje i scenarije mogućih kriza, ali ono što je važno je da u svojim radovima u kojima je od 70-ih godina po danas učestvovao jedan od najznačajnijih, to je da je u grupi ekonomista koje je radio zajedno sa USAID-om, FREN-om i MAT-om, govorio da postoji postkrizni model ekonomskog rasta i razvoja Srbije od 2011. do 2020. godine.

Znači, aktivno je učestvovao kao član Saveta guvernera upravo u podizanju ekonomije Srbije od onoga trenutka kada je Srbija pala na najniže grane, kada je 2012. godine Aleksandar Vučić i SNS sa svojim koalicionim partnerima preuzela odgovornost za spašavanje ekonomske situacije Srbije u koju je ona zapala neodgovornim politikama svih onih ranijih vlada i predsednika koji su na određeni način zadužili ovu državu na krajnje neodgovoran način i gde je trebalo napraviti jedan dugoročan plan izlaska iz ovakve krize.

Ono što danas pričamo i prošle godine, kada je došla nova kriza i nov zamajac koji je pokazao da ni razvijene ekonomske države, kao što su članice EU se jedva nose sa problemima, Srbija je ostala na nogama i zadržala sve one rezultate koje je imala. To pokazuju i visoke stope rasta sa kojima će Srbija izaći ovu 2021. godinu sa godinom postpandemije Kovid 19, ali pokazuje i sa svojim odlukama koje donosi sada kada imamo na pragu energetsku krizu.

Mi smo imali prilike da vidimo rezultate NBS na kraju novembra meseca koja je pokazala da je Srbija izašla sa, zahvaljujući NBS, 16,45 milijardi evra većim deviznim rezervama, što pokazuje da je, kada govorimo o povećanju u odnosu na devizne rezerve koje su postojale na kraju 2020. godine, to bilo 13,5 milijardi evra na osnovu izveštaja koji je NBS podnela Odboru za finansije letos. Rezerve zlata se nalaze na nivo 37 tona. To smo juče imali prilike da čujemo na otvorenoj sednici Vlade Republike Srbije, gde je prisustvovao i predsednik Aleksandar Vučić i gospođa guvernerka Jorgovanka Tabaković.

Ono što smo imali prilike juče da čujemo, kao što vidite kada dolaze velike krize, a u pitanju je energetika, znači energetika i finansije jedne zemlje su usko povezane. Kada vi imate određenu vrstu krize, vi morate promptno da reagujete, morate da obezbedite balans kada je u pitanju i sama mreža, elektromreža Srbije, da obezbedite balans kada su u pitanju i aktivnosti samoj Elektroprivredi da biste obezbedili svim građanima električnu energiju i vi onda morate da reagujete na tržištu kapitala, morati i kao NBS da pripremite novac za kupovinu električne energije onoliko koliko nedostaje za balansiranje.

Mi smo juče imali prilike da čujemo gospođu Tabaković da je spremno 750 miliona evra za kupovinu električne energije da bi se obezbedilo to balansiranje i da bi svi potrošači u što kraćem roku usred ovog snega koji je pao u nedelju, dobili električnu energiju i da bi se uspostavila normalna proizvodnja električne energije.

To je ono što je i zadatak države, da brine o svojim građanima, da kada god dolazi do određenih problema i izazova, a sada je to energetika, imamo i povećanje stope inflacije, da država reaguje.

Mi smo čuli na Odboru za finansije gospođu Tabaković da je rekla, mi smo bili zabrinuti što se tiče same inflacije i to pitanje smo i postavili gospodinu Stamenkoviću. Ono što država mora u određenim trenucima, to je da biste smanjili inflaciji ili zaustavili progresiju, morate da donesete određene mere, moraju robne rezerve da reaguju, mora određeno tržište hartija od vrednosti da reaguju da bi se zaustavili toliki problemi kada su u pitanju ti izazovi i, ono što je najvažnije, pokazatelj svega toga je kraj godine. Mi ćemo na kraju godine imati tačno sliku o tome koliko smo bili na kom nivou rasta što se tiče privrednih aktivnosti, kolika je bila inflacija prosečna kada govorimo za celu 2021. godinu, ali ono što je ohrabrujuće, mislim da su to rezultati, juče smo čili i gospodina Sinišu Malog, da mi ne treba da brinemo zato što Srbija ima finansije, da ćemo imati na računima kada je u pitanju Republika Srbija dovoljno novca da se finansiraju i plate i penzije i sve ono što je plan za 2022. godinu budžetom, da ne moramo da brinemo i kada su u pitanju tržišta hartija od vrednosti, da država ne mora u januari i februaru mesecu da reaguje i to je ono što je u stvari pokazatelj da je i Narodna banka i Vlada Srbije i predsednik države kada je u pitanju donošenje političkih odluka uvek zaista pravovremeno reagovala i ciljano da zaštiti sve one ciljne grupe koje u državi mogu da izazovu određene poremećaje kada su u pitanju finansije i finansijska sposobnost i otpornost domaće ekonomije, jer Srbija se pokazala i prošle i ove godine da zaista može da reaguje onako kako treba i to je ono što za nas predstavlja očuvanje kredibiliteta i Narodne banke Srbije.

Važno je da i međunarodna organizacija, kao što je Blumberg, jednostavno, govori o tome da je Narodna banka sa svojim projekcijama, kada je u pitanju bila 2021. godina, zaista pokazala krajnji stepen visoke odgovornosti i da, na kraju krajeva, i kreditni rejtinzi nikako ne padaju, nego samo idu gore. Znači, uvek su tu negde u nivou pred B B plus, koja govori o predinvesticionom tom najvišem rejtingu A i to je ono što za nas predstavlja veliki značaj.

Cena gasa, kao što ste videli, je zahvaljujući tome Srbija dobila što je održala dobre političke bilateralne odnose sa Ruskom Federacijom i to je zaista odnos između dva predsednika, Aleksandra Vučića i gospodina Vladimira Putina, pokazao da kada je teško treba pomoći i treba pokazati krajnju odgovornost.

Očito je ova zima kritična za sve i pokazaće se… I juče ste imali prilike da čujete da najrazvijenije države Evrope, kao što je Nemačka, sa promenom svoje politike prema određenim strateškim projektima, kao što je „Severni tok 2“, će mnogo koštati zato što to ne puštanje gasa kroz „Severni tok 2“ gotovo Nemačku će koštati promptno mesečno oko 60 milijardi evra i to je pokazatelj kada vi donosite određene političke odluke koje mogu da ne uzmu u obzir sve analize koje ovako stručni ljudi rade kao što je gospodin Stamenković i jednostavno mogu da vas odvedu zaista na loš put zato što da smo mi zaista prešli kompletno na ono što Evropa traži, a to su obnovljivi izvori energije, mi danas ne bi uopšte govorili o električnoj energiji, ne bi govorili o proizvodnji električne energije iz elektrana i imali bi zaista još veće probleme koji bi se ogledali u takvom procentu, a ne samo u 0,38% ljudi koji nisu imali ova dva dana električnu energiju, nego bi se ogledali u mnogo većem procentu.

Prema tome, kada donosite određene odluke kao država i kada donose odluke neki politički faktori koji bi želeli da uđu ovde u Skupštinu, kreirajući neko javno mnjenje o tome kako ne postoji briga države za ekonomsku aktivnost države, za standarde zaštite životne sredine i onda pokazuju potpunu neodgovornost kada izlaze na proteste i pokušavaju da zaustave Srbiju na putu svog napretka, a to se pokazalo i sada, da jednostavno kada izlazite i manipulišete građanima kada su u pitanju određene odluke, države u tom delu izlazite kao neki kvazi ekolozi i dajete jednostavno sebi za pravo da plašite narod određenim izmišljotinama, onda dobijete kao odgovor na to da prvo Evropska unija otvori klaster 4, u kojima vam da priznanje za sve ono što ste uradili kao država u proteklih godina, pogotovo kada su u pitanju i saobraćajna infrastruktura i saobraćajna politika i balkanske trans energetske mreže i kada je u pitanju sama energetika i kada je u pitanju zaštita životne sredine i vi vidite onda da u stvari mi kao Srbija zaista idemo jednim putem kojim bi rado išle druge države u regionu.

Verujte mi da mnoge naše kolege i poslanici i građani iz država regiona kažu - blago vama što imate Vučića, koji zaista ima hrabrosti da donosi jako odgovorne odluke, koji trpi velike pritiske zbog tih odluka, ali to zaista kao građani osećamo, zato što u ovom trenutku mi nemamo "lok daun" kao mnoge države u našem komšiluku, koje su čak članice EU, mi nemamo problem sa električnom energijom, osim 0,38% građana koji ovih dva-tri dana do ponedeljka očekujemo potpunu regulaciju kada su u pitanju potrošači električne energije, koji nemaju problem sa cenom gasa koji moraju da plaćaju na svetskom tržištu, koja je od prekjuče skočila upravo zbog odluke Zelenih u Nemačkoj da ne pusti severni tok, pa cena na svetskom tržištu nije kao naša, 270 dolara na hiljadu kubika gasa već iznosi hiljadu pedeset, a čak skače do hiljadu i 600-700.

Prema tome, vi vidite, u stvari, u kojem se mi okruženju nalazimo. I kad imate takvo okruženje, vama su onda potrebni jako iskusni ljudi koji treba da rade na ovim analizama, da jednostavno pronađu sve moguće scenarije po kojima će jedna država da se ponaša.

Nama je veliko zadovoljstvo bilo da razgovaramo sa čovekom koji je bio i u vladama Milke Planinc i u vladama Ante Markovića i u vladama gospodina Avramovića, pa, na kraju krajeva, i član Saveta guvernera od dolaska gospođe Jorgovanke Tabaković, da učestvuje u ovako važnim odlukama koje treba država da donese.

Rezultat koji se pokazao što se tiče deviznih rezervi i što se tiče zaustavljanja inflacije koja je počela da raste, a inače je ona na nivou, kada pogledate druge države EU, bila znatno, znatno manja, projektovana na 3,7% u proseku za ovu godinu, ona je obuhvaćena i za sledeću godinu i budžetom za 2022. godinu. Znači, u ovom trenutku je tačno da je rast inflacije veći, ali tačno je i da mere koje Vlada sprovodi i Narodna banka Srbije za sledeću godinu, znači, početak, očekujemo da će padati.

Prema tome, smatramo da je gospodin Stojan Stamenković, predlog za člana Saveta guvernera, dobar predlog, smatramo, dokle god Srbija ima ovakvog stručnjaka u svom timu, koji treba da donosi odgovorne odluke države i od strane NBS, smatramo da treba da podržimo ovakav predlog i da glasamo za njega. Tako da predlažemo da u danu za glasanje svi poslanici podrže ovaj predlog. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarko, kolege poslanici, mi smo na sednici Odbora razmatrali Predlog zakona o zaduživanju Republike Srbije kod banke „Intesa“ za jedan veliki projekat koji mislim da već dugi niz godina govorimo o tome. To je Projekat Ruma - Šabac - Loznica, koji je inače od 9. avgusta 2018. godine, kada je Vlada napravila Radnu grupu, definisala, u stvari, strateške ciljeve razvoja Srbije kada je u pitanju infrastruktura.

I, ono što gospodin Vučić kaže, da snovi stvaraju budućnost, očito se vidi sada da je budućnost u svakom trenutku rada, jer je projekat o kojem danas govorimo i za koju, u stvari, i danas Skupština ratifikuje i potvrđuje zaduživanje je projekat koji se sastoji iz tri faze. Ukupan projekat vredan je 476 miliona evra.

Prva faza je, u stvari, tzv. petlja kod Rume, odnosno deonice Ruma – Šabac, koji treba u stvari da predstavlja deo Autoputa E-70 na ukupnoj dužini 21,14 kilometara, gde će brzina vozila biti na toj deonici 130 kilometara na sat. U drugoj fazi će biti deo preko Save, koji će iznositi 1.321 metar. Treća faza se odnosi na deo Šabac – Loznica, koji predstavlja brzu saobraćajnicu u dužini od 54,48 kilometara, gde će vozila moći da se kreću 100 kilometara na sat.

Kao što vidite, tako važni putevi treba da povežu Srbiju, i istočnu i zapadnu, i severnu i južnu i da u je stvari to čvorište koje je jako važno pogotovo za sever Srbije. Na određeni način omogućiće brži protok roba i usluga, naravno, samim tim i veće učešće BDP-a kada je u pitanju sama infrastruktura i kada su u pitanju visoke stope rasta naše privrede.

To je u stvari pokazatelj da ono što je započeto još 2018. godine sa Ministarstvom građevine, koje je zajedno sa „Koridorima Srbije“ i „Azbest firme“, koja je izvođač tih radova, danas mi imamo deo koji se odnosi na 2021. godinu, zaduživanje koje je definisano budžetom za ovu godinu i iznosi od 14,9 milijardi dinara.

Taj deo kredita o kome danas govorimo treba zaista da završi sve ove faze koje se odnose na realizaciju ovog projekta, ali onaj deo finansijski koji nas je zanimao na Odboru za finansije pokazuje da je kredit planiran za otplatu narednih 10 godina, da dve godine ima grejs period.

Do sada je povučeno, što se tiče kredita, preko osam milijardi dinara, a sada se zadužujemo za 14,9, da je rok raspoloživosti zajma do 4. januara 2024. godine, a isplata znači do 1. avgusta 2031. godine.

Ono što je važno reći da su rate, kada je podeljen kredit u 16 jednakih rata, i da realizacija ovog projekta, s obzirom na tako veliku ročnost i na infrastrukturni projekat, naknada za povučene sredstva je 0,3% na godišnjem nivou.

Kada se govori o kamati, tromesečni je Belibor i fiksna je znači maraža od 2%, a kredit je u dinarima, što je od velikog značaja, pogotovo u ovom trenutku kada imate mnoge izazove na finansijskim tržištima, kada imate određenu inflaciju i mislim da je jako važno što su mnogi krediti kada su i potpisivani za zaduživanje Srbije se uzimalo u obzir da treba da se zaštiti od bilo kakvih inflatornih udara i mislim da je u danu za glasanje vrlo važno da svi zaista podržimo ovakav predlog zakona.

Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarko, kolege poslanici, mi smo juče na sednici Odbora usvojili Predlog zakona koji govori da Srbija daje garancije za deo koji se odnosi za zaduživanje „Srbijagasa“, da bi se uvela gasifikacija vezana za Zlatiborski okrug. Primećeno je da Zlatiborski okrug sve više ekonomski napreduje, da je primećen suficit u njihovom funkcionisanju kada su u pitanju privredne aktivnosti i ono što je pokazatelj da bi se postigla veća konkurentnost privrede, da je potrebno da pored onih okruga koje smo ranije usvajali u smislu gasifikacije, jednostavno da i Zlatiborski okrug dobije gasnu mrežu.

Zašto je ovo važno? Podsetiću vas da još krajem maja je Vlada usvojila zaduživanje, a početkom juna Narodna skupština potvrdila gasifikaciju, odnosno zaduživanje „Srbijagasa“ kada je u pitanju transportna mreža za Kolubarski okrug, Borski, Jablanički i Pčinjski. Sada dobijamo i deo Srbije koji se odnosi za gasifikaciju Zlatiborski okrug. Srbija postaje zemlja koja koristi isključivo visoke ekološke standarde u korišćenju svojih energenata. Gas je jedan od najčistijih energenata u Srbiji.

Ono što danas moram da kažem, a mislim da je negde propušteno, da je sinoć Evropska komisija poslala informaciju da će u ponedeljak Srbija posle dve godine zastoja otvoriti Klaster 4, a to je upravo klaster koji obuhvata i energetsku politiku i transportnu politiku i politiku zaštite životne sredine, kao i klimatskih promena.

Prema tome, to je priznanje za ono što je Srbija uradila u domenu ekologije kako bi ovi ljudi koji sebe stavljaju ispred ljudi koji su zabrinuti za životnu sredinu, pa politički žele da kapitalizuju svaku vrstu neslaganja, odnosno nemira kod građana Srbije, treba da kažemo građanima da ono što je Srbija uradila, a što će tek uraditi u ovoj oblasti, u stvari pokazuje koliko smo mi napredovali.

Ovo je priznanje rezultata za ono što smo do sada radili. Srbija je u ovoj godini iz budžeta izdvojila za projekte zaštite životne sredine u tri ministarstva 24 milijarde dinara. Za sledeću godinu planirala 36 milijardi dinara. Prema tome, to su ogromna sredstava koja upravo govore da Srbija napreduje u polju zelene agende i da jednostavno ima i podršku najstrožijih institucija iz ove oblasti, a to je sigurno Evropska komisija. Mislim da je jedan od sporazuma za koji mi danas u stvari treba da saglasnost da bi se „Srbijagas“ zadužio u stvari u interesu građana jer će oni sutra imati mogućnost da pod najpovoljnijim uslovima priključe gas. Zbog toga pozivam poslanike da podrže ovaj zakon. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovana ministarka, kolege poslanici, danas imamo tri predloga zakonskih rešenja koji očito pokazuju da Srbija se menja i da te promene idu velikim i krupnim koracima koje, jednostavno, mnogi politički akteri na ovoj sceni, koji žele možda da budu deo budućnosti, ne shvataju i to je ono što, u stvari, smo mi dužni kao narodni poslanici građanima da u svakom trenutku damo potpunu informaciju o tome koliko zaista Srbija napreduje, pogotovo kad su u pitanju i evropske integracije i kada je u pitanju Zakon o patentima i kada su u pitanju međunarodni sporazumi sa mngoim državama, pa tako sada imamo i sa Mongolijom, ali i kada je u pitanju gasifikacija Srbije.

Kad pričamo o zakonu o patentima, treba reći da je institut sertifikata o dodatnoj zaštiti proizvoda, u stvari, rešenje koje sada uvodimo po principu kako je to uradila Nemačka, Austrija, Češka i to je ono što u stvari pokazuje da mi zaista se usklađujemo sa razvijenim zemljama Evropske unije kada je u pitanju i naša privreda i sve naše aktivnosti.

Kada govorimo o Sporazumu koji je potpisan 23. septembra između Vlade Republike Srbije i Vlade Mongolije, onda treba reći da je to u stvari osnova kojom treba da se formiraju dve komisije koje će pratiti trgovinsku i ekonomsku saradnju ove dve države. Znači i ovo pokazuje koliko te privredne aktivnosti treba da se prate i koje su sigurno te koje će u sledećim godinama rasti.

Mi danas imamo izjavu ministra finansija, a to je da će Srbija očito završiti sa najvećim stepenom rasta ovu godinu kada je u pitanju region, a čak negde ćemo se nositi sa najrazvijenijim državama Evropske unije u toj borbi za prvo mesto i ono što je bitno reći da danas, kada govorimo o izdavanju garancija za „Srbijagas“, za gasifikaciju Zlatiborskog okruga, treba reći da to moramo da posmatramo u svetlu otvaranja Klastera 4 u ponedeljak, znači, savet evropskih komisija, odnosno Evropske unije je obavestio srpsku Vladu i nadležna ministarstva da delovi koji se odnose i na „Zelenu agendu“ i na održivu povezanost, tj. oblasti kojima se Srbija do sada bavila u proteklih godinu dana kada je u pitanju rad Vlade i nadležnih ministarstava, to je i oblast zaštite životne sredine i oblast klimatskih promen,a ali i oblast energetske politike, transevropskih mreža i saobraćajna politika su, znači, oblasti koje su jednostavno priznanje od strane Evropske unije da smo mi zaista na putu razvoja rame uz rame sa onim državama koje imaju razvijene ekonomije.

Sada, kada govorimo uopšte o današnjem zaduživanju, odnosno garancijama koje Skupština treba da potvrdi, koje je Vlada potpisala, govorimo o garancijama banaka kao što su banke „Rajfajzen“ i mislim da je u pitanju „Inteza“ i mislim da su to banke sa kojima u stvari „Srbijagas“ i radi, jer mislim da su i ranije garancije koje su davane krajem maja takođe bile od strane ovih banaka, jer su se pokazale kao najefikasnije u saradnji sa „Srbijagasom“ i očito daju najbolje uslove da bi se završili ovako važni projekti.

Uslovi pod kojima se podižu ovi krediti, odnosno daju garancije, upravo pokazuju u kojim će rokovima Srbija izvršiti gasifikaciju.

Kada je u pitanju ta devizna klauzula, govori se o roku od osam godina, s tim što imate dve godine grejs perioda i s tim što su kamatne stope jako povoljne. Iznose od 1,48% do 1,57% na godišnjem nivou, s tim što se tromesečno plaćaju rate.

Sada, kada posmatramo koliko je „Srbijagas“ uradio u 2020. godini, treba reći da na osnovu podataka zvaničnih je to bilo 507 kilometara distributivne mreže samo u 2020. godini, što je 4,6% više nego u prethodnoj, odnosno do sada, sa završetkom 2020. godine, Srbija je imala 11.507 kilometara mreže i 4.259 priključaka je uradila u prošloj godini. To pokazuje da je ukupan broj priključaka u Srbiji 120.159, ali su 95,6% domaćinstva.

Šta to nama govori? To nama govori da će u ovoj godini taj broj biti sigurno veći, pogotovo što je „Srbijagas“ već počeo krajem maja, početkom juna da radi gasifikaciju i Borskog i Zaječarskog okruga i Jablaničkog i Pčinjskog, a sada i Zlatiborskog i to nam govori o tome da je povoljnost za građane za uvođenje gasa sledeća. To znači da će imati prilike da građani gde prođe gasovod će moći za 36 meseci da plate priključak gasa od 780 evra i to bez kamate.

Mislim da je to od velikog značaj, da je država dala veliku podršku građanima da jednostavno uvedu ovaj najčistiji vid energenta u svoja domaćinstva i time, u stvari, pokazujemo da sprovodimo tu „Zelenu agendu“ o kojoj se toliko priča, jer i sami evropski predstavnici u parlamentu govore o tome da „Zelena agenda“ jednostavno nema političku obojenost.

Sada dolazimo do one priče ko želi da iskoristi određene teme za svoje političke obojenosti, ko želi da podigne i manipuliše građanima Srbije po određenim pitanjima da bi postali prepoznatljivi u javnosti, da bi sprovodili određene proteste sa kojima bi oni stali na čelo kada dođu izbori sledeće godine i da bi, jednostavno, ušli u parlament i pokušali da pričaju o temama koje zaista nemaju veze ni sa zaštitom životne sredine, ni sa eksproprijacijom, ni sa referendumom. Jednostavno, tema je u stvari kako srušiti Srbiju, kako srušiti Aleksandra Vučića, jer očito sav ovaj posao, kada je u pitanju napredak Srbije zaista je na leđima Aleksandra Vučića uprkos svim izazovima sa kojima se susrećemo i uprkos svim krizama koje jednostavno je preživeo i on i politički akteri koji čine ovu skupštinsku većinu i koji čine Vladu, ministri koji su u Vladi Republike Srbije u najteža vremena i to je ono što danas treba građanima jasno reći, da ne postoje protesti koji su zaista inspirisani ovim temama koji pokušavaju da se nametnu u javnosti, jer danas više nije tema uopšte kako je Srbija uspela da dobije najnižu cenu gasa, odnosno da zadrži cenu gasa u Srbiji, koja iznosi 270 dolara na 1000 kubika, a znate da je tržišna cena 1000 dolara na 1000 kubika.

Danas nije tema kako se Srbija gasifikuje, kako menjamo kotlove koji su na mazut i na ugalj, u školama, bolnicama, u termoelektranama, u delovima koji se odnose na gasifikaciju i grejanje građana i u Priboju i u Novoj Varoši i u Valjevu, da je u stvari stepen zagađenosti, kada pogledate zvanične podatke, drastično manji u ovim gradovima gde su zamenjeni kotlovi i postavljeni kotlovi na bio masu. Da je Srbija usvojila sve zakone koji se odnose na Zelenu agendu kada je u pitanju energetika i pokrenula jedan potpuno nov ciklus kada je u pitanju primena i direktiva EU iz ove oblasti, ali je i zadržala mnoge stvari kada je u pitanju energetski sektor, upravo zbog svoje stabilnosti.

Treba ići korak po korak, ne treba srljati i donositi odluke preko noći i lomiti nešto kada su u pitanju same termoelektrane, ugasiti sve, pa postati posle energetski zavisan, nego jednostavno ići korak po korak u uvođenju te Zzelene agende. To je, u stvari, model srpske zelene agende, obezbediti ekonomski rast i razvoj, shodno tome koristiti i obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost, ali obezbediti radna mesta i zadržati radna mesta građana Srbije u ova teška vremena, kada prelazimo iz jedne zdravstvene krize u jednu energetsku krizu u svetu. Mislim da Srbija traži taj balans. Taj balans je očito našla.

Kada pričamo o onim ljudima koji žele da iskoriste narod koji živi u 12 sela u okolini Loznice, onda govorimo o tome da moraju ti građani da znaju istinu, da mora da znaju istinu da su 2004. i 2005. godine data istraživačka prava firmi „Rio Tinto“, da je to urađeno za vreme onih koji su tada vodili i Ministarstvo za zaštitu životne sredine, sećate se gospodina Dulića i gospodina Đilasa, koji je vodio Ministarstvo za ekonomski razvoj, odnosno za nacionalni i investicioni plan i gospodina Tadića, koji je bio tada predsednik države. Tada su ti projekti bili prihvatljivi i čak reklamirani u Drugom dnevniku RTS i prikazivani kao budućnost Srbije.

Ne zaboravite da je 2005. godine pronađen potpuno nov mineral, 2006. godine, koji se naziva jadarit, upravo zato što je pronađen u dolini Jadra, da je 2006. godine upisan u katalog novih minerala, da je pronađen način na koji se obrađuje takva ruda i pronađeno šta ona sve daje, koje benefite. Da 1,7% daje taj litijum, koji je budućnost razvoja sveta i ekonomije, da daje preko 25% borne kiseline, koja se koristi u industriji deterdženata i kozmetike i koja daje određene sulfate koji se koriste u tekstilnoj industriji. Prema tome, višestruka je korist uopšte ove rude koja je pronađena u ovoj oblasti.

Pitanje problema građana koji nisu dali, nego prodali „Rio Tintu“ svoju imovinu i svoje njive, se sada otvara u trenutku kada se završavaju sva istraživačka prava, kada je u pitanju „Rio Tinto“. Zašto se to dešava?

Kako je njiva gospodina Blagojevića od dva hektara i šume od 84 ara prodato za 717.000 evra, gotovo u junu mesecu isplaćeno i u avgustu, a kako su njive, čuli smo od građana Srbije, prodate „Rio Tintu“ za 16.000 evra po jednom hektaru? Velika je razlika. Velika je razlika između kupoprodajnih ugovora, ljudi koji žive tamo i koji imaju poljoprivredno zemljište i onih koji su došli očito zajedno sa informacijom da će „Rio Tinto“ raditi u 2004, 2005. godini, pa kupili određenu zemlju i sada na kraju istraživačkih prava prodali za 717.000 evra. Razmislite o tome. Kako je moguće da je to baš čovek koji je danas direktor kod Dragana Đilasa? Kako je moguće da danas upravo ti ljudi su vođe protesta protiv „Rio Tinta“ i izmišljenih tema i Zakona o izmeni Zakona o eksproprijaciji, jer eksproprijacija uopšte nije bila niti tema kada su u pitanju 12 sela u okolini Loznice, ni pitanje „Rio Tinta“?

Kako je sad odjednom uvezivanje tih tema, su došli na čelo protesta „Rio Tinta“, a istovremeno određene nevladine organizacije dobijaju ogromna sredstva iz kojekakvih fondova da brane temu koja se zove čist vazduh, zemlja i klima? Dolazimo u situaciju da neke prepisane agende koje su neki nekada koristili u nekim državama, koje eto iz sektora bezbednosti određeni ljudi nazivaju hibridnim aktivnostima, danas postaju deo platformi koje se svakog vikenda brane pod geslom zaštite životne sredine i ekologije i brane građanima da žive normalan život, i ne samo to, zaustavljaju saobraćajnice sa međunarodnim saobraćajem, koje je potpuno protivustavno pravo, odnosno kršenje zakona svih ljudi koji su organizatori toga.

Negde u drugim državama, razvijenim ekonomijama, to bi se rešavalo na potpuno drugačiji način. Očito mislim da je dobra odluka i predsednika Vučića i Vlade Republike Srbije da građani treba da vide istinu, treba da vide istinu onih koji vode ove proteste, koji manipulišu ljudima, jer znate, svi mi želimo našoj deci, naravno, i čistu životnu sredinu i ekonomski rast i razvoj, i uopšte deo koji se odnosi na, kako oni kažu, ekologiju, želimo da donesemo određene odluke u budućnosti kako želimo da živimo i na koji način.

To učešće građana kroz svoj, mi smo imali ovde zakone o referendumu, pokazuje, u stvari, zaista i želju Vlade i Aleksandra Vučića da građani uzmu veće učešće u mnogim važnim odlukama u budućnosti, pa tako i u odlukama kada je u pitanju uopšte životna sredina i projekti od strateškog značaja.

Ali, koliko je Srbija uradila u ovoj oblasti, niko ne želi da priča o tome. Niko ne želi da kaže da je Srbija ekološki zauzela veliko mesto kada je u pitanju i sam budžet Republike Srbije, da je 24 milijarde, to sam već rekla, sa ovim rebalansom u ovoj godini uloženo za mnoge strateške projekte, kada je u pitanju 50 lokalnih samouprava, osam stanica za skupljanje čvrstog otpada. To je ono što u sledećoj godini treba da iznosi 36 milijardi dinara. Gotovo 86% je povećan budžet u ovoj oblasti, kada govorimo uopšte o ekologiji i ekološkim standardima.

Mislim da je od velikog značaja da mi odavde pošaljemo poruku svim građanima da ova Vlada zaista misli o toj temi svakodnevno i da zaista radi na tome u svim lokalnim samoupravama, ali rezultate koje postižemo upravo pokazuju oni koji mere te rezultate.

Kada uđete i vidite zvaničnu statistiku, onda ćete zaista videti koliko smo napredovali u ovoj oblasti. Manipulacije i laži koje pokušavaju određeni centri moći da plasiraju kroz određene medije, jednostavno, treba da građanima pokažu da sve ovo nije urađeno, da sve ovo ne postoji i da sve ovo treba drugačije uraditi.

Pa, ako bi, primera radi, gospoda i došla da upravljaju Srbijom, onda bi samo milijardu dinara imali, ako se sećate za projekat „Očistimo Srbiju“, gde smo imali štampanje letaka, salveta, raznoraznih lepeza i to bi bio, u stvari, sistem za ispiranje para, a ništa se suštinski ne bi uradilo.

Srbija dana sima čime da se pohvali. Priznanje za to je otvaranje Klastera 4 u ponedeljak, posle dve godine zastoja kada su u pitanju otvaranja poglavlja, zbog promene metodologije i, na kraju krajeva, napretka Srbije. Mislim da smo ovim pokazali i svim građanima koji do juče su bili možda u određenoj vrsti negde pitanja i samokritičnosti, hteli da postave sebi pitanja - a šta će biti u budućnosti ako se ovakvi projekti budu ostvarivali, jednostavno smo podigli javnost i svest ljudi da će, na kraju krajeva, oni odlučivati o tome na određenim vrstama referenduma, da li žele da žive u budućnosti, da li žele da budu u skladu sa novim tehnologijama, u korak sa razvijenim državama ili žele na određene načine da sve to uspore, odnosno korak po korak da se na određeni način promene ti projekti i da žele možda i potpuno da se vrate u prošlost, da ih vode oni koji su vodili do 2012. godine državu na način da ekonomija je bila u samom kolapsu, a o zaštiti životne sredine nije moglo ni da se razgovara, a kamoli o čistom vazduhu, a kamoli o tome da imamo čistu vodu ili da imamo čistu zemlju, odnosno kako oni kažu - zemlju, a treba da pričamo o zemljištu, pogotovo kada je u pitanju obradivo zemljište.

Jednostavno, sve te projekte koje su imali prilike da urade nisu uradili. Sada su naplatili sve to, ono što su tada radili, na jedan najmonstruozniji način, manipulacijom ljudi, poigravanjem sa njihovim najdubljim osećanjima, pitanja samo postojanja, pitanje opstanka i pitanje njihovog zdravlja, i to je ono što mislim da mi sa građanima treba da razgovaramo. Treba da im kažemo i odgovorimo na svako pitanje koje im nije jasno.

To je Aleksandar Vučić pokazao u Gornjim Nedeljicama, da treba da imamo strpljenja, kao što je on imao strpljenja više od dva sata da razgovara i da odgovara na pitanja koja možda i nisu uopšte direktna tema, ali, jednostavno, sa njima raditi u tom delu da se osveste sve one teme koje se pokušavaju kroz medijske kampanje da potiru sav onaj rad i napredak Srbije koji je do sada postignut.

U danu za glasanje pozivamo sve poslanike da podrže ove predloge zakona. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, nekako smo se navikli svake godine kada usvajamo rebalans i budžet za sledeću godinu zajedno da dođe do te formulacije da povećanje obično plata ide od 1. decembra. Međutim, kada kažemo da je u pitanju povećanje 1. decembra, onda to pripada rebalansu, znači ovoj godini finansijskoj, a kada kažemo da je povećanje od 1. januara 2022. godine, onda je to deo budžeta sledeće godine.

Prema tome, mi smo videli da je tu došlo do jedne tehničke greške, da povećanje plata i penzija može da ide isključivo po budžetu za sledeću godinu i da je taj rok 1.1.2022. godine, tako da smo tu grešku predložili da ministar usvoji. On je, naravno, sagledao sve to i prihvatio na Odboru i zahvaljujemo se na tome. Jednostavno ćemo imati definisana povećanja i tačno utvrđene rokove.

Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, mi smo na odboru u ponedeljak, 22. novembra, usvojili 11 tačaka dnevnog reda sa današnje sednice koje su u stvari direktno vezane za budžet za sledeću godinu koji smo usvojili.

Kada pogledamo Zakon o budžetskom sistemu, on ne samo da govori o povećanju plata u sledećoj godini od 7% ili 8% za različite kategorije, odnosno 7,3% u prosečnom iznosu, već govori o pravnom osnovu za jedinstveni celovit obračun plata, novi softver „Iskra“ koji Ministarstvo finansija želi da uspostavi.

S obzirom da imamo tačno koliko ljudi radi u sektoru, žele da na određeni način se ustroji sistem i bude jedinstven kada je u pitanju obračun plata i u svakom trenutku za svakog ko je zaposlen će se znati koliko jednostavno sredstava vuče iz budžeta.

Zakon o porezu na dobit pravnih lica, kao i Zakon o porezu na dohodak upravo govore o tome da imamo i podsticaja, ali imamo i deo koji se odnosi na rasterećenje privrede kada je u pitanju zapošljavanje novozaposlenih, nezaposlenih lica, kada je u pitanju zapošljavanje mladih i kada je u pitanju samozapošljavanje, kada su pitanju mladi koji donose, unose u svoje preduzetničke agencije ili firme patente, inovacije. Samim tim država želi na određeni način da ih pomogne.

Tu imate zaista vidno rasterećenje u naredne dve, tri godine, kada je u pitanju plaćanje poreza i doprinosa, a i deo koji se odnosi na rasterećenje poslodavaca, kada je u pitanju Zakon o obaveznom socijalnom osiguranju. Rekli smo, rasterećenje od 0,5%. To je ono što je u stvari i sastavni deo budžeta za sledeću godinu.

Najvažniji zakon, mislim da je izazvao jako veliko interesovanje u javnosti, je onaj koji se odnosi na upotrebu, nošenje i raspolaganje imovinom. Najveći deo rasterećenja, odnosno oslobađanja građana Srbije je za one koji su vlasnici motornih vozila starosti od 13 do 20 godina. Stope relaksakcije plaćanja, odnosno smanjenja poreza koji će platiti pri registraciji samih vozila je od 25% do 40%. Mislim da se odnosi i na vozila preko 2.000 kubika, što mislim da predstavlja veliki benefit za građane koji su inače godinama tražili da se nađe model kako će država pomoći u rešavanju ovog problema.

Moram da kažem da starija vozila od 20 godina i zbog Zelene agende i zbog ekologije neće biti oslobođena plaćanja. Znači, neće imati subvencije prilikom registracije, zato što se upravo ide na to da vozila koja su veliki zagađivači jednostavno će morati da podnesu finansijske troškove.

Kada govorimo o Zakonu o eksproprijaciji, mislim da u javnosti nije dovoljno objašnjeno i mislim da je danas i trenutak, i kada dođe i ministar finansija, da se objasni javnosti da ovaj zakon ništa suštinski ne menja od onog zakona koji je postojao i ranije.

Kada se uspostavlja javni interes, kada imate međunarodne ugovore, kada želite da sagradite put, most, branu jednostavno dolazite u situaciju kao država da sa vlasnicima privatnih parcela morate na određeni način da rešite eksproprijaciju. Mora država da isplati te vlasnike. Do sada su tu postupci bili jako dugački i samim tim što ste imali 30, 60, 90 dana mogućnost žalbe.

Drugo, veliki broj suvlasnika na parceli. Država se zaista nosila na određeni način da su projekti od međunarodnog karaktera, kada povlačite određena finansijska sredstva da biste izgradili puteve, mostove i kompletnu infrastrukturu odugovlačili upravo zbog ovog postupka eksproprijacije. Za to smo kao država plaćali određenu vrstu kamata i penala, zato što nismo u određenom vremenu povlačili sredstva od međunarodnih bankovnih institucija.

Prema tome, država ovim samo želi da ispoštuje međunarodne ugovore u roku, da uspostavi javni interes i da te predmete koji su doživljavali i sudsku praksu olakša ljudima koji su suvlasnici na parceli da ovaj postupak završe ranije.

Vi znate da mnogi na parcelama ljudi koji su suvlasnici žive u inostranstvu, mnogi su umrli i da moraju da se čekaju i ostavinski postupci i da to traje. Država je sada rešila da pomogne, da skrati rokove. Znači, da za 15 dana Ministarstvo građevine mora da se izjasni, da Ministarstvo finansija ima rok od 30 dana da se izjasni. Samim tim se sav postupak skraćuje, koji je u interesu i tih ljudi koji učestvuju u postupku eksproprijacije, koji treba da dobiju pare od države za parcele kroz koje će proći infrastruktura.

Prema tome, nikakvi materijalni efekti ovog zakona ne postoje. Sve je isto kao i pre, samo su rokovi smanjeni da bi se efikasnije obavio ceo ovaj postupak. S druge strane, oni koji su juče ovde mitingovali su pokušali da izvuku određene političke poene, uvezali to sa pričom o referendumu, sa Rio Tintom, koja jednostavno ne postoji.

S druge strane, kada pričamo o Sporazumu KfW i Republike Srbije, koji je bio jedan od tačaka dnevnog reda i danas na odboru, moram da kažem da je 22 miliona evra KfW banka sa ugovorom sa Srbijom omogućila otvaranje transfernih stanica za upravljanje čvrstim otpadom. Grad Vranje i grad Kruševac su ušli sa ovim projektima u realizaciju ovako važnih projekata.

Prema tome, zakoni koje smo imali i na sednici odbora i koje danas imamo u plenumu pre svega su zakoni koji direktno utiču na život građana Srbije kroz direktne prihode i efekte koji se odnose na budžet Republike Srbije za sledeću godinu, a ovi zakoni, kao što su obaveze države u odnosu na eksproprijaciju, carinski zakoni koje smo imali prilike da čujemo, koji olakšavaju jednostavno postupak samog funkcionisanja i carine i oslobađanja od carinskih taksi za tehnološki usklađene proizvode i deo koji se odnosi na obaveze naše prema MMF-u, gde ćemo imati mogućnosti da povlačimo 890 miliona evra kao određene kredite da bi vratili one skupe kredite kojima se zaduživala vlast koja je do 2012. godine urušila ekonomiju Srbije, u stvari su indirektni benefiti koje će građani imati.

Inspekcija, završavam, koja je budžetska inspekcija, nov zakon, treba takođe da nam olakša život, jer smo ovim zakonom ustanovili obavezu da će svi budžetski inspektori sada odgovarati na državnom nivou, na republičkom nivou i obavezaćemo ih da 11 predmeta godišnje svaki inspektor mora da uradi. Do sada je bilo od tri do pet predmeta godišnje.

Znači, država želi efikasniju državnu upravu, efikasniji rad izvršne vlasti, da bi uspostavila veću finansijsku disciplinu, bolje punjenje budžeta, realizaciju boljih infrastrukturnih projekata, jer želimo rast i razvoj Srbije. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovana premijerko, ministri, kolege poslanici, moram da kažem prvo da je budžet za ovu godinu došao prema kalendaru, u roku, to znači da je dovoljno bilo vremena da se svi poslanici upoznaju sa Predlogom budžeta za sledeću godinu.

Mi smo, i prema nekim svojim obavezama, koje smo dali kao Narodna skupština i Odbor, zajedno sa Ministarstvom finansija, po prvi put organizovali javno slušanje, pre same rasprave i pre samog Odbora, koje je bilo 9. novembra, koje se odnosi na predstavljanje budžeta za 2022. godinu i razmatranje završnog računa, sa mišljenjem DRI za 2022. godinu, što je naravno po Ustavu i Zakonu o budžetskom sistemu. Tako da smo ispoštovali sve korake u donošenju ovog najvažnijeg akta.

Ono što treba reći, da smo juče, na Odboru za finansije, imali prilike da čujemo to predstavljanje, od strane ministra finansija, ali i aspekte sve koje je dala guvernerka NBS, zatim Fiskalni savet je dao svoju ocenu, naravno i svoje mišljenje o tome. Imali smo prilike da čujemo i šta kaže Savet za koordinaciju i praćenje rasta BDP-a Vlade Republike Srbije i naravno DRI.

Imali smo zaista potpunu informaciju i došli spremni danas na sednicu, ali ono što moram da kažem da su mnogi odbori razmatrali ovaj predlog. Pre svega, Odbor za rad i socijalna pitanja, Odbor za zaštitu životne sredine, kao i Odbor za privredu, trgovinu, turizam i energetiku, dijasporu, poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, Odbor za obrazovanje, kao i Odbor za kulturu i informisanje.

Zašto ovo govorim? Zato što su predstavnici odbora, odnosno ne samo predsednici tih odbora, imali prilike da, nama kolegama, kažu koliko su zadovoljni sa time, sa tim planom za sledeću godinu, jer se pokazalo da su neki sektori zaista mnogo toga uradili i u ovoj godini, plus dobili za sledeću godinu priliku da određene investicione projekte završe.

Moram da kažem da je budžet za oblast zaštite životne sredine uvećan gotovo za 86%, kao i budžet za kulturu od 16,5%. Veći će biti u sledećoj godini nego u ovoj, a nemojte da zaboravite da su rebalansom dosta povećani ovi sektori i da je sektor koji se odnosi na poljoprivredu u sledećoj godini planiran na nivou 50 milijardi dinara, što je gotovo 20 milijardi više, a 270 puta veći nego što je bio 2012. godine. Znači, danas pričamo jako važne stvari o tome da Srbija sledeću godinu, ono što je premijerka rekla, treba da ide i da nastavi svoj investicioni ciklus u svim oblastima i u svim oblastima beleži plan veći nego što je u ovoj godini. To znači da bez obzira što smo sada imali u ovoj godini najveći rast, rast od 4,5% koji je planiran za sledeću godinu će biti u rangu sa razvijenim ekonomijama centralne i istočne Evrope. Znači, mi se sada poredimo sa tim državama. Ne poredimo se ni sa državama zapadnog Balkana, niti sa državama koje su u razvoju, već rame uz rame sa onima koje su razvijene.

Šta je bilo interesantno juče na Odboru za finansije, a o tome će i ministar finansija da kaže, ocena koju daje Fiskalni savet i čuli smo od premijerke, zaista u svom tekstualnom delu je pohvalio. Prvi put je dao jedno mišljenje u kome stoji da je budžet jako mudro planiran i da je sa velikim oprezom urađen, gde su uzeti u obzir svi rizici koji očekuju ne samo nas, nego i zemlje EU i ceo svet.

Ono što se pokazalo kao dobro je da mi kada raspravljamo o oceni Fiskalnog saveta, za neke stvari zaista konceptualno se ne slažemo sa njima. Imamo utisak da oni iza brojki svojih i slova zaista gledaju to sa nekog starijeg aspekta, kompletnu analizu budžeta kada je u pitanju predlog za sledeću godinu.

Zašto? Zato što ponavljaju neke stvari od pre pet godina na isti način, a ne poznavajući ono što se radi i na koji način Vlada Srbije prevazilazi sve nove izazove i ono što smatra za izazov, predstavlja u svoju prednost.

Prvo, to je obrazovanje. Premijerka je rekla koliko je novca opredeljeno za sledeću godinu više nego u ovoj i u prethodnoj godini za obrazovanje. Imali smo priliku da čujemo od predsednika Fiskalnog saveta da recimo će se mnogo manje izdvajati, a u svom izveštaju, u tehničkom narativu potpisanom piše da će biti mnogo više za gotovo 12 milijardi.

Drugi deo priče, oko „Er Srbije“ kako se ne vidi kolika su ulaganja i naravno, „Srbijagas“ koji negde kada se zna da će sigurno doći do određenog povećanja cene, ne samo gasa, nego i električne energije, a ne znamo koliko će to biti, jer sutra će na političkom nivou biti pregovori između Aleksandra Vučića i Vladimira Putina, znači to političko pitanje ne možete da stavite u budžet kao određene brojke i ne možete da definišete.

Znači koncept Fiskalnog saveta je da mi pokušamo unapred da stavljamo cifre za koje znamo da će u određenom delu morati da se dotiraju iz budžeta da bi se obezbedila ne samo ekonomska stabilnost, već i energetska stabilnost i bezbednost uopšte funkcionisanja cele privrede. Znači, taj koncept shvatanja Fiskalnog saveta na osnovu onoga što piše i onoga što jednostavno se godinama ovde menja i napreduje i pokazuje da ima rezultate i 2020. i 2021. godine, kada smo dali podršku građanima gotovo osam milijardi dinara i taj rast koji nam priznaju i najrazvijenije države, na kraju krajeva i MMF i Svetska banka u stvari pokazuje da mi jako dobro odgovaramo na sve izazove i probleme koji nastaju u svetskoj ekonomiji i to očito negde nije prepoznato od Fiskalnog saveta kao nešto sa čime se Srbija bori na adekvatan način.

Mi smo se pomirili sa tom činjenicom, ali ono što smo dobili kao odgovore i za finansiranje Srbije i za finansiranje kada su u pitanju mnoge investicije za „Srbijagas“ je u stvari da način kako funkcionišemo u saradnji sa Evropskom komisijom je potpuno neprepoznatljiv i nepoznat za one koji nas kritikuju. Mislim da smo to juče dobili decidno kao odgovore, i od strane ministra finansija i od strane guvernera Narodne banke, Jorgovanke Tabaković.

Zbog toga mislim da je jako bio interesantan juče Odbor, da poslanici mogu da dobiju i stenogram i da jednostavno mnoge dileme koje imaju i kao odgovore na one koji nas kritikuju, to u svakom trenutku će moći da odgovore. Zato smatram da i kolege koje su održale svoje odbore i podržali ovaj budžet za sledeću godinu sigurno imaju razloga da danas govore u ovoj raspravi i mislim da će sa zadovoljstvom podržati ovaj Predlog budžeta. Hvala.