U članu 11. postoji stav za koji je Odbor smatrao da ga treba izbrisati, pre svega zato što sa ovim članom se negde obavezuje lokalna samouprava da ima, recimo, jednodomno uređenje javnog preduzeća, odnosno sistem upravljanja, pa je ovim amandmanom htelo da se postigne to da će Vlada, inače, svojim aktom utvrditi merila i kriterijume, na osnovu kojih će sva javna preduzeća, republička, pokrajinska, lokalna, svrstati u određene grupe koje će biti jednodomna ili dvodomna. Tako da, ovaj stav u članu 11. nema potrebe da postoji. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.
U članu 16. pod tačkom 4) u Predlogu zakona stajalo je da predsednik nadzornog odbora i članovi treba da ispunjavaju određene uslove. Na osnovu tačke 4) ti uslovi su ranije bili da treba da ima tri godine iskustva na položaju i plus deo koji se odnosi na šest godina radnog iskustva na rukovodećem položaju za delatnosti koje obavlja to preduzeće, da bi pod tačkom 5) trebalo i da poseduju određenu osnovnu stručnost iz ove oblasti. Predlogom zakona koji kaže tačka 4) treba da stoji najmanje tri godine iskustva na rukovodećem položaju, a pod tačkom 5), osnovni deo koji se odnosi na iskustvo iz oblasti finansija i korporativnog upravljanja se birše.
Zbog čega je takav predlog dat na usvajanje? Zbog toga što Odbor smatra da je svrha ovog zakona postići visok stepen profesionalizacije i stručnost iz oblasti finansija, da nije dovoljno samo imati osnovno obrazovanje iz ovih oblasti korporativnog upravljanja i da pre svega ovim želimo da postignemo taj visok stepen profesionalizacije, sa jedne strane.
Sa druge strane, ovim delom kojim ne želimo da uslovljavamo da veliki broj ljudi koji su na rukovodećim položajima treba da budu članovi nadzornog odbora isključivo za tu oblast i za to javno preduzeće, iz prostog razloga što mi imamo posle jako visoke kriterijume i za izbor direktora, generalnog direktora i za izbor izvršnih direktora. Zbog toga je ovde na ovaj način definisan ovaj član zakona. Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarko, poštovane kolege danas imamo objedinjenu raspravu po pitanju davanja saglasnosti na Ugovor o garancijama koji se odnosi na projekte modernizacije železnice. Sa druge strane imamo pitanje modernizacije, odnosno uređenje i unapređenje sistema vodosnabdevanja u Subotici.
Smatram da su ova dva predloga, praktično ugovori o garancijama, jako važni iz razloga što ovaj ugovor Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj pokazuje da infrastrukturni projekti u Srbiji u ovom trenutku moraju da budu investirani na ovaj način. Znači, projektnim finansiranjem.
Imali ste u materijalu predloženo kako bi ti ugovori izgledali, odnosno koliko su dugo trajali pregovori da bi došlo do potpisivanja tih ugovora, da bi se taj materijal danas našao nama ovde na raspravi.
U prvom ugovoru koji se odnosi na železnicu u iznosu od 95 miliona evra, ako ste pažljivo posmatrali materijal, videćete da je to početak restrukturiranja železnice. Tačno je da je taj obim sredstava od 95 miliona mali u odnosu na probleme koje železnica ima. Evropski stav u ekonomskom smislu razvoja železničke infrastrukture, a i Balkana pokazuje da se mora razdvojiti infrastrukturni projekti od komercijalnog dela koji se daje vozarima da se na tržištu kapitala takmiče.
Prema tome, ono što se primetilo da su pregovori počeli još prošle godine, da je ugovor potpisan između Evropske investicione banke i Železnice Srbije 27. januara 2012. godine, znači, za vreme kada je prethodna Vlada praktično vršila upravljanje ovim javnim preduzećem i samom Vladom, da je 28. jula 2011. godine u stvari bio prvi zaključak Vlade.
Ono što se može videti u opisu ovih projekata, to je da ova infrastruktura kojom se država bavi obuhvata više deonica, pre svega, Beograd, Rakovicu, Resnik, na pruzi Beograd – Mladenovac – Niš, zatim Jajince, Mala Krsna, zatim Lapovo, Bagrdan. Onda imate Paraćin – Ćićevac i Ćićevac – Stalać. Pod ovim restrukturiranjem nije samo pruga. Vi znate da postoje i određeni projekti koji prate samo unapređenje mreže. Tu je i elektromreža, tu je i onaj deo koji se odnosi na obnovu i ojačanje donjeg stroja, a posebno obnovu sistema odvodnjavanja, kao i sistemi koji su vezani za samu energetiku.
Tako koncipirani projekti zahtevaju podršku ne samo pozicionih stranaka, već i opozicionih stranaka. Drugi deo ugovora sa Evropskom investicionom bankom se odnosi na projekat unapređenja vodnih sistema u Subotici, koji je takođe započeo još prošle godine, u pregovorima između Javnog preduzeća "Vodovod i kanalizacija". Zašto se to dešava u Subotici? Zato što je inače Vojvodina ugrožena po pitanju zagađenja od podzemnih voda i inače imamo problema sa kvalitetom voda generalno u Vojvodini.
Mi smo na Odboru za zaštitu životne sredine imali jedan izveštaj o vodama Agencije za zaštitu životne sredine, koja je sada u nadležnosti Ministarstva energetike i zaštite životne sredine. Po tome smo videli da onaj deo ispitivanja kvaliteta pod uticajem podzemnih voda, što su primetile kolege iz opozicionih stranaka, nije detaljno ispitivan iz prostog razloga što država nema dovoljno finansijskih sredstava i nema adekvatne agense sa kojima može da vrši to ispitivanje.
Prema tome, s obzirom da je Subotica bila agilna i na neki način javno preduzeće je počelo pregovore još 2011. godine, a ugovor je potpisan 4. maja 2012. godine, a od 2009. godine teku pregovori sa Evropskom investicionom bankom, ovaj ugovor koji je potpisan iznosi 11 miliona evra. Ne znam da li ste primetili da je dva miliona i 40.000 evra dato kroz određenu donaciju tehničke pomoći kroz ovaj kredit, a to znači milion i 300.000 koji se odnosi na deo koji bi se direktno odnosio na projekat i 740.000 evra koji bi se odnosio na određene konsultantske usluge.
Kada dolazimo do priča o konsultanskim uslugama, mi uvek imamo neki loš odijum. Međutim, kod Evropske investicione banke kada dolazi do projektnog finansiranja, eksperti banke rade kompletnu analizu svih projekata i ulaze sa vama u neku vrstu partnerstva. Ne može niko od konsultantskih usluga, od strane Srbije, da vrši procenu rizika i onoga što se odnosi na samu ocenu projekta, osim eksperata banke koji to rade zajedno u saradnji sa našim predstavnicima javnih preduzeća. Taj deo tehničke pomoći koji se odnose i na te konsultantske usluge pripada na neki način ekspertima same banke. Prema tome, i taj deo ovog ugovora pokazuje da će zaista u određenom datom trenutnu biti krajnje isplativi. Zašto? Zato što ovaj deo projekta i ugovora sastoji se iz tri faze. Jedan je izgradnja postrojenja za preradu vode na određenim vodohvatima, zatim izgradnja kolektora i četiri bunara i na kraju imate proširenje kanalizacione mreže i kolektora.
Mislimo da će se Subotica pokazati kao dobar primer projektnog finansiranja i ulaganja određenih investicija, bez obzira što je u pitanju kredit, a smatram da je taj početak posla bio u periodu kada je prethodna Vlada insistirala na ovim projektima. Prema tome, smatram da podršku za ove ugovore, odnosno u smislu glasanja, treba da podrži i DS koja je sada u opoziciji.
Na kraju, treći ugovor koji se u ovoj objedinjenoj raspravi pokazuje je sporazum koji se odnosi na saradnju Republike Srbije i Republike Gruzije, koji možda i nema toliko veze sa ugovorima po pitanju saradnje Srbije i Evropske investicione banke za razvoj, ali pokazuje jedan deo naše volje da sarađujemo po pitanju svih problema koji se javljaju na carinskim prelazima. On ne izaziva neke finansijske potrebe. Smatram takođe da treba da ga podrže i stranke opozicije.
Zahvaljujem se i javiću se ukoliko neko iz opozicije ima određena pitanja, s obzirom da sam se malo dublje bavila razmatranjem ovih ugovora, ne samo po pitanju saradnje Evropske banke za razvoj sa Srbijom, već i zemalja u regionu. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, na početku nisam htela da idem u detalje po pitanju uopšte ugovora koji se odnosi na Evropsku investicionu banku i projektno finansiranje, ali žao mi je što su predstavnici LDP i DSS, koji su imali neke kritike na ovaj predlog i na izlaganje, sami sebi na neki način skočili u usta. Zašto? Zato što LDP treba da se zalaže za liberalizaciju tržišta, a upravo odvajanje infrastrukture od prevoza, odnosno od vozara predstavlja stvaranje osnova za borbu konkurencije na tržištu i, na kraju krajeva, pokretanje većeg protoka roba i usluga. Kao što je to na železnici, tako treba da bude i u drugim vidovima saobraćaja.
Što se tiče ovog dela za ugovor za Suboticu, žao mi je što predstavnici Vojvodine nisu baš tako naklonjeni podršci ovom projektu. Sa druge strane, molim ministra da, kako je do sada radilo ministarstvo u ovom novom sazivu i predstavljalo na jedan dobar način kako treba stvarati ambijent investitorima za određene investicione i infrastrukturne projekte, tako i dalje bude aktivno uključeno u realizaciju ovih projekata. Zašto? Zato što železnica ne može bez energetike i deo radova koji će biti finansiran će biti direktno uključen i vezan za energetiku, a drugi deo stvaranja vodoprivredne mreže Subotice biće direktno vezan sa rešavanjem pitanja otpadnih voda – Ministarstvo za životnu sredinu, koje je pod vođstvom ministra prof. dr Zorane Mihajlović.
Nadam se da ćete podržati ovaj predlog zakona za davanje ugovora o garancijama i nadam se da oko toga neće biti spora po političkim osnovama, kao i da ćete u Danu za glasanje glasati za ove predloge. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo, na Odboru za zaštitu životne sredine smo imali prilike da čujemo dosta toga i da se pohvalimo da je do sada održano šest sednica Odbora. U toj jednoj konstruktivnoj raspravi, mislim da su i članovi opozicionih stranaka shvatili da je ovo jedan vid konsolidacije javnih finansija i da je upravo zbog toga došlo do toga da se određene agencije koje su postojale, a u svom određenom poslovanju su bile tačno definisane u oblastima kojima su se bavile, sada su zbog objedinjavanja finansija morale da pripadnu organizaciono što Ministarstvu životne sredine, odnosno energetike, razvoja i zaštite životne sredine, što delom određenim poslovima su dati kroz Agenciju za zaštitu životne sredine.
U ovom trenutku ovo je bilo najbolje rešenje koje je moglo da se uspostavi, a da se ispoštuje predloženi rebalans budžeta. Ono što nam je važno bilo, a to je da smo se, kao neka vrsta kompromisa, našli između predloga gospođe Milice Vojić po pitanju nuklearnih objekata Srbije i Agencije za jonizujuće zračenje da se ne ode u stvaranje nekih novih institucija, tipa zavoda i da se ne gasi. Upravo zbog toga što postoji veliki broj ljudi, stručnjaka iz ove oblasti i da zbog toga ne dolazimo u tu situaciju da stručni ljudi odlaze sa svojih mesta, i uopšte odlaze iz branše. To nam je i bila i osnovna ideja da, na kraju krajeva, i Vlada prihvati ovaj predlog da se ne gase ni Agencija za jonizujuće zračenje, ni Nuklearni objekti Srbije.
Kako su oni radili, šta su radili, kakve su odluke donosili? U tu suštinu nismo ulazili. Na kraju krajeva, to je stvar kompromisa, s jedne strane. Sa druge strane smo imali priču oko rebalansa budžeta, gde smo rekli da, doći će tema oko fonda, neću se više javljati, su ostavljena velika dugovanja po ovom pitanju, da nam treba dve godine poslovanja fonda, da prikuplja određene takse da bi platili određena dugovanja koja su ostala. Nismo ulazili u suštinu poslovanja i način na koji je vršena realizacija iz ovoga fonda. Nismo hteli time da se bavimo. Dosta smo toga slušali u javnoj raspravi, nego smo hteli da pokažemo da ovaj rebalans možemo da podržimo sa ovakvim zatečenim stanjem. Na kraju krajeva, ljudi iz struke i oni koji su članovi odbora, i pozicija i opozicija, svesni smo toga da nije najbolje rešenje. Tražićemo bolje rešenje, pa makar i u sledećem predlogu budžeta za 2013. godinu. Zahvaljujem se.

Htela sam samo kolegi Kariću, ako može dopuna u vezi naknada i uopšte priča oko vodoprivrede, da kažem ukratko.

U redu. Zahvaljujem se.

Uvaženi predsedavajući i prošli put sam se javila, doduše, pošto je bilo posle izlaganja gospodina ministra, onda zaista zahvaljujem se što mi niste dali reč, ali sad kao predsednik Odbora za privredu, regionalni razvoj, turizam, trgovinu i energetiku htela sam da obrazložim zbog čega nismo prihvatili ovaj amandman i zbog čega uopšte koncept gašenja ove agencije.

Prvo, ona je osnovana 2002. godine na osnovu uredbe Vlade, ali suština njenog osnivanja nije postignuta. Ona je trebalo da predstavlja regulatorno telo. Ona to nikada nije ni bila. Ona je jednostavno osnovana sa jednog savetodavnog karaktera. Znači, tu je sama greška napravljena kada je osnovana.

Drugo, osnovana je sredstvima Evropske agencije za razvoj i finansiranjem projekta koji je trajao tri godine. Drugi deo priče se odnosi da ima osam zaposlenih, fond plata koji ste naveli, videli u rebalansu budžeta, znači od 15 do 18 miliona godišnje i nema propisane naknade iz koje bi se ona finansirala. Prema tome, ona je onda na budžetu, predstavlja jednu neodrživu finansijsku konstrukciju. To je s jedne strane.

S druge strane u toku 2004. godine ukinuta su i prava i obaveze, praktično, toj agenciji. Tako da je, na kraju krajeva, ona ostala kao jedno pravno lice koje potražuje finansijska sredstva iz budžeta u trenutnoj situaciji, a s druge strane nema nikakve nadležnosti sa kojima bi se i finansirala i radila. Ono što je dobro je što je ona postala član međunarodnih organizacija, znači, Evropske agencije za energetsku efikasnost. Ovakav vid aktivnosti, mora da postoji neko telo u državi koje bi trebaloda radi. Ali, mislimo da u ovom trenutku sa rebalansom budžeta ona ovako finansijski ne može da funkcioniše i treba je ukinuti u ovom trenutku, a za buduće treba, na kraju krajeva, definisati ko će i kako u okviru ministarstva raditi, a to je, naravno, dato u izmenama i dopunama Zakona o energetici. Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, članovi Vlade, kolege poslanici, današnji predlog i jučerašnja rasprava sa stanovišta SNS zaslužuje jednu podršku u smisli toga da imamo jedan predlog konsolidacije javnih finansija i onaj najteži deo koji nam je tek na početku predstavljao početak restrukturiranja javnog sektora. U prethodnim raspravama smo čuli upravo ono šta nas najviše boli, a to je veliki broj zaposlenih u javnom sektoru.
Problem zaposlenih u javnom sektoru je problem zadnjih 10 godina. Mi smo 2001. godine imali otprilike negde okvirno oko osam hiljada zaposlenih, a danas je ta cifra okvirno negde preko 25 hiljada. Upravo zbog razloga o kojem je govorio ministar Dinkić, s obzirom, da ne postoji evidencija zaposlenih u javnom sektoru, to je jedan od razloga koji treba da se zapitamo, zbog čega smo došli uopšte u ovakvu situaciju da pravimo ovakav rebalans budžeta. Znači, život u ekonomskom smislu nije počeo danas.
Mi smo slušali na Predlog budžeta 2012. godine u decembru mesecu 2011. godine gde je tadašnji premijer govorio da je budžet izborni. Pa, smo 2011. godine za budžet u 201. godini kada se usvajao čuli da je budžet bio socijalni. Pa, 201. godina za 2009. godinu pričali su da je budžet bio investicioni, a 2009. godine je isti taj premijer Cvetković kreirao takav budžet u kome jednostavno se nisu predvideli efekti ekonomske krize.
Prema tome, cela situacija u kojoj se sada nalazimo, je posledica nerealnih kreiranja budžeta u poslednje četiri godine u kojoj ova vlada, jednostavno u ovom sastavu nije učestvovala.
U prošlosti je osim nerealnog kreiranja budžeta imali smo i deo nekontrolisane potrošnje. Ta nekontrolisana potrošnja se ugledala u više oblika. Pre svega u formiranje bespotrebnih agencija, ali i u besprekorno zaduživanje kroz određene vrste kredita i formiranje određenih agencija.
Mi smo imali najveći broj agencija formiranih iz oblasti životne sredine, neke su formirane sa razlogom, neke bez, ali sada imamo najbolji primer nerealnog trošenja sredstava, a to je preko Fonda za zaštitu životne sredine. Bez obzira ko je bio ministar, bio je zadužen i predsednik Upravnog odbora ovog fonda. Jednostavno je bio u poziciji da vrši trošenje budžeta na osnovu Zakona o zaštiti životne sredine. Taj budžet se svake godine sve više i više širio za određene potrebe.
Podsetiću vas na osnovu Izveštaja DRI iz 2011. godine kakve on preporuke dao fondu. Citiraću ga iz prostog razloga što ne želim da parafraziram, da ne bi posle ispalo da smo neke izjave davali koje nisu primerene. U tim citatima videćete kako se poslovalo sa tim fondom, da li je bilo prekoračenja ovlašćenja ili je bilo tzv. sistemske korupcije. Odnosno, zakon je dozvoljavao i otvarao mogućnosti nekontrolisanog trošenja budžeta.
Preporuke znači DRI, strana 232,234, inače javni dokument koji možete skinuti na sajtu DRI kaže – Preporučuje se Fondu za zaštitu životne sredine da internim aktom definiše organizaciju računovodstvenog sistema interne kontrole postupka lica koja su odgovorna za zakonitost, ispravnost i sastavljanje isprava. Ne razumem se u zakonitost, u smislu finansija, ekonomisti to znaju i znaće revizori šta to znači.
Zatim pod dva – Planira se i izvršava rashod i izdatke u skladu sa članom 29. Zakona o budžetskom sistemu i strukturom konta koja je propisana Pravilnikom o standardima klasifikacije. To znači da je nije bilo.
Pod tri – Da evidentira u poslovnim knjigama i dostavi potrebnu dokumentaciju Upravi za trezor i da vodi glavnu knjigu ministarstvo o iznosima primljenih donacija u stranoj valuti. To znači, da je nije bilo, kada revizor kaže da je treba napraviti.
Pod četiri – Da sprovođenje javnih konkursa za dodelu sredstava vrši u skladu sa Pravilnikom o uslovima koji moraju ispunjavati korisnici sredstava Fonda za zaštitu životne sredine, uslovima i način dodeljivanja sredstava, kriterijume i merilima za ocenjivanje zahteva za dodeljivanje sredstava o načinu praćenja namenskog korišćenja sredstva i ugovorenih prava i obaveza.
Pod pet – Za dodelu sredstava van javnog konkursa u skladu sa članom 18. stav 4. Zakona o fondu vrši se samo za namene iz člana 17. za sufinansiranje preventivni i interventni mera u vanrednim okolnostima zagađivanja životne sredine.
Pod šest – Da obaveže se Fond za razvoj Republike Srbije kojoj je povereno vršenje stručnih poslova za kreditiranje da izvrši popis odobrenih kredita i dostavi izveštaj o popisu Fonda za zaštitu životne sredine koji treba da usaglasi sa svojim knjigovodstvenom evidencijom odgovarajuće knjiženje i usaglašavanje stanja sa Upravom za trezor. Očito fond nije imao jednostavno nikakvu komunikaciju sa Upravom za trezor, odnosno nije imao usaglašeno stanje, niti za Fondom za zaštitu životne sredine. Tako da dobijamo rezultat da u budžetu za 2012. godinu mi imamo određena sredstva koja su dala mogućnost direktoru fonda i predsedniku Upravnog odbora da odobri u 2012. godini 5,5 milijardi dinara za projekte energetske efikasnosti, da potpiše ugovore sa poslovnim bankama koje će joj dati kredite, znači, građanima Srbije da u skladu sa energetskom efikasnošću promene prozore pod određenim povoljnim kamatnim stopama, to je pod jedan. I pod dva, oko 2,5 milijarde dinara da da mogućnost sufinansiranja, znači u oblasti građevinarstva.
Sad vas pitam da li je to Fond za zaštitu životne sredine, da li je to prioritet trošenja u oblasti zelenih ekonomija i stvaranja obaveze državi, odnosno Vladi koja je osnivač ovog fonda u iznosu od 5,5 milijardi dinara.
Mi smo imali jednu žestoku raspravu na Odboru za zaštitu životne sredine sa predsednicama, predstavnicima opozicionih stranaka, gde su oni potpuno u pravu da sumnjaju da li će sredstva iz oblasti životne sredine, tzv. "zeleni dinar", odnosno da li će sredstva koja prihodom iz naknada taksi za ekološke projekte biti potrošene u te namene. Kao što vidimo, Fond za zaštitu životne sredine nije trošio za te namene i sada imamo situaciju da su napravljene obaveze za koje će trebati Fond dve godine da plaća samo te rashode.
Prema tome, u ovom trenutku mi smo primorani kao Vlada da dajemo predloge, odnosno mi kao skupštinska većina da podržimo predlog Vlade, onaj deo sredstava koji je preuzet kao deo rashoda i obaveza koja mora da se isplati budžetskim korisnicima da idemo na predlog gašenja ovakvog fonda. To je, na kraju krajeva, slika poslovanja u poslednjih četiri godine prethodne vlade, a ono što je mogućnost dato je kroz određene zakonske akte koje mi nazivamo "sistemska korupcija", koji nisu doneti u onom delu koji se odnosi na sekundarnu, odnosno podzakonsku regulativu. Ta podzakonska regulativa je trebala da reguliše, upravo ove pravilnike, na koji način će se namenski trošiti sredstva, a da za to neko mora i, ukoliko dolazi do nenamenskog trošenja, da odgovara. Zbog toga sada imamo otprilike reklamaciju, u smislu opozicionih predstavnika da je mnogo toga urađeno u oblasti životne sredine, da je mnogo toga dato a da, na kraju krajeva, sada mi gašenjem određenih, odnosno restrukturiranjem javne uprave u ovoj oblasti želimo sve to da poremetimo.
Naravno da nam to nije bio cilj i naravno da je i gospodin Dinkić, kao ovlašćeni pregovarač, dao jako dobra rešenja u tom finansijskom smislu. U ovom smislu kada treba da govorimo na prihodnoj strani samog ovog predloga, na Vladi je da stvara ambijent u kome ćemo mi privući strane direktne investicije. Reći ću vam da prethodna vlada i u tom delu tih podzakonskih akata, odnosno ubrzavanja dobijanja potrebne dokumentacije za izvođenje određenih investicionih objekata je jako malo uradila. Mi imamo vetro-parkove koji čekaju pet godina na dobijanje odobrenja za gradnju i upotrebne dozvole, mi imamo tri godine za dobijanje dokumentacije na nivou izgradnje objekata obnovljivih izvora, mini hidro-elektrana i to je sve ono što, na neki način, stvara jedan loš ambijent za uopšte mogućnost da bilo kakve investicije i u oblasti energetske efikasnosti obnovljivih izvora energije i zaštitu životne sredine uopšte dođu u našu Srbiju i ulažu ta sredstva. Žalosno je što mi te potencijale posedujemo, a ne možemo na adekvatan način da ih stavimo u funkciju naših investicija, odnosno mogućnosti da zaista ekonomski napredujemo.
Ono što sam htela još da pomenem u smislu sadašnje situacije, ovo je jedan realan presek stanja koji do sada nijedna vlada nije dala. Na neki način je uvek sakrivala ono što su realni troškovi, prikazujući to onako u lepšem svetlu i znate kad gurate mnoge stvari pod tepih onda na kraju sve to mora da ispliva na jedan veliki talas za koji možda ne znate gde će vas dovesti. Sada je došao taj trenutak kada te javne finansije moraju da se objedine i stave pod jednu kapu i kao takve naprave jednu polaznu osnovu za budućnost, odnosno šta nam je činiti.
Ono što je SNS insistirala i u samoj kampanji, nama je potreba za donošenjem jednog novog zakona o javnim nabavkama. Imamo potrebu da stvaramo ambijent za strane, direktne investicije i imamo potrebu da rešavamo sistemsku korupciju. Ko će se u tom lancu rešavanja svih ovih problema naći da je prekoračio zakon, a ko će se naći da je bio deo određene zakonske regulative i bilo mu je to omogućeno da na jedan legalan način izvodi određene javne nabavke, gde će davati monopol samo određenim firmama da se bave upravljanjem otpadom ili samo određenim firmama da se bave izgradnjom određenih objekata? To će vreme pokazati, na kraju krajeva postoje ljudi kojima je to zadatak u ovoj državi da rade.
Ono što sam htela i na kraju da spomenem, da je ovaj prvi korak u stvari restrukturiranje javnog sektora i najteži korak. Znači, ukoliko uradimo tačan broj i evidenciju broja zaposlenih, i ukoliko zaista prihvatimo ove predloge opozicije da otvorimo mogućnost da u javnom sektoru određeni zaposleni ne moraju da rade, a da imaju određenu nadoknadu, a otvorimo s druge strane mogućnost otvaranja malih i srednjih preduzeća, jednu stimulativnu politiku, možda će i zaista ljudi iz javnog sektora preći u taj privatan sektor, što će biti nadasve dobro za sve nas. Prvo što ćemo povećati tu javnu potrošnju, odnosno smanjiti javni dug i stvarati bolji ambijent za neke nove investicije, ali ne samo stranih investitora nego i naših domaćih.
Na kraju krajeva, treba reći, ova vlada treba da ide u smeru davanja mogućnosti i našim velikim kompanijama za mogućnost ako treba pomoći u rešavanju javnog duga kroz određene projekte društvene odgovornosti, znači da zajednički, jednostavno, celo društvo stavimo u funkciju. Sve naše želje kojima stremimo, a to je da postanemo jedno efikasno društvo, ne samo u ekonomskom smislu, nego u tom operativnom, organizacionom, da zaista možemo da rešimo pitanje dokumentacije i tehničkih rešenja koja su nam očito glavna prepreka za privredni rast.
Na Odboru za privredu, trgovinu, turizam i energetiku mi smo imali izmene i dopune Zakona o turizmu, privatizaciji i energetici. Tu su zaista date izmene i dopune koje su dale jedna dobra rešenja za ukidanje taksi i naknada, koje se negde nisu ni poštovale, a i u glavnom onom skoru nisu ni predstavljale neki veliki obim. Predstavljale su veliki teret kada mali privrednici uzmu otprilike popis kompletnih svojih obaveza u oblasti turizma, u oblasti privrede uopšte i u oblasti energetike. Tako da, na kraju, smatramo da ovaj predlog, kao što je dat u obliku ovog seta zakona je opravdano dat na ovaj način, iako je opozicija iznenađena i možda, na neki način, se oseća malo neobaveštena, ali kroz ovaj set zakona možete videti da jedino takvom sečom naknada u jednom zakonskom predlogu i takvim restrukturiranjem, odnosno spajanjem, objedinjavanjem javnih finansija vi jedino možete imati uspeha. Naravno, ti rezultati neće biti na početku veliki, ali ovakav jedan korak je neophodan za takav početak. Zahvaljujem se.