Po amandmanu.
Uvažena predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, jako bih volela da smo svi ovde u mogućnosti da se poredimo sa Nemačkom, ali mi moramo da prođemo dugačak put da bi uopšte došli u situaciju da možemo sa nekim od zemalja EU da se poredimo na ovaj način.
Prema tome, imamo određene obaveze. Započeti su pregovori što se tiče poglavlja 10, 11. i 12. o poljoprivredi. Imaćemo situaciju u Skupštini Srbije u septembru implicitne i eksplicitne pregovore po pitanju preduslova za otvaranje Poglavlja 27. Ta poglavlja treba da idu zajedno. Imamo preporuke EU da moramo da vršimo tu međusektorsku saradnju i koordinaciju na što bolji i čvršći način obezbediti održivost poljoprivrede. To je jednostavno nemoguće.
Druga stvar, u prošlosti imali smo zaštitu životne sredine vezano sa prirodnim resursima, ali smo imali i vezano sa građevinom i rudarstvom, ako ćete se setiti, u nekoj prethodnoj konstrukciji. Gde imate većih zagađivača danas nego u samom građevinarstvu? Upravo primenom mera energetske efikasnosti tek onda možemo da pričamo o primeni zaštite životne sredine. Kada još krenemo na ovaj deo koji je vezan za poljoprivredu to je pitanje opstanka uopšte našeg naroda iz prostog razloga što danas imamo velike probleme po pitanju kvaliteta hrane. To je ono na čemu je ova Vlada pokazala odgovornost formirajući ovakav koncept ministarstva. Treba ga prihvatiti. Treba raditi na tome, na evropskim integracija i pregovorima čvrsto i to neće raditi jedan čovek, jer stalno ovde čujemo jedan, pojedinac. To će biti veliki tim ljudi na čelu sa pregovaračima, kao što je gospođa Miščević, ali sada ćemo imati i ministra bez portfelja koji će se isključivo baviti evropskim integracijama. Zahvaljujem se.

Uvažena predsedavajuća, poštovane kolege, SNS više od dve godine upravo govori o ovom problemu i ovakvim konceptom Vlade pokušava da reši na najefikasniji mogući način formiranjem uprave za brzi odgovor u okviru Ministarstva privrede. Zašto? Zato što su to svi relevantni subjekti u državi izneli kao veliki problem, a to je praktično prevelika dokumentacija koja je potrebna radi dobijanja građevinske dozvole, a to je jedan od uslova, u stvari, odluke koje investitori donose da li će pristupiti investiranju u Srbiji ili ne. Takav deo predloga, koji je kroz ovaj vaš amandman dat, jednostavno je usvojen kroz Upravu za brzi odgovor koji kaže da bi se učestvovalo u postupcima ostvarivanja prava na gradnju, kao i druge poslove određene zakonom, sva Ministarstva sa svim svojim rešenjima moraće ovoj upravi za brzi odgovor da daju određena rešenja zarad dobijanja građevinske dozvole u maksimalno efikasnom roku prema zakonskim odredbama.
Mislim da je ovaj vaš amandman možda dobar pokušaj da skrenete pažnju na ovu temu, ali jednostavno o ovoj temi se dosta razgovaralo, dosta pričalo i na neki način je separatni problem koji ste dali kroz vaš predlog amandmana. Zahvaljujem se.

Uvažena predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, evo sada smo  imali prilike da čujemo da postoje razlozi zašto treba ovu upravu ukinuti.
Očito da mnoge radnje koje su se vršile od njenog osnivanja negde nas vode, ulaze u put na koji treba da izvršimo potpunu reviziju ove teme i da ona ide negde prema borbi protiv korupcije, kao što smo čuli. To saznanje nisam imala, ali evo, zbog građana Srbije treba reći da uopšte organizovanost jednog ministarstva može biti kroz upravu, kroz direkciju ili kroz agenciju. Ako želite neko pitanje, da posebno stavite akcenat.
Nov koncept Vlade je prevazišao temu Uprave za rodnu ravnopravnost na koje treba da se svodi samo na jedno ministarstvo, nego treba da se svodi na ukupnu uključenost žena u donošenju odluka, pogotovo u politici i u državnoj politici Republike Srbije.
Samim tim, gašenje Uprave ne znači da žene neće učestvovati u svim odlukama koje su od velikog značaja za rad državnih organa. Imamo Savet za rodnu ravnopravnost, koji će direktno uticati na rad Vlade Republike Srbije.
Druga stvar, Uprava za verska pitanja sa potpunim opravdanjem je uvedena, jer ako se malo prisetite, mi smo u ranijim vladama imali posebna ministarstva koja su se odnosila na verska pitanja, kao i za određene probleme koji su se javljali po pitanju crkvenog zemljišta. Naravno, sva ta pitanja i problemi su prevaziđeni, ali ostao je određeni segment društva za koji postoji potreba da se time bave.
Zašto sada govorimo o Upravi za rodnu ravnopravnost i o Upravi za verska pitanja? Zato što postoje politički trenuci kada vi morate da donesete određene odluke koje ćete u budućnosti morati da implementirate kroz jednu politiku razvija, a politika razvoja uključuje rodnu ravnopravnost, ali ne samo rodnu ravnopravnost.
Pitanje uključenja žena uopšte u borbi protiv nasilja, zdravstvene zaštite, što se mene lično tiče, ima veliki značaj, ali pre svega na ekonomsko osnaživanje žena zato što rodna ravnopravnost ne može više da bude socijalna kategorija, a ona je kroz Upravu za rodnu ravnopravnost bila u Ministarstvu za rad i socijalna pitanja. Ona treba da postane ekonomska mogućnost razvoja ove zemlje, gde žene treba zaista da preuzmu važna mesta, pogotovo u privredi Srbije, gde jednostavno one treba da budu pokretači uopšte razvoja društva.
Mislim da ovim konceptom, gašenjem, ne znači da mi želimo da umanjimo glas žena, nego upravo suprotno. Želimo da pojačamo učešće. Samim tim, vidite da je izborom predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, koja je eto žena, pokazujemo da kao SNS i kao Vlada koja će sutra biti formirana, želimo da Srbija ide napred. To je u skladu sa evropskim standardima i uopšte nemamo taj problem, ali imamo problem kada želi neko sebi da pripiše jednu temu kao samo njihovo vlasništvo da o toj temi pričaju i da o toj temi budu jedini zagovornici, kao da ne postoji niko drugi ko može na adekvatan način da postavi dobre stubove za budućnost.
Mislim da mi oko ove teme ne možemo da se sporimo. Mislim da ovu temu gledamo samo sa različitih aspekata i mislim da zajednički rad u budućnosti će dati jako dobre rezultate. Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovane kolege poslanici, Zakon o ministarstvima je tema dnevnog reda današnje sednice koja u stvari ima uzrok pobedu 16. marta 2014. godine, Izborne liste Aleksandar Vučić – Budućnost u koju verujemo i u stvari tom pobedom su se stvorili svi uslovi da mandatar sledeće Vlade bude gospodin Vučić.
Na osnovu koncepta koji imamo predstavljen kroz Zakon o ministarstvima vidimo da više ništa u Srbiji neće biti isto. Da će se mnoge stvari promeniti, a pogotovo po pitanju rada ministarstava i rada javnog sektora. Do 2012. godine vi ste imali koncept funkcionisanja ministarstava i javnih preduzeća nadležnih u okviru rada ministarstava i praktično kao jednu trku za političkim plenom za svaku oblast posebnom, a pogotovo mesta direktora javnih preduzeća su predstavljala odraz političke moći pojedinih stranaka unutar Vlade. Taj koncept više od 16. marta ne postoji.
Praktično ovim zakonom vidimo da na današnjem dnevnom redu imamo zakon koji pokazuje kako će Vlada izgledati. Da je to jedna nova, moderna, efikasna i mala Vlada baš zbog broja ministarstava. Ono što su neki poslanici stavili kao jednu veliku primedbu, a to je pitanje koncepcije Ministarstva poljoprivrede i životne sredine, koncepcija Ministarstva energetike i rudarstva, i koncepcija Ministarstva saobraćaja-infrastrukture i građevinarstva, u suštini pokazuje jednu ne informisanost o tome šta su evropske direktive, šta je evropski put i kako izgledaju moderne države, kako izgledaju njihova ministarstva.
Tako na primer ministarstvo Mađarske ima Ministarstvo poljoprivrede, životne sredine i kontrolu kvaliteta hrane. Ministarstvo Austrije ima Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva, životne sredine i vodoprivrede, a Velika Britanija ima Ministarstvo životne sredine, ruralnog razvoja i hrane. Prema tome, kao što vidite tako moderna vlada je praktično koncipirala ovaj put na osnovu jednog Ministarstva poljoprivrede i životne sredine, na jednoj strani, a na drugoj strani probleme energetike i rudarstva, spojila zašta otprilike sve političke stranke podržavaju ovakav koncept.
Ono što je važno reći, a to je da evropske direktive koje su praktično vezane za poglavlja 10, 11 i 12, vezano za poljoprivredu, Vlada u sadašnjem i tehničkom mandatu je započela taj implicitni skrining i već postoje sastanci u okviru pregovora sa EU. Tako da jednostavno uključivanje zaštite životne sredine u poljoprivredu je imperativ i preporuka Evropske komisije kako da suštinski lakše prevazićemo i usvojimo sve direktive i uspostavimo održivost poljoprivrede.
Znači, to su njihove preporuke koje je verovatno neko morao da pročita. Ono što je važno još reći, a to je da sinergijom ova dva sektora mi možemo postići mnogo više.
Ono što je još bitno, a što verovatno građani Srbije ne znaju, a to je da mi kao država moramo da se pripremimo za različite vrste programa u pregovorima sa EU po pitanju poljoprivrede tzv. ipard program po kome će jednostavno tražiti od nas EU da poštovanjem evropskih direktiva i otvaranjem i finansijskih komponenti, odnosno finansijskom pomoću da primenimo nove direktive EU u oblasti životne sredine u poljoprivredi možemo da uzimamo subvencije iz fondova EU, odnosno od građana EU. To je suština tih pregovora u kojima dobijamo pruženu ruku EU od strane njihovih predpristupnih fondova.
Na kraju ono što je vrlo važno i zbog čega životna sredina mora da bude sa poljoprivredom je pitanje klimatskih promena. Klimatske promene osećamo, ali onaj ko najviše oseća je poljoprivreda i poljoprivrednici. Oni se najviše ogledaju kada je u pitanju suša, kada su u pitanju poplave, kada imamo zagađenje određenim vrstama koje uništavaju poljoprivredne useve, tako da jednom sinergijom ova dva sektora mi suštinski možemo da otvorimo veliku vrstu investicionih projekata u oblasti poljoprivrede, a i zaštite životne sredine.
Onaj deo koji se odnosi na energetiku i rudarstvo pokazuje da ova dva sektora jedan bez drugog ne mogu da funkcionišu, a u nekim prošlim vladama koji sada zameraju ovakav koncept mi smo imali i zaštitu životne sredine i prostorno planiranje i urbanizam pa u jednom trenutku i rudarstvo. Znači, energetiku smo imali potpuno zapostavljenu u vidu jednog savetnika premijera.
Prema tome ovaj koncept Vlade pokazuje da je to jedna moderna efikasna Vlada da ona treba da liči na vlade koje su članice zemalja EU čime mi dajemo jednu snažnu poruku EU i da smo zaista na tom putu. Osim toga mi možemo određena naša predizborna obećanja da na neki način uklopimo u sav taj evropski put.
Onaj deo koji se odnosi na smanjivanje administracije po pitanju određenih dobijanja građevinskih dozvola, po pitanju stvaranja uslova za otvaranje investicionog ambijenta negde smo uključili kroz tzv. Upravu za brzi odgovor koja se nalazi u samom Ministarstvu privrede.
Time se u stvari pokazuje jedna velika volja i želja da se investitorima zaista otvore sva vrata i da na najbolji i najefikasniji mogući način mogu da svoje mogućnosti u saradnji sa Republikom Srbijom zaista implementiraju na najkraći i najefikasniji mogući način.
Ono što treba takođe pohvaliti to je da sa ovakvim konceptom izdvajanja javnih preduzeća, uopšte i sektora rada ministarstava na neki način treba uspostaviti racionalizaciju i korporizaciju javnih preduzeća da treba smanjiti na taj način gubitke i pustiti ministarstvima da se bave finansijama i javnim preduzećima, nego zaista kreiranjem novog privrednog, organizacionog ambijenta u kome će kreirati nove zakone sa kojima će doći ovde u parlament, gde će parlament zaista te zakone usvojiti i vratiti ponovo na sprovođenje samo zarad uštede, u stvari javnog sektora, zarad otvaranja malih i srednjih preduzeća, zarad otvaranja novih radnih mesta koja se odnose na to prelivanje iz javnog sektora u privatni i na kraju krajeva zarad ušteda svih mogućih koji se odnose na javni sektor da bi danas, sutra bili u mogućnosti i da vratimo one kredite koji su neki drugi nas zadužili, ne samo nas nego i našu budućnost.
Kroz sav ovaj koncept ovakvog zakona mi vidimo da oni stubovi politike koji se baziraju na borbi protiv korupcije neće se zaustaviti, naprotiv oni će samo jačati iz prostog razloga što ćete imati jasniju sliku koliko zaista para u javni sektor ulazi, a koliko odlazi.
To nekada nije bio slučaj i mi nismo imali uopšte pojma kao država, ni kao parlament, ni kao ministarstva, gde se sve troše državne pare, imaćete veću kontrolu i samim tim ćete postići određenu racionalnost.
Mi nismo znali ni koliki su krediti, ni kolika je zaduženost stvarna kada govorimo o budžetu Republike Srbije, nismo ni znali do 2012, 2013. godine ni koliki je broj zaposlenih u javnom sektoru.
Kada smo shvatili da je to 780.000 ljudi onda smo se svi uhvatili za glavu i rekli – pa, da li je moguće da ova Srbija zaista izdržava ovoliki javni sektor?
Prema tome, ovaj Zakon o ministarstvima treba podržati i svi oni koji se nalaze i u sastavu opozicionih poslaničkih klubova treba dobro da razmisle o tome da podršku za ovakav koncept nove Vlade i nove politike zaista treba dati, jer to je budućnost u koju ne samo mi verujemo, nego ćete verovati i vi, jer ćete ubrzo videti rezultate ovakve politike. Zahvaljujem vam se.

Uvaženi predsedavajući, poštovane kolege poslanici, danas imamo jedan dokument koji je rezultat političkog dogovora svih relevantnih političkih subjekata na političkoj sceni Srbije. S jedne strane, imamo glasove koje čujemo da ne postoji kritički stav uopšte prema pitanju Srbije i pristupanje EU, što naravno, sa jedne strane, pokazuje da kritika ne mora uvek da bude zlonamerna, ali u ovom slučaju mislimo da je reč o jednom stanovištu koje od 2004. godine i nije stajalo na tom kritičkom putu, pridruživanje Srbije EU, već je bilo pod određenom političkom parolom - izvodljivo je.
U oktobru 2004. godine, kada je politička situacija na sceni Srbije izgledala u kohabitaciji dve političke partije DS i DSS, doneta je prva rezolucija. Tada je za stranku, koja se protiv ovakvom dokumentu, bilo izvodljivo i doneta je usvojena studija o izvodljivosti pristupanja EU i, kao jedan od najvažnijih dokumenata, početka saradnje Beograda i Brisela. Važno je reći da je Srbija od tada do danas prešla trnovit put u savlađivanju svih animoziteta koji su se javljali u društvu po ovom pitanju. Nekako je došla do rešenja i zaista ono što treba pohvaliti jeste da je radna grupa, koja je oformljena u okviru Odbora za evropske integracije, pokazala jedan visok nivo svesti u donošenju određenih političkih dokumenata. Usvojena su sva predložena rešenja koja su unutar radne grupe postojala od strane svih političkih subjekata, i to je zaista za pohvalu. Srbija je danas pokazala da zaista ima svest o tome koliko je važan proces evropskih integracija.
Nakon tog pređenog puta treba reći da je zaključak Saveta Evrope, da predloži Evropskoj komisiji početak pregovora po poglavljima od januara 2014. godine, veoma važan i uloga parlamenta tu suštinski treba da ima jednu veliku težinu. Ono što je ovaj odbor za evropske integracije pokazao jeste da se mislilo na sam parlament, bez obzira kakav će sastav parlament biti u 2014, 2015, 2016. godini, ali je važno reći da je ta uloga parlamenta nešto što sada dajemo izglasavanjem ovog dokumenta.
Ciljeva kojima su se vodili kroz ovaj parlament sve političke stranke su da se da jedan nov pristup saradnji, odnosno odnosu EU i Srbije, da se daje praktično unapređenje odnosa unutar samih institucija, znači veza između Narodne skupštine, Vlade republike Srbije i predsednika Republike Srbije, kao institucija, ne kao pojedinaca i ličnosti. To je ono što, na neki način, utire put budućem pridruživanju Srbije EU.
Zašto treba još pohvaliti radnu grupu? Ona je pored svih onih tema koje su u ovoj rezoluciji, a to je nacionalno pitanje, to je socijalna pravda, to je uređenje institucija, to je status i samog Odbora za evropske integracije, informisanost javnosti, dala poseban akcenat na ekonomiji. To je poglavlje pet, gde je navela sve ono što su standardi koji vladaju u EU, koji su doneseni na osnovu konsenzusa, dogovora svih članica EU, a to je ono što je konkurentnost o kojom smo slušali od ranijih govornika. To je ono što je zaštita određenih privrednih grana u samoj našoj zemlji, a to je ono što su strukturne reforme, kojih je Srbija praktično u ovom trenutku u poziciji koje mora da krene napred sa sve manje finansijskih resursa, sposobnim da to sprovede. Ono na čemu stoji jeste da je organizaciono sposobna, da politički treba da postoji konsenzus u tom delu, da svi relevantni subjekti, ne samo oni koji se odnose na civilni sektor, već i sindikati i ostali relevantni subjekti, treba aktivno da učestvuju i da pomognu svim institucijama da do takvih reformi dođe, da sve ono što zajednički donesemo kao institucije bude prihvatljivo za sve građane Srbije. To je onaj deo koji je najteži.
Kada pričamo o kritičkom stavu prema EU, recimo, same članice imaju taj kritički stav. Jedna Nemačka, recimo, kada anketira svoje građane, svega 20% građana je za proširenje EU, odnosno nisu naklonjeni prema EU da funkcioniše na način na koji funkcioniše, jer smatraju da građani Nemačke isključivo finansiraju budžet EU, pa nikada neće dozvoliti sebi da kažu – mi nećemo da budemo deo te evropske zajednice. Nasuprot tome, ostaće da dele sudbinu svih zemalja članica EU, svih 27, odnosno 28. Prema tome, Srbija koja želi da postane jednog dana punopravan član te zajednice treba da se okrene i da sagleda sve svoje prednosti, ali i mane na tom putu da bi postala punopravna članica, da bi jednostavno sve te ekonomske prepreke prevaziđe i stvori jedno tržište u kome će moći, uz pomoć svih tih mehanizama, da obezbedi ekonomski rast, ali pre svega svoj ekonomski rast, a onda kroz saradnju sa regionom i ekonomski rast regiona.
Šta je važno još reći? Na tom putu EU Srbija mora da pristupi jednom razvoju tržišta koja će postati sastavni deo uz unapređenje stručne javnosti, a to je da nije dovoljno da sa ovim resursima visoko-obrazovnog kadra ne može da prati jednostavno neke ekonomske trendove koji nam se nameću zbog sve većeg razvoja novih tehnologija. Naši inženjeri treba da postanu sastavni deo EU, treba da učestvuju u najvažnijim infrastrukturnim projektima. Dobro je što Srbija dobija velike infrastrukturne projekte, kao što je Južni tok, u kojima će EU biti jako zainteresovana da učestvuje, naravno, uz određenu vrstu saglasnosti.
Sada smo svesni da po pitanju energetike u Briselu se održavaju različite vrste seminara i skupova koji praktično taj deo EU i Ruske Federacije, po pitanju takvih projekata, treba da usaglasi. Srbija se tu nalazi na svom putu i u poziciji gde treba na osnovu svog geostrateškog položaja da jednostavno po evropskim standardima za koje se zalaže implementira, odnosno ostvari sve ono što je do sada prihvatila, pogotovo što se tiče zakonske regulative, ali isto tako da učestvuje aktivno u realizaciji ovih projekata.
Ono što je još važno reći je da proces pregovaranja kroz podršku Narodne skupštine Republike Srbije jednostavno ne može da teče onim tokom kao kada imate podršku ove institucije, jer ona nije samo zakonodavni organ. Ona je i onaj kontrolni organ vlasti i kroz ovu rezoluciju se to pokazalo. Mislim da su svi oberučke to prihvatili, jer ni Vlada kao organ koji vrši implementaciju zakonske regulative koje Skupština usvaja ne voli da vrši vlast bez kontrole. Zbog toga je ta skupština jednostavno organ za koji postoji potreba da na širi način posmatra sve procese koji se dešavaju, a pogotovo po pitanju različite vrste transformacija zakonske regulative iz oblasti ekonomije.
Ono što je moja koleginica pre mene navela kao jedan od akcenata, a to je otvaranje poglavlja 27. i otvaranje poglavlja vezanog za poljoprivredu, naravno da su jako važni, jer buhvataju preko 40% kompletne regulative i standarde EU i zaista u tome mislim da kako smo došli do rezolucije, na takav način treba ova poglavlja takođe političkim konsenzusom da pristupamo.
Ono što je važno još reći je da civilni sektor takođe moramo da, na neki način, sve više uvlačimo u ove procese pregovaranja. Mislim da je Narodna skupština Srbije prepoznala važnost komunikacije i dijaloga civilnog sektora i uopšte Skupštine Republike Srbije. Otvorila je praktično vrata svim nevladnim organizacijama kroz odbore, kroz javna slušanja, kroz različite vrste inicijativa i to je jako dobro. Jedna Crna Gora se hvali time da 30% ukupnih pregovora se EU praktično pripada civilnom sektoru. Ako je to pošlo za rukom Crnoj Gori, verovatno će moći i nama, da taj procenat može biti toliki.
Na kraju bih rekla da će svi poslanici SNS sa zadovoljstvom prihvatiti ovu rezoluciju. Smatramo da će biti na korist svih građana Srbije, ali i svim institucijama koje će učestvovati u ovom procesu. Zahvaljujem se.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, ne javljam se po replici nego po amandmanu.
Htela sam samo da dopunim nešto zarad svih poslanika da je Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku prosledio jedan zahtev Ministarstvu privrede da dobijemo popis svih korisnika Fonda za razvoj, svih korisnika sredstava koji su išli kroz SIEP-u i da vidimo koje su to nadležnosti institucija koje su do sada radile da bi na jedan transparentan način poslanici svih poslaničkih grupa bili upoznati ko je šta radio. Smatramo da bi bilo lepo da na tu sednicu odbora ministar dođe i da nam lično sve to obrazloži od a do š.
Zbog toga i ovi novo nastali predlozi zakona o privatizacija i stečaju treba da budu jedno opravdanje zbog toga što je na nama da vidimo rezultate rada svih ovih institucija za koje ministarstvo trenutno stoji na stanovištu da možda treba preurediti njihov način funkcionisanja. Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, tema ovog amandmana je otplata skupih kredita novim zaduživanjima, za šta mislim da postoji saglasnost svih poslaničkih grupa da kredite treba otplaćivati i smanjivati zaduživanja.
Postavlja se pitanje, prvo opravdanosti zaduživanja u proteklom periodu, a sa druge strane, ono što je navedeno u ovom obrazloženju amandmana, a to je da ne postoji stavka za privatizaciju. Negde verovatno postoji shvatanje da po međunarodnim standardima o računovodstvu na ovim stavkama, koje su već bile ranije prihodovane od privatizacije, u ovom stavu Vlade se vidi da postoji saglasnost da se firme koje su u restrukturiranju dovedu na jedan nivo, koje će biti sposobne da sprovedu određeno javno-privatno partnerstvo sa novim investitorima, sa jedne strane. Sa druge strane, da se raspišu konkursi koji će se odnositi na koncesiju, odnosno davanje u zakup određenih fabrika i određenih zemljišta koje bi davale kasnije određene rezultate u svojim privrednim aktivnostima, iz kojih bi se iz realnih sredstava otplaćivali krediti. To je jedno.
Drugi deo, dolazimo do toga da ta realnost, o kojoj smo pričali, suštinski treba da se pokaže kod ovog realnog otplaćivanja kredita.
Na kraju, kada pričamo o subvencijama, želim da ponovim ono što sam rekla u načelnoj raspravi, a to je da subvencije u ovoj godini za poljoprivredu iznose 42%, odnosno 34,9 milijardi dinara u odnosu na ukupne subvencije koje su predviđene budžetom, što je dosta veliki procenat, s obzirom na situaciju da imamo kompletno rezanje svih ulaganja, svih troškova i kada idemo ka jednom budžetu koji vrši konsolidaciju finansijskih sredstava kroz štednju. Ovaj predlog amandmana sam razumela dobronamerno i mislim da smo svi na tom nekom putu da kredite treba otplaćivati, ali na koji način i kako, uzimanjem drugih kredita, postavlja se pitanje i to je zadatak ministarstva da u nekom sledećem periodu taj posao pripremi na jedan krajnje efikasan i dobar način, s obzirom da imamo određene najave stranih investicija iz Arapskih Emirata, onda je na nama da verujemo u to da će zaista otplata tih kredita biti na najjeftiniji mogući način. Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, priču o vraćanju dve i po milijarde kredita sam pokušala da je obrazložim kao jedan dobar način da kroz određene privredne aktivnosti, javno privatno partnerstvo i koncesije vraćanje tih kredita postepeno. Dakle ne novim zaduživanjem, nego iz realnih izvora finansiranja, odnosno iz privrednih aktivnosti gde država ima određeni procenat ulagačkog kapitala kroz ta preduzeća koja su u restrukturiranju i novih investitora.
Naravno da se onda dobit i profit kompletnog poslovanja u tom aranžmanu deli na određene procente. Iz tih realnih procenata onda može da ide određena otplata. Nisam govorila o bankarskom sektoru, ali sam govorila o tome da pokretanjem takvih privrednih aktivnosti zaista možemo da postanemo kredibilni i možemo u nekoj kasniji iteraciji da otplatimo te dve i po milijarde kredita. Tako da mislim da je uopšte namera ovog izlaganja i po pitanju amandmana bila krajnje razložna i mislim da su svi shvatili koja je suština ovakvog Predloga budžeta. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, danas imamo na dnevnom redu Predlog budžeta za 2014. godinu kao nastavak praktično reformskog puta koji smo započeli sa donošenjem seta zakona koji se odnosio na mere ekonomske politike Srbije. Taj reformski put suštinski pokazuje da na tom putu imamo jako puno problema.
Ono što treba na neki način podržati u smislu predloga koje je Vlada i ministri koji su dali je upravo taj da su predlozi zakona napravljeni na taj jedan realan način gde se jednostavno na potpuno transparentan i istinit način dala slika Srbije posle 12 godina, o tome koliko smo dužni, koliko smo siromašni i koliko suštinski imamo potencijala da izađemo iz određene krize.
Kada pričamo o različitim vrstama scenarija tipa, grčki scenario, portugalski scenario, španski scenario, mislim da se Srbija jednostavno nalazi u jednom regionu gde takvi scenariji nisu mogući, ali ono u čemu mi možemo da se nađemo u određenoj situaciji to je jako teška socijalna situacija u kojoj jednostavno možemo bez kontrole da na neki način svi politički subjekti učestvuju u vršenju vlasti. Onda jednostavno kada dođete u tu situaciju, građanima Srbije potpuno je nepotrebno saznanje koja politička stranka je dovela do toga da se nađete u tako teškoj ekonomskoj situaciji. A treba reći, da poslednjih deset do dvanaest godina jednostavno mnoge stvari su se gurale pod tepih. Treba reći da od 2008. godine su mnoge bankarske garancije davane u ovoj skupštini, u ovom parlamentu, gde praktično SNS nije ni postojala, nije ni učestvovala u takvom procesu. Tu treba uvek i naglasiti. Sada je uzela odgovornost i kao glavni stožer u Vladi Srbije krajnje odgovorna za ono što će se dešavati i ono što se dešava sad.
Zbog čega ovo govorimo? Pa zbog toga što Vlada Srbije je preuzela jednu veliku političku odgovornost za mnoge procese koje često zaboravljamo kada pričamo o budžetu Srbije, a to je rešavanje Briselskog sporazuma, odnosno odnosa Beograda i Prištine, a samim tim imamo i početak pregovora sa EU, odnosno primenu SSP sporazuma pridruživanja EU.
Oba ta sporazuma i međunarodne obaveze nešto koštaju ovu državu i te takve suštinske reforme traže da predvidite i određena sredstva u budžetu. Ne samo u tom organizacionom smislu, koje treba menjati, nego i u ovom smislu da je, recimo, za Kosovo i Metohiju predviđen budžet oko 4,8 milijardi dinara za sledeću godinu, a da primenom trgovinskog sporazuma od 1. januara 2014. godine gubimo stavku u budžetu koja iznosi oko 300 miliona evra.
Samim tim, uzimajući u obzir ove činjenice, krenuli smo u reformu, kao država, javnog sektora, prvo konstatujući koliki je taj broj zaposlenih. Onda smo krenuli u reformu toga da se suočimo sa istinom koliko suštinski dugujemo za javna preduzeća, pa smo videli da, recimo, eto, kada je u pitanju „Srbijagas“ imamo deo dugovanja prema bankama, a imamo onaj deo dugovanja koji je država dala u vidu garancija.
Taj dug je jako veliki. Naravno da dug od 800 miliona ili 224 miliona, koji se odnosi na „Srbijagas“ i na druga javna preduzeća nije nastao preko noći i nije nastao u poslednjih godinu dana. Sigurno da se on negde taložio i gomilao i da se ulazilo iz kredita u kredit, i da smo u onom trenutku, kada pričamo o kredibilnosti države i kada se najviše suočavamo sa realnošću i izrazimo realno taj budžetski deficit, jednostavno zemlja koja gubi na tom glasu i samim dobija u svojoj ponudi za portfolio sve skuplje i skuplje kredite.
Ona priča o tome da mi možemo, kao država, da dobijemo vrlo povoljne kredite i da se rešimo oko 2,5 milijarde sa povoljnim kamatnim stopama, Fiskalni savet jednostavno to decidno navodi da je velika odgovornost na onima koji u javnosti daju svoje izjave, jer upravo time urušavaju kredibilitet same države i same ekonomije, jer samim tim dobijate u ponudi sve skuplje i skuplje kredite.
Prema tome, da li se radi o poziciji ili opoziciji, treba biti odmeren u političkim izjavama, pogotovo u onim koje se odnose na privredu. To se odnosi na sve političke subjekte.
Ono što je važno reći da je javni dug visok i on je zaista u ovom delu do sada najveći, ali do sada se uvek i taj deficit prikazivao na neki način frizirano. Prvi put sada imamo realno iskazan i u toj meri on treba da pokaže suštinski, gde su nama najslabije, takozvane neuralgične tačke. Mi smo to rekli, znači, rekli smo da to jesu društvena preduzeća, 153 preduzeća u restrukturiranju, da su to javna preduzeća, velika dugovanja prema „Srbijagasu“, prema „Putevima Srbije“, prema „Železnica Srbije“ i „Galenici“, rekli smo da su to najviše u bankarskom sektoru, rekli smo da su to otprilike velika izdvajanja koja se odnose na PIO fond.
Onaj deo koji je napadan, a to je da ovim budžetom nije dobro isprojektovan poljoprivredni fond, nisu dobro isprojektovane subvencije, nisu dobro isprojektovane određena davanja, koja se odnose na socijalne kategorije, možemo da kažemo da su krajnje neodgovorna. Zbog čega? Pre svega, kada pričamo o društvenim preduzećima ni ta dugovanja, ni ta restrukturiranja nisu nastala takođe preko noći, nego su godinama taloženi kao problemi sa kojima niko nije hteo da se uhvati u koštac, nego su svaki put predstavnici kapitala, stečajni upravnici, ulazili u sve veća i veća dugovanja i ponašali se prema državnoj imovini kao da je to otprilike nečija tuđa i kao da nemaju uopšte odgovornost o tome kako raspolažu sa tom imovinom.
Vi niste imali ni jednu praktično osudu nijednog stečajnog upravnika, nijednog predstavnika kapitala, a koja se odnose na preduzeća u restrukturiranju, da to nisu vodili na adekvatan način. Čak nijedan takav predstavnik nije bio osuđen, da li je na adekvatan način raspolagao kapitalom tih preduzeća.
Drugi deo priče koji se odnosi na sama javna preduzeća, mislim da država nikada nije, Ministarstva nisu ni znala koliko su javna preduzeća u njihovoj nadležnosti dužna, ni kolike su te bankovne garancije. Imali su neki okvir, pa počev od činjenice da ne znaju ni koliko zaposlenih imaju u svom sektoru, a kamoli o tome koliki je taj obim sredstava koji troše. Nama se dešavalo, recimo, kao državi, da se na kraju mandata ove skupštine, u prethodnom sazivu 2012. godine, podižu krediti i onda se skupe sve na jednom mestu i onda se dođe, onda Skupština izglasa i podrži sve garancije koje su sva javna preduzeća uzimala i ta sednica otprilike košta 1,4 milijarde evra zaduženja države. Znači, to je praktično bio način na koji se funkcionisalo u privredi Srbije.
Ono što sada imamo sve na jednom mestu, tačno znamo sa čim raspolažemo. Ako je to ta slika kolika su dugovanja, tolika je, i jednostavno sa tim se izlazi pred građane. Građani moraju u svakom trenutku da znaju istinu, da bi bili pripremljeni na sve ono što ih očekuje u budućnosti. Zašto o tome govorimo? Zato što su svi segmenti društva zahvaćeni ovom krizom.
Ono što nikad ne treba da zaboravimo, a to je da je 2008. godine, znači godinu dana posle ekonomske krize, posle 2007. godine, praktično pravljen budžet koji je promašen otprilike za 20%, jer su pogrešno projektovane stavke o tome kako će izgledati ekonomska kriza, pogotovo u Srbiji i u samom regionu. To je nešto što je praktično ceo ovaj region doveo do toga da krenu ta kola, o kojima pričamo da su sad krenula, ne ona su krenula od 2008. godine nizbrdo, i sada ta kola treba na neki način zaustaviti. Ona su zaustavljena određenim merama i praktično saznanjem, da javnost mora biti upoznata sa istinom.
Kada pričamo o segmentima na kojima smo smatrali da uopšte i ova vlada i ova skupštinska većina treba da koncipira svoju ekonomsku politiku, onda smo govorili da su to poljoprivreda i energetika. Napadana je ovde politika na koji način treba da izgleda ulaganje u poljoprivredu. Napadana je energetika, ali ono što treba građani Srbije da znaju, to je da se poljoprivreda više neće, na onaj način na koji je bila finansirana, finansirati, već da će isključivo ulaganja biti u infrastrukturu, koja je jako važna, kao što je sistem navodnjavanja, kao što su oprema koja će biti data poljoprivrednicima, koji će moći da je koriste.
Kada se priča o subvencijama, koje su takođe napadane, u budžetu, ako pogledate da 81 milijarda ukupnih subvencija predstavlja deo budžeta, onda je oko 10% tih subvencija ide na privredu, a 40% tih subvencija idu na poljoprivredu. Prema tome, ta priča da se malo ulaže u poljoprivredu nije istinita, ali ono čime želi da se ustroji i izvrši reforma te agrarne politike, upravo je to ulaganje u infrastrukturu, da bi se na određeni način i tim ulaganjima stvorila zainteresovanost investitora da ulažu i da prave određene vrste javnih privatnih partnerstava u ovoj oblasti. I ono zbog čega treba država da ulaže svojim subvencijama u društvena preduzeća, to je da koliko može ojača taj sektor, da zadrži ono što je zaista zdravo, da bi danas, sutra principom koncesija i javnih privatnih partnerstava, zaista mogla što veći broj tih preduzeća da privatizuje i da uđe u jednu ozbiljnu privrednu reformu, ali samim tim i da na neki način zaustavi bilo kakav pad, održi se i da stvori uslove u naredne tri godine da bi krenula nekim svojim rastom.
Ono o čemu smo najviše slušali o energetici je pitanje „Srbijagasa“, velikih dugovanja. Evo sada imamo i priliku da praktično sa otvaranjem novih infrastrukturnih projekata na neki način reformišemo ceo ovaj javni sektor. Razvoj energetike nije moguć ukoliko se ne izvrši i ne stvore uslovi, odnosno taj ambijent u kome će moći država da se ponaša krajnje odgovorno, ne samo prema investitorima, nego i prema svojim potrošačima.
To znači da je cena struje socijalna kategorija i tu priču inače zna ceo region zapadnog Balkana i praktično sve zemlje u regionu, i sve znaju da ukoliko idete povećanjem cene energenata, vi praktično utičite na budžet svakog čoveka koji živi u našoj državi i to znaju i u Hrvatskoj, to znaju i u Crnoj Gori, to znaju i u Bosni i Hercegovini, to nije nešto novo.
Mnogo je lakše napadati bilo kakvu reformu ili povećanje cena, ali je mnogo teško izvršiti zaista reformu ovog sektora, iz prostog razloga što tu rade ljudi koji su zaista profesionalci u svojoj struci i kojih ima jako puno i kada dođe do trenutka kada trebate da racionalizujete ili prepakujete određene zaposlene, to je jako teško proceniti ko u kom sektoru treba na najadekvatniji način da da svoj pun doprinos.
Zbog toga je uopšte priča o „Srbijagasu“ i ne samo o „Srbijagasu“, nego uopšte u javnim preduzećima za koje se izdvajaju određena sredstva, veoma, kako da kažem, osetljiva, senzitivna, jer ako bi hteli ekonomski isključivo da gledamo kao interes države, onda bi rekli – izvinite, ali jednostavno država treba da na neki način odustane od bilo kakvih davanja garancija, od bilo kakvih podsticaja i onda bi došli do toga da bi jednostavno imali poremećaj u radu uopšte energetskog sektora, a to bi se odmah direktno odrazilo na same potrošače.
Prema tome, u takvim oblastima treba biti krajnje odgovoran i treba postupati na način koji odgovara svim kategorijama društava, ali korak po korak.
Kada pričamo o PIO fondu, a o tome najviše volimo da pričamo sa jednog aspekta i da napadamo zbog čega su tolika izdvajanja, ja sam se malo zainteresovala na temu kako izgleda uopšte rukovođenje PIO fondom, koja je struktura PIO fonda i mislim da više od polovine poslanika i nije upoznato sa tim ko su članovi Upravnog odbora PIO fonda. On čini 21 člana, od toga država ima svega dva člana koja postavlja Vlada. Ima predstavnike privrednika, ima predstavnike udruženja poslodavaca, ima predstavnike oba sindikata, ima predstavnike udruženja penzionera i ima dva predstavnika Vlade.
Princip predsedavanja Upravnim odborom PIO fonda je rotirajući na svake dve godine. Sada trenutno predsednik PIO fonda je gospodin Orbović, predsednik sindikata i koji direktno utiče na politiku PIO fonda.
Ukoliko država želi da sprovede reforme, a trenutno država izdvaja, znači, PIO fond ima oko 600 milijardi dinara, iz koga 42% država puni taj fond direktno iz budžeta, a 58% pune privredni subjekti kroz poreze i doprinose koje uplaćujemo. Ako država želi da zaista izvrši reformu PIO fonda, onda treba svoje predstavnike Vlade da pusti da u onom trenutku kada treba da predsedavaju ovim Upravnim odborom, treba da izvrše određene reforme. I za to je potreban jedan politički konsenzus. Ne treba napadati isključivo određene političke opcije da bi se reforma PIO fonda izvršila, već treba napraviti jedan princip kako treba da izgleda punjenje PIO fonda.
Mi imamo jednu nasleđenu politiku kako je to izgledalo pre i onda su sve Vlade automatski, niko nije hteo da se zamera sa predstavnicima koji se nalaze u ovom Upravnom odboru, jer jako je teško uhvatiti se u koštac sa svim ovim problemima, zamerati se sindikatima, sa poslodavcima, udruženjima, a onda dolazimo u situaciju da ti poslodavci žive od naknada iz tih upravnih odbora, a ne žive iz realnog sektora, odnosno odakle prihoduju ta sredstva. Praktično, taj PIO fond postaje na neki način jedna ekonomska kategorija, iz koje svi na neki način preživljavaju.
Naravno da to nije dobar koncept i naravno da vremenom, kako su se nasleđivali problemi, ti problemi su se uvek uvećavali. Nikada nisu došli do trenutka da treba da se reše na jedan ekonomski održiv način.
Stoga država, ukoliko želi da reši ovaj problem, mora da nađe načina i zakonskim putem, koji treba ovde u Skupštini Srbije da se donese na jedan potpuno svojstven način, da se napravi jedan konsenzus svih političkih opcija po tom pitanju, da donese odluku kako će upravljati, jer na kraju krajeva, imovina PIO fonda je imovina države, jer svi mi snosimo odgovornost za takvo stanje u državi, i naši sugrađani, naše bake i deke i svi oni koji su praktično građani Srbije, koji se finansiraju iz ovog PIO fonda, a njih ima 1,7 miliona građana Srbije. Praktično, treba da nađemo načina kako da to uradimo, a da to bude isplativo i održivo u svakom ekonomskom smislu. To ne može preko noći. O tome moramo ozbiljno da donesemo odluke i moramo na adekvatan način da nađemo rešenje.
Na kraju bih nešto rekla o Fiskalnom savetu i o tome šta je Fiskalni savet rekao uopšte o ovome budžetu. Fiskalni savet se parafrazira i na mnoge teme odgovara na vrlo racionalan način, potpuno politički neobojen, a mnogi bi hteli da ga stave u kontekst i da ga oboje, podržavajući određenu političku opciju.
Fiskalni savet je praktično telo koje je sastavljeno iz stručnjaka i koje treba slušati u svim ovim segmentima kada govori o tome kako treba da izgleda ekonomska politika naše države, ali kako treba da izgleda i budžet. Ona govori o tome da sve one mere koje se donose mogu da budu jače, slabije, ali da one proizvode određene ekonomske efekte, odnosno rezultate.
Tako Fiskalni savet smatra da su praktično dodatne mere štednje neizbežne u ovakvim situacijama, da je put ka racionalizaciji javnog sektora neminovan i da subvencije i socijalna davanja, koja su sastavni deo budžeta, takođe bi uvek trebalo da budu veća, ali su svesni toga da ono koliko je društvo prihvatljivo u sprovođenju tih mera, da su to s druge strane uvek problemi s kojima vrlo teško sve političke opcije ne mogu da se uhvate baš sto posto u koštac sa njima.
Zbog toga kaže da je neophodno sklapanje aranžmana sa MMF-om, zbog toga kažu da je moguće lakše zaduživanje u 2014. godini. Naravno, svi znamo da postoje dobre kreditne linije Ujedinjenih Emirata, i to otprilike u obimu od tri milijarde evra.
Zatim, Fiskalni savet poziva na odgovornost, o kojoj sam već govorila prilikom davanja izjava u javnosti. Ne postoje laka rešenja koja smo čuli u nekim diskusijama i da takva laka rešenja ne daju efekte u kratkom vremenskom periodu. Sve to kaže Fiskalni savet.
Prilagođavanje Srbije u narednom periodu takođe će dovesti do određenih promena. Te promene u naredne tri godine takođe će davati bolna rešenja. To sve kaže Fiskalni savet.
Ono što je glavno reći da Fiskalni savet nema neke velike zamerke na realnost koja je projektovana ovim budžetom. Zbog toga sve političke opcije ovde treba da zaista odaju određenu vrstu pohvale ministru koji je izašao sa takvim predlogom budžeta, jer mnogo je teško na neki način koji treba da nam sve emocije koje možda vladaju u političkom životu odagnaju i da da jednu realnu sliku oko koje mi treba svi zajednički da stanemo.
Naravno da je u političkom životu Srbije mnogo lakše davati neke senzacionalističke izjave, koje su kratkoročnog vremenskog ograničenja. Ali, ono što treba reći je da svi građani Srbije žive od tog budžeta i da te priče da se uzimaju pare od lekara, profesora, a da se to nikome ne daje, da to ide posle toga u kamate, jednostavno ne stoje. Pre svega, veliki deo profesora, nastavnika imaju primanja ispod 60.000 dinara. Reći ću vam da u osnovnim školama nastavnici i profesori imaju manja primanja, da docenti na Beogradsko univerzitetu imaju 60.000.
Znači, sva primanja iznad 60 hiljada dinara spadaju u redovne i vanredne profesore Beogradskog univerziteta i zbog toga je u ovom budžetu praktično skupštinska većina izašla u susret da ona primanja koja se odnose na projekte koje profesori na univerzitetu imaju kao jedan vid davanja, ne podležu određenim uštedama, odnosno oduzimanjem od naknada, odnosno neto primanja.
Sve ono što je ovde izrečeno je u pravcu konsolidacije javnih finansija u ovom budžetu i sve ono što smo videli da daje određene rezultate neće biti na određeni način pozitivno u nekom smislu da će sad građani Srbije osetiti to, ali tek za godinu dana počećemo da vidimo rezultate tih mera u onom delu da nam neće biti gore.
To je važno reći zato što smo ovde juče čuli u raspravama da će nam biti sve gore i gore, da određene mere koje Vlada Srbije donosi projektuju neku crnu budućnost. Naravno da to ne stoji, jer sa infrastrukturnim projektima i ulaganjem u lokalnu samoupravu, koja su praktično preko IPA fondova uvedeni u ovom budžetu, pokazuju da će se ipak zadržati određeni nivo ekonomske stabilnosti, da taj nivo ekonomske stabilnosti u budućnosti će dati uslove koje će pokrenuti određenu privredu preko javnih privatnih partnerstva, preko koncesija, preko razvoja infrastrukturnih projekata koje ne treba zanemariti, jer ta sredstva uopšte neće biti toliko mala.
Da li će određene zemlje istoka i zapada vršiti pritiske? Naravno da uvek postoje različita viđenja istoka, zapada i severa i po pitanju različitih projekata. Bitno je da Srbija učestvuje u tim projektima. Bitno je da je Srbija interesantna zbog svog geostrateškog položaja, da je interesantna zbog svojih potencijala, kako energetski tako i poljoprivrednih i bitno je da Srbija vrši racionalizaciju uopšte državne uprave i građana Srbije u smislu privrednih aktivnosti, da mi moramo na neki način da vršimo reformu i obrazovnog sistema i da na taj način stvaramo nove preduslove za buduće privredne aktivnosti.
Jedan posto privrednog rasta je mali privredni rast projektovan, ali je uvek bolje projektovati malo nego projektovati potpuno nerealno i onda ući u određene sisteme raspolaganja imovinom koje ne možete da kontrolišete.
To je ova Vlada pokazala kroz svoju odgovornu politiku. Da li se to nekome sviđa ili ne, koji su navikli ranije da žive na način koji je potpuno ne planiran, uzimajući potpuno neke kredite bez razuma sa velikim kamatnim stopama, to više ne postoji u Srbiji. Sada se vodi jedna krajnja odgovorna politika i takvu politiku građani Srbije prepoznaju. Zbog toga i podržavaju ovakve mere Vlade i, bez obzira na to koji će segmenti društva biti na udaru ušteda, svi zajedno shvataju da moraju da uđu u sektor privrednih aktivnosti u kojim mere štednje moraju da se sprovedu.
Na kraju treba reći da je Srbija kroz ovaj budžet pokazala da svoje građane Srbije ne želi da laže. Znači, izlazi krajnje realno pred njih i kroz takav realan budžet ona će uvek imati podršku svih relevantnih subjekata, a građani Srbije su uvek ti koje treba pitati za mišljenje. Zbog toga u Danu za glasanje ovaj predlog zakona SNS će podržati, a poslanici SNS će aktivno učestvovati u definisanju svih onih segmenata ovog predloga budžeta koji treba da pokažu koje su to prednosti kojima se vodimo u kreiranju ekonomske politike Srbije. Zahvaljujem se.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, na osnovu diskusije i predlagača ovog amandmana predlažem Ministarstvu da zaista traži izveštaje Ministarstva za regionalni razvoj i lokalnu samoupravu, da se uradi jedan presek stanja od 2008. godine, kao što je kolega predložio kroz povredu Poslovnika, da se vidi ne samo po javnom sektoru u smislu javnih preduzeća, nego i samim lokalnim samoupravama, kakav je bio broj zapošljavanja, kolika je ta kvota u smislu broja zaposlenih i u lokalnim samoupravama, sa nekim presekom 2005. godina, 2008. godina i 2012. godina.
Na osnovu toga ćemo tačno ustanoviti gde su bili prilivi, u kojim opštinama, na osnovu kojih kriterijuma i koja su to radna mesta na osnovu onog obima bila u zapošljavanju. Da li je to bio obrazovan visokostručni kadar ili je to u toj nomenklaturi upravo kadar koji se odnosio na srednju stručnu spremu? Na osnovu toga ćemo i videti u kojim opštinama koja je skupštinska većina vladala, odnosno koje su stranke zapošljavale, na kojim mestima i iz kojih razloga. Jer, verovatno postoje opštine u kojima su turistički centri, gde su imali mogućnost da više ljudi zaposle, a postojale su i one opštine i lokalne samouprave koje nisu bile u toj mogućnosti.
U javnom sektoru, kod javnih preduzeća, tamo gde su bile investicije, gde su bili veći prihodi, očito je bilo razloga za veći broj zapošljavanja, što naravno uopšte ne mora da znači, može da se pokaže da su veliki gubitaši upravo zapošljavali mnogo više ljudi i da su sredstva trošena na neadekvatan način.
Stoga zaista mislim da nam je svima od koristi da kada budemo radili taj tzv. skrining, što se tiče javnog sektora, u ovih 740 hiljada zaposlenih, tačno ćemo znati kvalifikaciju i trošenje finansijskih sredstava, s jedne strane. S druge strane, mislim da vam je važno da kažete koliko puta pri sklapanju aranžmana s MMF-om je naglašeno da 20% mora biti otpušteno u javnom sektoru, po godinama, tačno, na osnovu određenih zakonskih rešenja. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se.
Po pitanju uopšte ovog amandmana i ovih zakona, treba reći nešto što sigurno ministar nije znao, a to je da ovu vrstu zakona i zakonskih predloga treba podržati iz razloga što mala i srednja preduzeća vrlo dobro znaju, kad god su hteli da uzmu podsticaj države, uvek su na vratu imali poresku upravu. Jer, država je ta koja nikad nije volela da daje iz budžeta i zbog toga mala i srednja preduzeća će sa ovim predlogom zakona imati mnogo bolje vezu sa upravom prihoda i samim tim država će imati mnogo veće benefite. Zbog čega? Zato što sledeća godina uopšte nije godina u kojoj će mala i srednja preduzeća biti ugrožena na osnovu ovih zakonskih rešenja.
Znači, efekti ovog zakona su tek 2015. godine i smatraju se da će u prvom kvartalu imati negde oko osam i po milijarde dinara. Stoga, ovako data rešenja uopšte nisu na štetu malih i srednjih preduzeća. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se.
Zarad istine, danas je potrebno reći da ideje koje slušamo od opozicije o tome kako su ugroženi profesori, lekari, a da svi ostali nisu ugroženi krizom koja je nastala u proteklih 10 godina i dugovanjima od 15 milijardi, odnosno još pet u narednih tri godine, jednostavno ne stoji. Ono što je važno reći jeste da je amandmanom cele poslaničke grupe SNS na neki način profesorima smanjen deo pritiska u smislu ovog solidarnog poreza, pogotovo za onaj deo koji se odnosi na projekte, a koji je jako važan za profesore i da je to otprilike jedan deo dobre volje koja je pokazala da ćemo svi zajedno podneti taj teret oporezivanja, da ne postoji razlika između penzionera, profesora, lekara na koje uporno pokušavaju neki poslanici da ukažu. Jednostavno to ne stoji. Svi će zajedno podneti teret, koliko ko može. Zahvaljujem se.

Uvaženi predsedavajući, reklamiram član 107, povreda dostojanstva Skupštine. Smatram da uopšte izlaganje poslanika i poslaničke grupe DS nije bilo primereno ni ovom trenutku, ni onom što stoji kao činjenica i koja se odnosi na određenu terminologiju koja nije primerena ovoj skupštini. Molim vas da tako izlaganje više ne dopustite jer to dovodi do jednostavno velikih reakcija poslanika iz naše poslaničke grupe. Pre svega, zato što takve činjenice stoje, a služe za dnevno političke situacije, s jedne strane, a sa druge strane molim vas da pređemo na dnevni red i na zakone koji su na dnevnom redu. Zahvaljujem se.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, danas smo pričali o svemu samo ne o setu zakona koji su praktično početak reforme ekonomije i socijalne politike Srbije. Možda gospodine ministre niste znali, ali probudili ste dva bivša ministra da vam drže lekcije o tome kako treba da izgleda ekonomija Srbije, koja je prezadužena, i koja treba da spremi oko pet milijardi evra, samo na kamate onoga što su se neki raniji vlasnici ove države, jer su je tako smatrali, zaduživali.
Nije vam lako, ali u ovom trenutku vidite da imate jednu veliku odgovornost i težinu, upravo zbog toga što ste doveli do toga da vodite, pre svega jednu odgovornu politiku i što ste ukazali na ozbiljnost i realne situacije u Srbiji. Ta situacija u ovom trenutku, znači nije ni malo sjajna. Videli smo koliki je budžetski deficit. Shvatili smo da najveći deficit vuku javna preduzeća, vuku društvena preduzeća u restrukturiranju i vuku onaj deo privrede praktično koji ne može da se izbori zarad ušteda koje bi trebao javni sektor, suštinski da pravi.
Mi sada po prvi put imamo informaciju da u javnom sektoru je zaposleno 740.000 ljudi. Za poslednjih 13 godina mi nismo imali uopšte informaciju koliki je broj zaposlenih u javnom sektoru, ali veoma dobro znamo, i naši prethodni sagovornici po ovoj temi su nam držali predavanja da treba da slušamo MMF, a isti taj MMF je uvek govorio o tome, pri svakom sklapanju novog ugovora i aranžmana da treba otpustiti 20% javne uprave, odnosno smanjiti 20% javnu potrošnju i smanjiti otprilike oko 10% penzije.
Nikada to nisu uradili već su na uštrb svega i kompletne privrede Srbije uporno zapošljavali sve veći i veći broj ljudi u tom javnom sektoru. Nekada je to bilo potrebno, a nekada u većini slučajeva nije bilo potrebno.
Molila bih kolegu, pošto se obraćam ministru, a pošto je kolega držao predavanja poslednjih pola sata, da ministre mogu zaista i na odborima da pitaju sve što žele i ova Skupština i ova Vlada Srbije je uvela tu transparentnost u radu između parlamenta i ministarstava i samih ministara.
Ono što ste vi sada pokazali sa ovim setom zakona i ovim predlogom budžeta to je da zaista imate dobre namere prema ovoj državi, da je zaista ova Vlada i predlog gospodina Vučića imao potpuno obrazloženje zbog čega je vas predložio za ministra finansija, jer ste pokazali da možete hrabro da izađete pred sve građane Srbije i da kažete koliki je budžetski deficit. Koliki su ti troškovi koji su rezultat ovih 13 godina i koliko suštinski mi stojimo na stanovištu da je jako teško voditi jednu odgovornu ekonomsku, ali i socijalnu politiku Srbije.
Ono što je teško, a to je kada Fiskalni savet i jedan trust mozgova sedi i kaže – znate, treba ukinuti sve subvencije javnim preduzećima, treba ukinuti i sve subvencije društvenim preduzećima u restrukturiranju, treba smanjiti penzije, a to znači, građani Srbije treba da znaju, minimum od 150.000 do 200.000 ljudi koji bi ostali bez posla. A kada onda Vlada Srbije krajnje odgovorno kaže – ne, ići ćemo korak po korak, pa ćemo štedeti na onim stavkama na kojima je to moguće, gde ćemo svi podjednako pokušati da podnesemo teret svih mera štednje. Onda je potpuna demagogija kada kažu – eto, vi sada napadate profesore, napadate lekare, napadate, a čuvate penzionere.
Ne, mi čuvamo jednostavno ekonomsku stabilnost ove države, što je najvažniji detalj, i ono što ste vi rekli, kontrolisano voditi računa i održivost budžeta. To je jako teško, pogotovo vršiti projekciju za naredne tri godine. Ali, zato treba reći otvoreno građanima Srbije, naredne tri godine moraćemo da donosimo nepopularne i bolne mere. One se odnose na javni sektor, na državnu upravu, na zaposleno od ovih 740.000 odnosi se na društvena preduzeća u restrukturiranju, ali odnosi se i na određeni deo restrukturiranja penzionog fonda, koji će sigurno doneti određene promene kod određenih primanja i socijalnih kategorija.
U budžetu uvek su postojale tzv. netargetirane pozicije socijalnih davanja i to je ono što treba izbegavati. O svemu ovome nikada do sada nismo imali prilike da slušamo, o budžetima ranijih predlagača ministara.
Važno je reći da je Vlada donela tu fiskalnu strategiju 1. novembra 2013. godine, kojim je predvidela da treba smanjiti budžetski deficit za 2%. Međutim, ono što je interesantno, shvatila je da ovim velikim uštedama bi došlo do velikih socijalnih poremećaja i da to treba uraditi sa nekih 1 – 1,2%, od kojih 0,85% vuče kroz ove zakonske izmene i uštede koje se odnose i na porez na dobit građana i na ovaj deo koji se odnosi na uštede radnika, odnosno državnih službenika i namesnika i na ove promene koje se odnose na povećanje PDV, pa tako imamo da 0,3% će biti iskazano kroz smanjenje subvencija, koje će biti gotovo za tri milijarde dinara u sledećoj godini.
Zašto je ovo važno? Zato što polako moramo da privodimo proces privatizacije društvenih preduzeća u restrukturiranju kraju, jer nam je taj limit zakonski 30. jun 2014. godine. Mi tih 153 preduzeća moramo da oslobodimo od budžetskog finansiranja, moramo da nađemo način šta će preživeti, a ono što neće da se na neki drugi način integriše ili da ide u stečaj. Tu negde predlog Ministarstva privrede koji će ići kroz određena zakonska rešenja kroz ovu Skupštinu u budućnosti treba podržati, zajedno sa Zakonom o radu, zajedno sa zakonima o planiranju i izgradnji.
Ali, ono što je važno reći da su svi pomalo učestvovali u razaranju budžeta Republike Srbije u poslednjih 13 godina zarad toga da bi se na neki način dodvoravali određenim relevantnim subjektima u privredi Srbije. Tim dodvoravanjem smo došli do ovoga da jednostavno je mnogo teško kod građana Srbije shvatiti da svi moramo podjednako da podnesemo teret štednje. Znate, da je to pitanje u nekoj drugoj državi u kojoj otprilike građani Srbije imaju tu, kako bi rekli, korporativnu kulturu, odnosno kulturu da plaćaju porez, da gledaju svoju državu kao nešto što im daje neku sigurnost i ekonomsku, ali i privrednu mogućnost da funkcionišu na tržištu kapitala. Onda jednostavno ne bi dolazilo do toga da pojedini ne istomišljenici dovode do toga, do određenih stanovišta koji su u domenu demagogije.
` Ono što bih još htela da naglasim po pitanju svih ovih zakonskih predloga, a ja sam ih verujte sve pročitala, za razliku od mnogih koji su ovde debatovali, a vidim da uopšte nisu ni pročitali te zakonske predloge.
Što se tiče Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, jasno je da će se potpuno ići svake godine na šestomesečna postepena povećanja od 0,5%, ali ono što je Zakon o porezu na dohodak građana koje smo imali u raspravi, otprilike je pokazano da je negde potpuno nerazumevanje. Zbog toga što zakon predlaže da se poslodavac koji ima određenu samostalnu delatnost izjasni o tome da li hoće da plaća porez na dobit građana kao na svoj prihod ili će tu dobit dati od samostalne delatnosti.
Prema tome, ovaj zakon tačno definiše kakav je način oporezivanja koji se odnosi na dobit. Zbog toga je smatralo Ministarstvo u ovom svom predlogu da budžet može da prihoduje potencijalno 1,2 milijarde dinara. Drugi deo koji će praktično pokriti ovaj deficit je deo koji se odnosi na penziono i invalidsko osiguranje koji je otprilike u odnosu 1,4 milijarde dati svoj doprinos u sprečavanju, odnosno smanjenju tog deficita, dok je potpuno opravdano što je Zakon o duvanu donesen ne samo zbog tih akciza koje mi gledamo samo kroz budžet, već zbog poštovanja određenih evropskih direktiva iz 2001. godine i 2010. i 2011. godine koji je potpuno usklađen sa ovim propisima. Zbog toga stvarno treba pohvaliti što je on dat u ovom paketu zakona.
Ono što je negde izazvalo verovatno velike reakcije, to je ovaj zakon o PDV kojim se povećava stopa sa 8% na 10%, ali treba reći jedno, da ono što je dobro, a to je recimo, neke prethodne Vlade su stavile pod ovu meru, a to je da su postojali prihodi oporezovani i oni koji se odnose na poljoprivredu i šumarstvo. To je interesantno bilo da su i ljudi koji su se recimo bavili branjem ovih proizvoda i koji su bukvalno jedva kraj s krajem mesečno mogli da prežive od tih sredstava bili oporezovani.
Tako da, sa takvim načinom funkcionisanja u ovoj oblasti došli ste do toga da su mnogi ušli potpuno u sivu zonu ekonomije, a sada im je potpuno to oslobođeno, ali zato vlasnici određenih privrednih subjekata koji se bave ovim su na neki način uvedeni u legalan sistem. Efekti ovakvih prihoda nisu mali, znači, 20 milijardi dinara godišnje daju i to je ono što je jako važno.
Zakon o porezu na dobit pravnih lica inače bih pohvalila zbog toga što je prošle godine ovaj zakon praktično obim ovog poreskog zakona dao 23,8 milijardi dinara.
Uvođenjem ovakvog poreza na dobit pravnih lica, smatra se da će u 2015. godini budžet prihodovati 8,5 milijardi dinara.
Zašto je još važno reći i pohvaliti određene zakonske predloge koji se odnose na doprinose za obavljanje socijalnog osiguranja? Zbog toga što jednostavno osnivač uvek želi da plati, ukoliko nema određena sredstva, doprinose na onaj minimalan lični dohodak koji projektuje Republika Srbija. Ovim predlogom je dato da praktično država razmišlja o vama time što traži da taj minimum bude veći za osnivače svojih privrednih subjekata, a samim tim daje veliku korist pojedincima koji imaju te subjekte, zbog toga što će im kasnije penzija, odnosno ta osnovica za obračun penzija biti mnogo veća.
Na kraju treba reći da je veoma važan zakon koji podrazumeva vraćanje oduzete imovine i obeštećenja, zbog toga što on podrazumeva da 2014. godine potpuni postupak u pravnom smislu prikupljanja dokumenata i izdavanja rešenja treba da se završi, a da 2015. godine, po nekim pravilima i preporukama EU, mora da postoji učešće države u određenom novčanom obliku. Taj novčani oblik je do 10% i može biti do 10.000 evra u protivvrednosti, a ostali deo 90% će ići kroz državne obveznice.
Zaista je jako dobro što ovaj zakon predstavlja jedan dobar signal svima koji su ušli u ovaj postupak i podseća da je taj neki rok februar mesec 2014. godine. To pokazuje da je ipak Srbija opredeljena tom evropskom putu, jer to je jedan od uslova koji će doći kad-tad kada se budu otvorili pregovori sa EU, i to je stanovište koje je praktično u delokrugu rada Ministarstva finansija.
Na kraju bih htela samo da vam kažem da je najlakše i najteže suštinski početi određene štednje i reforme, ali ova država, odnosno Ministarstvo finansija je počelo od sebe, kao što se vidi kroz ovih jedanaest zakonskih predloga. Ono što je važno reći jeste da će smanjenje državne uprave biti jedan od najtežih poslova koje je do sada uopšte Srbija imala.
Jako je teško zaustaviti da vam odu kvalitetni kadrovi iz državne uprave, a opet, s druge strane, jako je teško na neki način racionalizovati broj zaposlenih. Jako je teško odjednom preko noći otkazati sve garancije koje dajemo javnim preduzećima, jer to uvek izaziva neke velike potrese u funkcionisanju privrede, ali očito se pokazalo da vi za to imate hrabrosti.
Srpska napredna stranka će podržati u Danu za glasanje sve zakonske predloge. Molimo vas da istrajete na ovom putu reformskih zakona i za to ćete uvek imati našu podršku. Hvala vam.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, na Odboru za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku razgovarali smo o svim predloženim amandmanima. Mnogo toga je usvojeno u cilju poboljšanja zakonskih rešenja, dosta toga je išlo kroz ispravke, ali postoji 16 amandmana koji su prihvaćeni od naše koleginice Katarine Rakić, koja direktno proizilaze kao pravni sled direktiva 119 koje se odnose na Energetsku zajednicu i Strategiju koja se bavi razvojem energetike i ovaj deo koji se odnosi na naftne derivate.
Postoje tri amandmana Odbora, koje smo podneli, na osnovu mišljenja Agencije za zaštitu podataka i s obzirom da nisu išli u regularnu proceduru, oni se odnose najvećim delom na čl. 7. i 12, koji se odnose na nadležnosti direktora Direkcije za robne rezerve, a koji inače govore o tome na koji način treba da se čuvaju podaci, na koji način robne rezerve predstavljaju stratešku imovinu jedne države i kako treba prema njima da se ophodimo.
Zaštita podataka spada u nadležnost direktora Direkcije i smatramo da smo to predložili kao Odbor na osnovu mišljenja Nacionalne agencije za zaštitu podataka, smatramo da oba ministarstva, kao predlagači, Ministarstvo za trgovinu i Ministarstvo za energetiku ništa neće imati protiv. Smatramo da je to naš mali doprinos u poboljšanju ovih zakonskih predloga. Zahvaljujem se.