MAJA GOJKOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 22.05.1963.godine. Živi u Novom Sadu.

Diplomirala na Pravnom fakultetu na Univerzitetu u Novom Sadu 1987. godine.
Pravosudni ispit položila nakon dve godine pripravničog staža u advokatskoj kancelariji Mite Gojkovića.
Od 1989. godine radi kao advokat u porodičnoj advokatskoj kancelariji u Novom Sadu.

Politikom je počela da se bavi početkom 1990-ih godina.
Poslanica je bila u parlamentima Jugoslavije i Državne zajednice Srbije i Crne Gore od 1992. godine. U jednom od ovih mandata bila je potpredsednica Veća građana. Učestvovala je u radu Interparlamentarne unije.
U jednom od mandata bila je i poslanica u Skupštini Autonomne pokrajine Vojvodine. Obavljala je funkciju ministarke bez portfelja Vlade Republike Srbije od 1998-1999. godine i bila je potpredsednica Vlade Savezne Republike Jugoslavije od 1999-2000. godine.

Na lokalnim izborima u septembru 2004. godine izabrana je za gradonačelnicu Novog Sada, i tako postala prva žena gradonačelnik u istoriji grada. Od maja 2012. godine Maja Gojković je bila narodni poslanik u Narodnoj skupštini, članica Odbora za spoljne poslove i Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Od 23. aprila 2014. godine, većinom glasova narodnih poslanika, izabrana je za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije u X sazivu. Takođe, Maja Gojković bila je predsednik Odbora za prava deteta i šef stalnih delegacija u Interparlamentarnoj uniji i Parlamentarnoj skupštini Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi. Posle parlamentarnih izbora 2016. i u XI sazivu ostala je na mestu predsednice skupštine. U XI sazivu obavljala je funkciju predsednice Odbora za prava deteta i Odbora za zaštitu životne sredine.

Članica je Predsedništva Srpske napredne stranke.

Na redovnim parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine ponovo je postala narodni poslanik.
Poslednji put ažurirano: 02.12.2020, 13:38

Osnovne informacije

  • Srpska napredna stranka
  • Novi Sad
  • Novi Sad
  • 22.05.1963.
  • pravnik
    • Ministarka kulture i informisanja

Statistika

  • 0
  • 6
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.12.2020.

Hvala, gospodine predsedniče Ivice Dačiću.
Poštovani potpredsednici Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani poslanici, zaista ću se truditi da vam vrlo kratko obrazložim ova dva predloga zakona, odnosno dopune Zakona o javnom medijskim servisima i Sporazum o saradnji u filmskoj oblasti u saradnji sa Francuskom Republiku, a imajući u vidu da ste juče opomenuli jednog od predlagača svojih akata da ovo nije Osma sednica, jel tako, Centralnog komiteta, pa da predugo govorimo.
Hoću samo da naglasim da i dalje…

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.12.2020.

Osmi Kongres, da. To vi bolje znate, jer možda ste nekako pravni sledbenik njih koji jesu učestvovali na toj Osmoj sednici.

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.12.2020.

Ja sam bila običan građanin, pa sam samo to pratila.
Dakle, da se vratimo na temu.
Koliko vidim prvo nam je Predlog zakona o dopuni Zakona o javnim medijskim servisima. Svi znamo koliki je značaj javnih medijskih servisa za našu državu i oni zaista imaju ulogu i očuvanja i unapređenja demokratskih vrednosti naše države.
Mi smo se opredelili da rad i položaj javnih medijskih servisa regulišemo, kao što znate, posebnim zakonom i to u skladu sa evropskim regulatornim okvirom, što naravno, piše i u obrazloženju zakona koji ste dobili.
Zakon o javnim medijskim servisima je predvideo da Republika Srbija obezbeđuje stabilno i dovoljno finansiranje osnovnih delatnosti javnih medijskih servisa i zakonom je predviđeno da se javni medijski servisi finansiraju iz budžeta, komercijalnih prihoda i ostalih prihoda.
Razlog za donošenje zakona o dopuni Zakon o javnim medijskim servisima je svakako, obezbeđivanje dovoljnog izvora sredstava za rad javnog medijskog servisa do 31. decembra sledeće godine, kako bi time omogućili da nesmetano obavljaju svoju delatnost.
Visina takse koju ste vi usvojili koja iznosi 299 dinara, će se naplaćivati od 1. januara 2021. godine. Ona svakako nije dovoljna za redovan rad oba medijska javna servisa, kako RTS, tako i RTV. Imajući u vidu da RTS ubira taksu na čitavoj teritoriji Republike Srbije utvrdili smo da dodatni prihod, uvećanje takse za RTV će biti sasvim dovoljno za obavljanje osnovne delatnosti.
Što se tiče javnog medijskog servisa RTV, ono ostvaruje isključivo prihode od naplate takse na teritoriji AP Vojvodine, i plus još umanjenje od 3%, koje se uplaćuje javnoj medijskog kući RTS, i smatramo da to nije dovoljno za obavljanje osnovne delatnosti.
Iz navedenih razloga u budžetu za 2021. godinu, planirali smo za RTV, dodatna sredstva u iznosu od 900 miliona dinara. Ovo je suština kratke dopune zakona koji smo vam predložili, to je, praktično, suština u izmeni jednog člana.
Ovaj drugi zakon, to je Predlog zakona o potvrđivanju, odnosno ratifikaciji Sporazuma o saradnji u oblasti kinematografije između Republike Srbije i Republike Francuske. Svi znamo koliki značaj ima saradnja, bilo ukupna, bilo bilateralna saradnja Republike Srbije sa Francuskom Republikom. Jedan od prioriteta na kome insistiraju obe države, je svakako, saradnja u oblasti kulture, posebno u oblasti kinematografije.
Prvo, značaj, koji francuska kultura ima u svetu i pažnja koju sama država Francuska poklanja filmu kao mediju, daje na značaju čitavom ovom Sporazumu. Želim da vam kažem da je ministarka kulture Francuske Republike, jedna od prvih ministara koja je zvala nakon izbora mog za ministra kulture i informisanja, čestitala je na tom izboru i odmah izrazila želju da unapredimo našu saradnju u oblasti kulture, i naravno, interesovala se kada će biti ratifikacija ovog važnog sporazuma, koji je potpisan prilikom zvanične državne posete predsednika Makrona Republici Srbiji.
Prethodni sporazum koji smo imali u ovoj oblasti je Sporazum od 27. oktobra 1975. godine, i zato je moralo da dođe do potpisivanja novog sporazuma koji je uvažio značajne izmene, kako u oblasti naših zakonodavstava, tako i uopšte u terminologiji filmskog rečnika i načinu rada obe države.
Dakle, usaglašen je sa razvojem tehnologija u ovoj oblasti. Ovo je jedan od pet bilateralnih sporazuma koje imamo u oblasti kinematografije, znači, sa Austrijom, Italijom, Kanadom, Nemačkom i nadam se da ćemo posle Francuske uspeti ovakvu vrstu sporazuma da zaključimo i sa Ruskom Federacijom, pošto imamo određene najave.
Sporazum, videli ste i u obrazloženju, ja sam ubeđena, barem oni koji će govoriti u oblasti kulture danas i raspravljati o ova dva zakona. Definiše se pojam šta je to kinematografija, šta je to koprodukcija tačno, obeležava učešće partnera, ko ima vlasništvo nad filmom koji će tako biti urađen, način korišćenja filmova, kako ćemo formirati mešovite komisije i neki drugi tehnički, ali važni detalji za ratifikaciju ovog Sporazuma, ali i za kasniju implementaciju. Ovo bi ukupno trebalo da predstavlja novu pokretačku snagu za razvoj saradnje naše dve države.
Da li je potrebno da vam govorim koje sve novine predviđa ovaj Sporazum? Ja sam ubeđena da ne, jer bi to trebalo da je u obrazloženju Predloga zakona detaljno objašnjen, možda samo neke naznake, dakle, usklađene u oblasti zakonodavstva, definišemo pojam kinematografskog dela, produkcije, pojam koproducenata. U prvom Sporazumu, davne 1975. godine, je to bilo ograničeno samo na pojam filma, a promenjena su naša i njihova nacionalna tela. Sa naše strane je to Filmski centar Srbije, sad drugi, Nacionalni centar za film i pokretne slike.
Odmah da vam kažem da mi je jedan od planova da u narednom periodu i Republika Srbija dobije Nacionalni centar za film i pokretne slike. Nadam se da ćemo takav predlog imati do kraja mandata ove Vlade, da svi ovde raspravljamo o važnosti formiranja Nacionalnog centra za film i u Republici Srbiji.
Prošireno je, ko sve može da bude član umetničkog i tehničkog osoblja, s obzirom na to da je to koprodukcija dve države Srbije i Francuske. Francuska je članica EU, tako da se to proširuje i na ostale koje bi učestvovali u izgradnji filmova, a da nisu samo glumci, kako je to definisano 1975. godine, da mogu i druge članice EU, odnosno njihovi državljani da učestvuju u tome.
Izmenjen je udeo učešća koproducenata, 20% i 80%. Rekla sam vam da je posebno definisano kako treba da izgleda mešovita komisija. Ovog puta u ovom Sporazumu je predviđeno da su obe države suvlasnici ovako izrađenog filmskog dela, a ovde se koristi malo, po meni, rogobatan naziv, sudržalac, ja mislim da srpski jezik lakše korespondira sa rečju suvlasnik.
Naglašavam da Srbija u okviru svoje kulturne politike ima zaista za cilj već nekoliko godina da privuče što više stranih investicija u oblasti kinematografije. Priprema se upravo u Ministarstvu kulture i informisanja uredba o podsticajima investitorima koji će snimati filmove u našoj državi, ona važi iza naše filmske kuće i producente kao i za strane jednako.
Ovom uredbom, kao i u onim ranijima, obezbeđeno je da ta sredstva budu bespovratna. Dakle, ovo nije u okviru ovog Sporazuma, ali želim da vam istaknem koliko je Republici Srbiji važno da razvija svoju nacionalnu politiku u oblasti kinematografije i koliko nam je i ekonomski važno da privučemo što više investitora u ovoj izuzetno važnoj i kulturnoj, ali i ekonomskoj grani, mi vraćamo 25% kvalifikovanih troškova za snimanje filmova u našoj državi, a za one koji imaju ozbiljan budžet, to je oko pet miliona evra, vraćamo čak 30% kvalifikovanih troškova.
Ovo bi bilo ukratko najvažnije stavke koje su predviđene ovim sporazumom o saradnji između Francuske i Republike Srbije u oblasti kinematografije.
Ako budete imali neka pitanja, ja sam vam tu na raspolaganju.
Želim samo da kažem, od kako je početa jača i sadržajnija saradnja između naše dve države u oblasti kinematografije, snimljeno je već oko 10 koprodukcionih filmova, a ratifikacijom ovog sporazuma to zaista podižemo na jedan izuzetno sadržajniji i viši nivo, o čemu govori i samo prisustvo dva predsednika države kada je potpisivan ovaj sporazum, gospodina Makrona i Aleksandra Vučića.
U svakom slučaju, mi ćemo biti mnogo vidljiviji svojim kvalitetom u filmskoj industriji na međunarodnoj sceni kada ovaj sporazum zaživi. Zahvaljujem.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 23.11.2017.

Zahvaljujem. Ako dozvoli opozicija da neki put dobije nekakav odgovor za more uvreda i laži koje ovde iznosi na račun ličnosti koje navode u tim svojim lažima i uvredama.

Dakle, čisto zbog građana Srbije moram da ponovim ono što je rečeno i na početku, a poslanik Radoslav Milojičić, istine radi, nije ni rekao koji to član Poslovnika je tačno povređen prilikom zakazivanja sednice, zato što on to ili ne zna ili ovde iznosi neistinu, što je pre na…

(Radoslav Milojičić: Povreda Poslovnika.)

Da, povreda Poslovnika, možda jednoga dana.

Rekli ste na početku i pitali ste me kada ću prestati da učestvujem u incidentima koji se ovde dešavaju svaki dan. Ne, ja nikada nisam učestvovala ni u jednom incidentu koji se dešava u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Pre dve nedelje sam bila žrtva jednog događaja, a to je kada me je troje poslanika poslaničke grupe Dveri brutalno napalo, prvo verbalno maltretirali, pa uzmite udžbenik i da vidite šta znači nasilje nad ženama i muškarcima kada se to vrši verbalno, a kada su uspeli verbalno da me izmaltretiraju, onda su primenili i silu, o čemu svedoče nalazi ovlašćenih lekara i u zgradi parlamenta, ali kasnije i u vojnomedicinskoj ustanovi u koju sam išla na kontrolne preglede.

Takođe, nisam mogla da učestvujem ni…

(Radoslav Milojičić: Povreda Poslovnika.)

Imovinska karta

(Novi Sad , 26.11.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Predsednik Narodne skupštine Narodna skupština Republike Srbije Republika mesečno 107368.00 RSD 03.06.2016 -
Predsednik Narodne skupštine Narodna skupština Republike Srbije (Paušal) Republika mesečno 28686.00 RSD 03.06.2016 -
- Narodna skupština Republike Srbije (Troškovi za zakup stana) Republika mesečno 35000.00 RSD 03.06.2016 -
Predsednik upravnog odbora Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Republika mesečno 47347.00 RSD 29.05.2017 -