MAJA GOJKOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 22.05.1963.godine. Živi u Novom Sadu.

Diplomirala na Pravnom fakultetu na Univerzitetu u Novom Sadu 1987. godine.
Pravosudni ispit položila nakon dve godine pripravničog staža u advokatskoj kancelariji Mite Gojkovića.
Od 1989. godine radi kao advokat u porodičnoj advokatskoj kancelariji u Novom Sadu.

Politikom je počela da se bavi početkom 1990-ih godina.
Poslanica je bila u parlamentima Jugoslavije i Državne zajednice Srbije i Crne Gore od 1992. godine. U jednom od ovih mandata bila je potpredsednica Veća građana. Učestvovala je u radu Interparlamentarne unije.
U jednom od mandata bila je i poslanica u Skupštini Autonomne pokrajine Vojvodine. Obavljala je funkciju ministarke bez portfelja Vlade Republike Srbije od 1998-1999. godine i bila je potpredsednica Vlade Savezne Republike Jugoslavije od 1999-2000. godine.

Na lokalnim izborima u septembru 2004. godine izabrana je za gradonačelnicu Novog Sada, i tako postala prva žena gradonačelnik u istoriji grada. Od maja 2012. godine Maja Gojković je bila narodni poslanik u Narodnoj skupštini, članica Odbora za spoljne poslove i Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Od 23. aprila 2014. godine, većinom glasova narodnih poslanika, izabrana je za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije u X sazivu. Takođe, Maja Gojković bila je predsednik Odbora za prava deteta i šef stalnih delegacija u Interparlamentarnoj uniji i Parlamentarnoj skupštini Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi. Posle parlamentarnih izbora 2016. i u XI sazivu ostala je na mestu predsednice skupštine. U XI sazivu obavljala je funkciju predsednice Odbora za prava deteta i Odbora za zaštitu životne sredine.

Članica je Predsedništva Srpske napredne stranke.

Na redovnim parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine ponovo je postala narodni poslanik.
Poslednji put ažurirano: 02.12.2020, 13:38

Osnovne informacije

  • Srpska napredna stranka
  • Novi Sad
  • Novi Sad
  • 22.05.1963.
  • pravnik
    • Ministarka kulture i informisanja

Statistika

  • 0
  • 6
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četrnaesto vanredno zasedanje , 22.09.2021.

Hvala vam, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.
Poštovani narodni poslanici i poslanice, uvaženi predstavnici medija, zaista mi je veliko zadovoljstvo što se vidimo opet i ove nedelje i što mogu u ime Vlade Republike Srbije i Ministarstva kulture i informisanja, kao formalnog predlagača, da budem u prilici da vam u najosnovnijim crtama predstavimo ovaj po značaju veoma važan zakon, a po obimu imamo samo nekoliko članova zakona, sa čijim tekstom ste se, sigurna sam, upoznali, jer smo Predlog zakona dostavili po redovnom postupku.
Dakle, imamo Predlog zakona o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa manastira Hilandar čijim usvajanjem od sutrašnjeg dana ćemo osigurati podršku Republike Srbije o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa Svetog manastira Hilandar.
Izrada Predloga zakona, koji se nalazi pred vama, je deo aktivnosti koje sam najavila i na prošloj sednici, koje ministarstvo preduzima u cilju stvaranja dobre zakonske regulative kojom sistemski uređujemo zaštitu kulturnog nasleđa u našoj državi kao jedno od najvažnijih segmenata kulture.
Pored ovog zakona, tu su već usvojeni zakoni, Zakon o muzejskoj delatnosti, zakoni o kojima smo već raspravljali, i Zakon o kulturnom nasleđu, gde smo nedavno završili javnu raspravu i sada usvajamo sve te primedbe koje smo dobili od stručne javnosti i nadam se da ćemo uskoro i ovaj zakon raspravljati ovde u plenumu.
Od svog osnivanja 1198. godine manastir Hilandar je jedinstveni centar srpske duhovnosti, kulture, obrazovanja i tradicije i u tom smislu predstavlja neprocenljivu vrednost za naše kulturno i istorijsko nasleđe. Zajedno sa celokupnom baštinom Svete Gore Atonske, Hilandar je upisan u listu svetske kulturne i prirodne baštine UNESKO.
Kao što sam napomenula, najvažniji cilj ovog zakona, koji želi Vlada Republike Srbije da postigne, jeste da se obezbedi stalna kontinuirana podrška i pomoć Republike Srbije manastiru Hilandar. Ta podrška ogledaće se kroz pomoć obnove i rekonstrukciju delova manastira stradalih u onom katastrofalnom požaru 2004. godine, kao i očuvanju svih drugih delova manastira Hilandara, uključujući i nematerijalno kulturno nasleđe.
Podrška države Hilandaru u poslednjoj deceniji nije bila upitna, ali sada stvaramo mogućnost da prvi put imamo stalnu, izvesnu i sigurnu finansijsku podršku budžetskim sredstvima Republike Srbije.
U praksi podrške i pomoć podrazumevaju da će Republika Srbija preko svojih nadležnih organa preduzimati aktivnosti, sprovoditi programe koje se odnose na očuvanje i negovanje istorijskih, verskih i kulturnih tradicija manastira Hilandara, kao i praćenje stanja i istraživanje, prezentovanje i interpretaciju pokretnog i nepokretnog kulturno i istorijskog nasleđa, u sastavu manastira i praćenje radova na tom nasleđu.
Pored toga Srbija će pomoći rekonstrukciju i druge mere zaštite postojećih objekata i izgradnju novih objekata manastira Hilandar, konzervaciju, restauraciju i druge mere zaštite ostalog istorijskog kulturnog nasleđa u sastavu manastira, a to su freske, ikone, rukopisi i drugo.
Zakon predviđa podršku države u delu sopstvenih aktivnosti manastira Hilandar i zadužbine svetog manastira usmerene na unapređenje uslova, čuvanja, tekućeg održavanja i prezentovana nasleđa, kao i na održivi razvoj manastira.
Obaveza Republike Srbije biće i da preko svojih nadležnih organa učestvuje u organizaciji proslava, značajnih datuma iz istorije manastira Hilandara i obavlja i druge poslove od značaja za očuvanje tradicije i kulturno istorijskih spomenika.
Videli ste u samom Predlogu zakona najvažnije pojedinačne ciljeve ovog Predloga zakona. Njih neću posebno da vam izdvajam zato što imate taksativno navedeno u samom Predlogu.
Ono što ovaj zakon takođe predviđa, a to je da Vlada obrazuje Komisiju za manastir Hilandar, kao posebno i stalno radno telo Vlade i utvrđuje njene zadatke i sastav. Kao što ste upoznati sličnu Komisiju imamo i sada. Na njenom čelu je tradicionalno ministar zadužen za oblast kulture i informisanje. To sam ovog puta ja i to je prvi put u istoriji da jedna žena bude na čelu ovog važnog tela.
Dakle, to je velika čast, a ministar Popović koji je danas ovde prisutan na sednici zajedno sa mnom je moj zamenik. Predlog zakona predviđa da obnovom, rekonstrukcijom i očuvanjem manastira Hilandara rukovode sam manastir Hilandar i zadužbina i naravno u neposrednoj saradnji sa Vladom Republike Srbije, Komisijom Vlade i nadležnim ustanovama za zaštite kulturnih dobara koji će uzeti učešće u razmatranju i usvajanju planova rada i razmatrati Izveštaj o izvršenim radovima.
Evo, videli ste da je predviđeno da se budžetska sredstva opredele za svaku tekuću godinu Zakonom o budžetu i to ćemo prvi put uraditi ove godina nakon usvajanja i stupanja na snagu Predloga zakona o kome danas raspravljamo.
Podsetiću još jednom da jedna od naših najvećih svetinja je pre 17 i po godina doživela veliku nesreću u vidu katastrofalnog požara koji je obuhvatio više od polovine kompleksa manastira u zidinama. Tada su izgoreli manastirski konaci iz perioda od 14. do 19. veka i požar je uništio kompletne objekte, infrastrukturu i načinio veliku posebnu štetu uništenjem manastirskih magacina.
Zahvaljujući podršci Republike Srbije radovi na obnovi manastira i otklanjanju posledica požara u velikoj meri su završeni. Srbija je do sada za obnovu Hilandara opredelila milijardu i 767 miliona dinara od čega pojedinačno najviše, upravo u ovoj 2021. godini, za koje smo izdvojili i isplatili već 360 miliona dinara pre svega zahvaljujući predsedniku Republike Aleksandru Vučiću, tokom čije posete je početkom ove godine postignut dogovor da država odmah izdvoji sva nedostajuća sredstva za rekonstrukciju i završetak radova u manastiru Hilandar.
Pored završetka obnove delova manastira stradalih u požaru predstoje aktivnosti u vezi sa aktivnom zaštitom nasleđa koje nije zahvatio požar i u tom smislu i donosimo u tom cilju ovaj zakon koji označava trajnu brigu Vlade Republike Srbije, odnosno države nad manastirom Hilandar.
Poštovani narodni poslanici, sakrano nasleđe čini najveći deo naše kulturne baštine, tokom vekova postojanja manastira Hilandar, stekao je status jednog od simbola pravoslavlja sa veoma važnom ulogom u razvoju duhovnosti i kulture našeg naroda i države. Zbog svega toga imamo obavezu da na dostojan način i uz adekvatnu zakonsko regulativu čuvamo i negujemo kulturno nasleđe koje su nam preci ostavili i to podjednako i crkve, manastire, katedrale, džamije, sve druge spomenike kulture u našoj zemlji, kao i one van nje koji su od značaja za našu kulturu i istoriju.
To nije samo dug prema precima, već i zalog za budućnost i opstanak. Pozivam vas da danas razmotrimo odredbe ovog zakona i da nakon toga pošto nije bilo i nema uloženih amandmana na Predlog zakona pozivam vas da svi glasate i podržite ovaj Predlog zakona Vlade Republike Srbije. Hvala vam još jednom.

Trinaesto vanredno zasedanje , 15.09.2021.

Zahvaljujem.
Zahvaljujem poslanicima na njihovim dosadašnjim diskusijama, pogotovo vama poslaniče Jokiću. Veliko je zadovoljstvo kada predstavnik Vlade i ministar sedi na ovom mestu, a kada poslanici konačno koriste svoju kontrolnu funkciju, tako da će nam zadovoljstvo biti zajedničko i veće ako što više koristite vašu kontrolnu funkciju nad primenama zakona koje takođe donosi Narodna skupština Republike Srbije, a Vlada predlaže, naravno.
Time ne želim da kažem da je manja odgovornost Vlade Republike Srbije za neki put ne sprovođenja određenih odredbi zakona koji su se donosili u prošlosti, važe i sada i koje donosimo i sada u ovom momentu. Verujte mi, primetila sam mnoge stvari kao i vi, ja sam jedna od novijih ministara u Vladi Republike Srbije i dobijala sam dokumente koji ne odgovaraju duhu srpskog jezika, sa mnogo stranih izraza. Naravno, dešavalo se i da se ne poštuje Zakon o službenoj upotrebi jezika srpskog jezika, pa se u Ministarstvu kulture i informisanja dešavalo da dobijemo ne izjašnjenje ne samo dokument na srpskom pisano ćiriličnim pismom, kako se kaže u našem jeziku, nego se dešavalo da dobijemo na izjašnjenje dokument apsolutno ne preveden ni na srpski jezik, nego onako u originalu na engleskom.
Verujte mi, kao ministar kulture i informisanja sam dužna da vratim takav, bez ikakvog pežorativnog smisla tog mog gesta, nego u skladu sa poštovanjem zakona koje Vlada predlaže, a parlament donosi. Vraćala sam prvo na prevod, a onda insistirali da taj prevod bude onakav na srpskom jeziku kako zakon glasi.
Znači, mi moramo da komuniciramo na srpskom jeziku i ćiriličnim pismom, a ako mi znamo strane jezike, to je lepo u komunikaciji sa svetom kada nam dolaze gosti i kada u nekim ne formalnim kontaktima razgovaramo sa njima, pošto sa političarima nikada nema neformalnih kontakata i nema previše opuštanja, ali dobro je da možete da komunicirate na njihovim jezicima. Što se tiče službene upotrebe, tu mora striktno da se poštuje zakon koji već imamo, a sada samo naglašavamo i proširujemo na krug subjekata koji su dužni da se ponašaju jednako kao i državni organi.
Potpuno ste u pravu da se često dešava da ni mi sami to ne poštujemo, ali u manjoj meri u odnosu na, recimo, na javna preduzeća koja su potpuno zaboravili gde žive, zaboravili da moraju da poštuju zakon i lakše im je bilo da onda, recimo, natpisi i table na objektima koje koriste ta javna preduzeća budu isključivo na latiničnom pismu.
Tako da slažem se sa vama, ali apelujem na to da poslanici su tu da nas kritikuju, da kontrolišu da li mi primenjujemo zakon koji vi donosite i onda ćemo napraviti prave rezultate.
Što se tiče ove Vlade Republike Srbije, Vlade pre toga, zaista se u poslednje vreme zahvaljujući i politici predsednika države, koji insistira na tome, mnogo pažnje obraća se zna zaštitu kulturnog nasleđa.
Mi smo to nekako zanemarili ili smo počeli da mislimo da se sve podrazumeva, pa da će se kulturno nasleđe naše države i naroda koji živi ovde, bez obzira da li srpskog, ili naših nacionalnih manjina, zaštiti samo od sebe. Izgleda da neće, samo će se uništavati samo od sebe, a briga mora da bude stalna i mi to učimo od svih evropskih naroda, pa i svetskih, kako oni to rade kad je u pitanju njihovo kulturno nasleđe. Oni obraćaju pažnju na najmanje sitnice. Oni brinu o kulturnom nasleđu koje se ne nalazi samo na teritoriji njihove države, nego i na teritorijama drugih država. Mi to u razgovorima bilateralnim sa njima imamo i oni postavljaju pitanje - šta je sa ovim spomenikom, šta je sa ovim umetničkim delom, itd. koje se naravno pravno zasnovano nalazi na teritoriji Republike Srbije, ali smo mi dužni da vodimo računa i o drugim spomenicima i o memorijalnim obeležjima itd.
Učimo to dobro od njih i ova Vlada Republike Srbije sve više pažnje obraća i na zaštitu kulturnog nasleđa srpskog naroda koji se nalazi van granica Republike Srbije, a ima ih naravno u bivšim jugoslovenskim republikama, sada samostalnim država, i ima ih širom Evrope, ima ih i šire, zavisno od istorijskog perioda, gde se recimo srpska vojska nalazila i gde su gubili i ostavljali svoje živote za tadašnje ideale i za slobodu Evrope, sveta, našeg naroda i tako dalje.
Samo da vas podsetim šta smo uradili u poslednje vreme. Zajedno Ministarstvo i Vlada Republike Srbije su predlagali, vi ste usvajali, Zakon o muzejskom nasleđu. Izuzetno važan zakon. Zajedno smo zaključili da od šezdesetih godina nije postojao zakon o muzejskoj delatnosti, na kome baziramo čitavu brigu o kulturnom nasleđu.
Krenuli smo za potragu za ukradenim predmetima širom ustanova kulture, i imamo neke prve, ne male rezultate. Pronađena je slika Vlaha Bukovca, posele 20 godina od kako je ukradena, i više, od kako je ukradena. Nismo se predali, radili smo zajedno. Čim smo utvrdili neki prvi trag gde bi mogla da bude i Vlah Bukovac će uskoro biti ovde.
Počeli smo da kupujemo predmete na aukcijama kada saznamo da se nalazi neki predmet na aukcijama, a od interesa je da ponovo dođe u Srbiju. To će sve biti izloženo u budućem istorijskom muzeju Srbije, koji se radi na Savskom trgu, u bivšoj zgradi Železničke stanice.
Zakon o kulturnom nasleđu - završili smo javnu raspravu i sada pokušavamo da sve te primedbe koje smo dobili ugradimo u taj zakon.
Zakon o Sremskim Karlovcima ste usvojili nedavno i krenuli smo implementaciju. Držali smo prvi sastanak i očekujemo sada da svi članovi te Komisije zaštiti i razvoju Sremskih Karlovaca daju svoje predloge u kom pravcu da idemo. Kažem, to je sve zajedno težak posao. Vlada uoči bombardovanja je počela da gradi u Sremskim Karlovcima pozorište. Godine 2000. dolazi nova vlast na čelo Republike Srbije i oni su tu građevinu srušili i sada 20 i nešto godina kasnije ponovo je izazov pred Ministarstvom kulture da sagradimo jedan objekat koji bi bio kulturni centar i postojao u Sremskim Karlovcima.
Zakon o Hilandaru ćemo imati na dnevnom redu, koliko sam informisana, iduće nedelje pa ćemo razgovarati o tome koliko je država uložila do sada, šta ćemo dalje da radimo. To je prvi put u istoriji našoj, a puna su nam usta i Karlovaca i Hilandara, ne mislim na nas ovde, nego i u prošlosti kada je neko drugi vladao Srbijom, ali ništa konkretno da se uradi. Prvi put ćemo doneti zakon u kome ćemo se obavezati da konstantno brinemo o Hilandaru, ne samo kada se dese neki nemili događaji.
Imamo sada ovde Zakon o zaštiti i upotrebi srpskog jezika i ćiriličnog pisma.
Što se tiče Nikole Tesle i pokušaja da Nikola Tesla bude nešto drugo a ne Srbin, da nije 21. vek u kome je sve najednom moguće pa i da za vas kažu da vi niste danas bili ovde, da vas izbrišu na nekim snimcima, da niste diskutovali, tako neko pokušava da Nikolu Teslu izbriše da nije Srbin i pretvaraju ga ovog puta u Hrvata, a zaboravljaju da su oni tog Nikolu Teslu sami izbrisali time što su minirali njegov spomenik. Nisu želeli da bude ni traga u mestu u kome se rodio.
Evo šta mi radimo – pravimo izložbe širom Evrope i širom sveta o Nikoli Tesli i želimo da tu građu koju je njegov rođak, koji je nasledio čitavu imovinu Nikole Tesle, koju je darovao da pokažemo to čitavom svetu da znaju da je Nikola Tesla srpski naučnik koji je promenio čitav svet i ako neko treba da se diči Nikolom Teslom to su svakako Srbija i SAD, a ne neko drugi kome se čini da je to baš atraktivno da kaža da je Nikola Tesla potekao iz države koja nije ni postojala u vreme kada se on rodio.
Tragično je to što se dešavalo sa srpskim jezikom i ćiriličnim pismom i ne treba bežati od toga. Iz novije istorije šta je uradio jedan upravnik Narodne biblioteke Srbije, gospodin Ugričić koji je bio upravnik od 2001. do 2012. godine? Kakva je bila njegova briga o srpskoj jeziku i ćiriličnom pismu? On je potpisao taj sporazum, ja mislim, sa Kongresnom bibliotekom u Vašingtonu u kome je prihvatio da sve što se štampa, knjige i bilo šta drugo, publikacije na latiničnom pismu budu, da je to kulturno nasleđe Hrvatske a ne Srbije.
Kada nas neko i danas napada zašto insistiramo na očuvanju ćiriličnog pisma pa onda šta ćete veći argument od ovoga da je nama neko jednim potezom, jednim zaista nečasnim potpisom oduzeo deo našeg kulturnog nasleđa jer mi, koliko ja znam, pišemo i ćirilicom i latinicom. Čitav život sam čitala knjige, kao i vi, uvaženi poslanici, na jednom i drugom pismu smatrajući da je važno da su naši autori na našem jeziku to pisali.
Kažem, prošla su vremena kada se sve podrazumeva i moramo da se borimo da štitimo naše kulturno nasleđe, da štitimo našu istoriju, da štitimo naš identitet. To je pomalo čudno u 21. veku, ali šta se radilo pre nas, eto mi sada moramo da popravljamo te rezultate. I za mene je to bio novi podatak. Iznete je više puta ovde.
Tako da ću pravno da se pozabavim time da li je moguće sada da se poništi taj sporazum, koji ima karakter da sve što je štampano na latinici, da to postaje kulturno nasleđe jednog drugog naroda, a ne srpskog naroda. Ako to bude bilo moguće, ja sam ubeđena da će novi upravnik, gospodin Vladimir Pištalo, prihvatiti moju sugestiju i da ćemo se potruditi da ispravimo takav jedan poguban potez za našu kulturu. Hvala.

Trinaesto vanredno zasedanje , 15.09.2021.

Sama sam se iznenadila što sam dobila reč, da nema više prijavljenih poslanika da govori.
Pretpostavljam da ima posle mene?
(Predsedavajući: Da.)
Onda samo da vam odgovorim, jer ste me toliko hvalili.
Danas nije baš uobičajeno u Srbiji da neko nekog hvali, pa se onda i zbunim, pa mi je malo i neprijatno.
Želim da kažem da je moj rad u stvari jedan timski rad Vlade Republike Srbije. Vi ste u pravu, ovakav budžet za kulturu ne bi imali prvi put povećan u ovolikoj meri, da pređe 1%, što je evropsko merilo, da nije bilo razumevanja predsednika države, koji je utvrdio pravce politike naše i rada zajedno sa predsednicom Vlade i sa čitavim timom pravca politike rada Vlade Republike Srbije u ovom mandatu.
Sigurno jedan od prioriteta, što je vrlo vidljivo, što vide svi je posebno obraćanje pažnje na segment kulture i informisanja, posebno po pitanjima zaštite kulturnog nasleđa našeg naroda i države, o čemu sam govorila i ranije.
Nikada do sada nije bilo izdvojeno 350 miliona dinara za projekte, za sufinansiranje projekata pod konkursom „Gradovi u fokusu“. Zaista, skoro svi gradovi koji su aplicirali za ozbiljne infrastrukturne projekte, taj novac su i dobili i očekujem i da ga potroše. Očekujem rezultate, da bih imala šta da posetim iduće godine kada se ti objekti završe. To su uglavnom izgradnje domova kulture ili rekonstrukcija domova kulture.
Šta je interesantno i šta ukazuje koliko desetina godina se nije ulagalo u domove kulture širom Srbije? Svi traže novac za krovove. Bolje je, izgleda, da se „Gradovi u fokusu“ iduće godine zovu „krovovi u fokusu“. Zašto krovovi? Pa, očigledno je da je to u lošem stanju, da prokišnjavaju i da niko desetinama godina nije obraćao pažnju na tu suštinsku potrebu, a to je da imate prostor u kojem će se održavati različiti i kulturni sadržaj. To se uglavnom kulturni centri širom Srbije i videćete koliko će za jedno kraće vreme biti poboljšana situacija u Srbiji povodom ovog pitanja, a to znači decentralizaciju kulture.
Puno se pričalo ranije o tome. Svako bi krenuo, kaže, da se zalaže za decentralizaciju, ali praktično ništa ne bi bilo urađeno. Ovako je urađeno na pravi način i napravili smo jedan novi program prvi put, a to je izbor prestonice kulture Srbije.
Komisija je stručna već jednom zasedala. Napravila jedan uži izbor od pet gradova. Ja nemam prava da govorim ko je ušao u taj drugi grad, ali oni gradovi koji će biti uskoro obavešteni da će ih obići komisija su u tom užem delu. Zaista su sve prijave bile izuzetno dobre. Neki nisu odgovorili zadatku u smislu da su tražili previše novca i više im prijave liče na prestonicu kulture Evrope, ali sam se raspitala, moguće je da posle Novog Sada još neki grad iz Srbije konkuriše i za ovakvu prestižnu titulu, pa ćemo pomoći da još jedan grad u Srbiji bude u budućnosti prestonica kulture Evrope, a za nekih mesec dana znaćemo ko je to prvi grad u Srbiji koji će poneti ovu prestižnu titulu za 2023. godinu i taj grad će dobiti projekte infrastrukture u kulturi mnogo više novca u 2022. godini.
Što se tiče Svrljiga, žao mi je što je poslanik Milija Miletić izašao napolje, ne znam zašto komisija u oblasti informisanja ovog puta nisu ocenili njihov projekat kao zadovoljavajući. Komisije se po zakonu biraju na javni poziv, tako da se tu i javljaju stručna lica, novinari bez ikakvog uticaja Ministarstva kulture.
Nadam se da će iduće godine njegov projekat „izdavanje časopisa“ izaći, odnosno projekat Svrljiga dobiti određena sredstva, ali Svrljig ne može ni mnogo da se požali u poslednjih nekoliko godina za sufinansiranje projekata u oblasti kulture. Dobili su kao manja opština skoro osam miliona dinara, tako da ne može da se kaže da je bilo koja opština u Srbiji zanemarena.
Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 23.11.2017.

Zahvaljujem. Ako dozvoli opozicija da neki put dobije nekakav odgovor za more uvreda i laži koje ovde iznosi na račun ličnosti koje navode u tim svojim lažima i uvredama.

Dakle, čisto zbog građana Srbije moram da ponovim ono što je rečeno i na početku, a poslanik Radoslav Milojičić, istine radi, nije ni rekao koji to član Poslovnika je tačno povređen prilikom zakazivanja sednice, zato što on to ili ne zna ili ovde iznosi neistinu, što je pre na…

(Radoslav Milojičić: Povreda Poslovnika.)

Da, povreda Poslovnika, možda jednoga dana.

Rekli ste na početku i pitali ste me kada ću prestati da učestvujem u incidentima koji se ovde dešavaju svaki dan. Ne, ja nikada nisam učestvovala ni u jednom incidentu koji se dešava u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Pre dve nedelje sam bila žrtva jednog događaja, a to je kada me je troje poslanika poslaničke grupe Dveri brutalno napalo, prvo verbalno maltretirali, pa uzmite udžbenik i da vidite šta znači nasilje nad ženama i muškarcima kada se to vrši verbalno, a kada su uspeli verbalno da me izmaltretiraju, onda su primenili i silu, o čemu svedoče nalazi ovlašćenih lekara i u zgradi parlamenta, ali kasnije i u vojnomedicinskoj ustanovi u koju sam išla na kontrolne preglede.

Takođe, nisam mogla da učestvujem ni…

(Radoslav Milojičić: Povreda Poslovnika.)

Imovinska karta

(Novi Sad , 26.11.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Predsednik Narodne skupštine Narodna skupština Republike Srbije Republika mesečno 107368.00 RSD 03.06.2016 -
Predsednik Narodne skupštine Narodna skupština Republike Srbije (Paušal) Republika mesečno 28686.00 RSD 03.06.2016 -
- Narodna skupština Republike Srbije (Troškovi za zakup stana) Republika mesečno 35000.00 RSD 03.06.2016 -
Predsednik upravnog odbora Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Republika mesečno 47347.00 RSD 29.05.2017 -