MAJA GOJKOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 22.05.1963.godine. Živi u Novom Sadu.

Diplomirala na Pravnom fakultetu na Univerzitetu u Novom Sadu 1987. godine.
Pravosudni ispit položila nakon dve godine pripravničog staža u advokatskoj kancelariji Mite Gojkovića.
Od 1989. godine radi kao advokat u porodičnoj advokatskoj kancelariji u Novom Sadu.

Politikom je počela da se bavi početkom 1990-ih godina.
Poslanica je bila u parlamentima Jugoslavije i Državne zajednice Srbije i Crne Gore od 1992. godine. U jednom od ovih mandata bila je potpredsednica Veća građana. Učestvovala je u radu Interparlamentarne unije.
U jednom od mandata bila je i poslanica u Skupštini Autonomne pokrajine Vojvodine. Obavljala je funkciju ministarke bez portfelja Vlade Republike Srbije od 1998-1999. godine i bila je potpredsednica Vlade Savezne Republike Jugoslavije od 1999-2000. godine.

Na lokalnim izborima u septembru 2004. godine izabrana je za gradonačelnicu Novog Sada, i tako postala prva žena gradonačelnik u istoriji grada. Od maja 2012. godine Maja Gojković je bila narodni poslanik u Narodnoj skupštini, članica Odbora za spoljne poslove i Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Od 23. aprila 2014. godine, većinom glasova narodnih poslanika, izabrana je za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije u X sazivu. Takođe, Maja Gojković bila je predsednik Odbora za prava deteta i šef stalnih delegacija u Interparlamentarnoj uniji i Parlamentarnoj skupštini Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi. Posle parlamentarnih izbora 2016. i u XI sazivu ostala je na mestu predsednice skupštine. U XI sazivu obavljala je funkciju predsednice Odbora za prava deteta i Odbora za zaštitu životne sredine.

Članica je Predsedništva Srpske napredne stranke.

Na redovnim parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine ponovo je postala narodni poslanik.
Poslednji put ažurirano: 02.12.2020, 13:38

Osnovne informacije

  • Srpska napredna stranka
  • Novi Sad
  • Novi Sad
  • 22.05.1963.
  • pravnik
    • Ministarka kulture i informisanja

Statistika

  • 0
  • 6
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Jedanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 11.05.2021.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani poslanici, zadovoljstvo mi je što ćemo danas imati priliku da razgovaramo o manjim izmenama Zakona o osnivanju Muzeja žrtava genocida, ali o suštinskom značaju ovog muzeja za kulturu sećanja koje ova država u poslednje vreme počinje i razvija gajenje.
Zbog manjih izmena koje se nalaze pre vama više ću govoriti o tome koliki značaj ima Muzej žrtva genocida za našu državu. Želim da vas podsetim da je on osnovan Zakonom o osnivanju Muzeja žrtvama genocida i da je ovaj zakon njegov osnivački akt. To je urađeno još 1992. godine i naravno da te godine nismo imali ovako uređen pravni sistem naše kulture kakav postoji danas. Tako da smo morali da u poslednjih mesec dana prosto pristupimo usaglašavanju te zakonske normative iz 1992. godine sa zakonima koje smo u poslednje vreme doneli ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Muzej je svakako osnovan radi trajnog sećanja na žrtve genocida, nad Srbima, pre svega nad Srbima, radi prikupljanja, obrade, korišćenja podataka o njima i ostvarivanje obaveze iz Međunarodne konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida. Muzej je ustanova kulture, Republička ustanova kulture i obavlja poslove prikupljanja, obrade i čuvanja podataka, kako sam rekla, o stradanju Srba na prostorima prethodne Jugoslavije, ali i stradanju, genocidu, prikuplja i podatke o genocidu nad Jevrejskim narodom, Romima i pripadnicima drugih naroda, nacionalnih manjina, a sve u skladu sa zakonom i pravnim aktima koji regulišu rad ovog Muzeja.
Kao što ste upoznati, Dan Muzeja obeležava se 22. aprila na Dan sećanja na žrtve Holokausta, genocida drugih žrtvama fašizma u Drugom svetskom ratu, kada je 1945. godine bio proboj logoraša u Koncentracionom logoru u Jasenovcu i taj Dan smo nedavno zajedno sa čelnicima Republike Srpske i obeležili kako u Srbiji, tako i na samom mestu stradanja.
Muzej žrtava genocida tokom tri decenije svoga rada ima razvijenu i izdavačku delatnost, ne znam koliko ste upoznati sa tim, sigurno pojedinci jesu koji se bave ovom materijom, u realizaciji ovih projekata svako ko sarađuje sa mnogobrojnim ustanovama kulture sličnog tipa, kako u regionu, tako i širom sveta, neki od njih su Jad Vašem, Jerusalim, Muzej holokausta u Vašingtonu, srodni muzej u Beču, Vizentalom centar u Jerusalimu, centar u Los Anđelesu u Americi, centar za prikupljanje građe o ratnim sukobima od 1991-1995. u Banja Luci, Dokumentacioni centar Veritas iz Beograda i Banja Luke i Muzej Republike Srpske iz Banja Luke, naravno, sa Hrvatskim institutom za povijest iz Zagreba i mnogim drugim.
Nedavno smo ovde razgovarali u parlamentu i usvojili Zakon o muzejskoj delatnosti i samo bih vas podsetila da je tim zakonom ovaj Muzej žrtava genocida postao matični muzej u odnosu na muzeje koji se bave ovom materijom, a jedan od tih, koji je takođe republička ustanova kulture, muzej Memorijalni centar „Staro sajmište“.
Što se tiče izmene, videli ste i sami u pripremi za sednicu da su one veoma malog obima, tako da nije bilo potrebe da se sprovodi javna rasprava, iako smo imali jedan kraći razgovor i ovde u pripremi sednice u okviru Odbora za kulturu i informisanje. Rekla sam, to je sve usaglašavanje sistema funkcionisanja ovog muzeja sa postojećim zakonima, važećim zakonima, Zakon o kulturi, Zakon o kulturnim dobrima i Zakon o muzejskoj delatnosti.
Osnovna izmena je promena sedišta. Dakle, 1992. godine ovaj muzej je registrovan kao muzej u Kragujevcu, na adresi na kome se nalazi posebno pravno lice, a potpuno su imali odvojenu delatnost. Da ne ulazim toliko u suštinu problema, više zamerke od finansijske kontrole, Ministarstvo finansija je tražilo da i računovodstvo bude prijavljeno tamo gde je registrovano sedište, što je bilo nemoguće, jer od 1995. godine ovaj muzej posluje takođe u zgradi Ministarstva kulture i informisanja ovde u Beogradu. Ovim predlogom zakona u stvari radimo samo tu promenu i verifikujemo da je njihovo sedište ovde u Beogradu. To je bilo jedino moguće rešenje zbog ovih tehničkih problema i nesporazuma sa Ministarstvom finansija koje je ovaj muzej imao.
Kažem, to je jedan od muzeja u sistemu muzeja koji osnivamo u poslednje vreme u našoj državi, pre svega inicijativom predsednika države Republike Srbije, koji insistira na toj kulturi sećanja koja u prethodnom periodu, zahvaljujući politici sakrivanja zločina nad srpskim narodom na prostorima bivše Jugoslavije, pre svega u tzv. Nezavisnoj državi Hrvatskoj, prosto su potirali tu istinu i sakrivali je ispod tepiha, i uz Memorijalni centar „Staro sajmište“ pokušavamo da oživimo i ponovo uspostavimo ovu važnu kulturu sećanja, da nam se ovakvi zločini više nikada ne bi desili. U tom sklopu svakako treba shvatiti i snimanje filma „Dara iz Jasenovca“ i filmove i serije koje će svakako uslediti na mnogobrojne teme stradanja našeg naroda na prostorima bivše Jugoslavije.
Istorijska sećanja na ova stradanja imaju zaista značenje uzvišene tragedije, imajući u vidu tragično stradanje velikog broja ljudi, posebno žena, posebno dece i starijih ljudi, izražavajući najdublje poštovanje prema žrtvama i potrebu da se oda počast stradalima kao zalog za budućnost.
Osnivanjem ova dva muzeja, Muzeja žrtava genocida i Memorijalnog centra „Staro sajmište“ sačuvaćemo, pre svega, uspomenu na žrtve u prošlosti. Svakako, oni su tu kao opomena da se stradanja nikako ne smeju ponoviti. Hvala vam.

Jedanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 11.05.2021.

Hvala, gospodine predsedniče.
Želela sam samo kratko da se zahvalim poslanici gospođi Smilji Tišma na ovom potresnom svedočanstvu, na vašem današnjem govoru.
Takođe sam na početku svog izlaganja objasnila kolika je u stvari važnost osnivanja muzeja čija je delatnost posvećena očuvanju sećanja na zločine koje je preživeo i doživeo srpski narod širom Jugoslavije i kako ova tema u stvari prevazilazi okvire ovih pukih izmena i dopuna koje su više tehničke prirode, pravne prirode ili finansijske, nego ovo je jedna tema koja je važna za Srbiju, za srpski narod, kao narod koji je bio uvek kroz svoju istoriju na strani pobednika, a sa druge strane se uvrštavao u grupu naroda koji je i najviše stradao u svim ratovima, pogotovo u Prvom i u Drugom svetskom ratu, a sa treće strane stalno istorijski negirana ta naša pobeda i ta naša velika žrtva koju smo u ljudskim životima davali.
Hvala vam na ovom govoru i na ovom svedočenju upravo zbog poslednjih događaja koje smo imali vezano za zaista potresan film „Dara iz Jasenovca“, koji je u poslednjih nekoliko desetina godina prvi film koji je bio posvećen logoru, dečijem logoru, jedinstvenom logoru koji je postojao uopšte za vreme Drugog svetskog rata na teritoriji čitavog sveta, a koji je bio dečiji logor i nalazio se upravo na teritoriji Nezavisne države Hrvatske.
Setite se šta se sve govorilo i dešavalo kada je film „Dara iz Jasenovca“ postao jedan od kandidata za prestižne filmske nagrade kao što je Oskar, nominovan je takođe i u nekoj drugoj kategoriji filmskih nagrada, koliko su nas sporili, koliko su sporili događaje istorijske vezano za logor u Jasenovcu i ono što nas je najviše zabolelo, zabolelo je svakoga, a evo čuli ste svedoka svih tih događaja, gospođu Smilju Tišmu da je to bila obična srpska politička propaganda.
Volela bih te koji su pre nekoliko meseci na taj način ocenjivali svedočanstva iz filma „Dara iz Jasenovca“ da danas sede ovde sa nama u parlamentu ili da gledaju i slušaju ono što je Smilja Tišma imala da im kaže, da čujemo kako mogu da odgovore jednom svedoku i preživelom detetu, u ono vreme detetu iz Jasenovca, kako njeno svedočenje mogu da ocene kao deo njenog života, ono što se stvarno dogodilo ili da je uvrede time što kažu da je to srpska propaganda.
Uostalom, šta god, mi kao pripadnici većinskog naroda u ovoj državi da kažemo o našim stradanjima, uvek se neko trudi da nam drži lekcije iz istorije, da nas udara po glavi i da nam dele flastere i da nas nateraju da ćutimo.
Ako mi želimo da opstanemo kao narod mi moramo da čuvamo našu istoriju, da svakim danom podsećamo mlade generacije i učimo ih šta nam se to kroz istoriju dešavalo upravo da bi opstali, da bi živeli i dalje i da ne dozvolimo da nam se ikada ovakva tragedije dozvoli.
Vi ste, gospođo Smiljo, održali ovog puta ne politički govor nego upravo čas istorije koji nedostaje u našim udžbenicima, ne treba da zaboravimo da smo svi zajedno ili većina nas, ako ne ovi mladi živeli u jednom periodu komunističke Jugoslavije, gde Komunistička partija Jugoslavije nije dozvoljavala da pripadnici srpskog naroda otvoreno u javnosti govore o tome šta im se dešavalo. Daleko su ta vremena iza nas, i zahvaljujući i predsedniku države i Vladi Republike Srbije, i parlamentu, sada imamo drugačiji odnos prema delovima naše istorije.
Ubeđena sam da se pomno razmatra rezolucija koju ste vi i vaši drugovi iz udruženja predložili ovde parlamentu Republike Srbije. Teško je voditi jednu državu. Teško je doneti dobru odluku koja neće imati velike reperkusije po našu državu, jer kažem, mi uvek šta god da uradimo dobijemo neki udarac po glavi, budemo opomenuti, ali sam ubeđena da ćemo naći načina da u parlamentu Republike Srbije kao neki drugi narodu, poučeni njihovim primerom donesemo Rezoluciju o genocidu izvršenom nad Srbima, Jevrejima i Romima u Drugom svetskom ratu.
Važno je da smo počeli da obeležavamo važne datume iz naše istorije, da to radimo zajedno sa Republikom Srpskom, sa delom našeg naroda koji živi u Bosni i Hercegovini, u Republici Srpskoj, ali su uvek prisutni tu i predstavnici našeg srpskog naroda koji živi u Republici Hrvatskoj, srpski narod koji živi u Crnoj Gori, predstavnici iz Makedonije i da imao otrgnute deliće istorije koji nas spajaju i ne daju nam da zaboravimo da smo mi svi pripadnici jednog stradalničkog naroda.
Osnivamo muzeje zbog toga. Danas i pričamo o tački dnevnog reda koja se odnosi na izmene i dopune Zakona muzeju posvećenom žrtvama genocida, osnovan je, a sada je u periodu statusa konstituisanja upravnih i nadzornih odbora kao prethodnog pitanja uopšte osnivanja muzeja „Staro sajmište“, logora koji se nalazi na teritoriji Beograda, u kome su zatvarani i ubijani Srbi, Jevreji i Romi.
Važno je da smo počeli ponovo da snimamo filmove i da otvoreno govorimo o teškim temama iz istorije za naš narod. Važno je da poučeni drugim narodima koji su na taj način jer su otrgli iz zaborava i ne daju da se zaborave delovi naše istorije to naučimo, radimo isto da bi mi ovako kakvi smo mali i stalno ugroženi, opstali.
Pitanje rezolucije svakako je političko pitanje, ali sam ubeđena da će se naći način da tako važan akt donesemo u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Hvala vam puno još jednom na vašem izlaganju.

Jedanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 11.05.2021.

Drago mi je, predsedniče Narodne skupštine… (isključen mikrofon.)

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 23.11.2017.

Zahvaljujem. Ako dozvoli opozicija da neki put dobije nekakav odgovor za more uvreda i laži koje ovde iznosi na račun ličnosti koje navode u tim svojim lažima i uvredama.

Dakle, čisto zbog građana Srbije moram da ponovim ono što je rečeno i na početku, a poslanik Radoslav Milojičić, istine radi, nije ni rekao koji to član Poslovnika je tačno povređen prilikom zakazivanja sednice, zato što on to ili ne zna ili ovde iznosi neistinu, što je pre na…

(Radoslav Milojičić: Povreda Poslovnika.)

Da, povreda Poslovnika, možda jednoga dana.

Rekli ste na početku i pitali ste me kada ću prestati da učestvujem u incidentima koji se ovde dešavaju svaki dan. Ne, ja nikada nisam učestvovala ni u jednom incidentu koji se dešava u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Pre dve nedelje sam bila žrtva jednog događaja, a to je kada me je troje poslanika poslaničke grupe Dveri brutalno napalo, prvo verbalno maltretirali, pa uzmite udžbenik i da vidite šta znači nasilje nad ženama i muškarcima kada se to vrši verbalno, a kada su uspeli verbalno da me izmaltretiraju, onda su primenili i silu, o čemu svedoče nalazi ovlašćenih lekara i u zgradi parlamenta, ali kasnije i u vojnomedicinskoj ustanovi u koju sam išla na kontrolne preglede.

Takođe, nisam mogla da učestvujem ni…

(Radoslav Milojičić: Povreda Poslovnika.)

Imovinska karta

(Novi Sad , 26.11.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Predsednik Narodne skupštine Narodna skupština Republike Srbije Republika mesečno 107368.00 RSD 03.06.2016 -
Predsednik Narodne skupštine Narodna skupština Republike Srbije (Paušal) Republika mesečno 28686.00 RSD 03.06.2016 -
- Narodna skupština Republike Srbije (Troškovi za zakup stana) Republika mesečno 35000.00 RSD 03.06.2016 -
Predsednik upravnog odbora Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Republika mesečno 47347.00 RSD 29.05.2017 -