NEBOJŠA STEFANOVIĆ

Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović je rođen 20. novembra 1976. godine u Beogradu. Devetu gimnaziju „Mihajlo Petrović Alas“ završio je u Beogradu, a diplomirao je na Fakultetu za poslovne studije, Megatrend univerziteta.

Zvanje magistra ekonomskih nauka, Nebojša Stefanović je stekao odbranivši tezu „Savremeni principi menadžmenta u lokalnoj samoupravi“, 2011. godine.

Od 2004 – 2008. godine bio je zaposlen u preduzeću za spoljnu i unutrašnju trgovinu „Interspeed“ d.o.o. na poziciji direktora marketinga.

Od 2008. godine, prelazi na dužnost finansijskog direktora u preduzeću „Jabuka“ d.o.o.

U periodu od 2004. do 2008. godine bio je odbornik u skupštini Grada Beograda.

Na parlamentarnim izborima 2007. godine izabran je za narodnog poslanika, a obavljao je i dužnost predsednika Odbora za trgovinu i turizam Narodne skupštine Republike Srbije.

Na izborima 2012. godine izabran je za poslanika Narodne skupštine Republike Srbije i odbornika skupštine Grada Beograda.

Od jula 2012. godine do aprila 2014. godine Nebojša Stefanović obavljao je funkciju predsednika Narodne skupštine Republike Srbije i predsednika Odbora za prava deteta. Bio je i šef delegacije NS RS u Interparlamentarnoj uniji.

Nebojša Stefanović doktorirao je juna 2013. godine, na temu „Nova uloga strategijskog menadžmenta u upravljanju lokalnom samoupravom“.

Na parlamentarnim izborima 2014. godine, izabran je za poslanika Narodne skupštine Republike Srbije.

Osnivač je Srpske napredne stranke, član njenog predsedništva, potpredsednik Glavnog odbora i predsednik Gradskog odbora Beograd.

Trenutno je na funkciji potpredsednika Vlade i ministar unutrašnjih poslova.

Govori engleski i ruski jezik.

U braku je sa Anom i ima ćerku Ninu.
Poslednji put ažurirano: 30.11.2016, 10:19

Osnovne informacije

  • Srpska napredna stranka
  • Beograd
  • Beograd
  • 20.11.1976.

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.11.2020.

Ja sam čuo ovaj prvi deo pitanja, možda ću imati priliku da odgovorim i na taj drugi, nisam znao da ćete imati neko pitanje za mene, ali pošto ste pomenuli vojno naoružanje, pre svega hteo bih da iskoristim ovu priliku da se zahvalim onim lekarima i medicinskom osoblju, naravno u celoj zemlji, ali posebno onima koji rade u vojnom sistemu, kao ministar odbrane, i kako onima koji rade u Kovid sistemu, tako i onim ljudima koji rade u redovnom sistemu zdravstva.
Nekad mi se čini da možda zaboravimo da ogroman broj medicinskog osoblja radi u sistemu i leči ljude od svih onih drugih bolesti, zbog svih onih drugih potreba zbog kojih ljudi idu u bolnice i kao što znate, recimo VMA danas je bolnica koja radi 24 časa za svakog građanina ove zemlje, za svakog. Dakle, ne samo za vojno osoblje, već i za svakog čoveka u našoj zemlji. Apsolutno posvećeno radi.
Imao sam prilike nekoliko puta da odem da ih obiđem, da im dam ohrabrenje, da vidimo šta je to što možemo da uradimo mi za njih. Mislim da je ovo ključno pitanje koje se povezuje sa vašim pitanjem.
Naravno da je to psihički teško, ali ovo je trenutak da mi pitamo te ljude šta mi možemo da uradimo da njima olakšamo, šta možemo da uradimo da kroz jedan dobar pristup kakav mislim da Republika Srbija ima mi pokažemo tim ljudima da ih poštujemo, ne da to izgovorimo i da to bude floskula i rečenica, već da zaista poštujemo to što padaju od umora.
Imao sam prilike da vidim i bore se ti ljudi. Evo, u sistemu vojnog zdravstva zaista disciplinovan, čeličnom disciplinom, ne idu, ne kukaju. Ne možete mnogo da ih vidite ni da negde nešto pričaju ni da kažu. Oni obično kažu onako vojnički, odsečno ono što ih pitate i nastave da rade. Primaju ljude, bore se sa tim, rizikuju svoje zdravlje.
Znate, vi nekad imate nekog ko asimptomatski može da prenese Kovid koji je došao zbog drugih bolesti. Imamo pacijente koji nam, ljudi su bili strpljivi, čekali da ovo prođe i teško je naravno prognozirati kada će to biti, odlagali neke druge preglede čekajući za to i onda kada ti pregledi više ne mogu da se odlažu, dolaze kod lekara, imamo i pritisak u celom sistemu zdravstva. Siguran sam da je tako u celom sistemu, ono što ja mogu da sagledam, mogu da sagledam u vojnom delu koji to radi.
I pored vojnih bolnica koje su pretvorene u Kovid gde ljudi stvarno ogromnom disciplinom rade i pomažu da kroz, jer to je pored onih delova koji se vežu za lečenje, vojni sistem može da se pohvali, da kažem, ono što je nekada komparativna prednost vojnog sistema, to su organizacije discipline. Kroz organizaciju discipline, kroz jednu čvrstu hijerarhiju vojničkog života, pomažu da u taj sistem kada ljudi dođu brzo i efikasno dobiju pomoć i da im se izađe u susret, da se organizuje njihov život u jednim novim okolnostima kakve vladaju u Kovid bolnicama, jer zaista dolaze teški pacijenti, pa i u onim privremenim Kovid bolnicama gde su nešto lakši pacijenti, a koje smo napravili od sportskih hala, od dvorana gde nije namenjeno da neko provodi toliko vreme.
Zaista velika zahvalnost svim tim ljudima.
Što se tiče ovog drugog dela, želim da vam kažem da apsolutno i predsednik kao i vrhovni komandant vojske i svi mi koji radimo u sistemu odbrane veoma dobro razumemo da je ovo samo jedna faza.
Ja podržavam, gospodine Markoviću, ono što je rekao. Dakle, naravno tu očekujem kao i uvek podršku Narodne skupštine zato što naša vojska kao najjači i najsnažniji garant bezbednosti naše zemlje i kao neko ko garantuje stabilnost, rekao bih u čitavom regionu, kada je Srbija snažna i stabilna, onda su i svi drugi stabilni u regionu.
Mi moramo da nastavimo opremanje naše vojske. Moramo da razmišljamo o standardu, ja sam o tome razgovarao sa predsednikom, ja verujem da će on sagledati sve ono o čemu smo pričali i da će zajedno sa Vladom, sa premijerkom pronaći rešenje da u narednom periodu vojska bude i u tom smislu bolja, da ima više podrške zato što vojnici moraju imati bolja primanja.
Isto tako, da nastavimo sistem opremanja koji smo imali u prethodnom periodu još intenzivnije, još jače zato što takva čvrsta vojska i čvrsto vojno zdravstvo kakvo se i pokazalo sada kada vidite, iako i ono naravno ima velike potrebe za investicijama i za opremanjem, pokazuju da je ovaj dobar, zdrav deo sistema naše zemlje i te kako ume da bude na liniji sa narodom, da bude uz svoj narod i da podrži u onim teškim vremenima kada malo kome imate da se obratite i kada malo ko može da vam izađe u susret sa nekim vrlo složenim zahtevima.
Tako da, ja vas molim da podržite svoju vojsku, svoju armiju kada dođe za to trenutak, naravno i kada budemo razgovarali o nekim budućim vremenima. I te kako će vojni sistem umeti to da vrati.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.11.2020.

Naravno da će biti odgovora.
Poštovani gospodine Markoviću, naravno da se slažemo da zakon mora da bude poštovan. Ja sam jedan od onih koji se uvek zalagao za najoštrije mere prema svima koji krše zakon i zalažem se i danas.
Očekujem da reaguju tužilaštva koja smo ovlastili zakonima od 2013. godine. Podsećam uvek da od oktobra 2013. godine istrage u Srbiji vode tužilaštva, policiji su čak oduzete tada bilo kakve istražne mogućnosti. Policija nije više organ istrage, policija je suštinski pomoćni organ tužilaštva. Dakle, policija postupa po nalozima tužilaštva za prikupljanje obaveštenja i te dokaze koje prikupi u svom radu može dati tužiocima, a tužilac ne mora uopšte da traži to od policije, može samostalno da prikupi dokaze i samostalno prikupljene dokaze da preda sudu, da podiže optužne predloge, optužnice i da traži dalje krivično gonjenje svih učinilaca dela.
Ovde imamo jednu brutalnu stvar i nije prvi put, nažalost, od istog čoveka. I nije samo on. Mi imamo, nažalost, jednu pojavu na koju sam mnogo puta upozoravao, a to je da se i porodici Aleksandra Vučića, čak i njegovom maloletnom detetu Vukanu, preti na jedan vrlo brutalan način. I šta je tu sad opasnost? Opasnost su ne samo pretnje, nego što ti ljudi koji to rade pokušavaju da učine da to bude normalna stvar. To je najopasnija stvar, taj tihi pokušaj kriminalizacije čak i malenog deteta i svih drugih članova porodice Vučić.
Onda pošaljete poruku – kada to mogu da urade našem predsedniku, kada to mogu da urade članovima njegove porodice, kome to sve dalje mogu da urade?
Zato tražimo, i tu vas potpuno podržavam, nemam šta da dodam na reči koje ste vi izgovorili, nemam ništa da dodam na to, potpuno podržavam to što ste vi izgovorili, stroga, oštra, hitra reakcija nadležnog tužilaštva koje je nadležno da ove slučajeve procesuira. Ovo nije pritisak na tužioca. Tužilac to treba sam da prouči i da vidi da li u tome ima, ja sam uveren iako nisam tužilac, neću ja da kvalifikujem, ali ovde se sigurno stiču obeležja krivičnog dela, jer kad nekom pretite fizički, tu nema sumnji da li se radi o delu ili ne, ali tužilac to treba da sagleda, ne mi koji smo političari. Mi možemo da damo svoje preporuke, ali je posao tužioca da to sagleda i da traži postupanje i da privede poznaniju zakona, kako bi pravnici rekli, onog ko ovakvo delo učini. Onda ćemo biti država koja potpuno poštuje svoje zakone. Verujem da ovo gledaju ti tužioci i vreme je da uzmu te stvari u svoje ruke.

Prva sednica Narodne skupštine , 29.04.2020.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite da se na početku zahvalim svim odgovornim i ozbiljnim ljudima u Srbiji, kakav ih je apsolutno najveći broj, koji su na odgovoran način sprovodili mere Vlade Republike Srbije, pre svega one koje su podrazumevale ograničenje slobode kretanja i zahvaljujući tome pomogli, odlučujuće pomogli zdravstvenom sistemu da dođemo u situaciju da možemo da se borimo efikasno sa ovom bolešću.
Takođe hoću da se zahvalim svim ljudima koji su bili volonteri, svim ljudima koji rade u lokalnim samoupravama, pripadnicima Policije i Vojske koji su zaista pomagali zdravstvenom sistemu jer su oni bili zdravstveni sistem, lekari i medicinsko osoblje u prvim redovima, o tome ne moramo posebno da pričam, dosta se govorilo o tome. Hoću da se zahvalim i svim ovim drugim ljudima koji su svojim nesebičnim radom i rizikujući svoje zdravlje pomagali da Srbija danas bude jedna od efikasnijih država koja se uspešno nosi sa ovom opakom bolešću.
Slušao sam dosta rasprava o različitim temama i to jeste naravno posao izvršne vlasti, da sasluša mišljenje narodnih poslanika, da čuje ono što Narodna Skupština govori, ali ja hoću da vam dam nekoliko informacija, zato što se tokom rasprave, ali i u javnosti provlačilo dosta pitanja koja se tiču i migracija, koja se tiču nekih naših postupaka, mera koje su državne institucije donosile, koje je Vlada donosila.
Što se tiče migracija, mi imamo relativno stabilan tok migracije i već duže vreme se na teritoriji Republike Srbije nalazi negde oko 8.500 migranata. To naravno nije zabrinjavajući broj u smislu Republika Srbija ima dovoljne kapacitete da sa ovim izazovom izađe na kraj i svi migranti nalaze se u prihvatnim centrima koje čuvaju pripadnici vojske, uz naravno asistenciju pripadnika policije.
Tu je zahvalnost i ministru Vulinu i pripadnicima naše vojske koji su preuzeli ovaj deo zadataka od pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova da bi policija mogla da se bavi drugim aktivnostima na terenu, od organizacije volonterskih servisa, provere mera samoizolacije i svega onoga drugog što ste videli ovih dana, da se nađu na usluzi građanima Srbije.
Nijedan migrant do sada nije imao, dakle nijedan jedini nije oboleo od Korona virusa. Oni imaju onemogućeno kretanje, dakle oni se nalaze u kampovima i zbog njihovog zdravlja i zdravlja drugih građana Srbije i naravno pored toga što se nalaze u tim prostorima, njima su obezbeđeni svi uslovi za pristojan i normalan život uz nadzor i medicinsku kontrolu, vodeći računa naravno i o njihovom zdravlju.
Bilo je krivičnih dela koja su izvršili migranti. Apsolutno tačno. Ne previše, uzevši broj migranata koji je prošao kroz našu zemlju i koji se nalazi u našoj zemlji, broj krivičnih dela koje su oni izvršili statistički nije toliko značajan. Naravno da to ne znači da se ta krivična dela ne procesuiraju. I ta krivična dela uglavnom su načinjena između samih migranata.
Dakle, između onih koji su došli iz Alžira i Maroka, onih koji su došli iz Avganistana ili da kažem Sirije i tako dalje. Dakle, to su uglavnom njihovi međusobni obračuni što je naravno jednako loše kao i sve drugo, ali hoću da kažem da oni nisu u velikoj meri imali tu vrstu krivičnih dela učinjenih protiv građana Republike Srbije. Naravno i jedno je previše, ali se zato trudimo da efikasnim procesuiranjem, izgonom iz naše zemlje, readmisijom i svim drugim merama, one koji su ilegalno ušli u našu zemlju vraćamo u zemlju odakle su ušli i veoma uspešno sarađujemo sa na primer Bugarskom, odakle ulazi jedan deo migranata u našu zemlju i naravno sa svim drugim zemljama kroz koje i preko IOM-a i drugih međunarodnih organizacija možemo da organizujemo i dobrovoljni povratak i naravno sve ono drugo.
Nije svuda moguće, ali naravno trudimo se da pronalazimo rešenja koja nisu laka zato što još nijedna zemlja nije uspešno našla odgovor da se rešila ovog problema u potpunosti.
Bilo je priča, ne ovde danas, ali bilo je govora, priča kako se u Srbiju naseljava milion migranata. To je bila baš cifra i o tome hoću da kažem nekoliko rečenica, iako imate situaciju da u Srbiji retko ko može da vidi migranta, objektivno, imate situaciju da su pričali kako se u Srbiji, u javnosti je bilo tih priča, naseljavaju cela sela, 400.000 je već na putu, autobusi su krenuli, noću možete da vidite ta naseljavanja. Dakle, potpune laži i besmislice i mi smo često pozivali ljude da odu u deo Srbije da nam pokažu jednu kuću, ne selo, jednu kuću, gde su neki migranti takvog tipa naselili.
Sa druge strane, Srbija nije u poslednje vreme, pošto je bila u radnom aranžmanu, reč je aranžmanu sa Austrijom, koji smo potpisali i taj aranžman ne predviđa ništa novo. Mi jedini način koji je po zakonu, na koji možete da vratite nekog u našu zemlju, je po Sporazumu o readmisiji, koji je međunarodni dokument, koji je ratifikovala Narodna skupština iz 2007. godine. Po tom sporazumu koji je tadašnja vlast potpisala omogućava se readmisija trećih lica i državljana naše zemlje, naravno u našu zemlju iz republike Austrije i tu se ništa do danas nije promenilo, ako se naša država u svakom pojedinačnom slučaju usaglasi sa tim.
Dakle, ne može niko blanko apriori i bez saglasnosti Republike Srbije vratiti nijednog jedinog čoveka, pa bio on čak i državljanin Republike Srbije.
Što se tiče radnih aranžmana, oni služe da preciznije definišu kako ćete to izvesti. Ode državljanin Republike Srbije u Austriju, nema novca da se vrati nazad, Austrija ga iz nekog razloga isteruje odatle i onda oni kažu kako će on da se vrati? Ko plaća taj put, ko obezbeđuje da on negde usput ne nestane. To je radni aranžman.
Po tom radnom aranžmanu, od toga dana pa do danas i u skladu sa tim radnim aranžmanom nije vraćen nijedan državljanin, niti jedan državljanin trećih država, dakle, nijedan migrant, nijedan izbeglica, nula. Za svaki pojedinačni slučaj je potrebna eksplicitna saglasnost Republike Srbije. To sam hteo da kažem, jer su to bila česta pitanja koja se u javnosti pokreću i da ljudi prosto znaju da nema straha od toga, niti će u Srbiji ikad biti neki parking za migrante, niti će nam ovde neko praviti migrantske kampove na teritoriji Srbije. Na kraju krajeva, mi smo to često isticali u EU, nama migranti ulaze iz EU, iz Grčke i iz Bugarske koje su države članice EU. Na njih se odnosi, mada se u EU sada raspravljamo o tome da li će to uraditi ili ne, na njih se odnosi Dablinski sporazum, na te države.
Po Dablinskom sporazumu koji važi za države članice EU migranti se vraćaju u prvu zemlju EU u koju su ušli. Naravno, pošto je to realno nemoguće da se u praksi izvede, taj sporazum je u praksi ne sprovodljiv. Zato postoji veći broj problema.
Naravno, naša država ne stoji besposlena, preduzimamo veći broj mera koje omogućavaju da taj broj bude stabilan, da u našoj zemlji nemate nagomilavanje migranata i mi se vrlo uspešno, čak i u doba Korone veoma uspešno borimo sa ovim problemom i građani Srbije to ne osećaju. Cela Vlada je uključena u to i hvala svim mojim kolegama koje aktivno rade svakog dana na ovim pitanjima.
Što se tiče ekonomskih mera, premijerka je tu, ona može više da kaže konkretnih podataka vezanih za ekonomskih mera. Što se tiče jednakosti u pomoći građanima u iznosu od 100 evra, važno je da svi građani Srbije imaju priliku, ovo što je tim koji predvodi predsednik Vučić, dizajnirao. Dakle, mere su dizajnirane da pomognu privredi i da pomognu građanima. Veoma je važno da te mere budu takve da mogu da podstaknu potrošnju i to jeste značajno i važno je da pokažemo jednakost, zato što mi nijednu drugu socijalnu meru nismo ukinuli, niti umanjili, čak ni u vreme kada smo morali da preduzimamo u nekom prethodnom periodu nepopularnije ekonomske mere, jer država zahvaljujući prethodnim vlastima nije imala dovoljno novca.
Ministar Vulin je tada bio ministar za rad, boračka i socijalna pitanja i može da posvedoči, Republika Srbija nije ni zajedan dinar umanjila davanja za socijalne kategorije. Nijedan jedini dinar. Dakle, na tome se u Srbiji nikada nije i neće štedeti. Takve su i mere koje predlaže predsednik Vučić sa ekonomskim timom, dakle, da se pomogne stanovništvu da bi podstakli potrošnju i time oživeli našu privredu i da bi podstakli one privredne aktivnosti koje će garantovati brži rast za Republiku Srbiju.
Naravno da je uvek moguće da raspravljamo o modelima koji možda mogu da budu u budućnosti drugačiji, možda i bolji i precizniji dimenzionirani i dizajnirani, ali ovo je u skladu sa mogućnostima države, nešto što možemo da uradimo, a da zadovolji najveći deo građana Srbije. Naravno, oni ljudi koji ne budu želeli da uzmu taj novac, taj novac će biti raspoređen, odnosno neće biti potrošen iz budžeta i imaćemo više novca da gradimo puteve, da gradimo škole, kupujemo medicinsku opremu, aparate, sve ono što je potrebno i za građane Srbije koji sebi nešto ne mogu da priušte, a naša država svojim delovanjem može da im pomogne.
Još jednom, hvala vama kao narodnim poslanicima na vašem radu i tokom ovog perioda, jer znam da najveći broj poslanika, bez obzira da li su se nalazili u svojim kućama, nije sedeo skrštenih ruku i besposlen. Hvala svim onim ljudima koji su svojom odgovornošću pomogli da danas govorimo o stanju koje je značajno bolje nego u većini drugih zemalja u svetu. Hvala još jednom.