NEBOJŠA STEFANOVIĆ

Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović je rođen 20. novembra 1976. godine u Beogradu. Devetu gimnaziju „Mihajlo Petrović Alas“ završio je u Beogradu, a diplomirao je na Fakultetu za poslovne studije, Megatrend univerziteta.

Zvanje magistra ekonomskih nauka, Nebojša Stefanović je stekao odbranivši tezu „Savremeni principi menadžmenta u lokalnoj samoupravi“, 2011. godine.

Od 2004 – 2008. godine bio je zaposlen u preduzeću za spoljnu i unutrašnju trgovinu „Interspeed“ d.o.o. na poziciji direktora marketinga.

Od 2008. godine, prelazi na dužnost finansijskog direktora u preduzeću „Jabuka“ d.o.o.

U periodu od 2004. do 2008. godine bio je odbornik u skupštini Grada Beograda.

Na parlamentarnim izborima 2007. godine izabran je za narodnog poslanika, a obavljao je i dužnost predsednika Odbora za trgovinu i turizam Narodne skupštine Republike Srbije.

Na izborima 2012. godine izabran je za poslanika Narodne skupštine Republike Srbije i odbornika skupštine Grada Beograda.

Od jula 2012. godine do aprila 2014. godine Nebojša Stefanović obavljao je funkciju predsednika Narodne skupštine Republike Srbije i predsednika Odbora za prava deteta. Bio je i šef delegacije NS RS u Interparlamentarnoj uniji.

Nebojša Stefanović doktorirao je juna 2013. godine, na temu „Nova uloga strategijskog menadžmenta u upravljanju lokalnom samoupravom“.

Na parlamentarnim izborima 2014. godine, izabran je za poslanika Narodne skupštine Republike Srbije.

Osnivač je Srpske napredne stranke, član njenog predsedništva, potpredsednik Glavnog odbora i predsednik Gradskog odbora Beograd.

Trenutno je na funkciji potpredsednika Vlade i ministar unutrašnjih poslova.

Govori engleski i ruski jezik.

U braku je sa Anom i ima ćerku Ninu.
Poslednji put ažurirano: 30.11.2016, 10:19

Osnovne informacije

  • Srpska napredna stranka
  • Beograd
  • Beograd
  • 20.11.1976.

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Prva sednica Narodne skupštine , 29.04.2020.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite da se na početku zahvalim svim odgovornim i ozbiljnim ljudima u Srbiji, kakav ih je apsolutno najveći broj, koji su na odgovoran način sprovodili mere Vlade Republike Srbije, pre svega one koje su podrazumevale ograničenje slobode kretanja i zahvaljujući tome pomogli, odlučujuće pomogli zdravstvenom sistemu da dođemo u situaciju da možemo da se borimo efikasno sa ovom bolešću.
Takođe hoću da se zahvalim svim ljudima koji su bili volonteri, svim ljudima koji rade u lokalnim samoupravama, pripadnicima Policije i Vojske koji su zaista pomagali zdravstvenom sistemu jer su oni bili zdravstveni sistem, lekari i medicinsko osoblje u prvim redovima, o tome ne moramo posebno da pričam, dosta se govorilo o tome. Hoću da se zahvalim i svim ovim drugim ljudima koji su svojim nesebičnim radom i rizikujući svoje zdravlje pomagali da Srbija danas bude jedna od efikasnijih država koja se uspešno nosi sa ovom opakom bolešću.
Slušao sam dosta rasprava o različitim temama i to jeste naravno posao izvršne vlasti, da sasluša mišljenje narodnih poslanika, da čuje ono što Narodna Skupština govori, ali ja hoću da vam dam nekoliko informacija, zato što se tokom rasprave, ali i u javnosti provlačilo dosta pitanja koja se tiču i migracija, koja se tiču nekih naših postupaka, mera koje su državne institucije donosile, koje je Vlada donosila.
Što se tiče migracija, mi imamo relativno stabilan tok migracije i već duže vreme se na teritoriji Republike Srbije nalazi negde oko 8.500 migranata. To naravno nije zabrinjavajući broj u smislu Republika Srbija ima dovoljne kapacitete da sa ovim izazovom izađe na kraj i svi migranti nalaze se u prihvatnim centrima koje čuvaju pripadnici vojske, uz naravno asistenciju pripadnika policije.
Tu je zahvalnost i ministru Vulinu i pripadnicima naše vojske koji su preuzeli ovaj deo zadataka od pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova da bi policija mogla da se bavi drugim aktivnostima na terenu, od organizacije volonterskih servisa, provere mera samoizolacije i svega onoga drugog što ste videli ovih dana, da se nađu na usluzi građanima Srbije.
Nijedan migrant do sada nije imao, dakle nijedan jedini nije oboleo od Korona virusa. Oni imaju onemogućeno kretanje, dakle oni se nalaze u kampovima i zbog njihovog zdravlja i zdravlja drugih građana Srbije i naravno pored toga što se nalaze u tim prostorima, njima su obezbeđeni svi uslovi za pristojan i normalan život uz nadzor i medicinsku kontrolu, vodeći računa naravno i o njihovom zdravlju.
Bilo je krivičnih dela koja su izvršili migranti. Apsolutno tačno. Ne previše, uzevši broj migranata koji je prošao kroz našu zemlju i koji se nalazi u našoj zemlji, broj krivičnih dela koje su oni izvršili statistički nije toliko značajan. Naravno da to ne znači da se ta krivična dela ne procesuiraju. I ta krivična dela uglavnom su načinjena između samih migranata.
Dakle, između onih koji su došli iz Alžira i Maroka, onih koji su došli iz Avganistana ili da kažem Sirije i tako dalje. Dakle, to su uglavnom njihovi međusobni obračuni što je naravno jednako loše kao i sve drugo, ali hoću da kažem da oni nisu u velikoj meri imali tu vrstu krivičnih dela učinjenih protiv građana Republike Srbije. Naravno i jedno je previše, ali se zato trudimo da efikasnim procesuiranjem, izgonom iz naše zemlje, readmisijom i svim drugim merama, one koji su ilegalno ušli u našu zemlju vraćamo u zemlju odakle su ušli i veoma uspešno sarađujemo sa na primer Bugarskom, odakle ulazi jedan deo migranata u našu zemlju i naravno sa svim drugim zemljama kroz koje i preko IOM-a i drugih međunarodnih organizacija možemo da organizujemo i dobrovoljni povratak i naravno sve ono drugo.
Nije svuda moguće, ali naravno trudimo se da pronalazimo rešenja koja nisu laka zato što još nijedna zemlja nije uspešno našla odgovor da se rešila ovog problema u potpunosti.
Bilo je priča, ne ovde danas, ali bilo je govora, priča kako se u Srbiju naseljava milion migranata. To je bila baš cifra i o tome hoću da kažem nekoliko rečenica, iako imate situaciju da u Srbiji retko ko može da vidi migranta, objektivno, imate situaciju da su pričali kako se u Srbiji, u javnosti je bilo tih priča, naseljavaju cela sela, 400.000 je već na putu, autobusi su krenuli, noću možete da vidite ta naseljavanja. Dakle, potpune laži i besmislice i mi smo često pozivali ljude da odu u deo Srbije da nam pokažu jednu kuću, ne selo, jednu kuću, gde su neki migranti takvog tipa naselili.
Sa druge strane, Srbija nije u poslednje vreme, pošto je bila u radnom aranžmanu, reč je aranžmanu sa Austrijom, koji smo potpisali i taj aranžman ne predviđa ništa novo. Mi jedini način koji je po zakonu, na koji možete da vratite nekog u našu zemlju, je po Sporazumu o readmisiji, koji je međunarodni dokument, koji je ratifikovala Narodna skupština iz 2007. godine. Po tom sporazumu koji je tadašnja vlast potpisala omogućava se readmisija trećih lica i državljana naše zemlje, naravno u našu zemlju iz republike Austrije i tu se ništa do danas nije promenilo, ako se naša država u svakom pojedinačnom slučaju usaglasi sa tim.
Dakle, ne može niko blanko apriori i bez saglasnosti Republike Srbije vratiti nijednog jedinog čoveka, pa bio on čak i državljanin Republike Srbije.
Što se tiče radnih aranžmana, oni služe da preciznije definišu kako ćete to izvesti. Ode državljanin Republike Srbije u Austriju, nema novca da se vrati nazad, Austrija ga iz nekog razloga isteruje odatle i onda oni kažu kako će on da se vrati? Ko plaća taj put, ko obezbeđuje da on negde usput ne nestane. To je radni aranžman.
Po tom radnom aranžmanu, od toga dana pa do danas i u skladu sa tim radnim aranžmanom nije vraćen nijedan državljanin, niti jedan državljanin trećih država, dakle, nijedan migrant, nijedan izbeglica, nula. Za svaki pojedinačni slučaj je potrebna eksplicitna saglasnost Republike Srbije. To sam hteo da kažem, jer su to bila česta pitanja koja se u javnosti pokreću i da ljudi prosto znaju da nema straha od toga, niti će u Srbiji ikad biti neki parking za migrante, niti će nam ovde neko praviti migrantske kampove na teritoriji Srbije. Na kraju krajeva, mi smo to često isticali u EU, nama migranti ulaze iz EU, iz Grčke i iz Bugarske koje su države članice EU. Na njih se odnosi, mada se u EU sada raspravljamo o tome da li će to uraditi ili ne, na njih se odnosi Dablinski sporazum, na te države.
Po Dablinskom sporazumu koji važi za države članice EU migranti se vraćaju u prvu zemlju EU u koju su ušli. Naravno, pošto je to realno nemoguće da se u praksi izvede, taj sporazum je u praksi ne sprovodljiv. Zato postoji veći broj problema.
Naravno, naša država ne stoji besposlena, preduzimamo veći broj mera koje omogućavaju da taj broj bude stabilan, da u našoj zemlji nemate nagomilavanje migranata i mi se vrlo uspešno, čak i u doba Korone veoma uspešno borimo sa ovim problemom i građani Srbije to ne osećaju. Cela Vlada je uključena u to i hvala svim mojim kolegama koje aktivno rade svakog dana na ovim pitanjima.
Što se tiče ekonomskih mera, premijerka je tu, ona može više da kaže konkretnih podataka vezanih za ekonomskih mera. Što se tiče jednakosti u pomoći građanima u iznosu od 100 evra, važno je da svi građani Srbije imaju priliku, ovo što je tim koji predvodi predsednik Vučić, dizajnirao. Dakle, mere su dizajnirane da pomognu privredi i da pomognu građanima. Veoma je važno da te mere budu takve da mogu da podstaknu potrošnju i to jeste značajno i važno je da pokažemo jednakost, zato što mi nijednu drugu socijalnu meru nismo ukinuli, niti umanjili, čak ni u vreme kada smo morali da preduzimamo u nekom prethodnom periodu nepopularnije ekonomske mere, jer država zahvaljujući prethodnim vlastima nije imala dovoljno novca.
Ministar Vulin je tada bio ministar za rad, boračka i socijalna pitanja i može da posvedoči, Republika Srbija nije ni zajedan dinar umanjila davanja za socijalne kategorije. Nijedan jedini dinar. Dakle, na tome se u Srbiji nikada nije i neće štedeti. Takve su i mere koje predlaže predsednik Vučić sa ekonomskim timom, dakle, da se pomogne stanovništvu da bi podstakli potrošnju i time oživeli našu privredu i da bi podstakli one privredne aktivnosti koje će garantovati brži rast za Republiku Srbiju.
Naravno da je uvek moguće da raspravljamo o modelima koji možda mogu da budu u budućnosti drugačiji, možda i bolji i precizniji dimenzionirani i dizajnirani, ali ovo je u skladu sa mogućnostima države, nešto što možemo da uradimo, a da zadovolji najveći deo građana Srbije. Naravno, oni ljudi koji ne budu želeli da uzmu taj novac, taj novac će biti raspoređen, odnosno neće biti potrošen iz budžeta i imaćemo više novca da gradimo puteve, da gradimo škole, kupujemo medicinsku opremu, aparate, sve ono što je potrebno i za građane Srbije koji sebi nešto ne mogu da priušte, a naša država svojim delovanjem može da im pomogne.
Još jednom, hvala vama kao narodnim poslanicima na vašem radu i tokom ovog perioda, jer znam da najveći broj poslanika, bez obzira da li su se nalazili u svojim kućama, nije sedeo skrštenih ruku i besposlen. Hvala svim onim ljudima koji su svojom odgovornošću pomogli da danas govorimo o stanju koje je značajno bolje nego u većini drugih zemalja u svetu. Hvala još jednom.

Prva sednica Narodne skupštine , 29.04.2020.

Nekad ne znate baš tačno šta da kažete kada čujete ovakve reči, ali ono što jeste istina i što građani Srbije treba da znaju, pre svega, ja sam vrlo precizan čovek. Moje reči su uvek usmerene tamo gde ja to hoću i ja ne zahvatam to paušalno.
Ja nisam kritikovao građane Novog Pazara, ja sam kritikovao one ljude, kao što sam to radio u Beogradu, i u Valjevu, i u Čačku i u svim drugim gradovima, kada su pojedinci svojim neodgovornim ponašanjem ugrožavali zdravlje drugih ljudi i to ću nastaviti da radim. To što je neko iz Novog Pazara, nije izuzet od zakona, kao što nije ni ovaj iz Beograda.
Nažalost, o ovom poslednjem slučaju razgovarao sam i sa načelnikom Sektora za vanredne situacije gospodinom Marićem. Obavestio me je da je do ovog požara došlo gotovo dva sata nakon što je požar izbio. Vatrogasci su došli za manje od dva minuta od trenutka poziva. To možete da pitate svedoke.
Ljudi su uleteli. Dakle, jedan od tih momaka, koji je bio najhrabriji, je ušao u kuću lično. Uleteo je i spašavao te ljude. Onda su plasirane priče – istopila se oprema na njemu, što nije bilo tačno uopšte. Čovek je sam rekao. Evo, on može da kaže. Pitajte da on kaže. Nemojte da to kažemo ni ja, ni vi, nismo bili tamo. Evo, neka kaže to taj čovek koji je nosio opremu na sebi. Neka kaže da li mu se istopila ili nije.
Inače, lestve nisu bile neophodne za ovaj konkretan slučaj. Oni su ušli u prostor i bez njih. Dakle, nije bilo to osnov za postupanje.
Inače, mi smo pokrenuli nabavku lestvi i nove lestve za Novi Pazar će stići početkom naredne godine. Postoji procedura kojom mora da se nabavi. Treba da se izgradi. Dakle, nije proces lak. Tako mi je rekao Marić, početkom naredne godine treba da stignu lestve.
Nabavili smo zato svu opremu za vatrogasce ne samo u Novom Pazaru, već širom Srbije, i nova vozila, ono što nije desetinama godina kupovano.
Ja sam zatekao Sektor u kome po 30 godina nije uzeto ništa. U pojedinim gradovima po 40 godina nisu videli novi džip ili novo navalno vozilo ili novu auto-cisternu. Kupio sam stotine. Kupili su građani Srbije, ja sam samo rukovodio budžetom na način da to bude na ozbiljan i odgovoran način da vi imate kao građani Srbije nešto od toga što ja rukovodim ovim Sektorom.
Sektor za vanredne situacije bio je jedan sa kojim danas možemo da se pohvalimo, najveći broj vatrogasaca u poslednjih 15 godina. Da li je to dovoljno? Još nije, ali možete da uporedite koliko vatrogasaca je bilo pre 10,15 godina, koliko ih ima danas i tako svake godine.
Pogledajte broj novih vozila koja su kupovana, novih auto-cisterni i navalnih vozila i džipova i onih koja služe za pomoćne poslove u vatrogasno-spasilačkim jedinicama, koliko novih interventnih uniformi i koliko novih radnih uniformi je kupljeno i prateće opreme i generatora i one opreme za civilnu zaštitu.
Uopšte neću da govorim o svemu novome. Trebalo bi dugo vremena da govorimo o svemu novom što smo implementirali u proces obuke Sektora za vanredne situacije. Naši vatrogasci danas rade zaista na vrlo ozbiljan i odgovoran način. Moram da pohvalim te ljude iz Sektora za vanredne situacije zato što su imali hiljade i hiljade intervencija. Od početka ove godine najviše požara. Jako dobro se snalaze u tome, jer su veoma dobro obučeni. Imamo odlične nastavne centre. Nastavljamo da gradimo nove regionalne centre da bismo mogli da obučavamo ljude na najozbiljniji način kako se to radi u razvijenim zemljama i zaista se trudimo da to popravimo. Kupili smo opremu koja to omogućava.
Da li smo stigli sve da zamenimo? Nažalost, mnogi su iz vaših redova bili u vlasti mnogo godina. U vremenu kada su bili na vlasti nisu pominjali vatrogasce u Novom Pazaru. Izvinite, zašto nisu uradili nešto za njih?
Znate, da sam u vlasti koja radi nešto naopako, pa ne bih ostao u njoj, ali ti ljudi, nažalost, kada su mogli, a bili u vlasti, a vi ćete, ja sam uveren, prepoznati na koga ja mislim… Uveren sam, ne znam kako ali sam uveren da ćete da prepoznate ko je taj ko je bio u vlasti, a nije mnogo uradio za svoje sugrađane zato što ga tada to nije očigledno zanimalo.
Ja sam potpuno na raspolaganju svim građanima čitave Srbije, samim tim i Novog Pazara. Hoćemo da radimo na tome da njihova bezbednost bude bolja. Hoćemo da radimo na tome da vatrogasno-spasilačke jedinice širom Srbije dobijaju svake godine nova vozila i ja se nadam da ćemo za nekoliko godina nadoknaditi nedostatak od nekoliko decenija kada ta vozila nismo dobijali, nismo kupovali, nažalost, i nadam se da ćemo to tada uspeti i da ćemo moći da kažemo, bez obzira ko tada bio minisar, da je Sektor za vanredne situacije adekvatno opremljen na teritoriji čitave Republike Srbije.
Hvala svim onim hrabrim ljudima koji svakog dana se bore i protiv različitih vanrednih situacija i, naravno, koji pomažu građanima koji se nalaze da im budu od pomoći, da im nose namernice, lekove i sve ono drugo što rade i kao policajci i kao vatrogasci u ovim, da kažem, vanrednim okolnostima za vreme trajanja ove epidemije.

Prva sednica Narodne skupštine , 29.04.2020.

Vidite, u tome i jeste razlika. Vi razmišljate samo o glasovima. I vi kada nastupate, razmišljate o tome kako da uzmete glasove. Vi razmišljate o građanima Novog Pazara kao o nekome ko treba da vam da glasove. Ja o njima razmišljam kao o građanima kojima treba nešto da učinim.
Nažalost, mnogi su ljudi sedeli u vlasti, ne moraju lično biti nadležni za to, ali izvinite, živite u tom gradu. Ja bih voleo da me kao ministra unutrašnjih poslova u Novom Pazaru sačekalo 20 novih vozila i 20 lestvi. Pa, što nije? Što se niste borili? Što svi ti ljudi nisu učinili? Što svi ti ljudi koji su iz Novog Pazara bili u vlasti nisu do tada to uradili? Imaćete priliku da odgovorite, ne morate iz klupe.
Dakle, ja ću se boriti da u svakom gradu imamo više opreme nego što smo imali na dan kada sam postao ministar unutrašnjih poslova. Već danas je to tako. Naravno da nisam zadovoljan i mislim da možemo još bolje. Ali, nažalost, ono što se dešavalo, ne možete da kažete da je bilo med i mleko, a onda 2014. godine odjednom sve loše.
Žao mi je što sam zatekao u mnogim sektorima unutar MUP stanje koje nije bilo idealno. Država nije uvek imala novca. Srećom, zahvaljujući onoj politici Aleksandra Vučića, koji omogućava da danas imamo više novca, možemo više da nabavimo. Ne pravi MUP svoj novac, to je jasno, i mi da država ne stoji bolje, ne bismo mogli to da uradimo, ali ga usmeravamo tamo gde je najpotrebniji.
Zaista, manje smo investirali u Beograd, nego što smo investirali u mnoga mesta unutar Srbije koja su bila teže pogođena u nekim prethodnim godinama. Danas imamo više i ja očekujem da se zajednički borimo, ne za, kako kažete glasove, nego za to da građanima bude bolje.