Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Nebojša Stefanović

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka

Govori

Prihvatam ovaj amandman.
Ovaj predlog amandmana nismo prihvatili, iz nekoliko razloga.
Pre svega, na ovaj način bi izložili građane Srbije velikim troškovima, troškovima većim od onih koji bi morali da budu izloženi. Pogotovo što ovaj zakon danas daje mogućnost da izmenite pasoš, da promenite svom detetu kad god želite, možete na mesec dana da mu menjate pasoš, kad god poželite. Vidite da se detetu malo promenio lik, vi odete i promenite pasoš i to je jedna od intencija ovog zakona bila, da omogućimo ljudima koji iz bilo kojih razloga i životnih razloga i bilo kojih drugih treba da promene pasoš u roku, kraćem od onih koji je zakon do sada predviđao, da to mogu da urade u bilo kom trenutku.
Dakle, pored toga, pored troškova, mislimo da izmena lika deteta u tom periodu nije toliko drastična. Ima dece, naravno, individualna je stvar i zato smo pružili tu mogućnost da oni roditelji koji smatraju da bi to poboljšalo bezbednost njihove dece, to i učine.
U ovom trenutku drago mi je da ste i to primetili. Policija Republike Srbije veoma uspešno radi na uspostavljanju bezbednosnog sistema Republike Srbije. Zaista smo uspešni u sprečavanju bilo kakvog nanošenja zla ili štete našoj deci i nastavićemo da se borimo da sistem bude još bolji.
Plašim se da je ovo segment gde očigledno niste dobro obavešteni.
Administracija je vezana Uprava za upravne poslove, čiji je načelnik ovde pored mene sa moje leve strane i Sektor za informatiku, analitiku i informacione tehnologije MUP-a.
Iako ima zakonski rok od 30 dana da izda pasoš, izdaje sve pasoše za najduže sedam dana. Dakle, građanin koji aplicira za pasoš, dobije ga u roku od sedam dana. U trenucima kada je letnja gužva, pritisak, čak i zamena ovih posle deset godina, isticanje biometriskih pasoša, u roku od sedam dana. U velikom broju slučajeva su izdavali pasoše za manje od tri dana.
Dakle, ako nešto funkcioniše u smislu izdavanja putnih isprava, svi građani, evo i ovde narodni poslanici koji su, možete da vidite po kolegama koji potvrđuju, koji su zahtevali pasoše, dobijali su ih u rekordnom roku. Ovo je zaista efikasan mehanizam i hoću da se zahvalim ljudima iz Uprave za upravne poslove i naravno Sektoru za informatiku, analitiku, koja ulaže velike napore da i pored velikog broja zahteva, ove slučajeve rešavamo ekspresno.
Istine radi, nije uvek lako zakazati elektronski, ima određenog zagušenja, ali svako ko nije mogao da zakaže elektronski, u istom trenutku je mogao da ode u policijsku stanicu, bilo gde, i da na šalteru nikada ne bude vraćen. Dakle, svaki građanin koji je pristupio Upravi za upravne poslove, na bilo kojoj tački gde Ministarstvo unutrašnjih poslova obavlja tu delatnost, mogao je u tom danu da konkuriše, odnosno da zahteva izdavanje putne isprave i da mu u roku od sedam dana putna isprava bude izdata.
Dakle, to smo objašnjavali ljudima, zato što je ogroman broj ljudi, gotovo tri miliona ljudi, pokušao da zameni putnu ispravu u relativno kratkom vremenskom roku, naši ljudi uvek čekaju poslednji termin. Ako pasoši ističu u tih 30 dana, svi su došli tada. To je jedan od razloga zašto smo primetili potrebu da ljudi mogu i mnogo ranije da taj pasoš zamene.
Što se tiče gospođe Vulić koja je ovde načelnik Uprave za upravne poslove Ministarstva unutrašnjih poslova, može da vam posvedoči koliko je zaista efikasna ta služba. Ne kažem da je sve idealno, ali što se tiče njih, zaista posvećeni profesionalci da građani putne isprave dobiju u roku od sedam dana, iako zakon kaže da nam je rok 30 dana. Dakle, oni kada bih ih izdali za 29 dana, bili bi u zakonskom roku, a ljudi se trude da to stvarno uvek bude do sedam dana, imajući u vidu da ljudi imaju potrebe za putovanjima, da se često sete nekoliko dana pred put da im treba pasoš ili neka zemlja zahteva da im pasoš važi duže od šest meseci itd. U tom smislu, mislim da ta primedba ne stoji.
Da li se menja lik deteta? Sigurno je da se menja od sedam do 14 godina, tu možemo da se složimo. On će se promeniti za tri godine, ako stavimo rok važenja pasoša od tri godine. I dete od 10 godina će imati drugačiji lik od deteta od sedam godina. Dakle, trudili smo se da nađemo balans između potreba roditelja, ušteda u budžetu njihovom, u smislu da ne moraju da svaki čas vade te pasoše, i potreba bezbednosti dece.
S druge strane, što se tiče javnog tužioca, javni tužilac je ovde stavljen u kontekstu zakona ne u smislu da onemogući da dete dobije pasoš ili maloletno lice, već kada se vode određeni postupci da javni tužilac može imati ulogu u tome da donese odluku da se nekom ne izda putna isprava, odnosno da se zaustavi postupak izdavanja putne isprave. U tom smislu da, u smislu gde se maloletnom licu može uskratiti, to može samo da uradi sud, naravno.
Naravno da niste u pravu u ovom slučaju, konkretnom, zato što niste razmotrili pažljivo sve okolnosti koje mogu da se dogode. Po Zakonu o upravnom postupku državni organ je dužan da u roku od 15 dana pribavi sve dokumenta građaninu koji zahteva, recimo, putnu ispravu. Vama je putna ispravna potrebna za tri dana i vi tražite po hitnom postupku i želite to da platite, imate pravo da sami prikupite dokumente, jer nećete da čekate da državni organ potroši sedam ili devet dana u skladu sa zakonom da pribavi vaša dokumenta.
Zato je ostavljena odredba da građanin može i samostalno da prikupi dokumenta. Ima ih kod sebe i donese u roku od jednog dana i preda. Dakle, imate tu mogućnost da to uradi država za vas, a imate vi pravo da to uradite sami da biste ispunili svoju ulogu, odnosno vašu potrebu ako imate.
Što se tiče identifikacije lica, obaveza je po zakonu svakog punoletnog građanina da nosi ličnu kartu. Ne vidim nikakav problem da se identifikuje službeniku koji će da utvrdi da li je to lice uopšte ovlašćeno da može da podnese takav zahtev, da li ima pravo da rukuje podacima koji su matični bro,j na bilo način. Ako izgubi ličnu kartu uvek može, ako je on vlasnik lične karte, da zahteva izdavanje nove lične karte i opet po hitnom postupku da mu se izda, tako da i tu neće gubiti mnogo vremena. Mislim da je to jedan zanemariv broj slučajeva da građani traže izdavanje izgubljenih ličnih karata, tako da sam siguran da ovo neće biti prepreka za bilo koga.
Ne mogu da prihvatim kada niste u pravu. Evo, vi ste rekli pre nekoliko minuta zašto to ne kažete, to nigde ne piše da nekom može da se izda za tri ili za dva dana i niste u pravu. Ja ću vas demantovati odmah – član 34. Zakona o putnim ispravama kaže: „Izuzetno od odredaba stava 1. i 2. ovog člana, u hitnim slučajevima, potreba za hitnim lečenjem u inostranstvu, obaveštenje o smrti, teškoj bolesti člana uže porodice, neodložni službeni put ili iz drugih opravdanih razloga, ako su uz zahtev priloženi dokazi koji potvrđuju razloge hitnosti, nadležni organ dužan je da putnu ispravu izda najkasnije u roku od 48 sati od trenutka podnošenja zahteva“. Dakle, vrlo precizno piše. Čak je stavljeno i koliko sati.
Da bi to bilo građaninu je ostavljena mogućnost da sam pribavi dokumenta. Ne kaže obaveza. Građanin ima mogućnost, da li neko ima dokumenta koja je možda izvadio zbog neke druge potrebe, pa ih ima već spremne i neće da čeka. Ne želi da čeka da zakonski rok od 15 dana po ZOP-u bude ispunjen, ima pravo. Ne mora, može da ostavi to državnom organu koji možda neće potrošiti svih 15 dana, ali to je rizik koji neko ko traži pasoš u kraćem roku onda morao da prihvati. Ovako lepo izvadi u skladu sa Zakonom ranije i traži, spreman je da plati itd. Dakle, zato ne mogu da prihvatim. Prosto, niste u pravu.
Vi ste imali prilike da vidite da je Vlada nedavno potpisala i naše pristupanje tržištu zajednice nezavisnih država, to je uradila ova Vlada. Mi smo ti koji smo pokazali da imamo vrlo efikasne mehanizme i za saradnju sa Istokom i sa Zapadom.
Istini za volju, kada pogledate strukturu fabrika koje dolaze u našu zemlju, koje hoće da investiraju, a dobrodošle su odakle god žele da dođu, izjednačili smo potpuno domaće i strane investitore. Subvenciju će dobiti domaći investitori. Neka dođu ljudi, neka investiraju. Neka investiraju naši ljudi iz inostranstva. Neka investiraju stranci. Kažete, koja se to zemlja razvila investicijama? Koja nije? Znate li jednu da se nije razvila, a da su joj dolazili investitori koji su dolazili da otvaraju fabrike? Evo, navedite mi jednu koja se nije razvila.
Drugo, ne možete meriti snagu Srbije i Nemačke, pa reći – oni dolaze ovde. Naravno da je jeftinija radna snaga u Srbiji, ali oni plaćaju bolje nego što smo imali ranije, nama je prosečna plata ranije bila 300 evra, danas nam je 500, zahvaljujući tome što dolaze kompanije koje investiraju više. Da li dajemo subvencije? Dajemo subvencije. Četrnaestog meseca nam se ta subvencija isplaćuje i već od tad država zarađuje i kroz poreze i kroz doprinose, ali ima još jedna stvar koja se ne meri, a to je zadovoljstvo ljudi koji za razliku od perioda kad su bili nezaposleni rade, osećaju se korisno, idu negde, ujutro ustanu i krenu na posao, zarađuju tog dana, nose svojoj porodici. To je mnogo bolje.
Nemam ništa protiv da dođe kompanija odakle god hoće i svakoj ćemo dati iste uslove i sa istoka i sa zapada, samo nek dođu. Svi nek dođu. Dolaze kineske kompanije i tamo upošljavamo ljude. Veliki sistemi poput „Meite“ u Obrenovcu. Evo, sad su 500 novih radnih mesta raspisali. Prosto, i „Ziđin“ i „Linglong“ i svi ostali. Dakle, ogromne kompanije. Hoćemo da dovodimo sve one koje su dobre za našu zemlju. Ovo vam sve kažem u smislu, mi ne možemo da se razvijamo bez investitora, apsolutno ne možemo.
Nažalost, politika koja je vođena u našoj zemlji u jednom periodu dovela je do toga da osim Miškovića i još nekolicine tajkuna mi nemamo ljude koji mogu da ulože ozbiljniji novac u privredu. Prosto, razorena je privreda Srbije, razvaljene kompanije, preduzeća uništena, znate to. Sad, trebaće određeno vreme da se podigne ta privreda, da ta srednja klasa počne da ozbiljnije funkcioniše, da bi ti ljudi mogli da budu značajniji investitori u našoj zemlji. Sve što možemo da plasiramo našu robu, na svako tržište, mi sa svim zemljama u našem okruženju, osim sa Mađarskom, i sa Slovenijom čak, imamo suficit u poslovanju.
Naš interes, to je ekonomska logika, ona jača zemlja, snažnija ekonomski i privredno moćnija, ona koja faktički više proizvodi, ona će uvek biti dominantnija u saradnji sa zemljama koje imaju manje kapacitete. Više će naše robe ići na ta tržišta. Nama povezivanje, uklanjanje barijera i ubrzavanje te vrste transakcija odgovara više nego manjim državama ili slabije razvijenijim državama i bukvalno sa svima ima suficit. Suficit znači da taj novac možemo dalje da uložimo u škole, bolnice, puteve, veće plate, penzije itd. To je ekonomska logika.
Sve ostalo, dakle, svi oni koji žele i spremni su da investiraju u Srbiju da dođu u našu zemlju, odakle god da dolaze, verujte, oberučke čekamo. Zato što ljudi često kažu – mi treba da sarađujemo samo sa ovima ili samo sa onima, da sa svima, mi smo spremni, samo nek dođu, nek otvaraju fabrike, daćemo im iste subvencije ko god da su, potpuno jednako kao i našim državljanima.
U ovom trenutku između 85 i 90% naše robne razmene, našeg ukupnog trgovanja je sa zemljama u našem okruženju i sa zemljama EU. To je istina, to je činjenica, a to bira privatni biznis, ne bira to država. Privatnik kaže – da, želim u ovoj zemlji jer tu mi najbolje plaćaju, tu mi je najbolja cena, tu mi je najbolji standard. Neka ljudi izvoze gde god žele i to i rade, ali onda vam pokaže gde faktički mi moramo da se usmerimo, jer je to faktički ekonomska logika.
Prihvatam u ime Vlade ovaj amandman.
Hvala.
Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, danas ćemo i u narednim danima diskutovati o setu zakona iz oblasti unutrašnjih poslova, pre svega o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama, ali i o zakonima o potvrđivanju nekoliko međunarodnih sporazuma.
Zakon o putnim ispravama je donet 2007. godine, a poslednje izmene bile su 2014. godine. Izmene koje smo danas pripremili i ponudili na usvajanje Narodnoj skupštini su rezultat praćenja primene zakona i sagledavanja mogućnosti da se građanima Republike Srbije omogući efikasnije i lakše ostvarivanje svojih prava. Predložena rešenja predstavljaju deo reformi koje sprovodi Vlada Srbije, a koje imaju za cilj pojednostavljivanje administrativnih procedura, uštedu u vremenu i novcu i dostizanje višeg kvaliteta u standardima za građane Srbije.
Izmenama i dopunama ovog zakona pruža se mogućnost da građani, ako imaju potrebu ili žele podnesu zahtev za izdavanje novog pasoša šest meseci pre isteka važenja prethodno izdatog pasoša. Ovo je posebno značajno u slučaju putovanja u zemlje čije zakonodavstvo kao uslov za ulazak u zemlju zahteva određeno vreme važenja pasoša.
Pored ovoga, imajući u vidu različitost životnih situacija i potrebu građana, Predlogom zakona pruža se mogućnost podnošenja zahteva i pre pomenutog roka i dužeg od šest meseci.
Jedna od važnih novina koju predviđa ovaj zakon jeste i rasterećenje građana u pogledu javnog oglašavanja putne isprave koja je proglašena nevažećom. Napušta se dosadašnje rešenje o oglašavanju nevažeće putne isprave u "Službenom Glasniku", već se isto oglašava na internet stranici MUP-a i na takav način se građani oslobađaju troškova koje su imali do sada.
Pored toga, vrši se nužno terminološko usaglašavanje sa Zakonom o krivičnom postupku, Zakonom o opštem upravnom postupku, Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti i Zakonom o evidenciji i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova, kojim se na jedan jednobrazan način uređuju vođenje sadržina evidencija u MUP-u, kao i razmena istih podataka.
Želim da vam predstavim u nekoliko reči i međunarodne sporazume koji su danas na dnevnom redu, Predlog zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije i Ministarstva za unutrašnju bezbednost SAD o unapređenju saradnje u cilju sprečavanja putovanja terorista i borbe protiv nezakonitih migracija.
Ovaj memorandum o razumevanju podrazumeva unapređenje saradnje u cilju sprečavanja putovanja teroristi, borba protiv nezakonitih migracija. Njegov osnovni cilj je borba protiv terorizma.
Ozbiljni teroristički napadi poput onih u SAD, u Ruskoj Federaciji, Madridu, Londonu, Briselu i Parizu, kao i na mnogim mestima u svetu pokazuju da je terorizam danas ozbiljna i direktna pretnja svetskoj bezbednosti od koje ni jedna država, ni regiona neće biti pošteđeni, niti bez zajedničke saradnje mogu uspešno da se suprotstave ovakvoj vrsti izazova.
Dakle, međunarodna saradnja u borbi protiv terorizma mora da omogući brzu i efikasnu razmenu informacija. Zbog toga, osim već standardnih kanala Interpol–Evropola, neophodno je da države imaju direktnu i neposrednu komunikaciju u vidu razmene podataka, kakve zakon predviđa.
U cilju borbe protiv terorizma Republika Srbija uspešno sarađuje sa velikim brojem država u svetu. Sporazume u borbi protiv terorizma imamo gotovo sa svim državama članicama EU, sa Ruskom Federacijom je ispregovaran i očekujemo uskoro potpisivanje i sa ovom državom.
Memorandum omogućava razmenu biometrijskih podataka bezbednosno interesantnih lica, utvrđivanje pravog identiteta nekog lica, uključujući nacionalnu pripadnost, da li ima status imigranta ili istoriju putovanja koja može ukazati na to da li je lice uključeno ili bilo uključeno u terorističke aktivnosti.
Saradnja će omogućiti sprečavanje putovanja terorista i drugih pretnji po nacionalnu bezbednost, delotvornu primenu i sprovođenje pravila u migracijama i donošenje odgovarajućih odluka po zahtevima za ostvarivanje povlastica za imigrante, uključujući zahteve za azil ili za priznavanje statusa izbeglog lica.
Konkretan primer koji će najbolje ukazati na značaj ovog memoranduma je migrantska kriza. Ovaj memorandum omogući će MUP-a da u slučaju nekog eventualnog migratornog talasa, većeg, dakle poput onog kakav smo imali 2015. godine, biometrijske podatke svakog lica koje bude prolazilo kroz našu zemlju proveri i uporedi sa podacima koji se nalaze i u američkim evidencijama. Tako ćemo znati da li je neko lice učestvovalo u ratnim sukobima ili od ranije povezano sa terorističkim aktivnostima. Jasno je da će navedeno direktno uticati na poboljšanje bezbednosti Republike Srbije, jer ćemo u tom trenutku imati dodatnu informaciju o licima koja potencijalno prolaze kroz našu zemlju.
Takođe, imamo i Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Tunis o zameni i korišćenju vozačkih dozvola. Ovaj sporazum potpisan je u Tunisu 11. marta 2019. godine i omogućava se našim državljanima, kojima je prebivalište u Tunisu, zamena važeće vozačke dozvole Republike Srbije za tunišku vozačku dozvolu za sve kategorije vozila, bez prethodnog polaganja teorijskog i praktičnog dela ispita, što predstavlja rešavanje važnog pitanja za naše državljane u njihovom svakodnevnom životu, naročito za profesionalne vozače i one čije obavljanje profesije vezano za upravljanje motornim vozilima. Ista privilegija je naravno garantovana i tuniškim državljanima.
Takođe, stupanjem na snagu ovog zakona, odnosno sporazuma i njegova primena predstavljaju direktnu finansijsku korist za državljane Republike Srbije koji imaju prebivalište u Tunisu, jer ih lišava finansijskih troškova koji su vezani za polaganje vozačkih ispita.
Takođe, Predlog zakona o izmeni Sporazuma o operativnoj i strateškoj saradnji između Republike Srbije i Evropske policijske kancelarije. Pred vama su i dva sporazuma danas koji se odnose na saradnju Republike Srbije i Evropola.
Pre svega, nekoliko reči o izmeni Sporazuma o operativnoj i strateškoj saradnji između Republike Srbije i Evropske policijske kancelarije. Osnovni sporazum je potpisan u Beogradu 2014. godine i stupio je na snagu u junu 2014. godine, a ovim Predlogom zakona ratifikuje se izmena prvog aneksa sporazuma koji se odnosi na oblast kriminala u koji spadaju u Evropolov mandat, koji pokrivaju teška krivična dela koja ugrožavaju dve ili više država članica Evropske unije, terorizam i oblike kriminala koje ugrožavaju zajednički interes obuhvaćen politikom unije.
U tom cilju ovim sporazumom, koji je zaključen razmenom pisama, dana 30. novembra 2018. godine, a na snazi je privremena primena sporazuma o izmeni Sporazuma o operativnoj i strateškoj saradnji između Republike Srbije i Evropske policijske kancelarije, do njegovog stupanja na snagu i faktički prošireni mandat Evropola vezan za krivična dela protiv finansijskih interesa EU, trgovine na osnovu povlašćenih informacija i manipulacija finansijskim, tržišnim i genocidom, zločinom protiv čovečnosti, ratnim zločinima i tako dalje.
Takođe, Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Republike Srbije i Agencije EU za saradnju u sprovođenju Zakona o upućivanju oficira za vezu i faktički jedna od načina da se poboljša saradnja Republike Srbije, odnosno naše policije i Evropola je upućivanje međusobno oficira za vezu, čije će delovanje omogućiti efikasniju i bržu borbu protiv organizovanog kriminala.
Ovaj sporazume je potpisan razmenom tekstova sporazuma, u martu 2019. godine i 8. aprila 2019. godine. Ta operativna strateška saradnja omogući će i državama članica EU i trećim stranama, dakle operativnim strateškim partnerima Evropola, upravo na osnovu ovakve vrste sporazuma.
Mi smo uputili oficira za vezu u Evropolu, martu 2017. godine, koji faktički svakodnevno doprinosi u smislu unapređenja koordinacionog pristupa u radu organa za izvršavanje zakona sa ostalim oficirima za vezu iz drugih država u sedištu Evropola.
Potvrđivanjem ovog sporazuma, pored toga što ćemo mi imati bolju i efikasniju saradnju sa Evropolom i omogući će nam da razmenjujemo efikasnije podatke o teškom i organizovanom kriminalu i u drugim oblicima kriminala i teorijske na našoj teritoriji, kao i drugim zemljama u našem okruženju, što bi moglo da pomogne bezbednosti Republike Srbije. Pored toga, to će ispuniti odgovarajuće obaveze koje je Srbija preuzela u pregovaračkim poglavljima 23 i 24.
Takođe, imamo Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između vlada država učesnica crnomorske ekonomske saradnje o saradnji u pružanju pomoći u vanrednim situacijama i hitnom reagovanju na prirodne izazvane katastrofe i dopunskog protokola u Sporazumu vlada država učesnica CES-a o saradnji u pružanju pomoći u vanrednim situacijama i hitnom reagovanju na prirodne izazvane katastrofe.
To je jedan od važnih segmenata rada MUP-a, pogotovo imajući u vidu da se faktički kako prolaze godine i kako se klimatski uslovi menjaju, prirodne izazvane katastrofe sve češće dešavaju svuda u svetu, te i međusobna saradnja u ovom okviru veoma važna da bi se pojačali kapaciteti za reagovanje naše zemlje, kao i mogućnost da se u to uključe i druge države.
Takođe, sporazum koji je pred vama faktički omogućava da se, on je zaključen u Sočiju, u Ruskoj Federaciji 1998. godine, stupio je na snagu 2003. godine. Mi smo pristupili ovom sporazumu 2016. godine. Time se utvrđuju načela međusobnog pružanja pomoći, proceduru upućivanja zahteva, razmene informacija, nadležni organi, kontakt tačke za saradnju i faktički osnivanje radne grupe za vanredne situacije koja koordinira, rukovodi i pruža pomoć u vanrednim situacijama. Zatim, uređuje se procedura prelaska granice, pravila boravka timova koji pružaju pomoć, izvoz-uvoz tranzitne opreme i pomoć u dobrima naknada štete, kao i razmena podataka o ličnosti.
Ovim dopunskim protokolom, reguliše se uspostavljanje mreža oficira za vezu, njeni ciljevi, organizacije, rad mreže, zadaci, funkcije oficira za vezu, definiše status, te faktički na ovaj način imamo pravni osnov za osnivanje mreže unutar PSES-a i na ovaj način faktički pojačamo rad našeg Sektora za vanredne situacije.
Takođe, u smislu zaštite stanovništva od vanrednih situacija i potvrđivanje Sporazuma između Vlade naše zemlje i Vlade Republike Bugarske o saradnji u oblasti zaštite od prirodnih i drugih katastrofa. Potpisan je u Beogradu 25. jula 2019. godine, sa ciljem da doprinese učvršćivanju i daljem jačanju veza sa Republikom Bugarskom u oblasti saradnje u vanrednim situacijama. Takođe, doprineće afirmaciji bilateralne saradnje naše dve zemlje, pravno-tehnički će precizno urediti procedure pružanja pomoći, omogućiti ostvarivanje kontakata sa predstavnicima nadležnih službi za dve zemlje.
U slučaju vanrednih situacija koja iziskuju traženje pomoći izvan naše zemlje, saradnja sa susednim zemljama imaju poseban značaj s obzirom na jednoobraznost pretnji, blizinu i mogućnost pružanja međusobne pomoći u najkraćem roku, a u slučaju Bugarske i sličnost jezika te faktički omogućava i lakšu koordinaciju.
Potpisani sporazumi sa zemljama u regionu su od velike važnosti zato što uređuju planiranje i sprovođenje mera za zaštitu od poplava, zemljotresa, požara, zagađenja životne sredine, plovidbenih nesreća, radioloških opasnosti, kao i industrijskih i drugih katastrofa.
Jedan od najbitnijih segmenata sadržine sporazuma su procedure prelaska državne granice, s obzirom da je brzina dolaska spasilačkih timova u zemlju pogođenom katastrofom, kao i upućivanje humanitarne pomoći od presudnog značaja. Spasilački timovi, pojedinci koji učestvuju u spasavanju i pružanju pomoći, prelaze državnu granicu ugovornih strana po prioritetu i po pojednostavljenoj proceduri na graničnom prelazu ili van njega, na osnovu saglasnosti organa granične službe. Dakle, primena ovog sporazuma podići će nivo bezbednosti naše zemlje i omogući će lakše delovanje naših vatrogasaca i ljudi koji su uključeni u spašavanje u svakoj vanrednoj situaciji.
To su zakoni, poštovana predsednice Narodne skupštine, koji su danas pred nama iz oblasti unutrašnjih poslova. Mi smo spremni da sa poštovanim narodnim poslanicima, diskutujemo o njihovom usvajanju. Hvala lepo.
Dame i gospodo, pošto smo otvorili jednu široku raspravu onda ću ja tako i odgovoriti.
Ono što jeste činjenica kako se meri politika, kako se mere rezultati, kroz nešto što je vidljivo, opipljivo, i ono što mogu da vide građani Republike Srbije.
Znate, kada pogledate iz kojih država nama dolaze fabrike, investitori, oni koji otvaraju veliki broj radnih mesta, gde su plate solidno velike. Evo, na teritoriji grada Beograda kada je došla „Meita“, recimo, koja je nedavno otvorila novi pogon za novih 500 radnih mesta, kada je došao „Džonson elektrik“, kada su došle fabrike i u Pančevo, i u Zrenjanin, kada su došli i u Niš, kada su došli u Leskovac, Vranje, kada su došle širom Srbije. Vi vidite gde izvoze naši poljoprivrednici svoje poljoprivredne proizvode, između 85% i 90% naše robne razmene ide se zemljama CEFTA sporazuma i EU.
Kritikovao sam često EU. To nije uvek bio zvanični stav Vlade, ali kritikovao sam i kada nisu sprovodili one sporazume poput Briselskog sporazuma i to je vrlo jasno govorio predsednik Srbije, gospodin Vučić, to su govorili članovi Vlade. Kritikovali smo ih tamo gde su bili garanti sporazuma koji nisu imali snage da sprovedu, ali isto tako treba da kažemo ljudima šta su rezultati koje smo uspeli da postignemo zahvaljujući tome što dobro sarađujemo sa državama članicama EU. Zahvaljujući tome, mi smo imali 2012. godine nezaposlenost 26%, danas imamo nezaposlenost od 11% koja pada. Mi danas imamo prosečnu platu koja je dramatično veća nego što je bila 2012. godine, koja je gotovo 500 evra, 509 evra će biti u januaru. Mi zahvaljujući tome imamo mogućnost, i zahvaljujući ovom predlogu koji je predsednik imao, imamo mogućnost ne samo da izvozimo srpski paradajz, nego i srpske automobile i sve ono što proizvodi Republika Srbija u te zemlje.
Mi imamo uglavnom suficit u trgovini sa zemljama oko nas. Mi smo ekonomski moćnija zemlja od tih zemalja. Mi imamo veću proizvodnju od njih. Mi više imamo proizvoda koje možemo da ponudimo za njihovo tržište. To je suština. Suština je da razmišljate, ne šta je to što je lako reći ljudima i šta bi im se možda dopalo, nego šta je to što će da nam donese ekonomsku korist, šta je ono što će da donese veću platu, šta je ono što će da donese punu korpu da ti ljudi žive srećnije.
Drugo, što se tiče zaštite naših nacionalnih interesa, nije Vučić pričao, nego je Vučić naoružao našu vojsku. Naša vojska je danas zahvaljujući Aleksandru Vučiću jedna od najsnažnijih u regionu. Naoružana je onim naoružanjem koje smo mi želeli, naoružanjem koje je vojska tražila, naoružana u saradnji sa onim zemljama koje je htela Republika Srbija. Da li je bilo raznih pritisaka? Jeste. Šta je bio odgovor Aleksandra Vučića? Rekao je da je Srbija suverena država, nezavisna država, radićemo sa onima sa kojima mi hoćemo. Tako se pokazuje u praksi, ne u teoriji. U praksi se pokazuje tako što Aleksandar Vučić je taj koji je zaslužan, apsolutno zaslužan, zato što se promenila politika mnogih zemalja prema Republici Srbiji, zato što ugled Srbije danas značajno veći nego što je bio ranije.
Ove zemlje koje povlače priznanje, povlače u najvećoj meri zato što prepoznaju u predsedniku Srbije i onome što je uradio u prethodnim godinama, upravo tu snagu koja povećava ugled Srbije u svetu i ne samo one činjenice koje su njima bile poznate i pre deset godina i pre pet godina, nisu samo norme i pravni fakti, znate i sami da je bilo naivno govoreći, e sada smo ih mi upoznali sa time da je tu prekršeno međunarodno pravo. Ne, nego zato što danas imaju veće poverenje u Srbiju. Mogli su oni to da urade i pre deset godina, mogli su da urade i pre sedam, pa nisu, uradili su danas zato što danas imaju poverenja u Republiku Srbiju, zato što imaju veći ugled Republike Srbije i zato što Republika Srbija čvrsto štiti svoje nacionalne interese, ne samo na KiM, što je uvek vrlo važno istaći, mi štitimo svoje nacionalne interese i na KiM i u svakom drugom delu Srbije. Naš posao je da štitimo interese Srbije svuda, i kada se tiče proizvodnje, to je interes Republike Srbije.
Naš interes je da se smanji nezaposlenost, da dođe veći broj kompanija, da zaposle naše ljude, da naši ljudi imaju bolje plate, da žive kvalitetnije i srećnije.
Nestabilnost u regionu, to nekad čini mi se da ljudi ne razumeju, nestabilnost u bilo kojoj zemlji regiona, najmanjoj, nije dobra za Republiku Srbiju. Za nas je dobro da te zemlje budu ekonomski jače, ako ništa da bi mogle više da kupuju naših proizvoda, da im ponudimo naše proizvode bolje, da budemo vredniji u proizvodnji, da naš proizvod bude jeftiniji na njihovom tržištu nego što bi bio čak i njihov domaći. Ako su te zemlje nestabilne, ako tamo vladaju neki sukobi, ako je neki haos, ne da neće ništa kupovati od nas, nego će pokušavati da tu nestabilnost dovedu i na naše granice. Mi nismo zainteresovani za tako nešto. Ali zahvaljujući opet i tom Aleksandru Vučiću mi danas imamo i sposobniju vojsku i policiju koji neće da dozvole da Srbija bude ugrožena na bilo koji način.
Nije Srbija zato što se ponaša odgovorno slaba. Srbija baš zato što ima ozbiljnost, odgovornost, zato što na umu ima interes svog naroda i bolji i kvalitetniji život i više oružja za srpsku vojsku i kvalitetnije proizvode i u poljoprivredi i ostanak ljudi ovde i njihove bolje plate i manju nezaposlenost, zato što se odgovorno ponašala, zato što se odgovorno ponašala. Mi u saradnji i sa Kinom. Pa ko je doveo predsednika Kine ovde? Ko je taj koji je uspeo da organizuje tu vrstu saradnje da Kina kupi Železaru? Ko je to uradio? Ko je bio taj? Ali to pitajte predsednika Kine. Predsednik Kine je to rekao, vrlo jasno. Ksi Đinping, to možete da proverite, ovde imate i predstavnika kineske države, kinesku ambasadorku, pitajte kinesku ambasadorku. Ona je rekla ko je strateški partner Ksi Đinping, da ne kažem ja, a vi pitajte Kineze, neka Kinezi kažu, da ne kažemo mi iz Srbije. Bilo bi pretenciozno da Srbi odgovaraju na to pitanje, mnogo je bolje da to kažu Kinezi. Kinezi znaju ko je strateški partner kineske države ovde, između ostalog, i kineske države.
Sarađujemo sa svim zemljama sveta zato što vodimo pametnu politiku, ne politiku kojom će se Srbija izolovati od bilo koga. Izolacija je super, samo što vam donosi štetu, imate manju platu, manje zaposlenih, haos u zemlji i nestabilnost. I kako da nabavite onda i naoružanje za vojsku? Kako da nabavite opremu za policiju? Kako da ojačate plate? Kako da povećate penzije? To možete samo u stabilnoj zemlji koja ima dobru ekonomsku politiku.
Na kraju krajeva, rezultati u ovim godinama pokazuju da Aleksandar Vučić i te kako dobro zna da vodi našu zemlju, i te kako dobro zna kako se postižu rezultati. Najvažnije za jednu zemlju, za jedan narod je da ne sluša samo populističke reči, već da povlači i teške poteze koji u tom trenutku možda neće zvučati ljudima zgodno da prihvate, ali kad vide za nekoliko godina da im to donosi kvalitetniji i bolji život, onda shvate koliko je ta politika bila ispravna u tim momentima.
Što se tiče Kosova i Metohije, veoma lako vidimo šta misle Srbi koji žive tamo, da ne budemo mi veći zaštitnici njihovih prava od njih samih, da ne budemo mi više tobož zabrinuti za njih od njih samih. Pošto mali broj ljudi odlučuje da ode da živi na Kosovu i Metohiji, da pokaže tu privrženost našoj južnoj pokrajini, a onda kada odete kod onih koji žive tamo i pitate ih šta misle o svakome od nas, oni to kažu na izborima, vrlo jasno, pa nas lepo ocene na izborima, pa kažu ko je za statističku grešku, a ko je za podršku od preko 90%. Imate to vrlo jasno kod ljudi koji žive na Kosovu i Metohiji.
Uglavnom, Srbija će nastaviti da radi na svojoj stabilnosti, nastaviće da jača svoje kapacitete, nastaviće da izvozi u sve ove zemlje, nastaviće da jača našu proizvodnju, kao što to radi i danas, da naši ljudi koji proizvode i naši poljoprivrednici i naša proizvodnja i naši proizvođači automobila i svi oni koji rade u ovoj zemlji, cela ta auto-industrija koja je danas izuzetno snažna ima potencijal da izveze pod lakšim uslovima, pod lakšim mogućnostima u te okolne zemlje i da tako ostvarimo bolji život za naše građane. To jeste politika Aleksandra Vučića i mislim da je to pravi put za našu zemlju. Hvala lepo.
Hvala na sugestijama. Zaista radimo baš kao što ste vi rekli, radimo na ovim prioritetima. Naprosto, u godinama koje su bile loše po našu zemlju i u kojima je ekonomija bila izuzetno loša, policija i vojska su bile negde u zapećku. Tada se zaista minimalno izdvajalo. Neke zgrade koje postoje, koje su čak iz pedesetih godina širom Srbije, obišao sam veliki broj policijskih stanica, ima nekih koji su baš u jakom lošem stanju.
Neke od najlošijih se nalaze u Beogradu. Ne bih sada da izdvajam koja, ali da odete u Policijsku stanicu Vračar, rekli biste, Vračar, jedna od najelitnijih opština naše zemlje, kada pogledate stanje u policijskoj stanici koja je zaista loša. Policijska stanica Savski venac delimično smo je renovirali, delimično sredili, pošto se tamo nalazi Uprava za strance, nalazi se Uviđajno odeljenje Saobraćajne policije, nalazi se Policijska stanica Savski venac. Kada sam bio kod njih pre par godina, blizu početka mandata, kada sam video stanje, zaista sam pomislio da li je moguće da to tako nešto izgleda. Sve je bilo loše i kada krenete redom, onda ne znate šta ćete pre, da li prvo da sređujete informatičku opremu, vozila, uniforme, se ono što je jako dugo bilo zapostavljeno. To govorim upravo u prilog tome da razmišljamo o svakoj sredini, o svakom okrugu u Srbiji i gledamo da sredimo prvo matične policijske uprave, zgrade policijskih uprava, a onda širimo na policijske stanice.
Ove godine ćemo završiti i opremanje. Mi to radimo non-stop, ali ove godine ćemo popraviti stanje što se tiče informatičke opreme. Naš sektor za informacione i telekomunikacione delatnosti i analitiku radi na unapređenju softvera koji će omogućiti da brže i lakše naši građani ostvaruju sva svoja prava iz oblasti upravnih poslova.
Naravno, uvek dođemo do onog pitanja broja službenika, npr. Ljudi kažu da nam treba više saobraćajnih policajaca - slažem se. Evropljani nam kažu da nam treba više ljudi na granici – slažem se. Treba nam više ljudi na upravnim poslovima – slažem se. Treba nam više ljudi kao školskih policajaca – slažem se. Treba nam više ljudi u borbi protiv droge – slažem se, samo treba naći novca za to. Kada bismo sve ono što treba popunili, kao ministar unutrašnjih poslova ne bih imao ništa protiv, ali bih bio nekorektan prema drugim kolegama da kažem – dajte meni, jer to znači da moramo nekome da uzmemo. Može jedan policajac više, ali to onda znači negde jedna medicinska sestra manje. Može jedna policijska stanica da bude više renovirana, ali to znači kilometar puta manje. Dakle, samo je stvar prioriteta.
Trudimo se da ljudi to ne osete, ali slažem se sa vama da ima nekada gužvi, pogotovo u ovoj godini gde je bilo deset godina kako je istekao rok važenja biometrijskih pasoša koji su tada prvi put izdavani. Naši ljudi su kao po komandi svi došli u celoj Srbiji u ista dva meseca da svi izvade pasoš i onda možete da zamislite red. Zato sam, između ostalog, i došao na ideju da ponudimo i ove izmene zakona koje su danas pred vama, da bi građani to mogli da urade tada kada imaju zaista potrebu. Vi danas imate vremena ili ste recimo došli iz inostranstva, ima ljudi koji žive u inostranstvu, dođu u Srbiju i onda obično pokušavaju u onih mesec dana kada borave u Srbiji da reše sva ta pitanja. Ovako mogu bilo kada da dođu, mogu to u našim DKP da reše, mogu na bilo koji drugi način.
Jasno mi je da je potrebno još mogućnosti. Drago mi je da je naša zemlja ekonomski jača i zahvaljujući tome verujem da ćemo i u narednoj godini imati još više mogućnosti da popravljamo sve to i ja vas molim i građane Novog Pazara, kao i svih drugih gradova u Srbiji samo da imaju razumevanja, a hoću da zajedno radimo i sa ljudima iz Novog Pazara i svakog drugog grada u Srbiji na tome da položaj i policijskih službenika i njihov odnos prema građanima i usluge koje pružamo budu što bolje.
Meni je drago da živimo u zemlji koja izuzetno poštuje inače našu multietničnost i multikonfesionalnost, zato što to jesu vrednosti za koje se zalažem.
Vi ste u pravu, ne treba da slušamo bilo gde, bilo šta protiv nekog naroda, protiv određene veroispovesti. To ljudi ne vole. To ljudi ne vole, kao što ne vole ni u Novom Pazaru kad slušaju pesme na stadionu gde se govori sve najgore o Srbima, pozivaju na ubistva Srba i najteže stvari, dakle, mnogo teže od ove slanine. dakle, mnogo teže stvari, i ljudi to mrze, kao što i ljudi muslimanske veroispovesti, naravno da ne može da im bude prijatno kad im neko pominje bilo šta što ih vređa i što im preti na bilo koji način.
Mislim da treba zajednički da se borimo protiv svakog vida diskriminacije, dakle, protiv svakog vida nasilja, jer to jeste jedan oblik nasilja. Naše društvo se gradi na tome, i ja sam ponosan zato što i u ovom parlamentu i u državi i u Vladi i u Skupštini, dakle, imamo jednu zaista, u tom smislu, možda se razlikujemo po političkim stavovima, ali ovde danas ljudi ne prebrajaju jedni druge po bilo kom drugom osnovu, da li će biti ove ili one nacije ili ove i one veroispovesti.
Što se toga tiče, svakako da sam spreman da radimo svi zajedno i kao ministar unutrašnjih poslova i, naravno, da apelujem na pravosudne organe da rade svoj posao, da ne dozvolimo ni jedan primer, nigde, nikome, bez obzira ko je ili šta je. Naravno, treba da pokažemo nekad i političku zrelost za neke pojave na čije bi reagovanje možda više podigli prašine u javnosti, više možda uticali na produbljivanje podela, da razmislimo, naravno, neka tužioci procenjuju gde ima krivičnog dela i prekršajnih dela, odnosno sudije, neka oni odlučuju i rade svoj posao, ali ja mislim da mi kao političari treba da vodimo računa i o tome da najpametnije i najmudrije vodimo politiku kojom ćemo ljude u ovoj zemlji približavati jedne drugima, a ne da ih delimo.
Što se tiče ovoga, dakle, obratiću pažnju posebno na policijsku stanicu u Tutinu. Hoću da pogledam o čemu se radi. Znate kako uvek ima primedbi. Jedni kažu – u lokalnoj samoupravi se zapošljavaju samo Bošnjaci, tu Srbin ne može da dobije posao nikada. Ovi kažu – jeste, onda u policijskoj stanici će dobiti samo Srbi, ne mogu Bošnjaci. Onda jedni druge uvek optužuju.
Ono što ja vama hoću da kažem, mi kada raspišemo konkurs, mi stvarno tražimo najbolje. Meni je super da su nam policajci tamo gde su Bošnjaci većina, meni je odlično da Bošnjak bude policajac, jer kad Bošnjak policajac u intervenciji udari kriminalca Bošnjaka, onda je to policajac udario kriminalca. Kada se dođe do različitih etničkih principa, to je uvek za advokate, za društvo, za nekog sa strane prostor da kaže – aha, tukao ga je zato što je bio druge vere, a ne zato što je bio lopov, krao je ili je uradio nešto, pa se suprotstavio policiji prilikom hapšenja. Razumete o čemu govorim.
Dakle, cilj mi je da imamo mir. Iskreno, meni je cilj da nemam nijednu vest ni iz jedne opštine tokom dana, da mi kažu – šefe, sve je u redu, nemamo nikakav problem. Meni je to cilj. Ali, zaista ću se potruditi da proverim sve ovo što ste vi rekli. U interesu mi je da imamo najbolji, ako je taj neki mladi čovek najbolji kandidat, uopšte me ne interesuje ni kako se zove, ni preziva, ni odakle je, važno mi je da je on najbolji i najbolji moraju da dobiju posao. Hvala.
Izvinjavam se na mom propustu i vrlo oštro, svakako, osuđujem svaku pretnju koja takve vrste stiže predsednicima bilo koje verske zajednice, svakom čoveku u Srbiji, na kraju krajeva.
Ne znam dokle je stigla istraga u ovoj fazi, ali potrudiću se da saznam i da vam saopštim da li je pokrenuta, sigurno ne detalje, ali uveren sam da će tužilaštvo i policija naći onog ko je to uradio. Stvarno očekujem i oštru kaznu.
U tom smislu se slažem sa vama. Ja već očekujem da narednih nekoliko dana želim da se obratim javnosti vezano za ovu temu, kada budem prikupio sve što hoću da iznesem ljudima u svakom detalju, da vide koliko je to jedna „makijavelistička laž“, koja svakoga dana iako je demantovao „Krušik“. Znate, oni kažu „Krušik“ je upropašćen. „Krušik“ danas stoji u odnosu na 2009, 2010, 2011, 2012. godinu sto puta bolje, pri čemu je tada imao, recimo tri do četiri puta manje radnika.
Dakle, uposlili smo četiri puta više radnika, kompanija bolje stoji, nikada im ništa ne kasni. Kako je to lošije nego što je bilo u trenutku kada je finansijski direktor bila majka čoveka koji iznosi informacije?
Ali, on ne iznosi informacije vezano samo za to. On prikuplja u kontinuitetu pet godina informacije o poslovanju firme, o projektima firme, o njenim kontaktima i sa državnim subjektima. Šta je tu sporno? Hoću da kažem, šta je sporno, što bi on prikupljao o tome kako „Krušik“ radi sa SDPR, država sa državom na osnovu odluke države, specifikacije, opreme, robe itd. Ko zna kome to iznosi.
Kako bi se to nazvalo, kako bi ga nazvao Putin? Kako bi Putin nazvao čoveka koji bi prikupljao podatke pet godina o ruskoj fabrici naoružanja i stavljao to na hard disk? Ići ću uskoro u Moskvu, pitaću ih kako će oni da to kažu, kako bi ih oni nazvali. Ne verujem da bi rekli bilo šta drugo osim da je to zloupotreba zakona.
Ali, nisam tužilac, niste ni vi. Neka tužilac bude taj koji kvalifikuje da li postoji neko delo, koje delo, tako radi pravna država, i neka sud odluči da li je taj čovek kriv za to delo koje mu je tužilac stavio na teret ili nije. To je jedino čisto i ispravno.
Ja se nadam da će Tužilaštvo proveriti i ove navode koje su iznosili on i ovi drugi, iako se radi o potpunim lažima. Znači, ne da ni jedna firma privatna nije kupovala po povlašćenim cenama, nego su na osnovu, prvo što sam uradio pozvao SDPR da ih pitam, ali je to moja privatna stvar što sam ja pozvao ljude koje poznajem u SDPR. Neka to odrati i Agencija za borbu protiv korupcije, Tužilaštvo, ko god hoće, nego je SDPR bio dramatično povlašćen u odnosu na sve privatne firme.
Kada se uzme specifikacija šta su sve kupovali i šta je taj proizvod, u ovom slučaju minobacačka mina, sve sadrži, ali to ću pokazati javnosti kada se budem obratio vezano za ovu temu.
Znači, apsolutne, brutalne laži. Ja sam prinuđen, nažalost, iako su demantovali „Krušik“, Ministarstvo odbrane po dva-tri puta, oglasili se i rekli – Ljudi, ovo je besmislica, ne da nije tačno, apsolutno je laž, netačno. Onda ljudi kažu – A što se ne oglase nadležne institucije? Oni se oglase, ali nije dovoljno ni to jer nije dovoljno dobar odgovor, valjda.
Dakle, ja želim, vi ste tu u pravu, osećam da ova tema nije dovoljno zatvorena. Prosto, ljudi možda i nemaju previše informacija, nije možda razrađena na pravi način, upravo zato da bi se pokrile afere koje su se pojavile gde je jedan od čelnika Saveza za Srbiju, Đilasove stranke, prebija svog kuma, muči ga, davi, u isto vreme se bavi reketom, građevinskim reketom na teritoriji opštine Stari Grad.
Sa druge strane, okupljaju ljude da spaljuju Vesićevu knjigu i naravno da to nije dobro da im to budu teme. Ja razumem potrebu tih ljudi da govore o tome, jer potrebno je pokriti takve stvari. Oni kažu – Da, prvo jedan dan nije taj što je spalio knjigu, jeste član, nije član, e ipak jeste član, ali on je zapalio, nije zapalio, on se pridružio. Ja sam gledao lica, možete da vidite na internetu, lica tih ljudi koji pale knjigu. Ni u nacističkoj Nemačkoj kada su se spaljivale knjige nisu svi spaljivali knjige, bilo ih je jedno desetak-petnaest-stotinu, nije važno koliko, koji su spaljivali u kolonama ogromnog broja ljudi, koji su u jednom sladostrasnom zanosu navijali za spaljivanje knjiga.
Isto je to bilo i ovde. Niko od tih ljudi nije rekao – ovo je užasno, grozno, ja ne mogu da budem na skupu gde se spaljuju knjige, ne želim da prisustvujem tome, nedovoljno sam jak da se suprotstavim ali neću da budem tu, idem. Ne, svi su snimali telefonima, valjda da pokazuju deci kući kako se lepo spaljuje knjiga.
Video sam sa kakvim ljudima imamo posla. Oni svaki dan govore loše o Srbiji. Oni govore da Srbija oružje prodaje ISIS-u. Besmislica, najgora besmislica koja postoji na svetu, najgora moguća. Stalno pokušavaju da tim zamenama teza plasiraju nešto što će naneti štetu i „Namenskoj industriji“ i Srbiji, „Namenskoj industriji“ koja danas posluje ne neuporedivo bolje, nego prosto ne mogu da pronađem pridev da opišem unapređenje poslovanja „Namenske industrije“ u odnosu na neki raniji period, šta smo sve uspeli da podignemo. SDPR je podigao novu fabriku municije od tog novca koji zarađuje prodajom naoružanja, državna nova fabrika municije u Uziću. Mi ranije nismo mogli da okrečimo neku staru, ovi ljudi su podigli potpuno novu, apsolutno. Šta je sve kupljeno od tog novca? Koliko novca je SDPR uplatio u budžet Republike Srbije? Koliko je uložio u razvoj naoružanja oklopnih transportera, novog pešadijskog naoružanja, municije? To je neuporedivo. Taj novac potiče upravo od toga.
Normalno je da SDPR ima najbolju maržu, da najviše on zarađuje i da ima najpovoljnije cene i uvek je tako i bilo. Uvek je tako i bilo, samo se postavlja pitanje šta je proizvod o kome pričamo, odnosno šta su komponente? Da li taj proizvod ima komponente A ili B? Jedan koji leti ovoliko, onaj koji je leti onoliko, različita je cena, različit proizvod, a prodajete privatnoj i državnoj kompaniji po istoj ceni, jednoj lošiji, jednoj bolji proizvod, odnosno državnoj dajete suštinski po boljoj ceni. To treba da se objasni.
Treba da se objasni, dakle, ja hoću da se obratim javnosti, upravo po svim tim pitanjima koji se tiču sumnji na moguć sukob interesa, na moguću trgovinu uticajem, sve ono što su, ono što ja prepoznajem kao ozbiljne optužbe, ja nisam neozbiljan čovek, dakle, nikad u životu nisam pozvao nikoga, baš nikoga iz „Namenske industrije“ da mu kažem - e, vidi, primi ovog na sastanak. Ni to, ne daj Bože nešto više od toga. Sve dozvole koje su stizale u MUP, uredno davane državnim subjektima u treptaju oka, sve u skladu sa zakonom i propisima, baš zato što hoćemo da pokažemo odgovornost prema državi.
Naravno, ja hoću da pripremim sve da bih bio vrlo koncizan i precizan, hoću da govorim snagom argumenata, na svaki pojedinačni navod koji sam čuo u javnosti u prethodnih nekoliko nedelja hoću da odgovorim, hoću da pokažem kolika je besmislica u pitanju, iako znam da, politički gledano, kada ulazite u temu koju plasira neko da bi vam naneo štetu, to nikad ne ide u vašu korist, to je uvek šteta. Koliko god objašnjavali, širite temu u kojoj vi ispadate kao da ste radili nešto mutno i muljavo. Ali, osećam da je potrebno da se to zatvori, da se pokaže ljudima šta je istina.
Na kraju krajeva, neka to urade, ja hoću da to kažem zbog svoje savesti, zbog onog u šta ja verujem, a neka to urade i državni organi, neka to uradi tužilac, neka to uradi Agencija za borbu protiv korupcije, neka pokažu ljudima sve, neka ispitaju sve, i ko je gde zaposlen, i gde radi, i gde ne radi, i kakve veze ima, i da li nema, da li je jedno od tih preduzeća ikada poslovalo sa državom, pod kojim uslovima, kad, od kada, kad su prvi ugovori.
Ta firma o kojoj se priča postoji od devedesete godine, od devedesete godine. Ministarstvo Vuka Jeremića je uredno davalo svaki put saglasnost za izvoz naoružanja, kao i sva druga ministarstva u tom lancu u vreme kad su neki drugi bili na vlasti i tada je to bilo super, posle 2000. godine ne valja.
Ja tog čoveka, inače, nikad u životu nisam video, ne znam kako izgleda uopšte. I ja sam spreman za sve ovo što kažem da idem na poligraf u svakom trenutku i ako treba ne na naš, na strani, jer ja, stvarno, u tome ni na koji ružan način nisam učestvovao. A, sve se čini da bi se pokrilo faktički, da se kad radite nešto dobro, kad unapređujete rad MUP-a, ne valja, treba da se plasira nešto zato što to nekom ne odgovara. Kad idu neki politički izbori, dajte, uprljajte nekog da ne bi mogao da mi odgovori ili da ga držite stalno u toj vrsti priče.
Ja neću da sebi dozvolim, niti ću da dozvolim nekom drugom da iznosi laži ni o meni, ni o članovima moje porodice. Ja ću da se za to obratim sudu. Tužiću svakog ko to bude iznosio u javnosti, apsolutno, i goniću ga da pokažem narodu za sve te koji to tvrde da su lažovi.
To sam čuo i od mnogih ljudi i u ovoj sali kada se lagalo o njima, da su se uvek trudili da to poprave i da pokažu da ovako nešto neće da trpe i apsolutno ih podržavam, kad neko laže o vama, morate da se suprotstavite, naprosto, ne treba da ostavite laž da ostane laž.
Žao mi je što sam uzeo ovoliko vremena objašnjavajući ovo, ali uskoro, vrlo brzo očekujem da ću imati priliku da, ja se nadam za nekoliko dana, da mi neće trebati više, da sve to prikupimo, ono o čemu ja hoću da govorim, i da vrlo argumentovano pokažem da su sve te fascinantno izmišljene optužbe potpuna laž.
Samo zbog interesa javnosti, da bi ljudi razumeli, saglasnost za promet naoružanja ne daje MUP. Ministarstvo unutrašnjih poslova daje samo garanciju da će od mesta proizvodnje do mesta transporta ta pošiljka biti bezbedna i ništa više. To je jedina uloga MUP i naš sektor za vanredne situacije u slučaju nekog akcidenta, da li ćemo biti dovoljno sposobni da reagujemo i otklonimo moguće posledice u slučaju akcidenta da se nešto tom naoružanju dogodi. To je jedino što daje MUP.
Što se tiče dozvole nju daje Ministarstvo trgovine. Ono objedinjuje saglasnosti koje provere svi ostali, provere da li to oružanje ima „end usera“ koji je dozvoljen i sve ono ostalo što ide i tako se daje dozvola.
Dakle, što se mene lično tiče, ne mislim da MUP treba da ima neku ulogu u tome, meni kao ministru to je samo otežavajuće, u MUP-u postoji petočlana komisija, dakle to ne radi jedan čovek, petočlana komisija zaseda, odlučuje o svakom predmetu, ti ljudi se potpišu i odlučuju o tome vrlo transparentno, to su ljudi koji su radili u MUP-u pre nego što sam ja došao na ovo mesto. Prosto, to je procedura.
Što se tiče „Krušika“, pošto se stalno priča o tome da je „Krušik“ imao nekakve tobože gubitke, „Krušik“ nema gubitke. „Krušik“ ima lepu zaradu. I sve kompanije koje posluju u „Krušiku“, uglavnom su u značajnoj preplati da bi obezbedile kasnije naravno i kupovinu toga, i često vrlo ozbiljnim sredstvima plaća u „Krušiku“ unapred, što je osnovna praksa koja je, očigledno, država na pametan način uspostavila, jer što bi neko radio državnim novcem, neka plati svojim, da pokaže da ima svoj, pa onda tim novcem neka radi, neka izvozi.
Da li će biti uspešan u prodaji zavisi od toga da li je ta zemlja koju je kupio uspešno, odnosno da li ona može da nešto plati ili ne, to je roba koja se nalazi na tržištu, na kraju krajeva i berzanska roba. Nije ista cena ni iz dana u dan. Da li ima negde više potreba, manje potreba, nema potreba, naravno da pada cena, niko vam ne traži. Ako ima velike potražnje cena skače, kao i sve ostalo, kao i sve drugo. Pa, ne možete da odredite ni cenu maline, kakva će biti svake godine, zavisi od ponude, potražnje, nivoa proizvodnje. Kad mi proizvedemo više, kad imamo kvalitetniji proizvod, i on je skuplji.
Dakle, što se „Krušika“ tiče, „Krušik“ stoji mnogo bolje, nego što je ovde stajao ranije. Mnogo, neuporedivo bolje, to je ono što može da se vidi iz svih podataka.
Na kraju krajeva, nadležne državne institucije proveravaju rad, kao što je DRI, proveravaju rad, a Ministarstvo odbrane kontroliše rad vezan za zakonitost u radu i vezanost za uspehe u fiskalnom smislu „Krušika“ i svih drugih fabrika namenske proizvodnje.
Dakle, u tom smislu, vrlo je jasno pokazati da… Shvatam da kad se ponovi sto puta u javnosti, kada ljudi izgovaraju to i kažu – hajde da vidimo kakvi su to gubici u „Krušiku“, a vi kažete sto puta ne da nema gubitke, ima profit i onda neko kaže opet – hajde da vidimo gubitke u „Krušiku“ i onda se reč „gubici“ proteže i onda ljudi počinju da kažu – čekajte, pa u tom „Krušiku“ postoje neki gubici. Pa, nema gubitaka. Bili su do 2012. godine, sad ih nema. Dakle, mnogo je bolje stanje u „Krušiku“ i to je dobro. Naravno, da li su sve fabrike u namenskom, u istom stanju? Nisu. Ima onih kojih imaju toliko zastarelu tehnologiju, jer po 50, 60 godine se od tehnologije ništa nije menjalo, i njihova sposobnost da budu konkurenti na tržištu je manja.
Nažalost, kada imate mašine koje su zastarele, koje ne mogu da proizvedu po istoj toj ceni koliko može neka Italiji, Francuska, Nemačka, Engleska ili Rusija, prosto, onda smo u inferiornom položaju. Za neke proizvode SDPR je napravio fabriku, municiju, uzećemo koju pravi veliki asortiman različite municije. Ja mislim da ćemo sa tom fabrikom imati mogućnost da budemo vrlo konkurentni. To nije jedina fabrika municije koju imamo, znači, imali smo potrebe da proizvedemo još jednu, što je super za zemlju.
Dakle, što se tiče ostalih pitanja koje ste pokrenuli, dakle, nama je u interesu da sarađujemo sa svima, jer kad neko ima, to vam je kao kod kršenja zakona, ako nema zakona koji nešto sankcioniše, da li će time ljudi biti destimulisani da krše? Neće, samo će biti faktički nekažnjeni. Tako i ovo. Mi imamo saradnju sa svim zemljama sveta. Ako ne napravimo sporazum o saradnji, samo mi nećemo, naša strana neće imati informacije, to njih neće sprečiti ako imaju neku zlu nameru bilo koje zemlje da prema nama nastupe agresivno i da to rade.
Kad imate definisanu saradnju onda kada tražite određeni podatak i oni vam ga daju ili vam ga ne daju, ili vam daju pogrešan, vi onda imate mehanizme zbog čega imate pravo kasnije da kažete – na osnovu toga mi smo tražili, nismo dobili. Dosada, stvarno ne mogu da kažem da smo i sa jednom zemljom imali tu vrstu problema.
Štose tiče svih ostalih, naravno da naša bezbednosna služba i te kako vodi računa ko deluje u našoj zemlji i naravno ko su oni čije delovanje prevazilazi okvire onog što je prihvaćeno normalno i što je međunarodnim standardima ustanovljeno. Na kraju krajeva, imali smo i privođenja onih koji su sarađivali sa stranim službama mimo zakona i mimo propisa i na kraju krajeva, to jeste posao BIA koja će na to, ja se nadam, nastaviti vrlo uspešno da radim u budućnosti.