Vlada pre svega prihvata one amandmane za koje smatra da će unaprediti tekst zakona. Kao neko ko je bio ovlašćeni predstavnik predlagača u prethodne četiri godine u većem broju zakonskih predloga prihvatao sam veliki broj amandmana opozicije, različitih opozicionih stranaka kada su oni uticali na to da predlog zakona bude bolji.
Tada kada se, ne kažem ja da su zakonska rešenja i poslanika opozicije i vlasti loši, ali mi smatramo da mi imamo bolji, dakle mi imamo viđenje celine zakona za koju smatramo da odgovara onom tekstu koji smo predložili i zbog toga, da kažem, Vlada nije prihvatila jedan broj amandmana, jedan broj jeste, za koji je smatrala da su dobri, odnosno da unapređuju tekst zakona.
Kao odgovorni ljudi moramo da vodimo računa o tome da celina zakona bude prihvatljiva, odnosno da bude usklađena i sa drugim pravnim normama, zato što svaka promena zakona iziskuje usklađivanje i drugih akata. Uostalom, u ovom zakonu ćemo baš imati usklađivanje podzakonskih akata koji se tiču planskog sistema Republike Srbije.
Da li se to dopada građanima ili ne, oni to kažu na izborima i, bogami, u prethodnih nekoliko ciklusa su rekli da im se dopada. Ja bih voleo da i drugi porazmisle za koje su građani rekli da im se baš ne dopada to što govore, da li je to najbolji način da predstavljaju i svoju stranku i građane u Narodnoj skupštini, ali to je svakako pravo svakog narodnog poslanika.

Interesantna je ta teza da neka firma, za koju niste sigurni čime se bavi, ali je napustila tržište. Ne bi bilo loše da čujemo malo konkretnije kako se zove firma, koliko je meseci poslovala, koliku je dobila subvenciju, da može da uporedimo ekonomske pokazatelje.
Ono što možemo da uporedimo, to je broj kompanija koji se otvorio u poslednje četiri godine. Hajde da vidimo i da analiziramo tih 170.000 radnih mesta, pošto ne znam da li onda treba da kažemo, kada dođe „Simens“ u našu zemlju, recimo iz Nemačke, iz EU, vi kažete da su to naši neprijatelji, da li onda ovi ljudi koji su zaposleni u „Simensu“ treba sada da otpušta, da li treba da ih nagovaramo da napuštaju svoja radna mesta i da ostaju bez hleba. Da li je to ta poruka? Da li treba ove ljude u drugim kompanijama, u „DŽonson elektriku“ recimo, „Svarovskom“, da li treba da im predložimo da izađu iz fabrika, da napuste svoja radna mesta i da kažu da oni neće da rade, jer se radi o investicijama koje dolaze iz zemalja koje su naši neprijatelji?
Pošto je to u poslednje četiri godine u Vladi koju je predvodio Aleksandar Vučić, urađeno na takav način da smo povećali za 180 hiljada ljudi koji danas imaju čemu da se raduju, jer imaju novi posao i imaju zbog čega da idu na posao, a mi smo isplativost postigli posle 14 meseca. Te subvencije jesu nešto što država daje da privuče investitora. Od 14 meseca vi u toj subvenciji imate u proizvodnji čistu zaradu, jer obim poreza različitih doprinosa i svega što te kompanije plaćaju, prevazilazi sve ono što je država dala.
Dakle, mi u 15 mesecu imamo čist interes. Ako su te kompanije bile samo 15 meseci, mi već imamo zbog čega je dobro što su bile. Mnoge su ovde godinama i ne samo da ne odlaze, nego otvaraju nove pogone, otvaraju, proširuju. Pogledajte samo MeiTa-u Beogradu, koja proširuje, gde je prosečna plata 55 hiljada dinara. Dakle, Srbija značajno napreduje i značajno postiže rezultate u investicijama što je dobro za građane ove zemlje.

Vidim da vi očigledno ne razumete ovo što sam ja rekao. Četrnaest meseci, da, daju se subvencije. Četrnaest meseci je period njihove, da kažem, veće isplativosti za kompaniju u odnosu na Republiku Srbiju. Petnaestog meseca, Republika Srbija zarađuje od toga, a te kompanije koje danas u Srbiji proširuju svoje pogone, su neke dve, tri, četiri, pet godina značajno premašile taj rok od 14 meseci.
Dakle, mi imamo izuzetnu korist. Ako ne dajete subvenciju, pa otići će u Bugarsku, otići će u Makedoniju tamo gde se daju subvencije i onda će neki radnik biti zaposlen u nekim od njihovih gradova. Mi hoćemo da se zapošljavaju ljudi iz naše zemlje. Postigli smo ekonomski model koji omogućuje, imamo i rast BDP i smanjenje javnog duga. 59,3% je javni dug u odnosu na BDP, najniži do sada, ispod nivoa Mastrihta. Vi kažete – prodali smo aerodrom francuskom. Dakle, apsolutno ništa nije prodato, radi se o koncesiji, potpuno drugačijoj vrsti obligacije.
Dakle, koncesija gde je to naše, taj aerodrom je naš, ostaje u rukama Republike Srbije i za određeni broj godina vam se vraća na upravljanje. Mi ga dajemo nekome drugom da ga upravlja, on nam za to daje 451 milion evra direktnog novca, daje nam preko 700 miliona evra investiciju i daje koncesioni profit svake godine u iznosu od, zavisi od profita, više miliona evra. Dakle, mi dobijamo ogroman novac za nešto što ostaje u našim rukama. To je dobar model. To su modeli.
Što se tiče ovoga, zahvaljujući Aleksandru Vučiću, koji je to više puta rekao, niti ova Vlada, niti ova država ne uvodi sankcije Ruskoj Federaciji i to nije zahvaljujući vama nego zahvaljujući Vučiću, koji ima političku snagu da može da odluči tako nešto i svestan svega što je posledica tako nečega i ne pada nam na pamet da priznajemo nezavisnost Kosova i Metohije. Tako da vas molim da tako nešto ne koristite u smislu napada na Vladu.

Apsolutno, ovde smo imali više rasprava o tome da pokažemo ljudima vrlo jasno da te populističke teze: „dajete strancima, a ne dajete domaćima“ potpuno nisu istinite. Dakle, zakon je definisao da se subvencije daju jednako svakome ko zaposli čoveka i mogu da vam nabrojim nekoliko kompanija. Evo, recimo, „Bekament“ iz Aranđelovca koja je korisnik tih subvencija, domaća kompanija, zato što su u poslednje vreme zaposlili veći broj ljudi. Ali, znate li koliko ih ima? Imate veliki broj domaćih kompanija.
Prvo, sve kompanije koje se otvaraju u Srbiji su domaća pravna lica. Te kompanije plaćaju porez u Republici Srbiji, ovde plaćaju porez, ovde posluju, ovde zapošljavaju radnike, ovde im plaćaju doprinose. Prvo, nije 10.000 evra, zavisilo je od godine do godine, nije bilo 10.000 evra za sve kompanije, ali jednako se davalo, pod istim uslovima, u zavisnosti od razvijenog ili nerazvijenog područja, više faktora je uticalo na to, apsolutno jednako domaćim kompanijama kao i stranim. Svako ko danas bude želeo po zakonskim uslovima da otvori kompaniju ima pravo na subvenciju. Domaći proizvođač, mi želimo da podstaknemo domaće firme da to daju.
Drugo, cena rada. Mi smo uspeli i da podignemo vrednost rada i mislim da Vlada razmišlja o tome da to radi i u budućnosti, ali recimo ova „Meita“ koja se otvorila u Obrenovcu, prosečna plata u „Meiti“ je 55.000 dinara, daleko od minimalca i tu neće da radi 20 ljudi, nego će da radi preko 2.000.
I u kojoj to firmi ne smeju da koriste pauzu za doručak? Kako se zove ta firma u kojoj ne mogu to da koriste? Eto, to bih voleo da čujem. Koja je to italijanska firma koja će da napusti Srbiju?
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite, replika.

Moram da vam kažem samo nekoliko stvari.
Prvo, fabrika „Meita“ u Obrenovcu ne proizvodi kablove, proizvodi turbo punjače za BMV ili Mercedes. To nisu kablovi. Jeste li bili tamo? Ja sam obišao pogone. Jeste li bili nekad u Obrenovcu u „Meiti“?
(Vjerica Radeta: Jesam, naravno.)
Ako ste obišli „Meitu“, a proveriću sa poslovodstvom „Meite“ da li ste bili tamo, pa ću obavestiti javnost, proveriću da li ste bili, da ih zamolim da vam organizuju bolju turu, jer tamo nema kablova, tamo su turbo punjači, potpuno drugačiji element. Proverite kako izgleda turbo punjač za BMV i Mercedes. Dakle, ti turbo punjači koji se proizvode tamo ugrađuju se u najbolje svetske automobile i te fabrike postižu takve rezultate. Sad tamo radi oko hiljadu radnika, u ovom trenutku, oni sad grade novi pogon pored parcele na kojoj se nalazi sadašnja fabrika gde će biti zaposleni ti ljudi. Ne može u danu, ali je to mnogo bolje nego što je bilo, apsolutno.
Dakle, da li je idealna situacija? Ja nisam rekao da je idealna i nisam govorio o tome da su svi presrećni, ali je mnogo bolje nego kada su ljudi bili u situaciji da nemaju ni dinara.
Što se tiče mera koje Vlada sprovodi za borbu za uplaćivanje novca na crno, dakle, zakoni su i doneti zbog toga da bi bilo nemoguće da neko uplati manje od minimalca na račun. Za to postoje rigorozne sankcije. Da li se dešava? Siguran sam da se dešava da se ono što se uplati što je nevidljivo, dakle, preko minimalca što može da im se da na ruke, u dogovoru između poslodavca i onoga ko prima novac, možemo da radimo na sprečavanju toga, između ostalog, i zakoni o sprečavanju pranja novca će nam u tome pomoći da bi sprečili ispumpavanje novca iz poslovnih tokova u gotovinu i da na takav način ti ljudi to dobijaju u gotovini. Hvala.

Taman posla da imate zabranu kretanja, daleko bilo. Dakle, apsolutno slobodno se krećite.
Nego me je čudilo da ste rekli da se proizvode kablovi u Meiti. To mi je bilo čudno, rekoh, da vas nisu vozili u neku pogrešnu fabriku, pošto se tamo ne prave nikakvi kablovi. Morate da odete da vidite turbo punjače. Zamoliću predsednika Opštine da vam organizuje sa poslovstvom fabrike posetu Meiti kako treba, da vidite kako izgledaju divni oni turbo punjači, u tri smene ljudi rade, perfektno ih rade, za nemačke najbolje automobile za BMV i Mercedes, perfektno ih rade. To ću vam organizovati ako vi budete želeli, potrudiću se.
Dakle, što se tiče „Zastave“, to je situacija koju je Vlada zatekla. Dakle, preuzela određene međunarodne obaveze, preuzela određene ugovore i, koliko god se mi slagali ili ne slagali sa tim, jedna ozbiljna Vlada mora da poštuje međunarodne propise, jer ko bi onda više imao bilo kakvog poverenja sa tom Vladom da dođe da radi.
Što se tiče „Er Srbije“, priča o „Er Srbiji“ je jedna uspešna priča. Kada pogledate vrednost aerodroma „Nikola Tesla“ pre samo pet godina i kada pogledate vrednost „JAT-a“ i starost JAT-ovih aviona, i kada pogledate u kakvom je stanju bila ta kompanija, što je povezan sistem, i kada pogledate te parametre danas shvatićete zašto je to uspešna stvar.
Što se tiče Pančeva, postoji nešto što se zove voljni investitor. Nismo mi u srednjem veku da investitora teramo da mu kažemo, ti sad moraš ovde da otvoriš fabriku, a on kaže, e baš nećemo. Dakle, investitor ima pravo da izabere lokaciju. Gradovi moraju da se bore i da se takmiče. Gde mogu da im ponude više ljudi, više uslova, bolju infrastrukturu, to je ono što grad, lokalna samouprava može da uradi i zato je važno da se razvijaju naši gradovi i opštine, da mogu da budu konkurentni.

Oko koncesija da kažem, koncesije u ukupnom iznosu negde oko 1,5 milijardi evra, ukupan iznos toga, a 451 milion koji dobija direktno država, a preko 730 miliona za investiciju vezanu za razvoj aerodroma, i da kažem, onaj prihod koji se godišnje dobija kao koncesiona taksa svake godine od prometa, odnosno profita aerodroma.
O čemu se tu radi? Vrlo je pojednostavljeno reći na takav način država nije bila sposobna. Da li država može da se meri sa Francuskom ili Nemačkom? Ne može.
Da li će neko ko ima već određene uplive u međunarodnom smislu rukovođenja takvom vrstom projekata imati mogućnost da poveća broj i putnika i kompanija koje će doći na naš aerodrom, da će moći to brže da urade, da. Naš aerodrom je danas u odnosu na prethodnih pet godina mnogostruko uspešnija firma. Pogledajte koliko uplati godišnje miliona evra aerodrom, znači mnogostruko uspešnija.
Ali, da li bi nam bilo potrebno možda 50 godina da ga razvijemo? Mi ćemo ovako uraditi u kraćem vremenu, upravljaće neko drugi, država će dobiti značajan novac koji će joj pomoći da razvije neke druge projekte i mi na takav način radimo nešto što je dobro za Srbiju.
Što se tiče aerodroma, nisam deo direktne radne grupe, vezane za aerodrom u Nišu, ali država ništa loše nije htela da uradi.
Dakle, država time što će investirati sredstva u aerodrom, neće država da upravlja u aerodromu u Nišu, da bi gubila novac na njemu, jer mora da plaća iz budžeta. Hoće da investira da bi razvijala taj aerodrom
Na kraju krajeva, slažem se da sve treba uzeti u obzir. Koliko je Niš dobijao transfernih sredstava i koliko je država učestvovala u tom budžetu grada, koliko je od tog novca ulagano u aerodrom, sve su to faktori, sve treba uzeti u obzir. Na kraju krajeva, zbog toga postojimo.
Postoji ravnomeran regionalni razvoj i postoji više subvencija i više načina da se ulaže novac, odnosno više se daje novac tamo gde su nerazvijene opštine, jer su tamo subvencije značajnije.
Mora se uzeti u obzir i volja onoga ko gradi fabriku. Uzima se geografski položaj, blizina auto puta. Zato sada gradimo auto puteve. Inače, ova fabrika „Meita“ u Obrenovcu je prva fabrika u Beogradu posle 11 godina i u Beogradu ima puno nezaposlenih ljudi koliko se god to ljudima činilo da Beograd živi bolje nego neki delovi u Srbiji i siguran sam da je tako, ali je veliki deo ljudi bio nezaposlen.
Dakle, 11 godina je trebalo da prođe da se jedna fabrika otvori u Beogradu, samo ta jedna. Hoću da kažem, skuplji je život u Beogradu, nego u nekim opštinama na jugu Srbije. Treba vam više da platite i školu, stanarinu, skuplji je život svakoga dana. Ne žive ljude u Beogradu tako divno, pa se kupaju u srebru i zlatu, ja znam da je to popularno, ja znam da to super prolazi u nekim delovima Srbije, kaže se, ode sve u Beograd. Beograd čini inače 40% privrede, privređuje 40% iz Beograda, koji je samo 23% što se tiče broja stanovnika. Dakle, daju ljudi novac iz Beograda, taj novac se ulaže u subvencije i u drugim delovima Srbije, daju ljudi novac i za druge delove Srbije.

Da ne mislite da ne vidimo tu vrstu problema, potpuno se slažem da treba naći modus. Nudim se da pomognem u organizaciji sastanaka sa ministrima koji su resorno više nadležni za ekonomiju i sa ljudima iz Vlade koji hoće da se bave, iz kabineta premijerke, kako da pronađemo dovoljno načina da više angažujemo privrednike, odnosno kako da im omogućimo da se u tim opštinama možda postignu neki noviji modeli podsticaja ili na bilo koji drugi način da bi ljudi tu mogli više da investiraju.
Dakle, imali smo određene probleme u određenim opštinama. Kada ste pričali malopre u Nišu, za Niš smo imali oko 70 miliona evra duga od 2012. godine, 5,3 milijarde dinara za struju, socijalni program, za izvođenje radova i 21,5 milion evra dugova bankama. To je država preuzela. Dakle, tih 70 miliona evra neko mora da plati. To je problem u nekim opštinama, sa nekim kompanijama. Često nam ljudi kažu – preuzmite ovu firmu iz stečaja. Neće niko. Dođu privrednici domaći i strani i kažu – treba da imam dugove, treba da imam nerešene imovinske odnose, treba da imam poverioce – neću, neću da se mučim. Hajde da pričamo realno sa ljudima, da pričamo potpuno istinito. Lako je reći – e, super, hajde ovde u ovaj kraj gde je nezaposlen, hajde da tu otvorimo fabriku. Šta mislite da to ni jednoj Vladi nije palo napamet? Nisam ni ja mislio da su prethodne vlade razmišljale drugačije, samo što nisu uspevale da urade bilo šta.
Mi smo uspeli da u određeni deo veoma nerazvijenih opština u Srbiji dovedemo investitore. Nije lako. Nije lako ni što se tiče radne snage. Imamo veoma mali broj kvalifikovanih ljudi i uopšte ljudi koji hoće da se uposle u tim kompanijama. Naravno da ćemo raditi zajedno.
Dajem vam priliku, ako hoćete, zaista hoću da, koliko god mogu pomognem, da probamo da pronalazimo rešenja, ali samo da to nije rešenje – e, daj nama 100 milijardi, da bi mi lepo živeli i lepo zarađivali, a usput što će neki radnik da radi, to je super.

Dugoročnost se postiže time što kada gledate nivo investicije i šta ti ljudi ovde investiraju, koju sumu novca ostavljaju našoj zemlji, oni će tu biti za godinu ili dve, pa će onda razmišljati o povlačenju, onda iza njih ostaju samo objekti koji vrede značajno više od toga. Da ne pričam o poslu. Nije lako pokrenuti posao, obučiti radnike i uposliti ih.
Naravno, uvek treba razmišljati, kada kažete da mi nismo zemlja koja može da se takmiči u pravljenju aviona, ali ako nam ponudi neka avionska kompanija da pravimo neki, najmanji deo za njih, naravno da treba da prihvatimo, jer ćemo od tog trenutka postati deo velikog sistema.
Sećate se one priče za oklagije, vezano za „Ikeu“ - čovek, domaći, mali proizvođač, srpski, naš, pokrenuo privatni biznis, porodični, pravi čovek oklagije i njegove oklagije su počele da se prodaju širom sveta. Da je čekao da mi proizvedemo halu, da mi pravimo i krevet i traktor i avion, načekali bi se. I pitanje je da li zemlja naše veličine i snage može da se konkurentno takmiči sa mnogo većim zemljama koje mogu da proizvedu veći broj jedinica bilo čega i da time postignu nižu cenu.
Dakle, u tom smislu važno je da budemo deo lanca proizvodnje. Slažem se s vama da treba da insistiramo što više na proizvodnji. Proizvodnja je veoma važna. Ali, isto tako, mi moramo, kao mala zemlja, raditi i na razvoju usluga. To nije uvek lako predvideti koliko će nešto da traje, ali je važno da se mi trudimo da to bude postavljeno na zdrave osnove, da država pomogne privatni sektor da to čini, a privatni sektor, ako pronađe svoj interes, to će trajati sve dok taj interes postoji.

Ovo jeste zanimljiv amandman i vrlo je važno da se krene od početka. Vrlo je važno da vidimo u kakvom je to stanju bio grad Niš, recimo 2012. godine, koliko je dugova imao i kakva je bila percepcija i perspektiva građana Niša i kakve su usluge mogli da očekuju od svog rada i od svoje Republike tada.
Vrlo važno, pošto vi predlažete jedan drugačiji model, a tada ste obavljali vlast, odnosno stranka kojoj pripadate je bila sve i svja u Srbiji, što bi narod rekao, da vidimo šta ste vi građanima Niša ostavili da bismo mogli da cenimo svrsishodnost, odnosno načine politike kakve vi predlažete.
Vi predlažete da grad Niš duguje 5,3 milijarde dinara za struju, za socijalna davanja, za izvođače svih radova, dakle, stranka kojoj pripadate je tako ostavila grad Niš i 21,5 miliona evra dugova za kredite bankama. Pod tim uslovima perspektiva razvoja niškog aerodroma je bila prilično mračna.
Mi danas imamo situaciju da moramo mnogo parametara da uzmemo u obzir, dakle, ne samo lou kost kompanije. Mora se uzeti i broj tranzitnih putnika, moraju se uzeti usluge koje će aerodrom prihodovati, koje će prihodovati Direktorat za civilno vazduhoplovstvo, sve ono što faktički u vazdušnom saobraćaju ima i sam aerodrom kroz svoju taksu. Mi u 2017. godini imamo oko 420.000 putnika predloženo, planirano od strane aerodroma. Oni su ispunili negde oko 331.582 putnika, što je negde oko 79% plana. Dakle, u odnosu na svoj plan nisu bili dovoljno uspešni, nisu uspeli, iako su ljudi preduzeli sve što je bilo moguće.
Međutim, ako hoćete da Niš bude značajnije pozicioniran, ako hoćemo da više novca, a ja to želim, kao neko ko iskreno voli taj grad, onda moramo da imamo i snažnije investicije. Zašto je koncesija dobra? Koncesija je dobra da dobijete milijardu i po evra, a ostane u vašem vlasništvu. Ako mislite da država danas ima tek tako milijardu i po da može da uloži, nema. Nama treba tih milijardu i po evra. Sa tih milijardu i po evra uspevamo da Aerodrom „Nikola Tesla“ podignemo značajnije. Mi hoćemo da država upravljajući Nišem podigne kvalitet aerodroma, kvalitet usluge, stepen investicija i da Niš bude jedan od snažnijih aerodroma u tom delu naše zemlje, da bude u regionu značajan za različite namene i za različite poslove i usluge koje mogu biti tamo obavljane.
Dakle, meni se čini da je toliko podignuto prašine oko nečega što je samo dobra želja Vlade da učini nešto i za građane, ali da biste mogli da učinite nešto za građane, vi prvo morate da imate stabilnu ekonomiju, morate da imate ekonomiju u koju možete da investirate. Morate da imate ekonomiju u kojoj nešto možete da platite, u kojoj niste dužni. Nažalost, kako je grad Niš ostavljen 2012. godine, aerodrom ne da ne bi mogao da se razvija, mogao je samo da računa na to da će biti zatvoren. Danas se mi borimo i imamo potpuno drugačiju perspektivu. Mi se danas takmičimo ko će više, grad ili Republika, a ista je kasa, to je isti novac građana Srbije, ko će više da uloži. Šteta što to nismo imali pre pet ili šest, sedam ili osam godina. Danas bi taj aerodrom možda imao i milion putnika godišnje.
Samo hoću da vam kažem – ovde imamo jedan dobar predlog Republičke vlade koji je dobar za građane. Da li će sve političke strukture biti time zadovoljne, da li će se pokušavati, sa raznih političkih strana, da se uhvate neki jeftini politički poeni? Vi ste u pravu. Pravo pitanje je – šta građani imaju od toga? Građani Niša i Srbije imaju nešto od toga ako se njihovim aerodromom upravlja na najbolji mogući način. Da je to sve bilo idealno i ranije, nije važno da li je to vaša stranka ili SNS ili bilo ko drugi, onda bi grad Niš bio dovoljno dobar osnivač, odnosno imali bismo neuporedivo bolje rezultate. Sa dugovima koje je nasledio i sa okruženjem, jer se avio svet menja, vi ste videli šta je sve bilo sa Er Srbijom, koliko je Er Srbija morala da uloži vremena, koliko je moralo da se razvija, da bismo došli do podizanja, i to je bila poslednja šansa da imamo domaćeg, nacionalnog avioprevoznika. JAT je bio gotov, 1986. godine poslednji avion je kupljen, vi to dobro znate.
Dakle, to je bila poslednja šansa da imamo domaćeg avioprevoznika. Sa kupovinom nove flote, investicijama i povećanjem broja putnika mi smo podigli vrednost Aerodroma Beograd, mi smo time uspeli, dobrom sinergijom rada sa Er Srbijom i dobrim poslovodstvom na Aerodromu „Nikola Tesla“, da podignemo nivo aerodroma, za koji pitanje je koliko bi novca mogli da dobijemo u koncesiji pre pet, šest, sedam, osam godina, danas imamo milijardu i po. To je bio ozbiljan način kako se radi i zato je predložen ovaj model za Niš.
(Goran Ćirić: Replika.)

Dame i gospodo narodni poslanici, vidim da ovde ima, nažalost, kod nekih poslanika, dosta nerazumevanja materije koja se nalaze na dnevnom redu, pogotovu nerazumevanje odnosa između FATF-a i nekih od zakona, npr. Zakona o planskom sistemu i o poreskoj administraciji, nemaju nikakve veze sa FATF, ali apsolutno nikakve.
Dakle, pogledajte svih deset primedbi koje je FATF dao na akcione planove koje je Srbija imala. Videćete da se ni jedan ne odnosi na ova dva zakona – Zakon o poreskoj administraciji, pre svega, menja se i menjaće se možda još 190 puta i to nije ništa sporno. To se zove napredak. Kada imate unapređenje elektronskog poslovanja, kada imate olakšanje komunikacije sa građanima između poreskih subjekata i poreske uprave, nove mehanizme elektronske komunikacije, kada imate mogućnost davanja produženog grejs perioda i mogućnost da poreski obveznici, kada se na osnovu odluka poreske uprave odluči da je nesrazmerno opterećenje tom poreskom obvezniku, mogu odobriti grejs period od 12 meseci. Dakle, kada poreska uprava radi, omogućuje dostavljanje poreskih akata elektronskim putem. Dakle, radi na unapređenju svog delovanja.
To sa FATF-om konkretno nema veze, ali ima veze sa unapređenjem rada same Poreske uprave i ima veze sa tim da se poreskim obveznicima u Republici Srbiji omogućava lakši pristup, da im se omogućava bolja komunikacija sa Poreskom upravom, ali se omogućavaju i neke nove usluge kroz set ovih zakona, nove usluge koje Poreska uprava može da pruži poreskim korisnicima, kao što je mehanizam pravne pomoći i na različite druge načine da pomogne građanima Srbije u ostvarivanju njihovih poreskih prava, a ne samo njihovih poreskih obaveza. Ponavljam, sa FATF-om nikakve veze nema.
Što se tiče EPS-a. Krenuću otprilike nekim redom kako sam pamtio ono što ste rekli, mislim da nije primereno da se jezikom uvreda govori o ljudima koji u EPS-u rade. Rezultati će govoriti o svakome od nas. Da li je neko bio ovo ili ono u životu, važno je šta može da uradi. Ono što hoću da vam kažem, kada pogledate prvi kvartal ove godine, što se tiče proizvodnje struje, proizvodnja struje je sada 11,3% veća nego u prvom kvartalu prethodne godine. Proizvodnja uglja, u odnosu na rekordnu prošlu godinu, 4,1% veća nego prethodne godine.
Mogu da vam kažem da sam bio mnogo puta gost, imao sam priliku da budem na površinskim kopovima Kolubare. Imao sam prilike i da razgovaram sa predsednicima sindikata i EPS-a i Kolubare, pored poslovodstva, dakle sa onim ljudima koji se brinu o sindikalcima. Pričao sam sa njima i video sam koliko je težak njihov život, koliko teško rade, ali koliko su posvećeni da posle katastrofalnih poplava 2014. godine, kada su tamo bili silni milioni kubnih metara vode i kada je Srbija uspela, pored sumnje mnogih da će uspeti da tu vodu ispumpa, ne samo da ispumpa nego da povrati, posle već tri ili četiri meseca proizvodnja već u jednom obimu počela, da bismo prošlu godinu ogromnim radom rudara i naravno velikim zalaganjem ljudi u EPS-u uspeli da tu proizvodnju podignemo na rekordni nivo.
Danas je ta proizvodnja na boljem nivou, dakle u odnosu na rekordnu prethodnu godinu. Imamo dobre pokazatelje u proizvodnji uglja i ukupno i dobru hidrologiju za proizvodnju električne energije.
Što se tiče poljoprivrede, subvencije se daju kroz, imate Zakon o poljoprivredi koji to definiše, i naravno kroz upravu za agrarna plaćanja, mnogo bolje definisan način. Mi prvo imamo, već dve ili tri godine za redom povećavanje novca u apsolutnom iznosu u budžetu, koji se tiče subvencija u poljoprivredi. Zašto je to sada dobro?
Sada je to dobro zato što smo targetirali da to dobiju poljoprivrednici, ne da dobiju tajkuni, ne da dobiju oni koji bi da sipaju, gorivo koje dobiju za poljoprivredu, da ga sipaju u neka druga prevozna sredstva pa da ga voze. Mi sada imamo definisano da gorivo koje je subvencionisano dobiju oni ljudi koji ga zaista koriste u poljoprivrednoj proizvodnji. Dakle, poljoprivrednici, to se ne tretira ovim zakonima, ovi drugi zakoni koji definišu, i sad imate najveći zahvat u novcu, dakle najveći obim novca koji ćete dobiti u poslednjih nekoliko godina gde će poljoprivredni proizvođači to moći da iskoriste. Dakle, ne može se reći da država ne vodi računa, apsolutno vodi računa.
Što se tiče FATF-a. Jeste tačno da Srbija nije ispunila određene standarde koji se traže, ali daleko od toga da se Srbija može nazvati zemljom koja na bilo koji način učestvuje u pranju novca ili finansiranju terorizma. Naprotiv, Srbija je i pohvaljena i kroz delovanje njenih bezbednosnih organa, deo je koalicije koja se bori protiv terorizma širom sveta.
Znači, FATF-a je jedna, rekao bih, dosta kruta institucija koja definiše određene propise na način kako ona to vidi. Recimo, registar stvarnog vlasništva. Mi sada radimo na ispunjenju određenih uslova koji se tiču ispunjavanja uslova koje FATF-a definiše. U registru stvarnog vlasništva, Srbija ima recimo, kroz APR, kroz Ministarstvo privrede i kroz poresku upravu, ima registre vlasništva preduzeća u Republici Srbiji, određene podatke koji se tiču i vlasnika i kompanije i PIB-a i svega ostalog, ali FATF definiše registar stvarnog vlasništva na drugačiji način.
Mi sada kroz zakon, koji će Ministarstvo privrede ili finansija, to je sad već stvar dogovora ali nije važno koje će ga ministarstvo predložiti, kroz naredni zakon koji će biti pred Narodnom skupštinom, definišemo prvo registar stvarnog vlasništva kako će biti, čak i za društva, tu smo imali dileme za jednočlana društva gde je jedan član društva sa stopostotnim vlasništvom, da li se on tretira i kako se tretira, kako ćemo njega staviti u registar i da li se, pošto FATF insistira i na mogućim povezanim licima. Sjedinjene Američke Države to gledaju na jedan način, Evropa gleda na drugi način, ja sam predvodio našu delegaciju u Francuskoj, razgovarao sam i sa ljudima koji su u ICRG-u i u FATF-u. Dakle, video sam šta traže od Srbije i to je vrlo često s pravom, ne kažem, mi smo se obavezali na ispunjavanje tih uslova i mi ćemo te uslove ispuniti.
Hoću da kažem, nije to da Srbija nešto nije uradila, pa imamo neki potpuno suprotan i nakaradan sistem, ne, samo nije usklađen sa onim procedurama koje traži FATF i nisu sve obaveze državnih organa. Postoje obaveze nezavisnih regulatornih tela, komora, kao što je Komora javnih beležnika, kao što je Advokatska komora. Mi smo sa tim ljudima počeli razgovore, veoma dobro, čini mi se. Mislim da su i oni veoma dobro to razumeli, da dobro rade na tome i da će faktički sistem kontrole i advokatskih kancelarija i javnobeležničkih organa i kazina, koje faktički rade zajednički Uprava za sprečavanje pranja novca i Poreska uprava, da će to dati rezultate i da ćemo imati jedan sistem koji će pokazati da je efikasan.
Što se tiče onog što je Srbija među vodećim svakako u regionu, a i šire od toga, je svakako broj krivičnih i konačnih presuda, broj krivičnih postupaka i konačnih presuda za sprečavanje pranja novca. Ukupno smo imali 45 učinilaca i 30 krivičnih dela pranja novca u 2017. godini, dok smo faktički u decembru otkrili 19 krivičnih dela pranja novca i 27 učinilaca, a u prva tri meseca 2018. godine procesuirano je sedam krivičnih dela pranja novca i 11 učinilaca. Dakle, značajno povećanje u odnosu na sve prethodne godine unazad.
Imali smo i samostalna dela pranja novca, imali smo dela pranja novca sa učiniocima gde je predikatno krivično delo načinjeno u inostranstvu, konkretno u Italiji. Imali smo ozbiljan napredak u borbi državnih organa protiv pranja novca, svakako i organizovanog kriminala i to niko ne spori, to se vidi kroz ocene za Poglavlje 24, koje je ocenjeno kao veoma dobro i da je Srbija napravila značajan napredak. Mi imamo dobre rezultate u tome.
Da li postoje prostori da se unapredi, svakako da postoje. Ali, ne bi sve te zemlje tražile saradnju Srbije. Pogledajte u međunarodnoj saradnji, sa tužilačkim organima, u zajedničkim istražnim telima, u zajedničkoj saradnji tužilaštva i policije. Pogledajte nivo saradnje Srbije danas i pre pet ili šest godina. Pogledajte nivo napretka i rezultate – zaplena narkotika, broj otkrivenih laboratorija droge, broj privedenih odnosno uhapšenih i osuđenih pravosnažno članova organizovanih grupa i u inostranstvu i kod nas, videćete da Srbija te napore ispunjava, odnosno čini, ispunjava te uslove izuzetno dobro.
Hoću da vam kažem da mislim da postoji prostor da se popravi sve ono o čemu smo govorili i pred FATF-om i sve ono što su nam dali kao preporuke da se ispune i mi na tome radimo. Ja sam uveren da ćemo mi do juna ispuniti najveći deo primedbi ili gotovo sve primedbe koje je FATF dao i to nisu primedbe koje onemogućavaju naš sistem da se bori sa korupcijom i pranjem novca, ali svakako da će posle ispunjavanja tih primedbi naš sistem biti efikasniji.
Set zakona koji je pred nama omogućiće efikasniju kontrolu, drugačiji način rada. Kada dođemo do kazina, tu se suočiti sa pitanjima koja se tiču i kontrole rada kazina, recimo, u elektronskom smislu, poslovanje na internetu, poslovanje u drugim zemljama. To nisu laka pitanja na koja su i mnoge druge zemlje dale odgovore, to je složena problematika, kako kontrolisati igre na sreću koje se odvijaju u trećoj zemlji, a obavljaju se preko provajdera u vašoj zemlji. Teško je izvršiti detaljnu kontrolu u tom smislu.
Hoću da vam kažem, ovaj sistem i napori koje Srbija čini danas učiniće da naša borba protiv organizovanog kriminala, pranja novca i potencijalnog finansiranja terorizma budu efikasniji, ali to ni na koji način ne znači da se Srbija danas ne bori i ja sam, kao neko ko je prisustvovao toj sednici, video koliko je puno i politika upletena, i tu je premijerka u pravu, politika je često veoma upletena, i pored toga što imate određene, kako oni kažu „immediate outcomes“, koji nisu ispunjeni u određenim preporukama. Pored toga, imali smo veliki broj zemalja koje su izrazile zabrinutost, ogroman broj zemalja, o objektivnosti izveštaja koji je bio vezan za Srbiju. Dakle, nije tamo bio apsolutni konsenzus oko toga. Tada kad nema konsenzusa mehanizam ICRG je takav da predsedavajući donosi odluku. To nije odluka većine država članica ili onih najvećih kontributora ili bilo šta slično, već kopredsedavajućih koji su u ovom slučaju doneli takvu odluku.
Ne kažem da Srbija nema ništa da ispuni, Srbija ima i te kako da ispuni određenih normi, ali videćete da ćemo svakako biti, kada i ICRG i FATF budu dali preporuke, nadam se da ćete tada pohvaliti napore Republike Srbije. Evo, bićemo tu pa ćemo da vidimo. Hvala.

Ako pričamo o proizvodnji električne energije, naravno da ona zavisi, pored obnovljivih izvora energije, pored hidroenergije koja se dobija iz centrala, imate, naravno, i onu energiju koja se dobija proizvodnjom uglja. Ono na šta Srbija nije mogla da utiče bila je hidrologija u prethodnoj godini, koja jeste bila loša i zbog toga jeste uticala, pogotovo u prvom i u drugom kvartalu, na značajan pad proizvodnje električne energije, ali je ona u velikoj meri nadoknađena ogromnim radom rudara na proizvodnji uglja.
To zaista nešto što je EPS uradio odlično i hvale i tim ljudima i rudarima koji su se za to borili. Dakle, tu ne može niko da kaže, šta god ko rekao, ta proizvodnja je bila apsolutno rekordna. Što se tiče proizvodnje uglja ta rekordna proizvodnja je povećana za 4,1% u prvom kvartalu, a ukupna proizvodnja električne energije za 11,3% i to je zaista veliki doprinos.
Što se tiče ovih kredita imamo dve dobre stvari. Prva stvar mi uz ovo dobijamo grant od milion evra, dakle potpuno bespovratna sredstva. Imamo situaciju da se do sada nikada nije dešavalo da pod ovako povoljnim uslovima dobijemo kredit i obično se dešavalo da se taj kredit plaća iz budžeta, odnosno da to bude opterećenja svih građana Republike Srbije.
Mi sada imamo opterećenje koje preuzima na sebe EPS, dakle „Elektroprivreda“ i za tekuće održavanje i za, naravno, one delove za razvoj novih obnovljivih izvora energije, zato što smo se obavezali i do 2020. godine ostvarimo neku proizvodnju od oko 27% učešća obnovljivih izvora energije ukupne energije koju Srbija proizvede, što je dobro, što znači da EPS razmišlja u budućnosti, dakle, Ministarstvo energetike, o budućnosti i o tome šta je za Srbiju plan narednih 20 ili 30 godina ne samo remonti nekih blokova koji treba da se desi u TENT-u, PRO TENT-u ili već gde da se dogode u Srbiji.
Mislim da je pored toga država preuzela uslov da bude garant što je i normalno u međunarodnoj vrsti sporazuma, ali mislim da je ovo dalekosežno sagledavanja realnih potreba građana Srbiji i obezbeđivanje naše energetske samostalnosti što se tiče proizvodnje električne energije u narednom periodu, svakako da ne utiče uvek sve, ne možete sve da predvidite, ali je dobro što je EPS predvideo diversifikaciju svojih resursa i da možemo da garantujemo da ćemo u narednom periodu struja biti resurs koji će biti lako dostupan svim građanima Srbije.

Naravno, ne ulazeći u to, ako bude dokazano da je neko učestvovao u bilo kakvom koruptivnom delu, naravno da će to državni organi goniti, ali nije mi jasna samo jedna stvar. S obzirom da je budžet Republike Srbije oko 10 milijardi evra godišnje, to bi značilo da je neko za taj period proneverio sve pare Republike Srbije i da ni jedan dinar, pa čak ni onaj za plate narodnih poslanika nije potrošen u skladu sa zakonom ako je proneverio 60 milijardi. To je apsolutno nemoguće. Deset milijardi evra je godišnji budžet Srbije. Ako je u pitanju 60 milijardi, znači za šest godina svi budžeti Republike Srbije, uključujući i sve plate svih ljudi u ovoj zemlji koji primaju platu iz javnog sektora apsolutno proneveren. Znači, to je, složićete se, nemoguće.
DRI, prethodni predsednik DRI izabran je u mandatu 2008. pa 2013. godine. Dakle, ni vladajuća većina nije imala nikakav problem sa ljudima koji su izabrani u prethodnom periodu. On je imao dva puna mandata po pet godina. Narodna skupština će birati nove ljude. Ne bih se mešao u odluke Narodne skupštine, ali mislim da ne stoji da se neko bira ili neko ima problem ili nema problem sa tim. Na kraju krajeva, važno je da ta institucija koja važi za Republiku Srbiju radi svoj posao.
Što se tiče zakona koji su na dnevnom redu, dakle, kada govorimo o PDV, mi pred nama u zakonskim rešenjima imamo nekoliko dobrih rešenja koje Zakon o izmenama i dopunama Zakona o PDV predviđa, a to su recimo podrške firmama koje su izvoznici u Srbiji. Firme koje su u našoj zemlji osnovane imaju pretežnu delatnost izvoza i do sada su imale suštinski mogućnost da traže povraćaj PDV kada ga već plate i ovim zakonom se omogućava, to će biti fiskalno neutralno, ali će suštinski biti podrška tim kompanijama, jer one ne moraju unapred da obezbede novac, neće morati da plate PDV, pa kasnije da traže refundaciju, već samim činom što su izvoznici neće morati da ga plaćaju.
Dakle, imamo nešto što je sistemska podrška izvoznicima, pomažemo našoj zemlji, a ne pravimo bilo kakvu štetu za Republiku Srbiju već, da kažem, porez za firme koje se bave delatnošću. Takođe, smanjuje se stopa PDV na smeše za stočnu hranu, što je dobro, jer mislim da to podržava i poljoprivredu na specifičan način, mislim da našu proizvodnju u tom smislu moramo da jačamo.
I moram da se osvrnem samo u par rečenica na javni dug. Javni dug je na današnji dan 59,3% BDP. Dakle, to je rekao bih jedan, imamo trend smanjenja u poslednje tri godine stalni trend smanjenja učešća BDP u javnom dugu i to je dobro zato što Republika Srbija pokazuje ono što su i narodni poslanici rekli, naša deca neće morati da plaćaju više, plaćaće manje.
A mi se trudimo, Vlada pokušava na merama i svim onim što preduzima da olakša građanima Srbije, sve ono što je bilo ranije. I šta je dobro? Mi danas kredite ne uzimamo za pokrivanje dugova javnih preduzeća. Malopre smo razgovarali o energetskim preduzećima, poslednje dve godine, što se nikada ranije nije dogodilo, svih pet energetskih preduzeća Republike Srbije posluje pozitivno. To se nije dešavalo ranije, već dve godine za redom svih pet posluje pozitivno i ostvaruje prihode za Republiku Srbiju. Mi danas uzimamo kredite za razvoj, em što smanjujemo javni dug, em što taj novac koristimo za razvoj ne za pokrivanje dugova, i to po ko zna kakvim kamatnim stopama.
I još jedna stvar. Ne mislite valjda da „KFV“ nekome plaća proviziju za uzimanje kredita? Oni i ako vam daju Grand, dakle ako ima konsultant, konsultanta plaćaju oni iz bespovratnih sredstava koji vam oni daju. Srbija plaća kamatu, ako imate sopstvena sredstva onda vam bilo kakav kredit ne treba, ako ih nemate vi morate uzeti kredit. Kredit je po zaista povoljnim uslovima i nikome se ne plati, ne znam kakva provizija, obično su to eksperti koji rade već sa tim bankama da vam pomognu u implementaciji te vrste razvojnih projekata.
Dakle, ne radi se o novcu koji je novac Republike Srbije, ovde se konkretno radi o novcu od milion evra koji Srbija dobija bespovratno. Dakle, to je poklon „KFV“. Nisu morali da ga daju, to su pregovori koji su tako dogovoreni.
Mi imamo mogućnost da Republika Srbija dobije i tu vrstu stručne pomoći, a ne bilo kakva provizija, da ljudi ne pomisle da se nekome plaća provizija, što je neko uzeo kredit, niti bi to „KFV“ kao državna nemačka banka dozvolila, niti bi to bilo ko u Republici Srbiji uzeo.
Mi uzimamo kredit za koji plaćamo kamatnu stopu koja je vrlo transparentna i niža nego što su bile kamatne stope koje su uzimane ranije. A, što se tiče pomoći, pomoć će da se realizuje i ti projekti na bolji način.
Mi danas tim projektima, odnosno kreditima koje uzimamo radimo na razvoju naše zemlje i obezbeđujemo da se proizvodi više električne energije što će u krajnjem ishodu dovesti do, da kažem, više novca za građane Republike Srbije. Ne trošimo te pare na potrošnju, trošimo na razvoj i mislim da na takav način, odgovorno i ozbiljno radimo.
Sama činjenica da smo danas ispod nivoa mastrikta koji predviđa zaduženost od 60% BDP u ovom dugu, mi smo danas na 59,3%, dakle pokazuje da Republika Srbija može da kaže da je uspela u jednoj važnoj stvari i da u poslednje tri godine u kontinuitetu smanjuje svoj javni dug i ostavlja građanima Srbije manje dugova i više mogućnosti da novcem koji uzima ide u investicije, infrastrukturu uz sve ono što donosi razvoj, što diže BDP, a ne u neku javnu potrošnju ili u vraćanje ili servisiranje.
Drugo, što smo nažalost morali jedan deo mandata ove Vlade da potrošimo, vraćajući neke dugove iz prethodnih vremena, kada su kamatne stope bile i po 7, 8 , 9%, što je stvarno bilo gotovo neizdrživo.
Danas država radi i određenu vrstu transformacije tih dugova, radi roling, radi vraćanje, prevremeno vraćanje dugova i na takav način pokazuje odgovornost prema svojim građanima. Hvala.

Srećom, za razliku od onih koji su Srbiju vrlo efikasno vodili u dužničko ropstvo, uzimajući kredite od svetskih finansijskih institucija po kamatnim stopama od po 8%, 9% namenjenih za vraćanje dugova javnih preduzeća za nenamensko trošenje, za potrošnju, za razbacivanje bukvalno i za sve te ostale stvari, da se sad ne vraćam da pričam, mogli bi da govorimo o korupciji svetskih razmera po kojoj je Srbija bila zaista poznata i o kojoj je svet govorio vrlo aktivno, o narkodilerima, o svemu onom što je u Srbiji bila nažalost svakodnevnica.
Mi danas kredite uzimamo za razvoj. Mi danas kredite uzimamo na način da smanjujemo javni dug. Ja ću zbog građana Srbije još jednom da kažem, na današnji dan javni dug iznosi 59,3% BDP. Dakle u tome pokazujemo da javni dug Srbije se kontinuirano smanjuje već tri godine.
Naša misija će biti, mi ćemo moći da kažemo da smo nešto našoj deci ostavili, da smo deo dugova nekih drugih ljudi vratili, da smo vratili ono što nas je neko zaduživao, ne razmišljajući o tome da li će neka naša deca i kad kažem naša, mislim na svu decu naše zemlje, da li će ta deca vraćati neke dugove ili neće, mi danas razmišljamo o budućnosti. Danas razmišljamo kako da radimo svetski standard, evropski standard oko 50 kilometara autoputa godišnje. Mi se danas trudimo da taj standard držimo, da ti putevi budu izgrađeni, da budu tako razvijeni da od toga ekonomija Srbije ima interese i trudimo da se da razvijamo našu namensku industriju, trudimo se da zapošljavamo ljude. Sto trideset hiljada ljudi više ima zbog čega da se raduje, ima radno mesto, pa kad se setimo i „Svarovskog“ i „DŽonson elektrik“ i „Kontinental“ i „Ikee“, „DŽinsija“ i „Jure“ i svih drugih kompanija koje sad ne bih mogao da pomenem i 130 hiljada porodica koje primaju neki novac zbog toga.
Imamo razloga da budemo zadovoljni. I naravno da ne kažemo da je sve idealno i da je sve gotovo, imamo još mnogo toga da radimo, ali za razliku od nekih ranijih koji su brojali na onom brojaču na sat koliko se radnih mesta gubilo, mi se trudimo da na sat merimo koliko smo ljudi zaposlili.
To se postiže ozbiljnim radom. Postiže se tako što kredite uzimate za izgradnju, za infrastrukturu i nije, naravno da je sav novac kojim raspolaže država novac građana, ali je velika razlika ko i na koji način tim novcem upravlja.
Aleksandar Vučić novcem upravlja odgovorno, pošteno, ozbiljno, tako da ništa nismo prodali. Mi ne prodajemo našu imovinu, mi ne prodajemo firme i preduzeća pa od toga ostvarujemo rast, mi ne ostvarujemo privatizacione prihode, ostvarujemo investicione prihode. Velika je razlika.
Velika je razlika da li nešto prodate pa prikažete kao novac koji je budžet dobio i više to nikad nemate. Naše najveće kompanije, nismo prodali ni jednu. Ni jednu jedinu. I ono što ulazimo u ugovore, ulazimo u koncesione ugovore. Aerodrom. Ogromna pobeda za Republiku Srbiju, na mnogo različitih načina, na mnogo različitih načina.
Podizanjem aviokompanije koja je bila, vi se sećate JAT-a, JAT je bio ozbiljan gubitaš koji je vukao nazad, da ne pričam o tome da je poslednji avion kupljen 1986. godine. Poslednji Boing je kupljen 1986. godine. Neki od narodnih poslanika možda nisu ni bili rođeni tada kada je kupljen poslednji Boing u ovoj zemlji, a firma je bila na ivici propasti. Aerodrom je vredeo, daj Bože da bi vam neko dao desetinu one cifre koja je postignuta danas, ne za prodaju, za koncesiju. Taj aerodrom ostaje u rukama građana Srbije, tako se ozbiljno i odgovorno vodi politika u Republici Srbiji. To radi Aleksandar Vučić.
Jeste taj novac svih građana Srbije, ali je važno ko tim novcem i na kakav način upravlja. Da li na način da se taj novac troši, da se baca, da mnogi postaju milijarderi i milioneri a da građani Srbije nemaju ništa od toga ili postaje ili se vodi na način da građani Srbije imaju i više fabrika i više radnih mesta i više puteva, investicionih projekata, jer moramo svi da shvatimo.
Mi moramo da vodimo politiku, da jačamo privatni sektor. Naš posao kao države je da jačamo infrastrukturu, da jačamo uslove, da jačamo načine da naša ekonomija može da bude kompatibilna i konkurenta i u regionu i u svetu, a da pomognemo da kompanije, evo zašto „Ikea“ nije htela da dođe godinama, zašto je trebalo da dođe neki Aleksandar Vučić da sve to pokrene, ako su ovi drugi bili isti ili jednako sposobni. Nisu. To je istina. Ja znam da se mnogima ta istina ne sviđa, ali je tako.
Zašto kada pogledamo izgradnju puteva danas, koja zaista dobro napreduje, da li tu treba još da se radi? Treba da razgovaramo o svemu, nije sporno, ali je to dobar pokazatelj kako se uspešnije radi na nekim velikim projektima. Kada pogledate sve ono što se radi i u ovom gradu, sve ono što se radi u celoj Srbiji, imamo razloga da kažemo da smo na dobrom putu i građani Srbije imaju neku budućnost kojoj mogu da se raduju.
Problem je bio kada su gubili radna mesta, 400.000 radnih mesta kada izgubite za nekoliko godina je ozbiljan udarac na ekonomiju. Kakav novac onda, pa onda nemate novca ni da izmirujete penzije i plate kako treba. Onda imate samo muku i probleme. Takvu smo Vladu, kasu ili ćup, kako god želite, nasledili.
Danas je to mnogo bolje. Danas smanjujemo javni dug. Imamo budžetski suficit. Nemamo problema sa isplatom bilo koje prednadležnosti. Prevremeno Vlada vraća dugove iz prethodnog perioda, trudimo se da našoj deci ostavimo da manje vraćaju, a nadam se, danas ispod nivoa Mastriht, ispod nivoa velikog broja država EU. Na ozbiljan način Vlada radi na tome.
Ako mi dozvolite par rečenica oko FATF-a. Što se tiče toga, ponoviću koliko god puta treba, niko ovde nije pokušao da prikrije da Srbija nije tehnički ispunila sve standarde koje je FATF tražio od nje, ali to ne znači da Srbija na bilo koji način učestvuje u pranju novca i u finansiranju terorizma. Kao što sam rekao kroz jedan primer Zakona o evidenciji stvarnog vlasništva, da li Srbija ima evidenciju stvarnog vlasništva? Da, ima je i danas i kroz Poresku upravu i kroz APR. Da li je to standard kakav FATF propisuje? Nije, ali razlika je u standardu i u Americi i u Nemačkoj. Oni na različite načine smatraju šta je važno u popisu imovine, odnosno stvarne imovine, odnosno stvarnog vlasništva i da li će implementacioni softver biti implementiran na šest meseci ili za godinu dana, da li će na ovaj način biti prihvaćeno to.
Dakle, vrlo je važno da ljudi razumeju, nije Srbija na nekoj sivoj listi FATF-a zato što smo mi neki raj za pranje novca. Srbija se vrlo ozbiljno bori. Mi u ovoj godini i u prethodnoj imamo u regionu najviše konačnih presuda, pravosnažnih presuda za pranje novca i zaplenu te imovine, čak sa predikativnim krivičnim delima koja su počinjena u inostranstvu, u odnosu na sve zemlje u regionu, najozbiljniji rezultat u konkretnim merama i tu smo pohvaljeni. Dakle, podignute optužnice tužilaštva i konačne, odnosno pravosnažne presude sudova u materijama koje se tiču pranja novca.
U borbi protiv terorizma smo jedna od svakako vodećih zemalja u regionu. Imamo partnerske države iz celog sveta koje hvale saradnju sa Srbijom i našim organima. Zar bi to radili da nije tako? Da li su svi tehnički standardi ispunjeni? Nisu, i to je istina. Ovde to niko ne krije, ali je vrlo ružno što vidim da neki ljudi kao da se raduju što neko stavlja Srbiju na neku negativnu listu. To je loše, valjda svi treba da se borimo da Srbija uvek ima nešto za stepenik bolje. Da li je to pohvalno? Nije pohvalno. Da li se borimo, da li činimo sve što možemo i da li ima politike u tome? Naravno da ima. Bio sam tamo, bio sam prisutan i na sednici ICFG, ministar Vujović je bio i ministar Kuburović na sednici FATF-a.
Evropska komisija je bila protiv toga da se Srbija stavi na listu FATF-a. Predstavnik Evropske komisije na ICFG je bio apsolutno protiv toga. Dakle, bio sam fizički u sali, bio sam prisutan kada se to dešavalo. Da li je to uvek pravedno? Nije. Da li Srbija može da uradi više? Može. Srbija to i čini. Na kraju krajeva, set zakona koji je pred nama jednim delom služi za to da budemo efikasniji na način kako to vidi FATF. Da li se Srbija inače bori protiv toga? Apsolutno. To pokazuju rezultati i bezbednosnih, odnosno pravosudnih institucija, to pokazuju rezultati u privredi, to pokazuju rezultati u svemu.
Ono što želim da kažem jeste da vidim da postoji napor i privatnog sektora, to se isto vidi, pošto ovde ima dosta nove materije, pogotovo u elektronskom poslovanju, pogotovo u poslovanju, da kažem, novim načinima komunikacije, kao što danas predviđamo kroz zakone o poreskom sistemu da imamo bolju i lakšu komunikaciju poreskih obveznika, poreske uprave, imamo elektronske formulare. Imamo da smo omogućili da kompanije sa lakoćom posluju i omogućili smo običnim građanima, koji su poreski obveznici da imaju i grejs period ukoliko su obaveze koje proističu, njihove poreske obaveze, nesrazmerne, što se zajedno dogovaraju sa poreskom upravom.
Dakle, trudimo se da izađemo u susret građanima, da predviđamo ono što će biti faktički budućnost, da olakšamo svaku vrstu dobre administracije, ali se isto tako trudimo da ispunimo neke svetske standarde i norme, jer mi želimo da budemo lideri u tome šta se ovde dešava i šta se ovde radi. To je zaista stvar koja stoji.
Žao mi je što neko ne želi da prihvati, uvek ljudi kažu listu… Dođe mi da pitam kojih je to 10 kriterijuma za koje oni misle da su neispunjeni, da li znaju jedan od tih kriterijuma koji FATF traži od Srbije da ispuni, da li znaju da mi navedu tih 10 kriterijuma i zbog čega i šta, a od kojih bar tri ili četiri nisu u domenu Vlade, nego nezavisnih regulatornih tela, a na koje vi nemate mogućnost da li će oni to uraditi ili neće. Ja verujem da hoće. Hoću da vam kažem, prosto, nekako mi se čini da nema dovoljno poznavanja materije ili dovoljno razumevanja za ceo proces.
U svakom slučaju, uveren sam da će Srbija u ovoj godini biti vrlo efikasna u ispunjavanju svih tih uslova. Baš me onda interesuje, kada FATF bude pohvalio Srbiju za napredak koji je postignut, da li će se pridružiti u tome da kažu – vidite kako je to sve super. Videćemo. Hvala lepo.
(Sonja Pavlović: Replika.)

Imali smo jedno zanimljivo izlaganje, rekao bih, na samom kraju rasprave u načelu, ako je to već gotovo na kraju, da ja ne bih kvalifikovao to i čuli smo sve, od Zakona o bezbednosti saobraćaja do kredita Nemačke razvojne banke, ali da krenemo redom.
Pre svega, što se tiče Zakona o bezbednosti saobraćaja i vezivanja pojasa, ne uvodi se to da bi se nekom naplatila kazna. Ja sam rekao – najjeftinije je da čovek veže pojas, jer ne plaća nikakvu kaznu, ali ne vezuje se pojas zbog kazne. Pojas se vezuje zbog života.
Mi pričamo o situaciji, ja sam gledao tu statistiku dosta pažljivo i razmišljali su ljudi u saobraćajnoj policiji o tome i zaista dosta radili na tome, kada pomislite da smo mi 1990. godine na putevima u Srbiji gubili nešto više od 2.000 života godišnje. Pogledajte koliko je to ljudi? Dve hiljade ljudi je bilo 1990. godine izgubljenih života, mladih, manje mladih, dece, ljudi u punom naponu, ljudi u koje je ova zemlja uložila i novac i školovala ih i tako dalje. Danas je to, recimo, na negde oko 520-530 poginulih na godišnjem nivou. To je i dalje ogroman broj. Dakle, smanjili smo značajno, ali i dalje ogroman broj. Ali, kada pogledate da su ključni uzročnici manje ili više ostali isti, to su brzina, neprilagođena brzina u uslovima puta, prekoračenje brzine, vožnja u alkoholisanom stanju i zato smo, na kraju krajeva, zahvaljujem se i Narodnoj skupštini jer smo doneli novi Zakon o bezbednosti saobraćaja, koji je kao jednu od svojih prvih mera imao da smo mi već u prvom mesecu primene već 30 ljudi služi zatvorske kazne zbog vožnje u stanju apsolutne alkoholisanosti sa preko dva promila. To znači da ti ljudi apsolutno ne mogu fizički da funkcionišu. Naravno, jedan od važnih elemenata za koji su stručnjaci utvrdili u tim situacijama da je bio uzrok gubljenja života je bilo i ne vezivanje sigurnosnog pojasa.
Često se čuje jedna lažna dilema, to sam ja slušao na mnogim raspravama – ja kada ne vežem pojas, ja utičem samo na svoju bezbednost. To nije tačno. Prvo, meni je u interesu da i taj čovek koji vozi ili je učesnik u saobraćaju kao suvozač ili kao neko od putnika u vozilu da ostane živ, da mu se ništa ne desi ili da ne daj bože bude što manje povređen u slučaju saobraćajne nezgode. Ali, ako vi udarite glavom tokom vožnje, jer čak i pri manjem nekom udesu, a niste vezali pojas, vaše vozilo može nekoga drugoga da udari i da ga usmrti, zato što vi niste vezali pojas.
Dakle, vezivanje pojasa uopšte nije šala, vezivanje pojasa je jako važna stvar. Mi smo želeli, smanjili smo gomilu administrativnih kazni zajedničkim radom ovde u parlamentu, smanjili smo ono što smo smatrali da ne utiče bitno. Da li će neko izgubiti bodove, ne treba da gubi bodove ako je zaboravio da produži svoju dozvolu, ali ako ne veže pojas, ako ga veže, hajde da tako krenemo, ako ga veže možda će tog dana sebi spasiti život, a ne samo i nekome drugome, nego i sebi, što je veoma važno da ljudi počnu da razmišljaju. Dakle, posledice saobraćajne nezgode će biti blaže, neće biti teško povređenih i to je nauka dokazala, tu nema govora.
Mi smo kao sledeću meru, to smo promenili kroz Zakon o policiji, uveli mogućnost da policija kao posebnu dokaznu radnju ima mogućnost snimanja kamerom. Dakle, od kamera koje će se nalaziti, ne samo kamere koje će beležiti srednju brzinu, pričam o kamerama koje će se nalaziti na vozilima saobraćajne policije i čak kroz pilot projekte kamere koje će se nalaziti na uniformi policajaca i beležiti i postupanje policajaca i naravno ispravnost svega onoga što se dešava i u saobraćaju i inače.
Mislim da je to važno, to su uradili u mnogim evropskim državama veoma uspešno, uradili su u mnogim državama sveta i primenom tih mera i dokaznih radnji koje će faktički omogućiti kvalitetniji rad i policije i omogućiti da utvrdimo osnovanost primedbi na rad policije, ali i na ono što rade građani sa kojima policija postupa, mi ćemo imati mogućnost da kontrolišemo da li se on zaista vezao, nije vezao. Na kraju krajeva, nekada ljudima u Srbiji je strah od kazne veća motivacija nego da ostanu živi, što je meni neverovatno, ali je to tako.
Moramo da počnemo da vaspitavamo našu decu i zato smo to uveli u škole. Moramo da vaspitavamo našu decu da je vezivanje pojasa nešto će povećati šanse da im se ništa loše ne dogodi, ili da makar te posledice budu manje. Kada tako počnemo da razmišljamo, mislim da će ljudi to da rade.
Opet kažem, ne vezuju ljudi pojas da ne bi platili kaznu, ja ih pozivam, neka poštuju sve, neka voze u skladu sa ograničenjem, vezuju pojas, nikada neće platiti ništa, ali to rade da bi sprečili teške posledice.
Dalje, što se tiče, bilo je diskusija koje su kolege iznosile da li građani žive bolje, da li je idealno. Niko od nas nije rekao da je stanje idealno, daleko od idealnog, ne zna u kojoj zemlji sveta je idealno, ali nismo rekli da je idealno. Da li je bolje nego kada 170.000 porodica nije radilo? Bolje je. 170.000 porodica, nisu porodice bliske vladajućoj stranci, jer to je onako lako paušalno reći, e sada žive bolje neki koji su bliski vlastima.
Kada odete u Krupanj, odete u onu fabriku koju su turski investitori na poziv predsednika Vučića otvorili da bi spasili Krupanj, bili ste posle poplava, makar ste mogli da vidite kako su izgledale ulice Krupnja, zgrade, kuće, razvaljen grad, uništen. Na pragu da ljudi spakuju kofere i odu. Onda je na poziv predsednika investitor otvorio 400 radnih mesta tamo. Da li je to idealno, da li je to sve savršeno, verovatno nije, ali je bolje nego kada je bilo nula.
170.000 ljudi više ima priliku da radi da su zadovoljni što imaju priliku da rade i u mnogim od tih fabrika kada se otvorila „Meita“ u Obrenovcu, to je bila kompanija, jedna od prvih koja se otvorila u Beogradu posle desetak godina da nije bilo ni jedne nove fabrike u Beogradu. U toj fabrici prosek plate je oko 55.000 dinara. U toj fabrici ljudi prave turbo punjače za BMV i Mercedes, koji se voze svuda u svetu.
Dao sam kao primer jednu fabriku koja danas pravi na parceli, pored svoje parcele gde joj je glavni pogon, pravi novi pogon. Zašto? Zato što ljudi vide, probali su, siguran sam da su i 2012. godine posle iskustava koja su imali u Srbiji sa onim prethodnima, dolazili bojažljivo i rekli – znate, tražili su nam ovo, tražili su nam ono, nismo dobijali, čekali, mučili se, hajde da vidimo kako će da bude, počinjali prve pogone.
Kada su videli kako ide 2014, 2015. i 2016. godine, otvarali nove pogone, proširivali pogone, povećavali radnicima plate, činili da stvari budu bolje. Da li bismo svi mi voleli da to sve ide 18 puta brže? Da, ali to nije realno.
Dakle, ono što smo uspeli da postignemo da za 14 meseci možemo da vratimo investiciju, da ono što država daje kao subvenciju može da vrati i da, siguran sam da većina ljudi može da oseti napredak. Da li su ljudi zadovoljni? Nisu, naravno da uvek može bolje, naravno da ljudi uvek traže više, ali od koga tražite više? Od onoga što mislite da može da vam ispuni. Možete da tražite više od Vučića jer znate da Vučić može da vam poveća i plate i penzije, zato što Vučićeva Vlada i država u kojoj je on predsednik ima budućnost. Zato verujete ljudima i zato tražite više. Kada ne verujete, kada mislite da ti ljudi ne mogu ništa da urade, što biste im tražili bilo šta? Samo čekate da to prođe i kažete – ne izlazi mi se iz kuće. Sada tražite bolju platu jer verujete da može da bude bolja plata, a to nije bilo uvek tako. Mislim da je to važna stvar.
Što se tiče kredita, tu se naravno postavlja lažna dilema. EPS nije na prodaju, time smo završili priču, tačka. Samom pričom o tome, vi podgrevate kod naroda i sada ljudi misle – ima sada tu nešto. Kredit se mora uzeti od nekoga. Ako ga uzmete od Arapa po najpovoljnijim uslovima, maltene kao poklon u odnosu na uslove u bankarskom sektoru, onda su to neki mutni poslovi, mutan novac. Ako ga uzmete od Kineza, e sada će i Kinezi. Ako ga uzmete od Nemačke državne razvojne banke, e sada će oni nešto da vam rasparčaju EPS. Ne valja ništa, najbolje je da ne radimo ništa, da ostanemo u kancelariji, čekamo pola četiri, da ne ostanemo slučajno ni minut duže, da idemo kući i da ne radimo ništa, onda ne možemo da pogrešimo. Kada nema greške, onda nas ne boli glava i onda ćemo reći – to je neko drugi kriv, ali onda nema ni razvoja. Da je Vučić tako radio, da smo mi tako radili, ova zemlja ne bi imala nikakvu šansu, ali apsolutno nikakvu.
Dakle, EPS nije na prodaju, tu je tačka, nema zapeta, nema ali, nema ostalog. Uzeli smo kredit ne da bi EPS plaćao neke svoje dugove. EPS već dugo godina kao i ostala četiri elektroprivredna preduzeća radi sa profitom, nego da bismo povećali kapacitete EPS, da bismo ispunili standarde da do 2020. godine imamo 27% proizvodnje iz obnovljivih izvora energije i da bismo investirali u one proizvodne cikluse EPS koji će donositi konkretne doprinose građanima Srbije i tu je stvar potpuno čista, ali zaista potpuno čista.
Što se tiče FAF, naravno da nikada nije prijatno niti je bilo ko od nas bio srećan što se Srbija nalazi na sivoj listi FAF, ali nekako mi se čini da se ovde u jednom delu rasprave nameće kao da je Srbija zemlja u kojoj se pere novac, pa postoji neka ogromna zabrinutost sveta zbog toga. Ne. Da li smo mi mogli da uradimo neke stvari brže? Svakako da smo mogli. Učinili smo to i danas, na kraju krajeva. Mi smo započeli donošenje seta zakona i ne samo zakona i seta kontrolnih aktivnosti, rada sa nezavisnim regulatornim organima, pojačavanje kapaciteta naših tržišnih inspekcija, poreske policije, rada ostalih državnih organa.
Imamo dobar rad tužilaštva i policije u otkrivanju pranja novca, procesuiranju i dobre presude u sudovima u konačnim presudama, pravosnažnim presudama protiv tih lica i pojačavamo taj rad sa zaplenom imovine, naravno kada se dokaže predikatno krivično delo u pranju novca.
Ja hoću samo da vam kažem, ne kažem da je to laka stvar, nikome od nas nije bilo drago zbog toga, nikome u Srbiji valjda ne treba da bude drago da je ime Srbije bilo gde gde joj nije mesto, ali ogromne napore ulažu svi ljudi iz Srbije da bismo, odnosno svi ljudi iz državnih organa, i ne samo državnih organa i Advokatska komora Srbije i Beležnička komora i svi ostali koji su u ovom procesu, da bismo ispunili norme i standarde, kojima pokazujemo da nam je zaista mesto u ozbiljnim zemljama Evrope.
Što se tiče novca iz Emirata, ne da to niko nikad nije pomenuo, nego su Emiraćani veliki investitori širom Evrope i u SAD. Novac, neću da budem advokat Emirata, niti mi je cilj da držim geopolitička predavanja… Vi vidite sada da na Bliskom Istoku u odnosima SAD, Saudijske Arabije i Emirata, koji imaju određenu politiku prema Kataru, postoji jedno veoma čvrsto jedinstvo, političko jedinstvo. Dakle, mogu da kažem da su Emiraćani svakako jedan od najstabilnijih američkih saveznika, ne samo da nisu gadljivi prema novcu iz Emirata, već su veoma srećni kad mogu da im prodaju naoružanje, a zar biste prodavali naoružanje zemlji u čije finansije sumnjate? Stavili biste ih na neku listu, oni ne samo da nisu na listi, emiratski novac je dobrodošao gde god zakuca. Izuzetno je dobrodošao i oni imaju izuzetno dobru reputaciju.
Dakle, oni žele da rade čisto, da rade efikasno, tako su uvek radili u Srbiji. Sve što su uradile emiratske firme u Srbiji bilo je vrlo transparentno, vrlo jasno i taj novac je dolazio kad smo tražili pomoć. Mogu da kažem da je zaista i veliki uspeh bio tada predsednika Vlade, našeg predsednika Republike gospodina Vučića. Kada smo imali probleme, koje su nam ostavili prethodnici, kada je dolar skakao, kada je jačao na svetskom tržištu, a mi imali velike dugove u dolarima, milijarda dolara koje smo uzimali kredita po kamati od 1% od Emirata, pomogla je da vratimo najskuplje kredite i da ne povećavamo javni dug.
Nama se javni dug povećavao zato što je skakala vrednost dolara, a ne zato što smo mi uzimali više dolara ili više evra u zaduživanje. Jeste dug zao drug, ali kada vam je neko ostavio u dugove, a vi danas smanjujete zaduženje svoje zemlje onda to pokazuje da ste ozbiljni i odgovorni. Menjaju se uslovi na finansijskim tržištima, ali mudra Vlada bira mogućnost kada to može, bira uslove i bira s kim i kako će taj posao da radi.
Mi danas imamo javni dug koji je 59,3% BDP, najniži u poslednjih mnogo, mnogo godina, ispod nivoa Mastrihta. U periodu kada smo sproveli mnoge reforme u ovoj zemlji se, i dalje se sprovode reforme, uspevamo da ekonomiju zemlje podignemo na ozbiljan nivo, na nivo da mi imamo suficit, da država može da pomogne, da gradi, da obezbedi da privatni sektor ojača, jer odatle svi mi primamo platu, ali i da obezbedi naravno da ugled Srbije u svetu bude dovoljno dobar da investitori hoće da dođu u ovu zemlju.
To je ekonomska politika koja ne može da bude osporena. Ona zaista postoji kao snažna podrška aktivnostima Vlade. Kao rezultat tih aktivnosti, mi imamo više posla za ljude u ovoj zemlji, imamo sve uvek po malo bolje plate. Da li imamo unapređenje? Imamo mnogo. Ne bih sad pričao gde sve smo uspeli da uradimo. Samo u ovom sektoru bezbednosti mogu da vam pričam šta smo uradili u poslednje četiri godine, koji je ogroman napredak. Ministar Đorđević bi mogao da vam priča šta smo sve radili u socijali, a da za poslednjih šest godina, i kada je to bio ministar Vulin i kada je tu ministar Đorđević, nismo za dinar smanjili izdvajanja za socijalu, da nismo za dinar smanjili, a neka smo povećali. U najtežim trenucima, kada su nas ostavili na početku 2012. godine, kad su onim prelivanjem, ne prikazivanjem realnog javnog duga, zbog ne iskazivanja dugova javnih preduzeća u javnom dugu, kad smo imali onako jednu ne baš realnu sliku o javnom dugu, u tim momentima nisu smanjena socijalna davanja.
Hoću da vam kažem, zemlja je našla balans između privlačenja investitora, da bude dovoljno dobra socijalna država i da non-stop investira, ne u bacanje para, ne u potrošnju, ne da dajemo ljudima pare da kupuju jahte, pa da ih posle prodaju u budzašto ili da ulaze u stečaj koji će da plaćaju onda svi građani Srbije. Ne, kontrola. Ako vam damo novac za poljoprivredu, hoćemo da je dobije poljoprivredni proizvođač. Ako vam damo novac za firmu hoćemo da bude potrošeno u firmi. Ako vam damo novac za proizvodnju, onda da bude u proizvodnji. Na takav ozbiljan način država je uspela da podigne ekonomiju mnogo snažnije nego što je to bilo ranije.
Mislim da svi ovi reformski potezi, na kraju krajeva i set zakona koji je danas pred nama, pokazuju da smo veoma ozbiljni da ne posustanemo, dakle, u svim okolnostima da se ozbiljno i odgovorno odnosimo prema građanima Srbije, da im kažemo realno šta mora da se uradi i kad mora da se uradi i, ne zato što nam to neko naređuje ili mi moramo zbog nečega, mi hoćemo da postignemo standard zbog naše zemlje. Naravno da nam je važno da naša zemlja, prvo interesi našeg naroda budu zadovoljeni, pa onda sve ostalo.
Još jednom, samo to na kraju, bilo mi je simpatično, čulo se ovde često reč „direktiva EU“, da ljudi ne misle da je to direktiva da neko otkuca naređenje ili da pozove telefonom i kaže to mora. Direktiva je naziv pravne norme EU, otprilike kao zakon. Da li mi hoćemo nešto, pa naša je odluka, odluka je naše Vlade i parlamenta. Da li mi hoćemo bolji standard za našu zemlju, dali hoćemo da podignemo nivoe? Zbog toga dolaze investitori. Zar bi neko dolazio u ovu zemlju da se ne borimo protiv korupcije, da misli da je ovo zemlja koja pliva u kriminalu i korupciji? Ko bi došao? Ne bi došao niko. Imali smo, na kraju krajeva, priliku da vidimo što nije bilo investitora od 2008. do 2012. godine, i pored ekonomske krize bilo ih je u nekim drugim zemljama, zato što nisu verovali – reputacioni nivo vam je bio loš, nećemo da dođemo.
Danas, zahvaljujući radu svih nas, imamo priliku da vidimo da se situacija popravlja. Da li je idealno? Siguran sam da možemo i mnogo bolje. Da li je mnogo bolje nego što smo zatekli? Apsolutno. Hvala.