VEROLJUB ARSIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen 28. avgusta 1969. godine. Živi u Požarevcu.

Srednju elektro-tehničku školu završio u Obrazovnom centru „13. oktobar“ u Kostolcu.

Od 1990. godine vršio je funkciju direktora DP „EMICK“ Kragujevac. Osnivač je i vlasnik PD D.O.O. „VECKO“ Požarevac.

Za narodnog poslanika biran je na izborima koji su održani 2000. godine, 2003. godine, 2007. godine, 2008. godine, 2012. godine, 2014. godine i 2016. godine. U devetom sazivu bio je na funkciji šefa poslaničke grupe, a u desetom (2014. - 2016.) i jedanaestom (2016. - 2020.) skupštinskom sazivu bio je na mestu potpredsenika Narodne skupštine.

Odlukom Predsedništva SNS od 28. februara 2012, Veroljub Arsić postavljen je za predsednika Okružnog odbora SNS-a za Braničevski okrug.

Govori engleski i ruski jezik.

Na redovnim parlamentarnim izborima 2020. ponovo je izabran za narodnog poslanika. Izabran je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 07.08.2020, 12:33

Osnovne informacije

  • Srpska napredna stranka
  • Požarevac
  • Požarevac
  • 28.08.1969.
  • ekonomista

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 13.10.2021.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne verujem da će u skorije vreme biti sednice na kojoj se raspravlja o izboru nosilaca pravosudnih funkcija koji se biraju prvi put, a da ne dotaknemo čuvenu reformu iz 2009. i 2010. godine, kako je mnogo sudija koji su pošteno radili svoj posao izgubilo sudijsko zvanje. Među njima, posle sudija, bili su i tužioci, a kako su neki potpuno nezasluženo, valjda je tadašnji režim investirao u budućnost, dobijali sudijske funkcije, pa danas imamo jako veliki broj sudskih postupaka koji su u toku, ja bih voleo da ih bude ne u toku, nego da je bilo više pokrenutih sudskih postupaka za razne zloupotrebe koje su se dešavale na prostoru Republike Srbije od 5. oktobra 2001. godine do dana današnjeg.

Naravno, ne može nijedna diskusija u Narodnoj skupštini o izboru nosilaca pravosudnih funkcija a da se ne dotaknemo sudije Majića. Neću sada da pričam o tome kako je izabran, da li unižava svoje kolege, nosioce pravosudnih funkcije, da li se bori da stvori nepoverenje građana u naš pravosudni sistem i da ne nabrajam sve njegove postupke koji su nedostojni funkcije koju obavlja, ja ću samo da spomenem, a vezano za današnje dešavanje na teritoriji naše južne Pokrajine Kosovo i Metohije, da sudija Majić ima određenu odgovornost, ako ne neku drugu, onda bar moralnu.

Mi smo nekako kao Srbi i građani Srbije navikli da pravda za Srbe ne postoji van teritorije koju kontroliše naša država, ali nas žestoko zaboli kada i tu od svojih sudija osetimo nepravdu za svo stradanje srpskog naroda na teritoriji Kosova i Metohije.

Sudija Majić je taj koji je kao član Apelacionog veća oslobodio Gnjilansku grupu. Šta želite više da kažemo da pitam predstavnike Visokog saveta sudstva šta taj čovek treba još da uradi i da ne bude više sudija?

Danas na teritoriji Kosova i Metohije ponovo albanski teroristi, obučene u tzv. policijske uniforme tzv. policije Kosova i Metohije ponovo pucaju na Srbe, jer znaju da ako kojim slučajem i dođu pod udar srpske države i srpske vlasti imaju sudiju Majića koji će da ih oslobodi.

Nemoj da se više neko posipa pepelom, da odgovornost svih onih koji su učestvovali u tome za današnje događaje ne postoji. I te kako postoji i treba da ih bude sramota.

Neću da pričam o tome kako je fašizam hteo da uvede u Srbiju na mala vrata, ali već jednom svi organi koji imaju određenu odgovornost moraju da rade svoj posao kako treba.

Ne očekujemo sve ni od Vlade Republike Srbije, ne očekujte sve ni od Narodne skupštine Republike Srbije. Sudska vlast je grana vlasti. Nemamo pravo da se mešamo, ali imamo pravo da tražimo odgovornost i imamo pravo da tražimo rezultate i to nije narušavanje sudijske nezavisnosti i samostalnosti, jer pravo valjda kao nauka podrazumeva da i onaj čovek koji traži zaštitu od svoje države pred sudom, a sudovi jesu državni, treba da doživljava tu pravdu kao nešto što je iskreno i od strane države, a kada imamo takve presude kao što je Gnjilanskoj grupi, lako je sudiji Majiću da priča kako je pravosudni sistem i sudijska funkcija i sudovi u Srbiji kako više ničemu ne služe.

U međuvremenu ti isti koji napadaju i sadašnju vlast i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, da osim one zaista sramotne reforme pravosuđa, pa, čak ni predsednika Vrhovnog kasacionog suda nisu znali da izaberu u skladu sa Ustavom.

Nata Mesarević je izabrana falsifikovanim predlogom. Ustavni sud je osporio izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda, onog koga su postavili Tadić, Đilas, Šolak i ostali, onog koji je trebao da oslobađa šipratske teroriste na neustavan način. Boško Ristić, čovek se pokupi i ode. Niko nije odgovarao za to.

Mi danas ovde u Narodnoj skupštini imamo izvornik u predlogu za Natu Mesarević koji je sakriven. Mi nemamo papir, prvi onaj papir, po kome započet postupak izbora predsednika Vrhovnog kasacionog suda, nemate ga u arhivi Narodne skupštine, jer su odmah videli da je neustavno, sklonili su papir. Onda je naš Odbor za pravosuđe išao u direktnu primenu Ustava. Ustav se ne primenjuje direktno nego kroz zakone, pa je Odbor za pravosuđe pokrenuo postupak za izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda na osnovu predloga Visokog saveta sudstva koji ne postoji zato što nije bilo opšte sednice.

Naravno da još uvek imamo problema u funkcionisanju našeg pravosudnog sistema. Imamo problema i ako vam od 17 kandidata za sudije sedmorica budu osporena na sednici Narodne skupštine to je ozbiljan problem. Nisu oni osporavani zato što tu neko protiv nekoga nešto ima, nego što zbog raznih stvari nisu dostojni da obavljaju sudijsku funkciju. Opet čuvajući integritet tih ljudi, nećemo to da spominjemo. Ali, ako zaživi ova reforma, nemojte nas kriviti poslanike što ćemo za sudije koje neki drugi organ bude postavljao da čitamo ono što ih čini nedostojnim sudijske funkcije.

Gde god i kako god da zagrebete, uvek ćete kada su u pitanju sve nelogičnosti, nepravilnosti, nezakonitosti, neustavnosti, da naiđete na bivši režim, jer, znate neke stvari i neki rezultati koje bivši režim ima ne mogu da se ospore. Ne mogu ni oni, mada bi hteli da ih ospore, jer kako ćete neko da ospori sledeći podatak, da je recimo, 2008. godine, na teritoriji Republike Srbije bilo 2.821.700.000 naših građana u radnom odnosu. To je zvaničan podatak, njihov, kriju ga do duše, jako je teško doći do tog podatka, zato što će vam uvek po granama prikazivati broj zaposlenih, u građevinarstvu toliko, u prosveti toliko, u zdravstvu toliko itd. Ali, postoji način da se do tih podataka dođe. Recimo, 2012. godine 2.228.300,000 građana. Razlika je uh, skoro 600, 590 hiljada. Bio sam ubeđen da je za vreme bivše vlasti, bivšeg režima, negde oko 400, 450 hiljada ljudi ostalo bez posla. Sada vidim da je blizu 600 hiljada.

Vama taj podatak nije toliko ni interesantan za ovu raspravu, ali kada imate ovakav podatak, o čemu će bivši režim da priča? O tome kako je u Srbiji diktatura, o tome kako u Srbiji nema pravne države, o tome kako sudije i tužioci ne rade svoj posao. Slažem se, ali ne kako to oni vide, nego kako to možda ja doživljavam i kao ja to vidim, i kako kao pravna država mi bukvalno, ne postojimo. Da su ovde, u Narodnoj skupštini retardirani mentoli, tako nas nazivaju samo da znate, jer to su sve neke fikcije koje nisu opipljive, ni narušena samostalnost i nezavisnost pravosuđa, ni to da oni ne rade svoj posao kako treba, ni to da li je diktatura, to je stvar ličnog doživljaja. Kada kažete da je 600 hiljada ljudi ostalo bez posla za vreme vlasti bivšeg režima, to je podatak koji je tačan, koji je lako proverljiv, koji svi mi vidimo.

Zašto se služe tim podacima? Neki da bi prikrili svoja nedela dok su bili na vlasti, neki da bi se ponovo dočepali vlasti i pravili nova nedela, nove zločine prema svojim sugrađanima, građanima. Znate šta, da biste došli na vlast, pa čak i tako da vas dovedu zapadne ili neke druge ambasade, čak i putem puča potrebno je da ipak imate neku određenu dozu autoriteta, ispravnosti, da postoji neki određeni broj ljudi koji će da veruje u ono što vi pričate i u onu politiku koju vi vodite.

Sada imamo jednu čuvenu aferu koja je ovih dana prisutna, a baš me interesuje da li će naši pravosudni i tužilački organi da reaguju na ovo. To su čuveni Veritas papiri, čuvene Đilasove pozajmice. Čujem da se tu okrenula Poreska uprava pa sada je krenula neka rasprava naširoko – šta su prihodi, šta su rashodi, ko je šta trebao tu da obračuna, kako da se zaduži, razduži itd.

Ljudi, kada sam čitao ove papire, odnosno članak jednog istraživačkog novinarstva, pa ovde su poreske utaje na sve strane. Gde god se okrenete je poreska utaja. Ne treba biti filozof i raspravljati o tome da li je to prihod, da li je to rashod, da li je prošlo 10 godina, nije, jeste, da li je to osnovna delatnost, kako se to knjiži itd.

Izvinite molim vas, ako je recimo šest miliona dobio Medija centar, inicijalno osnovan od NUNS-a, prenosi 100% vlasništva pravnom licu „Demostat“ koje vrši istraživanje za potrebe SSP, a čelnik ove firme je bivši glavni urednik „Danas“ Zoran Panović, dana 2.4.2012. godine, vlasništvo preuzima Milena Ristić. Evo vam poreska utaja. Imate pozajmicu koja se knjiži tako što onaj koji je primio ima određenu obavezu prema davaocu sredstava i istovremeno pruža uslugu jer „Demostat“ se bavi istraživanjem nekog javnog mnjenja. To su oni čuvena Đilasova istraživanja po kojima je on samo na korak da pobedi zlog Aleksandra Vučića. Usluga je izvršena. Nije fakturisana. Utaja poreza, milion i 200 hiljada. Šta čeka tužilac? Ovo nije stvar poreske policije. Ovo je stvar tužilačkih i pravosudnih organa.

Možemo dalje bez ikakvih problema. Recimo, milion i 200 hiljada, Tim za razvoj integracija, Saša Stojković 100% vlasnik. Stojković je glavni i odgovorni urednik portala „Info vranjski“ koji otvoreno podržava politiku Dragana Đilasa.

Ima ovde kolega koji su iz tog kraja. Isto, milion i 200 hiljada, usluga je izvršena. Zastupao je politiku Dragana Đilasa. Dragan Đilas je to pošteno platio. To nije nezakonito. Nezakonito je što ovi to nisu obračunali, fakturisali, zaračunali porez i platili porez. U ovom slučaju – 240 hiljada. Samo bih voleo da vidim da neko od nas slučajno utaji recimo kao ovaj Medija centar milion i 200 hiljada da vidite kako bi prošli od tih istih tužilaca ili sudija koji su birani u onoj čuvenoj reformi iz 2010. godine.

Možemo dalje da pričamo. Jedna od pozajmica, spominjao je i moj kolega Marković Aleksandar, Saša Bjelić, bivši vozač Dragana Đilasa i gradski menadžer u vreme kada je lider SSP bio ministar u Vladi Srbije i gradonačelnik Beograda.

„Multikom“ je 2019. godine pozajmio 35 miliona i 800 hiljada dinara, što je više od 300.000 evra. E, tu usluga ne može da bude fakturisana. Ne može, da budemo jasni. Usluga se zove ćutanje, jer je taj isti Aleksandar Saša Bijelić i okrivljen i protiv njega se vodi postupak za rekonstrukciju beogradskog Bulevara kralja Aleksandra.

E, sada, neka mi neko iz pravosuđa kaže – kako to da Aleksandar Saša Bijelić može da bude krivično gonjen za zloupotrebe prilikom rekonstrukcije Bulevara kralja Aleksandra, a da za to ne bude gonjen ni onaj ko je izvršilac budžeta, a to je Dragan Đilas?

Znači, nijedan dinar ne može grad da isplati bilo kome bez potpisa gradonačelnika, u ovom slučaju Dragana Đilasa. Dragan Đilas plaća ćutanje Aleksandra Saše Bijelića 300.000 evra, kao i svaki mafijaš, ništa drugo, jer kada nekome od mafijaša neki njihov saradnik dođe pod udar zakona, ćutanje saradnika se plaća, porodica mora da mu bude obezbeđena, dok ovaj odgovara i izdržava kaznu za svog bosa.

Postavljam pitanje – zašto nije proširena ta istraga i na Dragana Đilasa kao gradonačelnika?

Imamo i stručnjake, isto kroz pozajmice. Sada, ne znam da li mogu da fakturišu tu, da li mogu da utaje novac ili ne. Imamo pored nezavisnih novinara i stručnjake, pa je tako određen iznos od 16.462.000 i dobio Zvonimir Zvonko Nikezić, suvlasnik „CES Mekona“, koji je 2012. godine hapšen zbog sumnje da je umešan u pljačku Pančevačke azotare.

Samo da vam kažem, dame i gospodo narodni poslanici, postupak, koliko je meni poznato, protiv Nikezića nije završen, i Saše Dragina. Da li je ovde ista stvar na delu, da Nikezić mora da ćuti i prihvati deo odgovornosti na sebe i da zato bude nagrađen sa 16 miliona dinara?

O tome ja pričam kada mi kao narodni poslanici tvrdimo da naš pravosudni sistem treba malo bolje da reaguje, treba da bude malo uspešniji. Znate šta, ako 600.000, ali zaboravih, izvinite, imamo i ove, čuveni portal „Direktno“, 4,5 miliona dobili od Đilasa. Pa, i tu je usluga izvršena, samo nije fakturisana. Još jedna utaja 900.000 dinara.

Ne znam šta čekaju i tužioci i sudije? Ako treba mi iz Narodne skupštine, članovi Odbora za privredu, regionalni razvoj, energetiku, članovi Odbora za finansije, treba da im održimo predavanje šta su to javni prihodi, kako se knjiže, nema problema. Samo neka rade već jednom svoj posao, jer ovo nije samo u nadležnosti poreske uprave. I ovo Poreska uprava ne može sama da dokaže, ne može, nema mehanizme. Ne može da saslušava, ne može da izvodi dokaze, samo može da konstatuje zapisnički, ništa višem.

Spominjali smo „CES Mekon“ i Nikezića. Moram da postavim pitanje – pa kako to, evo, rekli smo da je od 2008. godine do 2012, 2013. godine, 2012. godine 600.000 ljudi ostalo bez posla? Za sutrašnju raspravu ću tačno u broj. Niko nije odgovarao, niko, niko.

Jedan članak sam pronašao iz 2012. godine, to je ono kada se već videlo da je kraj vlasti bivšeg režima. Kadrove konsultantske kuće „CES Mekon“, vlasnika Zvonimira Nikezića, u poslednjih desetak godina bili su premijeri, ministri finansija, a kao državni predstavnici prodavali su državne firme vredne milijarde evra, a kontrolisali su ili kontrolišu glavne ekonomske poluge u zemlji. NBS kontrolisao je Nikezić, kontrolisao je Komisiju za hartije od vrednosti, kontrolisao je Fiskalni savet. To još uvek kontroliše. Još to mu je ostalo, a i to ćemo da rešimo.

Niko za stotine hiljada radnih mesta, da čitam privatizacije, nema problema: Mlekara Šabac kupio „Farmakom“. Beše taj u stečaju? Uvučen u aferu oko „Agrobanke“. Jel tako? Idemo dalje. „NIN“ kupio „Ringier“. Zato „NIN“ toliko brani Nikezića, Đilasa i Šolaka, čisto da znate, kakva objektivnost. Ali, nemam ništa protiv, samo da se zna ko je vlasnik. FOD Bor – propala privatizacija, „Srbijanka Valjevo“ propala privatizacija. „Beograd film“ sumnjiva privatizacija. Savetovao se u Agenciji za privatizaciju, Ministarstva finansija, Ministarstva socijalne politike, Poreske uprave, „Srbijagas“, „Telekoma“. To ćemo sutra malo da se bavimo i "Telekomom" i Poštom i Aerodromom i bankama u restrukturiranju.

Gde god se okrenete, svuda je Nikezić. Da li je moguće da je on samo zbog Azotare okrivljen? Da li je moguće da će samo on da odgovara, on i Saša Dragin, za 600.000 radnih mesta koja su nestala za vreme četiri godine njihove vlasti? Da li je to moguće? Pa, moguće je, zato što imamo sudije kao što je sudija Majić, zato što imamo tužioce kao što je sudija Majić, zato što se ponašaju kao zaštićeni, kao svete krave, sakrivaju se i kriju se iza sudijske i tužilačke samostalnosti i nezavisnosti. Da ne spominjem da su to tužioci i sudije koji su izabrani u toj čuvenoj reformi 2010. godine i da na određen način, zaštitom, duguju zahvalnost i Draganu Đilasu i Šolaku i Nikeziću i Draginu i onom nesretnom Oliveru Duliću i svima koji su bili u bivšem režimu. Vodiće sudske postupke dok to jednostavno ne izgubi svaki smisao, da bi ih na kraju oslobodili.

Ja apelujem na sve mlade sudije i one časne i poštene sudije, kojih je sva sreća većina u srpskom pravosuđu, i tužioce, kojih je, takođe, većina u srpskom tužilaštvu, da zbog ovakvih još bolje, još marljivije rade i pruže našim građanima i sudsku i tužilačku zaštitu onakvu kakvu oni zaslužuju, a mislim da zaslužuju mnogo bolju nego što je u ovih nekoliko godina dobijaju od reforme pravosuđa pa sve do danas.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.10.2021.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, imamo i dva poreska zakona, da ih tako nazovem. Jedan je koji se tiče fiskalizacije, a drugi koji se tiče poreskog postupka i poreske administracije. Svakako da treba reformisati i sam poreski postupak i poresku upravu, omogućavati da privreda lakše izvršava svoje poreske obaveze, da građani takođe izvršavaju svoje poreske obaveze, a da to opet bude na jedan efikasan i svima razumljiv način.

Međutim, kada god raspravljamo o poreskim zakonima, bivši režim ima jednu drugu želju, neki put otvoreno, neki put prikriveno, da kada država naplaćuje svoje poreze to predstavljaju kao da se nešto otima od građana Republike Srbije. Uvek imamo tu jednu tendenciju, pri tom jako vešto izbegavaju da prikažu kuda ide novac poreskih obveznika. Vi ako kažete da to ide za plate zaposlenih u policiji, u vojsci, u zdravstvenom sektoru, prosveti, nekako ulazite u jedan kliše koji oni očekuju. Ako kažete da se od toga prave vrtići, predškolske ustanove, ako kažete da se prave putevi, klinički centri, takođe upadate u jednu matricu koju oni žele, jer naši građani to u suštini jako malo vide do onog trenutka dok im to ne zatreba.

E sada, imamo ovde još jedan zakon koji se tiče centralnog registra, o pomoći koju Vlada Republike Srbije uplaćuje pre svega fizičkim licima za prevazilaženje posledica pandemije izazvane virusom Kovid. Taj paket zajedno sa paketom koji je dat privredi iznosi negde oko osam milijardi evra u proteklih nešto više od godinu dana. Prvi put su građani Republike Srbije imali priliku da osete kako to izgleda kada država brine o njima i kada deo poreskih obveznika i novac prikupljen od poreza vraćate tim istim građanima i toj istoj privredi. Jer, osim pomoći koju su građani direktno dobijali, privreda je ukupno dobijala, sve delatnosti dobijale su isplatu minimalne lične zarade, a posebno ugrožene delatnosti i drugi vidovi pomoći države.

Tu već dolazimo do prvog problema, gospodine ministre, kada je u pitanju bivši režim, jer odmah su krenuli da napadaju tu pomoć koju smo davali našim građanima da prevazilaze posledice izazvane virusom Kovid. Setite se samo da je to rađeno na više frontova, pa su se čak i tu upleli neki naši državni organi. Setite se samo da su govorili da je to bačen novac, onih sto evra što smo poklanjali građanima Republike Srbije. Setite se samo da su pričali da će radna mesta i proizvodni ciklusi u Srbiji da budu sačuvani samo dok traju mere Vlade Republike Srbije i da je to na jedan veštački način urađeno, izmišljajući pri tom i neke druge modele, a sve u jednoj želji – da se nekako domognu te kase koja je danas budžet Republike Srbije i da nastave ono što su morali da prekinu 2012. godine jer su izgubili vlast.

Zamislite, gospodine ministre, da je Vlada u kojoj vi učestvujete kao ministar potrošila osam milijardi evra za privredu Srbije i građane Srbije, a da Dragan Đilas nije mogao da dobije više od sto evra kao i svaki drugi građanin Srbije. Kakav je to zločin prema Draganu Đilasu, kakav je to zločin prema Šolaku, da nisu uspeli da se ogrebu za neki ozbiljniji iznos od tih osam milijardi evra.

Naravno, tu uskače već oprobani metod rada Fiskalnog saveta koji će da kaže kako ti rezultati koje ima Vlade Republike Srbije i koji su u stvari započeti reformom i reindustrijalizacijom još za vreme prvog mandata predsednika Vlade Aleksandra Vučića nisu nikakvi i da je to neka fatamorgana u kojoj žive građani Republike Srbije, a da je vlast zahvaljujući jako dobrom medijskom nastupu i kontrolom medija ubedila građane da oni ne žive baš tako dobro kao što to oni sami osećaju valjda na svojoj koži.

Onda počinje jedna suluda trka oko toga da se rezultati koje ima Republika Srbija minimiziraju. Već više puta ja sam u svom izlaganju rekao, a i moje kolege narodni poslanici, da smo potrošili negde oko osam milijardi evra da otklonimo posledice izazvane korona virusom. Ali, da kažemo baš sve, mi smo tih osam milijardi evra kao država morali da zaradimo, naša privreda je morala da zaradi, naši građani su morali da zarade, za razliku od mnogih drugih zemalja koje imaju daleko, daleko lošije rezultate nego Srbija, koji su jedan dobar deo posledica otklanjali štampanjem novca Centralne evropske banke i kroz to dobijali pomoć.

Tako da, ne možemo nikako da merimo mi naše rezultate i njihove, jer em što su i u ovoj nepovoljnoj situaciji mnogo bolji za nas nego da koristimo one prave parametre, a to jeste da smo mi imali pristup tim sredstvima kojima su oni imali. Ali, tu je Fiskalni savet koji će uvek na svaki način da pokuša da sve te rezultate ospori.

Pošto ne uspevaju da ubede građane Republike Srbije da žive bolje nego što su živeli za vreme njihove vlasti, Dragana Đilasa i opozicije bivšeg režima koja je okupljena oko njega, onda se kreće u jednu drugu priču, ministre. Već duže vreme pokušavaju da kriminalizuju i predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Vlade Anu Brnabić. Evo, videli smo pre nekoliko dana i danas, pokušavaju da kriminalizuju i vas, valjda da ubede građane Srbije na taj način da ne zaslužuju poverenje i da trebamo nasilnim ili bilo kakvim drugim putem, samo ne izborima, da budemo smenjeni i oterani, a ako treba i fizički likvidirani. Ali, gospodine ministre, ja ne znam ni za jednu državu u svetu u kojoj je vlast kriminalizovana, a da država ima rast privredne aktivnosti, da ima poboljšanje životnog standarda građana.

Možda grešim, ali bih voleo da mi bivši režim kaže za bilo kakvu jednu takvu državu u svetu, ili gospodine ministre, ja ne znam za državu u kojoj je vlast kriminalizovana da dolaze ozbiljni investitori i u jednu takvu državu ulažu novac. Ozbiljni investitori, pre svega, gledaju da u državi u koju ulažu imate vladavinu prava, vladavinu zakona, jer samo tako smatraju da njihova sredstva koja ulažu u tu državu jesu bezbedna i da će služiti onoj svrsi zbog koje je oni i ulažu. Bivši režim to jednostavno, tu činjenicu na svaki mogući način pokušava da izbegne i da prikaže kako ovde jel te vlada kriminal, vlada korupcija i da se građanima čini da žive bolje nego što su živeli za vreme njihove vlasti.

Mi sada pričamo ovde o nekom privremenom registru o kojem vodimo evidenciju lica koja primaju pomoć radi otklanjanja posledica izazvane korona virusom, ali gospodine ministre, ja se ne sećam nijednog privremenog ili bilo kakvog registra koji je otklanjao posledice njihove pljačkaške privatizacije.

Ne sećam se nijednog registra koji su napravili radi otklanjanja posledica izazvane svetskom ekonomskom krizom 2008. godine, koja je mala beba za ekonomsku krizu koju je izazvalo virus korone, nijedan takav registar. Jer bože moj, gospodine ministre, da je postojao takav registar i da je postojala ozbiljna želja bivšeg režima da zaštiti građane, pa ne bi mogao Dragan Đilas da strpa 650 miliona evra u džep. To je ono što znamo, ko zna koliko toga i ne znamo.

Budite uvereni da čim budemo izglasali ove zakone sledeća stvar će da bude, eto, opet nas država zadužuje za novih 70 miliona evra za izgradnju i modernizaciju pruge. Pa jok, hoćemo da se zadužujemo i da njima dajemo i poklanjamo, kao što su oni otimali od građana, em su rasprodavali preduzeća, em su uzimali iz budžeta, em su dolazili jeftino do javne imovine, em su podizali kredite da bi oni bili bogatiji, a te kredite su trebali da vrate građani Srbije.

To je ono što možemo da uporedimo i što je uporedivo kada je u pitanju vlast koju predvodi Aleksandar Vučić, kao predsednik Republike Srbije i bivši režim koji je predvodio, koji sada predvodi Dragan Đilas. To je onaj razlog zbog koga oni i ne mogu i ne pomišljaju da na vlast dođu izborima, već isključivo ulicom, jer koliko vidim svesni valjda svoje jako niske popularnosti, opet bojkotuju neke naredne izbore, a konačno da izađemo da se izmerimo na tim izborima i da vidimo kome gde mesto i u srpskom društvu i u srpskoj politici.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 22.09.2021.

Dame i gospodo narodni poslanici, činjenica jeste da poslednjih deceniju i Vlada Republike Srbije i Narodna skupština rade na tome da ono što je započeto posle Drugog svetskog rata da se konačno zaustavi i da otklone sve posledice jednog procesa koji slobodno mogu da nazovem rastrebljavanje Srbije.

Nije to bez osnova, mi koji smo ušli u šestu deceniju života jako dobro se sećamo da kao deca nismo baš rado bili viđeni u našim verskim hramovima, u našim crkvama. Roditelji ako su nas krstili morali su to da kriju. Čini mi se da je bilo jedino zabranjeno Srbima u toj Jugoslaviji koja je po pravilu bila ateistička, ali svi drugi narodi, sve druge vere imale su pravo da to ističu, da se toga pridržavaju, osim Srba.

O Hilandaru smo vrlo malo učili u školi. Više smo učili od svojih roditelja, u porodici. Znali smo da nešto tamo ima. Nismo znali značaj, nisu znali to da nam objasne ili jednostavno nisu smeli. Taj proces je konačno zaustavljen i Srbi i Vlada Republike Srbije i Narodna skupština Republike Srbije treba da rade na tome da sačuvamo pre svega našu istoriju, našu kulturu i našu duhovnost. Da ne pričamo o ideološkim problemima kakve je vukla ta stara Jugoslavija, ne bih u to da ulazim.

Iznenađuje me kada su ideološki problemi prestali da postoje, a kada je bivši režim, ono što je započeto bilo u toj ateističkoj Jugoslaviji, nastavio je čak šta više, mogu da kažem daleko uspešnije nego što su to radili komunisti u drugoj polovini 20. veka. Tada je srpskom narodu pokušavano da se nametne jedna kolektivna krivica, da pokuša da zaboravi svoju istoriju, da zaboravi svoju kulturu, da zaboravi zločine koji su bili činjeni prema srpskom narodu, da se odrekne svojih žrtava i u Prvom i u Drugom svetskom ratu, da jednostavno prihvati neku kolektivnu krivicu, a razlozi za koju nisu postajali i da se jednostavno utopimo kao gubitnička nacija i ne stajemo sa ovih prostora.

Kada to kažem, ako neko pokuša da osporava, samo da vas podsetim šta se desilo pre nešto više od godinu dana ovde. Setite se šta se desilo i kakve kritike je imala i vlast i predsednik Republike Srbije zbog rodonačelnika srpske države Stefana Nemanje. Samo to da vas podsetim. Nije to bilo slučajno, nije to bilo bez razloga. To je bio proces koji je započela ta tzv. intelektualna, kulturna elita, samoprozvana, koja je predvodila bivši režim, koju je sada okupio Dragan Đilas oko sebe.

Nemojte zameriti što govorim opet o jednoj temi koja možda ne bi trebalo da bude politička, moram, da se to što se nama dešavalo pre 10 i više godina više nikada ne dešava.

Od Srba su nastali mnogi narodi. Neću da ulazim u te istorijske okolnosti, neću da ulazim ni u razloge, neću da ulazim ni u opravdanost. Neka sebe smatra svako ko želi nekim narodom i nemam ništa protiv. Ali, niko nema pravo da zato što smatra da je postao drugi narod otima srpsku istoriju, srpsku kulturu, srpsku tradiciju. Sretan mu put. Ali, toga ne smemo ni mi da se odričemo. Taj proces, čini mi se da, otkad je Srbija počela ponovo da staje na svoje noge, dobija još više na intenzitetu.

Jačanjem srpske države i vraćanje Srba svojim korenima, svojoj istoriji, svojoj kulturi, svetosavlju, svojoj religiji, imamo napade sa svih strana. Imamo napade iz Hrvatske, imamo napade iz Crne Gore, gde pokušava da se poništi postojanje Srpske pravoslavne crkve. Imamo jedan najbezobzirniji proces koji pokušavaju privremene institucije, šiptarske, da predstave hramove Srpske pravoslavne crkve kao deo kulturnog i istorijskog nasleđa albanskog naroda. Ja ne vidim nikakvu razliku između onih koji ruše, koji pokušavaju da preuzmu nasilno srpske crkve u Crnoj Gori, komšije iz Hrvatske koji napadaju srpsku državu, Albanaca sa Kosova koji pokušavaju da nam otmu takođe i istoriju i verske objekte, ne vidim nikakvu razliku između njih i onih koji su kritikovali i napadali zašto je podignut spomenik na Svetosavskom trgu Stefanu Nemanji. Ne vidim razliku. Ne vidim razliku između Kurtija, Đilasa, Šolaka, Milanovića, Đukanovića.

Mislim da je ovo bio, možda ne najbolji, ali jedan od prelomnih trenutaka da Vlada Republike Srbije da jednu podršku centru srpske duhovnosti. Jer, na taj način, očuvavanjem Hilandara, njegovog nasleđa, čuvamo i SPC. Kroz očuvanje SPC ne čuvamo samo svoju istoriju, nego čuvamo i pravo da opstanemo tamo gde jesmo. Jer, gde je prestala da postoji SPC, prestao je da postoji srpski narod. I taj proces, nažalost, u nekim zemljama u našem okruženju još uvek traje. A mi kao matica svih Srba to ne smemo da dozvolimo.

U tome i jeste značaj ovog zakona. U tome i jeste značaj, da sačuvamo naš kulturni identitet, da sačuvamo našu Srbiju, da damo podsticaj našim naslednicima da ostanu ovde i nastave da izgrađuju tu istu Srbiju. Jer, ne može biti bez razloga kada vam se urušava čitav jedan sistem, da gajite nadu da će veliki broj građana da ostane ovde i da čuva ono što su nam naši preci ostavili.

Ovakav jedan zakon svakako jeste i pohvala jednoj drugoj Srbiji, za razliku od one koja je bila do pre desetak godina, a to je da ćemo graditi Srbiju, da ćemo poboljšavati kvalitet života, da ćemo čuvati naše kulturno i istorijsko nasleđe, pamtiti sve one koji su stradali zato što su Srbi, čuvati uspomenu na njih i hvaliti sve one koji su pomogli da Srbija bude država u kojoj vredi živeti i u kojoj vredi ostajati.

Samo se bojim da ćemo opet imati, čim ovaj zakon bude izglasan, napade kako se novac građana Republike Srbije troši tamo na neke manastire, na neke monahe, na neke popove i napadi će opet biti od onih istih koji su nas napadali i zbog spomenika Stefanu Nemanji, a ja ih samo pozivam da umesto što zavaravaju građane Srbije, na sledećim izborima pitaju građane Srbije šta misle o njima kada tako pričaju o Srbiji, o našem kulturnom, verskom i svakom drugom identitetu.

Imovinska karta

(Beograd, 27.07.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
- Skupština grada Požarevca (Odbornik) Grad Kvartalno 16000.00 RSD 09.03.2012 - 23.05.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije (Plata) Republika Mesečno 81000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije (Paušal) Republika Mesečno 30300.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
- Skupština grada Požarevca (Odbornik) Grad Kvartalno 16000.00 RSD 23.05.2016 - 27.07.2018.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije (Plata) Republika Mesečno 81000.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije (Paušal) Republika Mesečno 30300.00 RSD 03.06.2016 -