Dame i gospodo narodni poslanici, čini mi se da neko ovde u Narodnoj skupštini ne shvata kako se pišu amandmani, kako se utvrđuju iznosi i namene za trošenje sredstava.

Ovi amandmani koje sam podneo su međusobno povezani, pa između ostalog, da je neko čitao tabelu, a nije čitao tabelu, recimo da je u originalnom tekstu budžeta predviđeno da novi gasovod između Srbije i Makedonije košta 42 miliona evra što nije dovoljno, predviđeno je 170, što nije dovoljno nego košta 420 miliona evra.

Sada da krenem o još nekoj stavki. U istom ovom amandmanu predviđeno je koliko može da se emituje hartija od vrednosti, ukoliko su uslovi povoljniji nego na tržištu kod banaka.

Nisam znao da će ovaj moj amandman toliko polemike da izazove ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Očigledno je da đak sa Berklija i još neki ovde ne propuštaju priliku da, ako se Srbija nađe u teškoj situaciji, tu situaciju još više ne otežaju i napravu štetu građanima Srbije i Srbiji.

Uvek ćemo da se bavimo u vođenju politike jednim vidom trgovine emocijama. Ovde konkretno trgovine emocijama našeg naroda prema Rusiji i Ruskoj Federaciji. Sada će oni da se predstavljaju kao rusofili, a ja kažem evo ovako – ja jesam rusofil i više sam uradio za razvoj odnosa između Srbije i Rusije nego svi vi zajedno, više nego svi vi zajedno, a mnogostruko manje nego pojedini ministri, predsednici Vlada i predsednik Republike Srbije.

Prema tome, još jednu stvar pre nego što nastavite sa urlanjem, ja sam pripadnik srpskog naroda i građanin Republike Srbije i odluke ću uvek da donosim koje su u skladu sa interesima naroda kome pripadam i građanima Srbije, jer je Srbija moja država, nije ničija druga, nemam rezervnu. Građanin sam Republike Srbije. Kada kažem moja, nemam rezervnu, za razliku od mnogo vas i nisam spreman da se igram sa sudbinom države u kojoj živim i koju volim, za razliku od vas, i nisam spreman da trgujem emocijama da bi sticao jeftine političke poen nanoseći štetu sopstvenom narodu i sopstvenoj državi. To je razlika između vas i nas.

Dame i gospodo narodni poslanici, razumljive su meni neke kritike ili bivšeg režima ili narodnih poslanika opozicije, jedna me posebno ovako iznenađuje. Uvek se nekako dotaknu cene goriva, ali neće da pogledaju prihodnu stranu budžeta da su prihodi i akcize na naftne derivate 244 milijardi dinara, a da su troškovi Ministarstva odbrane 274, možda pet ili 277 milijardi dinara. Već ako hoće jeftino gorivo, nemam ništa protiv, neka izađu lepo i javno pred građane Srbije i neka kažu da nam ne treba moderna i snažna vojska koja garantuje teritorijalnu celovitost Republike Srbije, da bi mogli da imamo jeftino gorivo, jer su uglavnom sve diskusije ovde koje sam slušao danas i proteklih dana, u najveću ruku demagogija, ništa drugo.

E sada, jedan zanimljiv člana sam pronašao i spremio da podsetim kolege i srpsku javnost na određene informacije i saznanja. Prema najnovijim podacima Evropske komisije, stopa nezaposlenosti u Srbiji dostigla je 20 posto, čime je posle BiH, rekorder u regionu. Ekonomisti nemaju optimistične prognoze i najavljuju još jaču opštu recesiju. Početkom godine, Republički zavod za statistiku, izneo je alarmantan podatak da u Srbiji bez posla svakog meseca u proseku ostane grad veličine Loznice, ovi iz Vranja mogu da izračunaju, pošto budem rekao koliko će trebati da ostane na jedan grad, kao što je Vranje bez, dobije 555 radnika, dobije otkaz svakog dana, paralelno sa tim, oni građani koji imaju sreće da rade, suočavaju se sa rastućom inflacijom, devalviranjem ili smanjenjem plata, ali sa neizvesnošću da li će sutra ostati bez posla. Prema podacima koje je upravo objavila Evropska komisija, Srbija je prva u regionu po porastu stopa inflacije sa rastom cena od 10,3 posto. Neko je pričao o nekim realnim zaradama, kada je on bio na vlasti, a sada je inflacija 2,8 posto.

Dalji pad standarda je neminovan, dok se ne budu videli faktori koji će da utiču pod jedan na nivo proizvodnje, preko procesa proizvodnje do okončanja postupka otpuštanja ljudi i pada broja zaposlenih u Srbiji.

Vlasnik jedne građevinske firme u Beogradu, koji je molio da ostane anoniman, kaže da od početka godine morao je da otpusti čak 122 od ukupno 250 zaposlenih zbog svega toga, dodaje, on trpi dalju perspektivu u novim poslovnim projektima, da ne govorim da su to ljudi koji su radili sedam, osam, deset godina i da su vukli određene kooperante tako da je broj nezaposlenih i do tri, četiri puta veći.

Beograđanin Predrag Lazić radi u jednom privatnom uvozno-izvoznom preduzeću, koje je zatvoreno u periodu krize, čekajući na berzi rada sa dvoje dece i ženom koja takođe ne radi, primoran je da radi na crno. Taj posao obezbeđuje neka sredstva za život, ali nikako ne sređuje socijalnu stranu u smislu da nemam nikakvu socijalno osiguranje i da nemam nikakvo penziono osiguranje.

Stanje na tržištu rada je dosta nezavidno, jer i kada se pojavi prilika za jedno radno mesto, konkuriše 700 stotina ljudi, objašnjava Lazić. Ekonomskog oporavka ni statistički u Srbiji tokom prošle godine gotovo da nije bilo, jer je rast BDP-a, prema Evropskoj komisiji, skromnih 1,8%. Izvor „Deutsche Welle“, datum 13. april 2011. godine.

E, sad, svi ovi iz bivšeg režima, koji su navodno brinuli za radnike, ovu budućnost građanima Srbije nude, jer to je i njihova prošlost, kad su bili na vlasti. Oni nude inflaciju koja je preko 10% , nude preko 500 stotina radnika da dnevno gubi posao da bi, eto, njima bilo bolje, da bi živeli udobnije, a za građane koliko brinu, pokazali kad su bili na vlasti, dok je svakog dana 555 radnika gubilo posao.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što sam i rekao u svojoj prvoj raspravi o budžetu, predvideo sam u kom će smeru da ide rasprava i koje će to da budu kritike budžeta za 2026. godinu. Čini mi se da nikako, da li nedostatka znanja, da li iz ljudske gluposti, neke moje kolege ne mogu da izađu iz jednog kruga u kome se uporno vrte.

Znači, priča se svodi na to svi javni radovi koje imamo su iz kredita i da se ta sredstva uglavnom zloupotrebljavaju i kradu. Onaj ko zna da pročita budžet videće da su sredstva za javne investicije u iznosu od preko 600 milijardi dinara, a da su sredstva koja su iz kredita, odnosno iz deficita negde oko 300 milijardi dinara, što znači da više od polovine javnih radova i investicija finansira Republika Srbija iz svojih prihoda. Prestanite više da pričate gluposti, jer vrlo je lako te gluposti proveriti i demantovati.

Ja bih samo, kada je reč o tome kako se raspolaže novcem, nešto da kažem za 2025. godinu, pa od 1. januara plate u javnom sektoru su povećane za 8%, dok su u prosveti povećane za 11%. Zatim su 1. marta u prosveti povećane za još 5%, a od oktobra još 5%, što ukupno čini 22,4% povećanja zarada u prosveti i mogu da postavim jedno pitanje – a kako ste to onda kritikovali naše stanje i brigu države o zaposlenima u prosveti?

Kažete još sledeće – sve je to od kredita. Ne, nije. Onaj ko čita budžet zna da su ovo prihodi Republike Srbije, a sad mi objasnite odakle ti prihodi - iz poreza, doprinosa i privrede. Kako ti prihodi odoše narodu, a vi tvrdite da mi sve pokradosmo? Vi pokušavate da prodate jedan paradoks, a to je da država nikada nije imala više para, da građani nikada više nisu imali para, da se više nikada nije gradilo i radilo po Srbiji u granicama da neko nešto krade, pa bi valjda trebali da stojimo, da se ništa ne radi, da se ništa ne gradi iz straha od vas da nam ne kažete da smo nešto ukrali. Kako predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić reče – svako se kreće u granicama svoje pokvarenosti. Tako kako ste vi vladali, ne vladamo mi i zato ste već 13 godina opozicija, a kako izgleda ostaćete tu dokle god je demokratskog sistema u Srbiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre Mali, jeste li primetili nešto u dosadašnjoj diskusiji naših kolega iz bivšeg režima koji su vladali Srbijom? Niko od njih nije govorio kako država da zaradi novac, nego su nas učili kako država treba da troši novac. Odakle ta naknadna pamet, baš me interesuje?

Naslušao sam se ovde svega i svačega. Jedan kaže – treba da povećamo zarade u prosveti. Dobro. Lepo. Jedan kaže – treba da povećamo subvencije u poljoprivredi. Samo nam ne reče, a pobeže iz sale, to je bilo samo valjda, samo nam ne reče hoće li to da otkine od onog železničkog čvora obilaznice kod Niša ili će možda kod brze saobraćajnice u Požarevcu da umanji sredstva ili će možda kod Kragujevca ili na nekom drugom infrastrukturnom projektu u Srbiji. Pa kažu – za nauku. Svako je imao neku svoju ciljanu populističku grupu, kojoj će da da jasnu političku poruku da bi živeli bolje da su oni na vlasti.

Sada da podsetim malo kako je to izgledalo kad nisu znali da država treba i da ima prihoda. Zaduživali su nas neverovatnom brzinom, 1.270 milijardi dinara za četiri godine ili ekvivalent, 11 milijardi evra, a možda i više, da bi vodili populističke politike. I dokle smo stigli? Do bankrota države.

I sada nam oni pričaju kako bi oni opet trošili novac, naravno, sad ga ima mnogo više, mnogo više država zarađuje, samo kažem, evo, nema problema, hajmo ovih 230-240 miliona evra da prebacimo, recimo, za poljoprivredu i za plate u prosveti, kako vi to kažete, podići ćemo standard u prosveti i u nauci. Samo da vas pitam, šta ćemo iduće godine? Iduće godine tih para neće biti. Kada zaustavite infrastrukturne projekte u državi, tih para opet neće biti. Da li se to zove EKSPO ili neko drugo ime, nema veze, neće toga biti. I to je ta populistička politika, koju ovde slušamo već nekoliko dana. Onda mi izađe neko i kaže – treba ukinuti taj koruptivni projekat EKSPO. Pa, dobro, treba nekima. Nekima treba. Valjda su se uplašili da neko ne potroši i izgradi pare, pa neće biti za njih.

Samo znate šta, sajamski prostor oko EKSPO-a ima jedan ekvivalent u ne tako davnoj prošlosti, košta negde oko milijardu evra, nešto malo više. E, sad zamislite jednu kompaniju koja se zove „Ces Mekon“, dinastije „Ces Mekon“, koja je savetovala sve banke naše za po 50.000 evra mesečno.

Dokle smo mi stigli sa tim savetovanjem banaka? Da vas podsetim, oni su oduzeli dozvolu za rad „Agrobanci“. Šteta, kako bi rekli u „Alan Fordu“, neko voli da ga citira: „Cijena, prava sitnica, 600 miliona evra“, malo više. A još platili da banka propadne, a štetu platili iz budžeta. Pošto su u međuvremenu opljačkali Fond za obezbeđenje likvidnosti kredita, pa su savetovali jednu drugu banku sa Bojanom Pajtićem, zvala se Razvojna banka Vojvodine, baš su se razvili, oduzeta dozvola za rad zbog nelikvidnosti banke, šteta, kako kažu opet u „Alan Fordu“: „Cijena prava sitnica, nešto preko 300 miliona evra“.

I sada oni koji pričaju o korupciji, oštetili državu, svojim savetima koje je država plaćala, za preko milijardu evra, i to je valjda ta budućnost koju oni nude građanima Srbije, budžetom. Vi svaki put kad izglasate budžet planirate i prihode za ne godinu kada se budžet troši, nego za godinu posle nje, jer morate da imate održive javne finansije, što se uporno negira od strane bivšeg režima. I džaba njima i Eurostat i Razvojna banka i Svetska banka i Međunarodni monetarni fond i agencije koje se bave rejtingom država kreditnim itd, oni su od svih njih pametniji, pa su zato valjda i 2012. godine, u februaru, najurili Međunarodni monetarni fond iz Srbije, pred bankrot Srbije. Molim da bar toliko ne vređaju inteligenciju nas koji se sećamo kakvi su bili dok su bili na vlasti.

Što se tiče amandmana, još jedno pitanje da postavim, vama je to smešno, nema veze, tiče se energetske bezbednosti i stabilnosti Srbije. Već preko 40 dana, skoro 50, naša Naftna industrija Srbije radi na rezervama koje je ova država kupila. U sirovoj nafti imamo rezerve u naftnim derivatima. I pošto je neizvesnost ne samo oko NIS-a, to će se rešiti za nekih do dva meseca, ja se nadam možda i mnogo ranije, neizvesnost i okruženje koje imamo u okruženju nas obavezuju da imamo višemesečne zalihe nafte, naftnih derivata i ovaj amandman ide u tom pravcu, i gasa, i interkonekcije gasa, i diverzifikacije gasnih čvorišta i zato sam ovaj amandman podneo.

Dame i gospodo narodni poslanici, Odbor je sve one zakone iz svoje nadležnosti razmatrao, doneo je određena mišljenja, uputio Narodnoj skupštini. Kasnije bih o tome šta piše u zakonima, malo više bih o tome šta se dešavalo na sednicama Odbora i kakav se jedan narativ pravi u našoj javnosti i o rezultatima koje ima Vlada Republike Srbije, predsednik Republike Srbije i koalicija sa SNS.

Vidite, pravi se jedan narativ da sve što pravimo i što se gradi, da se gradi iz kredita. Samo bih da podsetim građane i kolege narodne poslanike, da je investicija 6,7% BDP-a a javni dug 3% u ovoj godini, što znači da ćemo za više od polovine investicije na teritoriji Republike Srbije mi sami da finansiramo.

Naravno, možemo i bez kredita, samo ćemo tada imati sporiji razvoj, zato što su neki neodgovorni u periodu od 2001. do 2012. godine dozvolili da mnogo zemalja iz ovog regiona stigne, prestigne i daleko iza sebe ostavi Srbiju. E, takvi su sebi dali za pravo da kažu da se u Srbiji sve gradi iz kredita, što nije tačno.

Idemo dalje. Kada su u pitanju postupci dodeljivanja poslova, zamislite molim vas, da dovode u pitanje i Zakon o javnim nabavkama i postupak dodele poslova, isti oni koji dok su sedeli u kabinetu Mirka Cvetkovića, da je od 10 postupaka javnih nabavki četiri bilo u pregovaračkom postupku. Sednu dva mangupa i dogovaraju se koja će cena javnih radova da bude, koji se opet plate, a nikada ne izvrše. Takvi su davali sebi za pravo da dovode u pitanje rezultate.

Idemo dalje. Takvi isti su davali sebi za pravo da dok su sedeli u kabinetu Mirka Cvetkovića kritikuju mere koje sprovodi Vlada Republike Srbije, dok je 600.000 ljudi ostajalo bez posla dok su sedeli u tom istom kabinetu.

I na kraju, kada neko priča o korupciji, zaista je sramota da dok je sedeo u kabinetu Mirka Cvetkovića i ministra privrede njegov rođeni otac davao savete Vladi Republike Srbije kako da se vodi privreda, zbog toga bio uhapšen. Znate šta, i platio kauciju u više milionskom iznosu u evrima, ali ne zato što je bio dobar biznismen, nego zato što je poslovao sa državom dok mu je sin sedeo u najvišim državnim organima u dinastiji CES Mecon. Đura neki, hapsili mu tatu. Sada takvi pričaju kako se krade na infrastrukturi, kako, pazite sada ovo.

Znate šta je za njih bila misaona imenica, nikako ne mogu da shvate da je kurs evra već 10 godina stabilan. Pa, to u njihovo vreme nije bilo moguće. Kažu ne valja. Mi to radimo veštački, da bi Vučić podizao BDP. Ne, nego da bi oni trpali pare u džepove kao što su to radili 12 godina kada je narod bio sve siromašniji, oni sve bogatiji.

Ministar je samo jedan deo prikazao u svom izlaganju kako i šta radi država u kojoj nema korupcije, pljačke i prevare na kakvu su oni navikli. Kako se povećavaju plate u zdravstvu, kako se povećavaju plate u prosveti, kako smo … Pazite, za godinu dana izgradili 100 kilometara brzih puteva i saobraćajnica, a oni se godinu dana mučili u Požarevcu oko rekonstrukcije puta od tri kilometra. To su vam bila dostignuća, ali taj narativ prave.

Garantna šema za mlade, pa gde su bile garantne šeme za njihovo vreme. Pa, morale dinastije da trpaju pare u džepove, prvo oko ovog gradonačelnika, pa onda oko dinastije CES Mecon. Pazite ovo, dovode u pitanje cenu infrastrukturnih projekata, pitaju koliko košta kilometar auto-puta u Srbiji u današnje vreme. A zamislite oni napravili najskuplji kilometar mosta na svetu od preko 450 miliona evra.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo ulazimo u kraj rasprave oko izbora članova Saveta REM-a i naslušao sam se ovde raznih diskusija, naročito o tome kako navodno u Srbiji ne postoji sloboda govora, da su zato krive televizije sa nacionalnim frekvencijama i da one snose najveću odgovornost što bivši režim ne može da dođe na vlast, pa moraju preko ulice, nasiljem i blokadama da se nekako ponovo domognu fotelja u kojima će da nastave ono što su bili zaustavljeni 2012. godine.

Jedan od kolega je čak išao toliko daleko da je pokušavao sa nekom evidencijom koliko puta se predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić, pojavio na Javnom servisu, odnosno na RTS, samo je zaboravio jednu stvar da kaže - da li je govorio kao predsednik Republike ili kao predsednik SNS ili član SNS.

Znate, po njima ne treba da bude vest kada predsednik Republike Srbije otvara neku deonicu nekog auto-puta, to treba da se sakrije od građana, ne treba da bude vest ni kada se otvori fabrika u kojoj će da radi nekoliko stotina ili hiljada ljudi, zato što to po njima nije vest.

Kada već spominju zatvaranje, danas jeste vest kada se zatvori fabrika, u vaše vreme to nije bila vest, u vaše vreme to nije bila vest zato što je svakog dana preko 500 radnika ostajalo bez posla i to je razlog što više niste na vlasti.

Za vas nije vest kada Srbija kao država pobeđuje, jer vi to doživljavate kao poraz. Pa, vidim, čim toliko dobacujete, izgleda mi da uopšte ne osećate krivicu što je za vreme vaše vlasti 500 ljudi dnevno gubilo posao i da biste ukoliko dođete na vlast, ponovo to radili.

Pričam o temi taman koliko ste i vi.

Evo, jedna koleginica ovde spominje nekakav rijaliti na nacionalnoj frekvenciji, samo što nije spomenula „Velikog brata“. Remek delo vrhunske lopuže sa diplomom mašinskog mozga, koji je na zemljištu koje je predviđeno za decu izgradio svoju imperiju, plaćajući to 50.000 evra, čini mi se, na period od desetak godina, u Pionirskom gradu. I tada je rijaliti mogao da bude prihvatljiv njima i sada moraju da napadaju drugi, da bi ih nekim čudom opet vrhunska lopuža sa diplomom mašinskog mozga stavila na listu da opstanu politički ovde. Samo mislim da će to i njemu biti nemoguće misija.

Rijaliti je u Srbiju dovela vrhunska lopuža sa diplomom mašinskog mozga. To prihvatite jednom. Za razliku od vrhunske lopuže sa diplomom mašinskog mozga, mi dovodimo investitore i zapošljavamo građane i nikakvi saveti REM-a to ne mogu da sakriju i poreknu.

Kada već pričamo o kandidatima, jedan mi je jako zanimljiv, Šabić, uvaženi bivši kolega narodni poslanik iz Narodne skupštine Republike Srbije, koji je, pazite, u isto vreme, toliko o tome koliko imate kvalitetnih kadrova, u isto vreme obavljao dužnost i narodnog poslanika i ministra za lokalnu samoupravu, a toliko je brinuo o demokratiji da je u septembru 2003. godine poništio Skupštinu, odluku Skupštine grada Požarevca, kada je DOS bio smenjen sa vlasti. I to je za vas demokratija.

Znate, samo pričam o moralnim kvalitetima kandidata koje vi preko raznih nevladinih organizacija, udruženja predlažete. Koliko ste spremni daleko da idete, da biste ostvarili svoje sebične, političke ciljeve koji su suprotni državi Srbiji, jer za vas je vrhunac demokratije, slobodnog izražavanja i novinarstva kada kamenje i flaše lete. Zamislite, kod vas su kamenice i flaše dobile krila, pa su poletele same. Niko ih nije bacio, niko nije gađan. Zamislite, i baklje su dobile krila kod vas, da zapale prostorije SNS, ali to nije ništa, sve je mirno u Novom Sadu, samo neki ljudi razbijaju prostorije SNS, dok krilima lete valjda kamenice, flaše, baklje. To je za vas vrhunac demokratije i vi biste takvim televizijama davali nacionalnu frekvenciju.

Kada pričate o mržnji, ta televizija seje mržnju, ta televizija deli narod, ta televizija huška sve druge da se oni koji drugačije misle sukobljavaju. Pa, jednog dana kada izađete iz tih poslaničkih klupa, bar pogledajte jednom iza kakvu ste nam Srbiju ostavili 2012. godine i kakvu biste je ponovo napravili da dođete na vlast.

Da završim, nikakav Savet REM-a, nikakve nacionalne frekvencije vas na vlast ne mogu da dovedu, zato što iza sebe imate pustoš, uništenu državu, a narod više da vam da poverenje da je ponovo uništavate nema šanse.

Mnogo sam stvari u ovoj skupštini video za sve ove godine ali koliko ja znam napadači na kolegu su pohapšeni i osuđeni i nemojte nama to da prebacujete jer vaši napadači još uvek nisu procesujirani koji su napadali i prostorije SNS, koji su rušili, cepali i palili i pokušavali ljude da ubiju.

Samo bolestan čovek može novo nasilje da pravda prethodnim nasiljem i za svaku osudu je da bilo ko bilo kom novinaru ne da da radi svoj posao, a hoće da bude narodni poslanik da bi navodno sprovodio demokratske procese u državi.

Pa, onda onaj koji nas je zakitio sporazumima o upravljanju graničnim prelazima sa privremenim institucijama, koji je potpisao Sporazum o slobodi kretanja, hoće ovde, molim vas, na političkoj sceni u Srbiji da uvodi demokratiju. Takvi ne uvode ništa, takvi samo pokazuju kakvi su licemeri i da im do demokratije nije stalo, nego do diktature koju bi sprovodili ako bi ponovo došli na vlast.

Dame i gospodo narodni poslanici, sad ste imali priliku da vidite kako izgleda neka tirada i da treba da verujemo prethodnom govorniku a ne svojim očima, koji će uvek da se zaklinje kako nešto nije radio a svi smo videli da jeste, pa će usput i da pokuša da provuče neku laž koja je stara preko 20 godina, valjda zato da bi nekog ponizio.

Čitavo vreme što radi ovde, osim što vređa inteligenciju normalnog čoveka, on pokušava ljude da ponizi, da se pravde za svoj potpis ili paraf kad je uspostavljao granice između Srba.

(Borko Stefanović: Samo to reci van sale, slobodno.)

To je za njega bio veliki napredak.

(Borko Stefanović: Slobodno, reci van sale.)

Znate šta, ovde imate jednu priču koju uporno pokušavaju da naprave kako su zbog svojih diploma oni nešto vredniji nego bilo koji drugi građani Srbije. Nisu uopšte ništa vredniji, ni pametniji, ni sposobniji zahvaljujući svojim diplomama vrhunskih lopuža i izdajnika, jer sve što su radili nisu radili pod uticajem nikakvim drugim nego pri zdravoj pameti i svesti u nameri da pljačkaju i Srbiju i građane Srbije. Vrhunski je bezobrazluk da nam takvi ljudi pričaju o moralu, poštenju, demokratiji.

Vrhunski je bezobrazluk jer za vreme njihove vlasti pred televizijskim kamerama sam fizički bio napadnut i RTS o tome nije smeo da govori, ni da napiše, ni da spomene. Sad oni pričaju kako su nosioci demokratije.

Videli smo njihovu demokratiju, videli smo Srbiju koja je bila razvaljena i ponižena.

Dame i gospodo narodni poslanici, za mene je vrhunski bezobrazluk da član dinastije „Ces Mekon“ priča o korupciji i poštenju. Vrhunski bezobrazluk.

Znate, kada su oni naplaćivali pod prinudom od svake državne banke po 50.000 evra mesečno za savetodavne usluge, pričaju o poštenju. Imaju takvu hrabrost. Samo, nije bila jedna državna banka, bilo ih malo više. Sad zamislite koliko su te savetodavne usluge koštale, a koliko su pomogle tom bankarskom sektoru.

Ti isti iz dinastije „Ces Mekon“ vodili su privatizaciju Republike Srbije. Znate kako su je vodili? Na livadi. Na livadi pored koje je bila dobošara, pa kada se privatizacija završi sva dokumenta i svi planovi kakve su dogovarali u vezi privatizacije palili su u toj dobošari na njivi ili livadi. Toliko o poštenju, da bi izbegli krivičnu odgovornost iz dinastije „Ces Mekon“.

Ista ta dinastija „Ces Mekon“ je prodala NIS. Navodno, ja sam tad bio narodni poslanik, to se pravdalo podrškom Ruske Federacije u Savetu bezbednosti po pitanju naše južne pokrajine i to je tada izgledalo da su iskreni. Ja sam se ponadao da su postali makar malo patriote, a oni samo dve godine posle napisali Rezoluciju o Generalnoj skupštini UN iz koje su izbacili preambulu Rezolucije 1244 i pregovarački proces prebacili iz Saveta bezbednosti, gde smo imali zaštitu dve prijateljske zemlje u EU i ostali bez te zaštite, a navodno su zbog te zaštite skoro poklonili našu NIS. Dakle, za 400 miliona evra dali celo tržište, jer kad neko kupuje nešto ne kupuje samo imovinu nego i tržište, kao što je Mišković, recimo, znao da proda „Delezu“ tržište koje je imao „Maksi“. Samo, to dinastija „Ces Mekon“ nije radila kada je prodavala državnu imovinu i prodali smo osam milijardi evra ili dolara, svejedno je, naše rezerve sirove nafte za 400 miliona evra. E, takvi nama pričaju o korupciji i poštenju. Pa, zar nije malo bezobrazno?

Kada je reč već o tom Generalštabu, da ne ulazimo u one ideološke rasprave, kažu da je to remek delo od izuzetnog kulturnog i nacionalnog značaja arhitekte Nikole Dobrovića. Možda jeste, dok nije bilo srušeno. Kad je srušeno, imate koautore tog remek dela, a zovu se NATO piloti. Pa, neko je stavio ruševinu pod zaštitu države, što znači da dok je pod zaštitom države ruševina ne sme niko ruševinu ni da rekonstruiše.

Znate li zašto? Zapitajte se malo, da neka vojska ili alijansa, kao što je NATO, napadne jednu zemlju, izvrši agresiju i bombarduje administrativni centar vojske koju je napala, koji se nalazi u prestonici i u strogom centru prestonice, i agresor zna da se u toj zgradi ništa ne dešava, razlog napada, rušenja, bombardovanja, kako god hoćete, jeste ponižavanje naroda koga su napali. I vi ne branite simbol otpora, nego simbol pokušaja poniženja srpskog naroda. Zato niste ni smeli da je pipnete 12 godina. Zato ste ćutali kada su skrnavili spomenik maloj Milici Rakić.

Kolega Milenko Jovanov reče – iza vas su samo ruševine ostajale. Bio je potpuno u pravu. Podsetiću vas gde ste ruševine hteli da pravite još. Hteli ste da srušite i kuću roditeljsku Milice Rakić. Toliko o vašem patriotizmu. Koja je bila simbol stradanja devedesetoro dece u zločinačkoj NATO agresiji. Pa, kad ste tolike patriote, šta je sve simbol otpora ovog naroda? Je li vojska? Naša vojska je narodna vojska. Uvek je bila uz narod i narod je uvek bio uz nju. Što ste je uništavali?

Ovde mi izlazi ovaj salonski oficirčić. Imam pravo to da kažem, jer ja imam više dana u ratu nego on. Ja sam civil, a on oficir. Priča o nekom patriotizmu. Meni taj patriotizam ne može da prodaje.

Druga stvar, je li ova zgrada nacionalni simbol? Što ste je rušili? Ima ovde nekih koji su je rušili i palili pre 25 godina. Toliko im je stalno do nacionalnih simbola. Jesu li simboli otpora našeg naroda i naši oficiri, vojnici koji su te 1999. godine branili narod? Jesu. Pa, što ste ih u Hag isporučivali? Jesu li simbol i naši junaci sa Košara, sa Paštrika koji su potomci divova sa Cera, Kajmakčalana, Drine, Albanskih Prokletija? Jesu. Jeste li podigli nekom spomenik? Jeste im dali ime neke ulice? Ne, nego branite simbol pokušaja ponižavanja srpskog naroda. Ništa više.

Branite da to ostane kao opomena drugim narodima koji hoće da vode slobodarsku i nezavisnu politiku. To je vaša ideologija. Treba da vas bude sramota zbog toga, jer nije sve politika. Nije sve nadgornjavanje i nadmudrivanje. Postoje neke stvari o kojima se mnogo više vodi računa i koje su mnogo više važne, nego trenutni rejting i ko će da stekne političke poene.

Evo još jedan primer šta je simbol patriotizma, jer nisu oni Srbi sa Kosova i Metohije simbol patriotizma koji nam brane našu južnu pokrajinu. Što ste juče pobegli na Kosovski izlaz kad su dolazili? Ja sam vas video, nemojte da kažete da niste. Pobegli ste od sopstvenog naroda. Na Kosovski izlaz ste izlazili, ja sam vas zatekao. Možete da dobacujete koliko god hoćete.

Još ste i zviždali na vuvuzele.

(Marinika Tepić: Sram vas bilo, lažete.)

Vas treba da bude sramota, ne mene. Ja se svog naroda ne krijem, to se vi krijete. Vi se krijete sopstvenog naroda. Vi ste krili i naše junake sa Košara, sa Paštrika, da narod ne zna za njih.

Ali ste spremni da branite ruševinu koja više nije remek delo arhitekte Nikole Dobrijevića, nego remek-delo NATO pilota. To branite, ništa više.

(Slobodan Petrović: Dobrovića.)

Je li toliko važno to jedno slovo? Vama nije. Ili jeste? Meni je važna suština, a to je da se patriotizam i nacionalni simboli ne prikazuju ruševinama, nego delima. Nije patriotizam to o čemu vi pričate, patriotizam je kada izgrađujete državu, zapošljavate građane, unapređujete celo društvo. To je ono što vi niste radili kada ste bili 12 godina na vlasti i zato više nikada, nikada, vi vlast u Srbiji da vidite nećete.

U narodu ima jedna izreka: "Čega se pametan stidi, time se lud ponosi". Ja bih to promenio malo i dodao - lopuža ponosi. Jer nema drugog izraza za one koji kažu da je njima bila čast što su radili u "CES Mekonu", u onom istom "CES Mekonu" gde nije bila vest svakog dana 500 radnika koji su ostajali bez posla pune četiri godine. Pa računajte koliko to traje. Gde nije bila vest da su Srbiju zadužili za 1.270 milijardi dinara, ekvivalent 11 milijardi evra, a od toga nismo dobili nijedan put, nijednu bolnicu, nijednu školu, nijednu prugu, nismo dobili ništa, samo paljevine na livadi, u jednoj dobašari, kako su pravili zločine prema Srbiji.

Dakle, za mene nije čast da budem vrhunska lopuža, ekspert iz "CES Mekona", koji se transformiše u sledbenika vrhunske lopuže koja ima diplomu mašinskog mozga, nikad u životu.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću prvo nešto da kažem o Zakonu o izvršenju i obezbeđenju. On se, kako to često unazad godinama bivši režim priča, tiče rada tih zlih javnih izvršitelja i nekih zlih tamo javnih beležnika. Tako to oni tvrde, samo nikako da nam odgovore – ako su tako zli što su ih uveli u pravni sistem Republike Srbije kad su bili na vlasti?

Zašto nisu postavili ograničenja i po pitanju tarifa javnih izvršitelja i po pitanju ograničenja koja su vezana za naplatu potraživanja izvršnih dužnika? Nije ih ni bilo briga za to. Promenila se vlast, e onda su oni koje smo mi doveli da izvršavaju neke presude oni su sad odjednom zli jer to je, jel, politički dobra poruka.

Sada imamo zakon koji ograničava prava i rad javnih izvršitelja, ne da bi se onemogućila naplata nekog dugovanja jer svako dugovanje mora da se naplati, nego da se ograniči samovolja prilikom postupka izvršenja i jedna humana crta u jednom zakonu koji ne možemo da kažemo da je baš potpuno human. Samo što niste imali hrabrosti vi to da uradite.

Meni je jako degutantno kada jedna koleginica priča, recimo, o pravima ginekologa. Sedi u klupama bivšeg režima koji nije ni jednog jedinog specijalistu medicine odškolovao, ni jednog jedinog. Od 2003. do 213. godine ni jedan jedini specijalista nije izašao iz naših instituta. Malo je to degutantno.

Dalje, Zakon o upisu prava svojine na nepokretnostima, danima ovde slušam kako je neko oštetio investitore koji su plaćali građevinske dozvole koji su legalizovali svoje objekte itd. To može da kaže neki ili ko se ne razume o čemu se ovde radi ili neko ko zna o čemu se radi, ali eto, treba da pošalje neku političku poruku da onaj koji se pridržavao ranijih zakonskih propisa je sada oštećen, jer to tako izgleda. Jedan je čak tu i postavio pitanje bezbednosti objekata koji će da budu, pazite, ne predmet ozakonjenja, nego predmet upisa svojine.

Sad jedno normalno pitanje, zar te objekte neko već ne koristi? Zar neko već ne živi u njima, ne godinu-dve, nego decenijama, pa je sada našao da se seti da postavi pitanje bezbednosti, ali ne zbog bezbednosti, nego zbog politike?

To je ta vaša večita trgovina emocijama. Sve probleme koje ste napravili u društvu i koji se dan-danas rešavaju su predmet vaše trgovine emocijama kod građana Srbije, jer ni jedan jedini problem niste rešili. Dok ste bili na vlasti, ni jedan jedini problem niste rešili.

Vratiću se na neke probleme koji su rešeni i to skoro, za koje vi niste imali hrabrosti ni da pisnete. Dakle, ovde je reč o upisu prava svojine na nepokretnosti. Da bi došli do upotrebne dozvole ili potpune legalizacije objekta, potrebno je da uradite sva ona urbanistička akta, da uradite projekat izvedenog stanja, da se uradi tehnički prijem i da onda objekat dobije upotrebnu dozvolu. Da li je ovo što mu nedostaje sprečava objekat da bude predmet prodaje? Ne. Može da prometuje, može da se nasleđuje, može da se poklanja, može da se tereti, sve ono što dosad nije mogao. Jeste da će zato što mu nedostaje upotrebna dozvola da ima nižu tržišnu vrednost, ali to je stvar vlasnika objekta hoće li da nastavi da ulaže u svoj objekat i da ima objekat u tržišno punom kapacitetu ili će da bude u ovakvom stanju u kakvom je danas. To je vaše nerazumevanje celog zakona.

Slušao sam ovde kolege poslanike i oko cena, dotakao se malo toga i ministar Siniša Mali, politika cena, pa prvi put smo imali da država na jedan odgovoran način pokušava da reši određena tržišna pravila i monopole koji su zatečeni u Republici Srbiji zbog politike cena.

Sad jedno pitanje - a što to niste uradili 2009. ili 2010. godine? Namerno postavljam te godine kao odrednicu.

Neko dobacuje a nema pojma o čemu govorim.

Dakle, niste smeli da intervenišete na tržištu i administrativno ograničite cene zato što je Mišković trebao "Maksi" da proda "Delezu" i da "Delez" dobije preko 70% tržišta Republike Srbije. Da ste administrativno intervenisali, cena bi bila manja i manje bi vaš gazda za koga ste radili i sa kojim ste radili dobio novca. To je danas problem, jer "Delez" i dan-danas kontroliše oko 70% tržišta Republike Srbije u robi široke potrošnje.

Jel to vama smešno? Meni nije. Jel ste smeli da rešite taj problem? Niste. Zašto? Radili ste, imali ste svoje gazde za koje ste radili ili ste delili pare sa njima.

Taj problem je rešen zato što je vama nedostajala hrabrost.

Dugo godina sam slušao, dotakao se ministar Siniša Mali i politike kamata. Samo da vas podsetim, niste smeli da pisnete, da rešavate probleme, kredite u švajcarskim francima. Niste smeli, niste ni rešili, niti ste imali zakonsku regulativu, jel ste ili radili za banke ili ste delili novac sa njima. Niste ni smeli da se suprotstavite bankama.

Sada da postavim pitanje - jel taj problem rešen?

Zašto ste tako nervozni?

Jel taj problem rešen? Jeste ili nije?

Rešen je.

Postavljam opet pitanje. Ponoviću - da li ste jedan jedini problem građana Republike Srbije rešili za 12 godina dok ste bili na vlasti? Evo, niste ni jedan. A ja sam vam za manje od pet minuta samo četiri problema nabrojao koje je rešila vlast Aleksandra Vučića u proteklih nekoliko meseci. Vi za 12 godina niste rešili ni problem ozakonjenja, ni pravo upisa svojine, ni cene, ni kredite, ni Zakon o javnom izvršenju i obezbeđenju. Zato nemojte da se čudite što ćete večito da sedite tu ili da gledate Skupštinu Republike Srbije preko TV, vlast više nikada u ovim klupama nećete da imate.

Očigledno da nervoza postoji, ali to nije problem Srpske napredne stranke. Kako su se ponašali, kako su vladali, tako su i nagrađeni od građana. Meri se njihova podrška i popularnost među građanima promilima. Probali su da se sakrivaju iza studenata, iza blokada - ni to više ne mogu. Pokušavali su privremenu vladu da naprave - ni toga više nema. Ostaje samo trgovina emocijama, ali, pazite ovo, trgovina emocijama sa problemima u društvu koje je izazvala njihova vlast i koje i dan-danas rešavamo.

Na primer, ja sam govorio o politici cena a ovde je to predstavljeno kao da ne znam o čemu i šta pričam. Monopol na tržištu imaju nosioci kapitala koji su došli i zadobili taj monopol za vreme vaše vlasti. I vi sada oko toga pravite kako smo mi neuspešni. Ja sam nabrojao samo jedan deo stvari koje je vlast Aleksandra Vučića i SNS rešila. Mogao bih da pričam o mnogo toga.

Za vas je danas vest kada se negde neki pogon zatvori i ostane 100 ili 200 radnika bez posla. Za vreme vaše vlasti nije bila vest kad svakog dana 500 ljudi ostane bez posla. I to su rezultati razlike između vas i nas i to građani mere kada izađu na izbore - ono što ostaje iza nas, odnosno što je ostajalo iza vas. I kada to jednom razumete, možda neki put nešto i uradite u politici. A dokle god se bavite vašim fantazmagorijama, dobacivanjima, uvredama i ne prihvatite odgovornost za greške koje ste pravili, nikad vama više građani neće da veruju.

Dame i gospodo narodni poslanici, na jučerašnjoj sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava raspravljali smo o predlozima zakona koji su iz nadležnosti odbora, a koji su tema rada današnje sednice.

Sam odbor je trajao nešto preko dva sata, što je prilično bilo neuobičajeno za dnevni red koji je bio predložen i o kome smo raspravljali, a dobrim delom i zbog toga da smo imali u raspravi sukob.

Možete da zamislite kako nama izgleda kada najveća lopuža iz dinastije "Ces Mekon" priča na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava kako je neko korumpiran, pa još dovodi u pitanje i sistem javnih nabavki koji je danas na snazi.

Samo da podsetim, javne nabavke su kod njih trajale po tri-četiri godine, nije postojao plan javnih nabavki, nije postojao registar javnih nabavki, nije postojao registar ponuđača, nije postojao portal da možete da pratite kompletan postupak sprovođenja javne nabavke. Javne nabavke i privatizacija u dinastiji "Ces Mekon" bile su burazerske i sad su oni sebi dali za pravo da nekome pričaju kako je neko korumpiran.

Ja bih samo da podsetim, da je dinastija "Ces Mekon" i bivši režim, da su ostali na vlasti, ne bi bilo ni Moravskog koridora, ne bi bilo ni auto-puta "Miloš Veliki", ne bi bilo brze saobraćajnice požarevačka naplatna rampa "Golubac", ne bi bilo ni brze pruge od Beograda do Subotice.

Ministar reče da je stopa inflacije u julu ili junu mesecu ove godine bila 4,7% na međugodišnjem nivou i da je to bio razlog da se Vlada Republike Srbije zabrine i da nešto uradi po pitanju zaštite životnog standarda građana.

Gospodine ministre, njihova inflacija od 4,7% za njih je bila nedosanjani san, zato što nikad nije bila manja od 10%, a oni pričaju o tome kako je kod nas inflacija visoka. Jeste za ovu vladu, za vas je super bila, samo je nikad niste dostigli, uvek je bila bar dva puta veća.

Gospodin ministar se dotakao i deviznih rezervi. Samo da podsetim građane Republike Srbije, danas su zlatne rezerve veće nego neto devizne rezerve koje smo zatekli 2012. godine. Danas se povećavaju i penzije i plate u većoj stopi nego što je stopa inflacije. Danas imamo stabilan dinar, velike devizne rezerve, imamo infrastrukturu koja se gradi.

Neko će možda da kaže - pa, dobro, možda bi to imali i da je neko drugi na vlasti. Možda. Ali, siguran sam u jednu stvar - da je dinastija "Ces Mekon" i bivši režim ostao na vlasti, ne bi od ovoga imali ništa što sam nabrojao. Jer, da vas pitam, građani Srbije, šta ste dobili za 12 godina njihove vlasti? Neki auto-put? Neku prugu? Neku bolnicu? Neku školu? Ništa od toga. Evo, njima je i sad to smešno, a tek smo nekih šest meseci više od njih na vlasti i nismo upropastili Srbiju, za razliku od njih. Njima je valjda bio to rezultat - kako nešto upropastiti. Nama nije.

Da li možemo da budemo zadovoljni onim što smo uradili? Možemo. Da li je to dovoljno? Nije. Moramo da nastavimo da izgrađujemo i obnavljamo Srbiju. Moramo da čuvamo Srbiju, i od ovakvih koji su je vodili 12 godina i upropastili je i doveli do prosjačkog štapa. Tome u prilog idu i ovi zakoni koji jesu isključivo u korist građana, a ne elita koje sebe smatraju da imaju pravo da budu predodređeni da vode Srbiju bez građana i bez volje.

Odbor je na sednici doneo odluku da predloži Narodnoj skupštini da izglasa predložene zakone zato što su oni u interesu građana Republike Srbije, a na veliku štetu bivših elita kojima sada svaki uspeh Srbije smeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine Macut, imali smo priliku ova dva dana da čujemo i vaš program Vlade, a i kolege iz bivšeg režima koje su nešto mnogo nestrpljive i nešto mnogo nervozne. Evo, i sad ne mogu da se odreknu nasilja i da prestanu da prete narodnim poslanicima koji će da podrže izbor Vlade. Sad ne znam da li je u pitanju terapija ili nešto drugo, da li je u pitanju njihov mentalni sklop, ali izgleda mi da ovde dolazi do nekih određenih…