Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Veroljub Arsić

Veroljub Arsić

Srpska napredna stranka

Govori

Dame i gospodo narodni poslanici, evo, imali ste sada priliku da čujete još jedan populistički govor bivšeg režima. Ništa drugo nego najobičniji populistički govor. I uvek će da bude priča oko toga kako bi oni bolje raspolagali parama i sredstvima da su na vlasti.

Samo da podsetim da smo, recimo, kada je u pitanju EPS, od 2010. i 2011. godine je bio zadužen za 275 miliona evra, uvećano za još šest milijardi dinara. Znate ko je vraćao te dugove? Ovaj direktor koga sad napadaju. On je vraćao te dugove. Najlakše je populistički pričati šta bi neko uradio da je na vlasti, a pri tom zaboravlja kakav je bio dok je bio na vlasti.

Stalno ovde provejava javni dug. Čuo sam jednog kolegu i žao mi je što je ispao tolika neznalica da poredi kredit u dinarima sa kreditom koji ima deviznu klauzulu i kaže – eto, vaša kamata je veća.

Samo da pitam uvažene kolege – kako to da imate javni dug 2012. godine koji je 17,7 milijardi evra? To je 55% današnjeg duga. Ono što Srbija duguje više od polovine duga koji ste vi napravili. Postavljam pitanje bivšem režimu – šta ste uradili sa tim novcem? Da niste pravili možda Most na Adi, onaj koji je koštao milijardu evra? Mogla su četiri da se naprave. Koliko je to bilo škola, koliko bolnica, koliko auto-puteva? Koliko je to bilo rezonanci? Gde je to nestalo? Taman onoliko koliko je neki tajkun prijavio profit a hoće da se bavi politikom. To mu je bio prihod.

A ovaj što ne zna da razlikuje dinarski i devizni kredit, ja sam rekao juče, napravićemo kao Odbor za finansije kurs da poslanici nauče da čitaju budžet onako kako treba.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, da li znate koliko je koštao jedan stan od 70 kvadrata u Majdanpeku pre petnaestak godina? Koštao je između pet i sedam hiljada evra da bude namešten i to ste ga otplaćivali na rate. Znate šta je pisalo na tabli saobraćajnog znaka koji označava izlazak iz naselja Majdanpek prema Blagojevom kamenu i Kučevu 2010. godine? Pisalo je sledeće – ko izađe poslednji neka ugasi svetlo.

I, ovde sada imam čitavu jednu lepezu narodnih poslanika koje bi u Majdanpeku i u Boru i u celoj Srbiji da pogase svetla. Ništa drugo i u Kostolcu i u Obrenovcu i u Loznici, svuda da se pogase svetla da opravdaju taj novac što su dobili od svojih sponzora iz inostranstva. Mogu da im kažem da se džabe trude, goreće svetla još dugo, dugo vremena i u Majdanpeku, i u Boru, i Kostolcu, i Požarevcu, zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću.

Ja razumem neke moje mlade kolege koji su u strankama bivšeg režima, ljudi su mladi, nemaju dovoljno životnog iskustva, valjda su podlegli tim medijima i ne znaju kakva je bila politika i kakvo je bilo stanje u Srbiji dok su njihove stranke bile na vlasti. Evo, stalno se spominje neka inflacija, ne sporimo postoji. Stalno se spominju da su plate sve manje i manje, neko je spominjao gladu decu. Evo, ovako je to izgledalo. Radi građana Srbije, da podsetim na jedan zločin bivšeg režima, a prema sopstvenom narodu i to iz vremena kada su valjda građani Bora i Majdanpeka trebali da gaje kikiriki, a ne da budu rudari, ali dobro.

Ovako, prosečna plata 2008. godine je bila 402 evra. Znate kolika je bila 2009. godine, 338 evra? Znate kolika je bila inflacija 11%. Znate kolika je bila plata 2010. godine? Bila je 331 evro, opet inflacija, dvocifrena, deset ili jedanaest procenata. Da li znate kolika je bila plata 2011. godine? Bila je 372 evra, da bi 2012. godine pala na 366 evra. Znači, za vreme vlasti bivšeg režima, imate smanjenje prosečne plate za 35 evra i inflaciju od 45%.

Onda se pojavljuje jedan mladi kolega ovde koji je inače samo izdeklamovao i nema ga sada nigde, koji se obraća guverneru NBS, gospođi Tabaković, kaže, pa evo, dinar je jači u odnosu na evro za šest i po procenata, ali sve je poskupelo za 150%, čak i mleko, što pokazuje da nikada nije ni bio u prodavnici da kupi mleko. Nije ni blizu toga poskupelo i kaže, pa eto, nećemo po onoj narodnoj, nemojte da kupujete kolače nego kupujte evre da jedete. Sada ja postavljam pitanje, a šta su to građani Srbije trebali da jedu od 2008. godine do 2012. godine. Šta su ta deca trebala da uzimaju kao hranu?

Sad, gospodo ministri, ne valja ova vlada. Ne valja zato što valjda imamo veće plate. Evo, ja sam u razgovoru sa ministrima saznao da će prosečna plata u Republici Srbiji 2022. godine da bude 720 evra. Pa, možete vi da hukćete, ali to je tačno 100% više nego plata koju ste vi dali građanima Srbije. Tačno za sto procenata veća. Vama je to smešno? Kada neko naravno prima platu od 10, 15 hiljada evra, on će da priča kako ništa ne valja, ali dobro, ne oseća, ne deli sudbinu građana Republike Srbije.

Hoćemo o penzijama. Godine 2008. 217 prosečna penzija, 2009. godine 211 evra prosečna penzija. Pazite, pada penzija, 2010. godine 193 evra, izborna godina 2011. predizborna, podigli na 209, ali što je još uvek manje nego 2008. godine. Oni čitavo vreme ovde ponavljaju jedno mantru, koja se upućuje prvenstveno mladima koji ne znaju kakve su lopuže bili dok su bili na vlasti. Ne znaju kako su kapom i šakom čistili. Ja nikada ne bih pokazivao ovde sliku Miroslava Miškovića, kako je on uopšte tu postavljen, ne znam, ali znam sledeće, pisao vam je zakone za koje ste glasali, vladu vam je sastavljao.

Opljačkao je sa vama državu i vi naravno da imate potrebu da ga branite, ali to je vaš problem, ali zbog takvih vi danas niste na vlasti. Zbog takvih smo mi zatekli Srbiju koja je bila opljačkana, devastirana i sada smeta što se Srbija izgrađuje, pa biste vi bili pametniji i bolji sada nego što ste bili pre 12 godina. Ma ne bi, bili biste još veće lopuže zato što je Srbija sada još bogatija država nego 2008. godine kakva je bila.

Ovaj što mi dobacuje ovde ne razlikuje ni kredit u dinarima, u evrima. (Borko Stefanović: Ko je lopov?)

Pa da izazovem pravo na repliku? Neću, kao što ni vi niste meni dali to pravo, a spominjali ste moje diskusije.

Samo da kažem, da naši građani ne brinu, plate koje isplaćuje država biće na vreme i uredne i uvećane. Penzioneri, takođe, ne moraju da brinu za svoje penzije, biće na vreme i biće uvećane.

U Srbiji vlada SNS sa svojim koalicionim partnerom i predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Nemaju potrebe građani Srbije da brinu za svoju budućnost.
Dame i gospodo narodni poslanici, izvestilac sam Odbora po 32. tački Predloga odluke o izboru viceguvernera Narodne banke Srbije.

Prvo što moram da istaknem jeste da naši građani Narodnu banku Srbiju doživljavaju kao nekakvu banku koja treba da brine o deviznom kursu građana Srbije i da je to njihova jedina i uloga o tome da li će biti štampani dinari ili neće, itd.

Evo da ispunim malo neka očekivanja naših građana, pa da ih obavestim da su devizne rezerve Narodne banke Srbije danas na nivou od 17 milijardi 270 miliona evra, da nikad nisu bile veće. Da su veće za 800 miliona evra, nego 31. decembra 2021. godine, da u devizne rezerve imamo 38,5 tona zlatnih rezervi, a da smo 2012. godine imali samo 15 tona.

To govori o tome kako ovde navodno neki zaštitnici životne okoline govore kako Kinezi odnesoše sve zlato iz Srbije. Toliko o tome.

Inače, da podsetim građane da je današnji Guverner prvi put stupila na dužnost, čini mi se 5. avgusta 2012. godine. Da je devizni kurs tada bio 119 dinara i 80 para, da su devizne rezerve neto bile 5,5 milijardi evra.

Danas znamo kolike su, a znamo i koliki je kurs evra. To najviše pričam zbog jednog kolege poslanika ovde koji je pre nekoliko nedelja mahao nekim novčanicama iz vremena Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.

Ovo govorim najviše i zbog bivšeg Guvernera gospodina Šoškića koga ja zovem Mister Bin, zato što nemam nijednu lepu reč o tom čoveku da kažem, a reći ću vam i zašto kada budem došao do samog predloga kandidata za viceguvernera, koji je zamislite pravdao smanjivanje deviznih rezervi u periodu od 2008. do 2012. godine i pad kursa dinara sa 78 na 119,80 za jedan evro time što onda Evropska centralna banka nije štampala evre, a danas štampa, pa sadašnji Guverner uvećava devizne rezerve.

Ljudi, a šta je sa zlatom? Šta je sa zlatom? Kako se zlato uvećava? Zlato nije u Kini, nego se nalazi u trezorima naše Narodne banke.

(Aleksandar Jovanović: Kako da ne.)

Neko bi voleo da se dočepa tog zlata, ali neće imati priliku.
Da vas podsetim još jednu stvar. Jedna od primarnih uloga Narodne banke Srbije osim očuvanja stabilnosti na tržištu i inflacije jeste i kontrola poslovanja banaka.

Banke su nam za vreme vaše vlasti iznele iz Srbije 5,5 milijardi deviznih rezervi, opljačkale su građane Republike Srbije sa kamatama od 28% do 35% i nisu te banke krive za to, krivi ste vi koji ste im to dozvolili. Baš vi i tadašnji Mister Bin u Narodnoj banci gospodin Šoškić.

I sada ono što je najsmešnije, vi pokušavate nas da učite kako treba da se vlada Srbijom, pa jedino da smo duševno oboleli. Mada, vidim da tamo ima kandidata za Lazu Lazarevića. A, da je to rezultat, samo da pročitam biografiju kandidata. Diplomirao je 2010. godine, da je počeo da radi u Narodnoj banci Srbije, krajem 2010. godine u tadašnjem sektoru za monetarni sistem i politiku koji je zatim menjao naziv i proširio nadležnosti dosadašnjeg sektora za monetarne i devizne operacije čiji je rukovodilac.

Znači, nije bilo do Narodne banke samo što su se prodavale devizne rezerve nego do političke vlasti. Isti čovek na istom mestu ima sasvim različite rezultate u svom radu. Oni prvi su vaša zasluga, a ne njegova, ovih drugih su zasluga i Narodne banke Republike Srbije, i Vlade Republike Srbije i svih drugih institucija koje rade zajedno na finansijskoj, monetarnoj ekonomskoj stabilnosti Srbije, bez koje ne bi uspele reforme koje je započeo Aleksandar Vučić 2014. godine.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo Brnabić i ministri u Vladi Republike Srbije, evo na kraju ovog prvog radnog dana, mogu da kažem da sam čuo dosta inspirativnih diskusija od svojih kolega poslanika, kako iz bivšeg režima, tako i iz vladajuće većine i svega i svačega sam imao priliku da čujem, kao na primer da ne vodite dobro državu zato što za javne radove angažujete strane kompanije. Onda ispade da to nisu strane kompanije nego da ima i naših. A zašto te naše niste angažovali? Pa, koje ćemo da angažujemo? Neke njihove? El to možda one firme što su pojele auto-put između Preševa i Vranja? Nestao ceo auto-put. Čuo sam i jako nevaspitana dobacivanja od toga da smo mi to sve pokrali. Ne znam, samo ne znam gde je nestao taj auto-put. Evo, to godinama pitam kolege iz bivšeg režima, niko od njih ne zna da mi odgovori.

Kažu, gospođo Brnabić, da smo mi rekordno zadužili Republiku Srbiju. Ako pogledamo naš javni dug 2012. godine u nominalnom iznosu, to je bilo 17 milijardi i 700 miliona. To je današnjih 55% ukupnog našeg duga. Znači, oni nas optužuju za 55% njihovog duga da smo mi zadužili Srbiju. Samo dobro ste postavili ono pitanje, a gde su vam ti putevi? Gde su vam ti mostovi? Gde su vam te škole? Gde su vam te bolnice? Gde su vam te klinke? Ništa od toga nema, zatekli smo praznu kasu, devastiranu privredu.

Neke stranke su se borile za povećanje penzija i trebale su i penzionerima 2008, 2009, 2010, 2011. i 2012. godine. Trebalo je povećavati penzije, ali zašto nisu brinuli o privredi koja bi povećavala te penzije? Tu nastaje problem. Povećanje penzija je bila politička kategorija, a ne ekonomski rezultat rada jedne vlasti i zato ne mogu da krivim stranku koja je tražila da se povećaju, nego one koje su vodili resor privrede i resor javnih finansija.

Naslušao sam se ovde mnogo gluposti danas. Recimo, stalno se spominju neke strane kompanije kojima mi iz budžeta Republike Srbije, znači građana Srbije, plaćamo da oni rade ovde. Evo, za ovaj Zakon o budžetu dostavili smo vam i spisak tih kompanija koje će ostvariti pravo na subvencije. Kada su pogledali spisak i videli da su tu pretežno domaće kompanije, znate koje je pitanje bilo? A zašto baš te? I koje kod druge da su na spisku, uvek bi bilo isto pitanje.

Jedno pitanje koje se postavlja da bi se pobeglo od odgovornosti - šta se radilo u periodu od 2001. do 2012. godine? Na današnji novo javnog duga plaćamo istu kamatu kao na onih 17,7 milijardi evra i kažu da su naše kamate visoke, a njihove su bile bar dva puta veće, bar dva puta, jer dobar deo plaćamo kamata koje su po njihovim ugovorima i zaduženjima bile do 2012. godine.

Naslušao sam se ovde i napada na ministra Sinišu Malog kako je sramota što nam je porez na dodatnu vrednost u zemlji tako nizak. Znate šta? Kao predsednik Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava očigledno je da ću morati da napravimo jedan projekat i da konkurišemo da se obezbede sredstva iz međunarodnih organizacija, naravno, da se poslanici edukuju i da znaju da čitaju budžet, jer kako ja drugačije kolegi koji je to rekao da objasnim da je to dobro, jer vi ste uvezli neku robu i na to ste obračunali porez na dodatu vrednost iz uvoza, a onda ste to prosledili nekim prerađivačima i proizvođačima, koji su i taj porez iz uvoza i svoju razliku u ceni ukalkulisali što se knjiži kao porez na obračunatu zemlju, s tim da se onaj prethodni porez ne umanjuje. Kada izveze tu robu, traži da se porez koji je obračunat vrati i to se skida sa konta poreza obračunatog u zemlji. To znači da je dobro, ali kod kolege, koji očigledno više voli sudske presude da komentariše, postoji jedan određeni nivo neznanja čitanja javnih finansija. To je isto kao ona priča kada su skakali ovde od sreće zato što je Narodna banka imala knjigovodstveni manjak, a uzrok tog knjigovodstvenog manjka je bio to što je Narodna banka uspela da stabilizuje kurs evra i da bude niži na kraju te godine, nego na kraju prethodne godine.

Evo, sada da Narodna banka smanji kurs evra za jedan dinar, automatski mora 17 i po milijardi dinara da ima gubitak. Da li je to loše za državu? Pa, nije. Da li je loše za privredu? Nije. Da li je loše za građane Srbije? Nije, ali neznalicama jeste. Ili, da li su baš neznalice?

Slušao sam ovde mnogo priča oko EPS-a. Elektroprivreda Srbije je podnela jedan od najvećih tereta tokom fiskalne konsolidacije koja je sprovedena 2014. godine, da ne pričamo o poplavama koje su bile u Kolubari, ali niko od njih neće da kaže šta se, recimo, dešavalo sa Anketnim odborom koji je vodio tada Aleksandar Vučić, sadašnji predsednik Republike Srbije.

Nisu hteli da glasaju za Izveštaj tog anketnog odbora zato što bi za vreme njihove vlasti videli da smo kupovali mazut, EPS je kupovao mazut, po zimskim cenama leti. O tome ćute. Evo, kriju i poglede. Neće ni u oči da pogledaju. To su radili.

Onda su kupovali letnju struju i uvozili preko zime, gde je cena po pet puta veća, iako to našem elektrosistemu nije bilo potrebno, pa su morali da gase termoelektranu u Svilajncu „Morava“. Što to ne pričate? Da bi uvozili struju, da bi Vuk Hamović zaradio pare. Pa, što ne kažu da naše hidrocentrale nisu smele da proizvode struju, nego su morale vodu da prelivaju preko nalivnih polja? Što? Da bi opet neko zaradio pare i onda nama kažu da smo mi lopovi. Čega god da su se uhvatili nema mesta da nije bilo kriminala.

Evo, da se vratim još malo na priču oko „Elektroprivrede Srbije“. Godine 2010/2011 zadužili su se 275 miliona evra. Da li neko zna zašto? Da li je to video neko? Na šta su pare potrošene? Nije niko. Nestale su pare, kao i onaj auto-put od Vranja do Preševa.

Pazite ovo, 17.01.2011. godine zaduženje šest milijardi dinara, to je ekvivalent današnjih 90 miliona evra, radi pokrivanja tekućih troškova. Takav veš smo nasledili 2012. godine i sada oni nas hoće da uče kako treba da vodimo državu, oni koji su upropastili i privredu i javne finansije. Nas hoće da uče koji zarađujemo pare za Srbiju kako taj novac treba da trošimo. Njihov sistem je bio leva ruka, desni džep. Ništa drugo nisu znali. Poneki put zadnji, a neki put unutrašnji u sakou, ali ništa drugo nisu znali i ta projekcija njih tera da ovde iznose neistine kako sada neko krade ili, ono što često prebacuju nama, pomoć koju smo uplatili i zaposlenima i penzionerima i mladima.

Da li znate zašto se to kritikuje? Pa, boje se da ne potrošimo sve pare i da ništa neće ostati za njih. To su razlozi zašto oni svaki potez koji imamo osporavaju i napadaju, ali neka se ne sekiraju. Za 20 godina naučiće da čitaju budžeta. Taman toliko će im najmanje trebati da dođu na vlast, ali mislim da neće ni oni, nego će neki drugi, tako da je ta prilika da ćete ponovo da se dočepate kase Srbije i džepova građana Srbije, unapred vam kažem, izgubljena, propala, džabe se trudite. Što kaže kolega ispred mene, prohujalo sa vihorom. To se nikada neće desiti.

Ono što takođe uliva nadu i nama poslanicima i građanima Srbije jesu, pre svega, povećanje penzija od 21% skoro, koje je realno, koje je naša privreda zaradila, koje su naši radnici uplatili u svoje fondove zato što naša statistika nije kako tvrdi bivši režim da su fingirane, jer to pogledate u samom Zakonu u budžetu i vidite da su prihodi Fonda PIO veći nego ranijih godina, da je ukupna masa veća nego ranijih godina, a da su dotacije iz budžeta Republike Srbije manje nego ranijih godina za više od 50%. kada budu naučili da čitaju budžet valjda neće imati potrebe da toliko govore neistine, jer znaju valjda da ima još nas koji znamo da čitamo budžet, čisto radi kvaliteta rasprave.

Takođe, povećanje plata za naše vojnike i oficire, povećanje plata u javnom sektoru, ali opet ponavljam, sve je to iz realnih izvora. Tekuća potrošnja Republike Srbije finansira iz realnih izvora. Programski krediti, javne investicije, ako u ovakvim situacijama u kakvima je Srbija, okruženje u kome se nalazi Srbija prihvatamo da budu iz kredita, jer sa nivoom javnih investicija vi stavljate do znanja i da ste ekonomski stabilna zemlja, sa jedne strane, a sa druge strane ne dozvoljavate da se toliko strani faktor ekonomski, ne mislim politički, upliće u naš privredni sistem i kroz javne radove čuvate realni sektor i zaposlene u realnom sektoru, a ne kao za vreme bivšeg režima – leva ruka, desni unutrašnji ili zadnji džep. To je razlika između nas i njih i za 20 godina možda će nešto da nauče, a od poštenih nikad. Ko je krao jednom, krašće uvek.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovde se iznose neistine zato što mogu da kažem da je svetska ekonomska kriza iz 2008. godine bila mala beba za ekonomsku krizu koja je izazvala korona.

Ovo je bila na finansijskom tržištu, a dok je trajala korona privrede svih zemalja su bile zatvorene i niko nije izgubio posao u Srbiji. Imali smo tada jako mali pad BDP od 0,9%, dok je za vreme žute vlasti pad bio 3%. Toliko o tome kako ste vi znali tada da vodite državu.

Zaposlenih, broj je bio pre svetske ekonomske krize 2.900.000, pa je spao na 2.400.000 i onda pričate kako ste uspešno prebrodili krizu. Evro je bio 78,80 avgusta 2008. godine. Avgusta meseca 2012. godine 119,80. Sada bi bio preko 300 da ste vi bili na vlasti. Inflacija da ne govorim. Godine 2011. nije bila nikakva kriza, inflacija je bila 11%, sada bi vam bila 50%.

(Miodrag Gavrilović: Sada je 50%.)

Sada je 14%. Vi možete da pričate šta god hoćete, po tim pokazateljima i podacima, a ti pokazatelji i podaci se odražavaju na nas ovde, broj poslanika. To što 3% preskačete sa skokom, motkom u vis, to je vaša politika koju ste vodili do 2012. godine. Ovo što vidite sada ovde je politika koju vodi Srpska napredna stranka. To je taj rezultat i rezultat Aleksandra Vučića i reforme koju je sproveo 2014. i 2015. godine, gde vi niste imali političku hrabrost da to sprovedete nego ste državu zaduživali još više da biste pokušali da kupite glasove penzionera povećavanjem penzija. To su vaši rezultati.
Dame i gospodo narodni poslanici, čuli smo razne informacije i priče kako su mladi nezadovoljni stanjem u Srbiji. Ja mogu da se u nekom delu složim da treba bolje da bude, ali isto tako ne mogu da prihvatim ni činjenicu da se ništa po tom pitanju ne radi, a pogotovo ne kada se ovde iznose podaci o nekakvim istraživanjima koja zaista ne znam ni ko je finansirao, ni ko je platio, ni za čije potrebe. Ja se baziram na ona što su uradile UN za potrebe Narodne skupštine. To je naš dokument.

Ono što je potrebno mladima jesu radna mesta i ono što je potrebno mladima jeste normalna država u kojoj će da se razvijaju, za razliku od svega toga što nije bilo pre desetak godina. Put da se napravi jedna država, nije posao od mesec dana ili dva, to se radi godinama i najlakše je populistički pričati priče i bajke da ćete nešto da uradite ukoliko vi dođete na vlast, kao i što pričaju iz bivšeg režima. Oni su se uplašili da ćemo da podelimo novac građanima, da ćemo da uložimo u državnu infrastrukturu u saobraćajnice i da neće ništa ostati za njih kada dođu na posao.

Slušao sam ovde razne priče o poljoprivredi recimo. Dovoljno je da pogledate prvu stranu našeg budžeta. Evo rebalans, da vam pročitam, pošto se veliki novac daje za strane investitore. Evo ovako, subvencije za privredu, celu privredu 19 milijardi 661 milion, a znate koliko je za poljoprivredu, 65. Što to ne kažete? To je malo? Možda nije dovoljno, ali nije malo i to su te zamene teza koje se ovde stalno koriste. Zamene teza.

Jedna koleginica je govorila o ratarstvu. Jedna koleginica je govorila o ratarstvu. Ja sam postavio pitanje, evo pričam za moj region, a i u svim drugim regiona je slično. Šta ćete sa ratarstvom? Tri fabrike u mom regionu su zatvorene, „Voćeprodukt“ Požarevac, „Borac“ Petrovac i „Voćar“ Palanka. Šta ćete sa povrtarstvom, kome ćete to da prodajete? Po pijacama?
Budžet od 0,05% je najobičnija demagogija. Budžet za mlade su porodilišta. Budžet za mlade su predškolske ustanove. Budžet za mlade su škole. Budžet za mlade su univerziteti. To su budžeti za mladi koje krijete i nećete da kažete.

Reforma školstva je isto budžet za mlade. Dualno obrazovanje je isto budžet za mlade. To je sve budžet za mlade. Iznosite podatke o nekim istraživanjima koja su jako sumnjiva. Ja vam kažem, imamo istraživanje koje su radile UN koje kažu da iz Srbije godišnje ode između 10 i 13 hiljada ljudi. Vi kažete da samo toliko mladih ode. Bečki institut kaže da se više mladih u Srbiju vrati, nego što ode u Austriju. Pa kakva vi to istraživanja imate?

Zaista sam ozbiljno zabrinut da nekim čudom vi dođete na vlast u Srbiji, pa ne bi ta država izdržala ni nekoliko meseci. Ali, čuda se ne dešavaju tako lako. Ne dešavaju se ni tako često. Tako da mislim da je moja zabrinutost prilično neopravdana. Ovo sam naveo kao primer kada sam pričao o poljoprivredi. Demagogija, najobičnija demagogija. Nešto što građani vole da čuju, to im obećavate, a krijete prave podatke, jer vam ne odgovaraju. Izvinite, kada neko nije iskren ovde, ja ne verujem ni kakav će biti na vlasti. Kada neko nije iskren, ne verujem ni da će biti iskren kada je na vlasti.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvek sam govorio da je ovde politički populizam i sada ovaj amandman to dokazuje. Apsolutan politički populizam.

Vratite otete penzije, a onda povećajte penzije koje su najniže. Kome se vraćaju te navodno otete penzije? Onima koji su imali najveće penzije. Njima. Ovaj amandman je za zapomaganje, kako treba da se vrate otete penzije, a navodno su otete od onih koji imaju najveće penzije. Ovi ljudi koji su prosečni ili ispod prosečne penzije, uopšte nisu bile pod udarom Zakona o budžetskom sistemu. Onda, za te najsiromašnije tražite da se njima penzija uveća.

Sada moram da postavim jedno pitanje. Kako se stiče penzioni osnov? Dva osnova ima. Godine radnog staža i visina uplata doprinosa. Godine studiranja ne računam. To su dva osnova. Znači Fond koji mi smatramo da je državni, u neku ruku i jeste, puni se tim novcem koji današnji zaposleni uplaćuju. Uplaćuju za svoje penzije. Sada hoćete da oduzmete pravo onima koji uplaćuju u Penzione fond da imaju povećanje penzija. Da li to ima zdrave logike?

S jedne strane tražite da vratimo otete penzije, to dobijaju najbogatiji penzioneri, a s druge strane, ne treba njima povećavati nego samo vratiti. Znate koliko je to novca? Negde oko 700 miliona evra, a povećati ovima sa najmanjim penzijama. Onda ćemo da se vrtimo u krug, ono što narod voli da čuje, ono što narodu prija ušima.

Izvinite, ne postoji ustavni osnov. Palo bi to na Ustavnom sudu. Ne možete vi da menjate stečena prava. Stečeno pravo je penzija, način obračuna. Ne možete da jednima povećavate, a drugima ne. U tome je razlika između nas i vas.

Znači, kada se povećava, povećava se svima. Zašto? Zato što su srazmerno onome što su uplaćivali u PIO fond i srazmerno godinama rada zaradili kao penziju. E, sada ćemo to da promenimo. Oni koji su uplaćivali manje, dobijaće više, oni koji su radili manje, dobijaće više, oni koji su radili pun radni vek dobijaće manje. Na to se vama to svodi. To nema veze sa zdravom logikom.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani penzioneri, prvo što imam da vam poručim – nemojte da brinete, imamo zaposlene u Srbiji koji će da pune fondove penzionog iz kojeg ćete da dobijate vaše penzije. Trudićemo se da zaposlenih bude još više nego sada, iako je stopa nezaposlenosti manja nego ikad i trudićemo se da naši zaposleni primaju još veće plate, da biste vi dobijali još veće penzije.

Takođe vam kažem da ne verujete u ljubav onih koji su opustošili naš penzioni fond, kao i mladima da poručim da ne veruju onima koji im nisu, dok su bili na vlasti, napravili ni jednu školu, ni jedno porodilište, ni jednu predškolsku ustanovu.

Koliko vidim, od izbora do izbora, sve manje im verujete i samo nastavite tako. Zato što oni pričaju o vašem novcu, a kada su na vlasti ponašaju se kao da je njihov.

Zato smo imali prazne fondove zdravstvene zaštite, zato smo imali prazne fondove penzijskog i invalidskog osiguranja i zato su morale da se donesu teške mere, a najveći deo ste vi kao penzioneri izdržali, ali i kao odgovorni ljudi i domaćini koji ste pravili ovu zemlju, to ste kao realnost i činjenicu i kao čin za svoje potomstvo i prihvatili, što se takođe vidi na nekim izborima koji su bili, i 2016. i 2017. i 2020. i 2022. godine.

Još moram da istaknem da i pored ovog povećanja od 9% i narednog koje će da se desi u 2023. godini, takođe možemo da se pohvalimo da je naš fond penzijskog i invalidskog osiguranja sam obezbedio ova sredstva, da nisu dotacije iz budžeta, što samo govori koliko se brinemo i o tom fondu i o penzionerima, za razliku od nekih koji su podizali kredite ne radi ljubavi prema penzionerima, nego da bi kupovali njihovo poverenje na nekim izborima i na taj način pustošili državu. Prvo su prodali 2008. godine „Naftnu industriju Srbije“, računali su da će da prodaju „Telekom Srbije“ 2011. i 2012. godine, da malo povećaju penzije dok ne rasprodaju i fond i penzionere i mlade i zaposlene i Srbiju. Borili su se za svoj džep, ne za građane Srbije, ne za penzionere, ne za mlade i mnogo mi je drago što to sve ove nabrojane populacije prepoznaju i daju nesumnjivu podršku reformama koje je započeo predsednik Srbije a tada predsednik Vlade Aleksandar Vučić.

Mi obećavamo da ćemo još više da radimo da i plate i penzije budu još veće.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, ne znam da li ste primetili, ali došlo je do grubog narušavanja člana 107. Poslovnika Narodne skupštine koji govori o dostojanstvu Narodne skupštine.

Naime, prethodni govornik je pozivao Tužilaštvo da dođe ovde na galeriju. Nemam ništa protiv, ali da kaže da će verovatno sednica Narodne skupštine da izgubi kvorum, to znači da ovde sede kriminalci, a ne poslanici. Sede kriminalci, a ne poslanici, o tome se radi. Znate šta, ja mogu da razumem da neko kmeči što je izgubio mesto predsednika opštine, to je sasvim normalno, ali nije normalno da one od kojih gubi na izborima naziva kriminalcima, pa vas molim da o tome u budućem nekom periodu obratite pažnju, a neću tražiti da se Skupština u danu za glasanje izjasni o ovome.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovolikom vikom ne znači da su argumenti ubedljivi. Ovde vidim ponovo jednu određenu naknadnu pamet, ništa drugo, jer tu priliku o kojoj je pričao moj uvaženi kolega imao je i ministar Dušan Petrović, koji je tada bio resorni ministar za poljoprivredu. Ne sećam se da je on ukidao akcize, ne sećam se da je ukidao PDV. Davao je subvencije da bi naši poljoprivrednici što jeftinije prodavali svoju robu, a da bi se bogatio Mišković. Na posredan način krao je iz budžeta Republike Srbije. Toliko o tome.

Kada je u pitanju privatizacija NIS-a, prvo, nije bilo nikakve privatizacije, bio je to međudržavni sporazum, ali se jako dobro sećam da su se Tadić i Koštunica potukli ko će da sedne pored Putina kada je potpisivan taj sporazum. To je ta istina kako su oni brinuli za građane Srbije. Kada kažu – država uzima, u redu, porezi, akcize, jesu državni prihod, ali država i vraća. Šta je bilo u njihovo vreme? Uzimali oni kao država i trpali u svoje privatne džepove. Ljudi, njihovo bogatstvo je toliko veliko dok su bili na vlasti da svemirske brodove mogu da prave i sada oni nama pričaju kako mi nešto otimamo, a ne vide bolnice, ne vide auto-puteve, ne stelt mostove, kao što su oni pravili, ne stelt auto-puteve kao što su oni pravili, prave i materijalne. Što ne kažu da EPS trpi gubitke zbog niske cene struje. To im se ne sviđa. To je navodno, otimanje para od građana. Što ne kažu kolike su nam rezerve energenata, što ne kaže kolike su nam robne rezerve. Što ne kaže kolike su bile u njihovo vreme. Šta smo imali?

Znate koje su oni samo rezerve imali? Sada ću da vam kažem, imali su devizne rezerve, sa 11 milijardi su ih smakli na 5,5, a evro je sa 78 otišao na 219,80. Sada takav čovek nalazi, sebi daje moralno pravo da on govori šta mi treba da radimo. To je zaista nečuveno, ali to je u suštini njihov obraz i njihova vrednost.

Još nešto, statistika koja se spominje vidi se ovde u sali, jedva da možete da dobacite do cenzusa, i to sa skokom motkom uvis. Da vam nema te motke, verovatno biste i dalje bili na 1%.
Dame i gospodo narodni poslanici, ne znam da li je ovo sve pravo na repliku ili možda povreda Poslovnika, jer je kolega uvredio sve građane Republike Srbije. Rekao je da koštaju samo deset hiljada dinara. Toliko vredi njihova čast, obraz i poštenje, toliko vredi Srpski domaćin?

Sada on priča kako mi neke građane Vojvodine vređamo, a upravo ih je on uvredio. Upravo ih je i on uvredio. Prošlo je to vreme kada neko zbog svog lošeg izbornog rezultata može da priča o nameštanju izbora, o kupovini glasova, o nemanju pristupa medijima sa nacionalnom frekvencijom itd. Toga nema više. Sva ta prava imate. U vama je problem što gubite, a ne u nama. Vi ste loši. Vas građani neće ili ne znate dobro da se prestavite građanima. Ništa više vi ne vredite od bilo kog drugog poslanika u ovoj sali, a i to ste isto rekli i uvredili sve narodne poslanike i sve građane Srbije, računajući i one iz Vojvodine, koja je sastavni deo Srbije. Sve ste nas uvredili, što je vrhunski bezobrazluk, vrhunsko nevaspitanje i vrhunska nepristojnost. Naučite malo da se ophodite prema kolegama.

Možemo i da dobacujemo, toga je uvek bilo ovde u Skupštini, ali nemojte da vređate tako. Narušavate dostojanstvo svakog od nas ovde.

Isto tako i ja mogu da kažem ajde da se izmerimo kod mene u Požarevcu. Ljudi ne znaju da vi postojite tamo. Ne znaju ni u Vojvodini. Vi ste prošli kao nacionalna manjina. Ja se time nikad ne bih hvalio. Jesam da nacionalne manjine imaju taj jedan prirodni prag, ali prirodan prag je za ulazak u Narodnu skupštinu Republike Srbije. Nemojte da se iza toga zaklanjate i nemojte da vređate dostojanstvo i srpskog naroda i svih narodnih poslanika.
Dame i gospodo narodni poslanici, sećam se svojih kolega iz saziva 2000. godine, dolazili su ovde iz DOS-a sa pocepanim cipelama, u farmerkama, nisu imali šta da obuku kad se konstituisao saziv, čak se i ovaj primerak tome smeje, jer i on zna da govorim istinu, a saziv su napustili tako što samo ono što su imali na sebi više vredi nego cela moja imovina.

Tačno je da su se bezobrazno obogatili. To je vama možda smešno, ali narod je siromašio. Nemam ništa protiv da se neko obogati, ali da se obogati tako što će da siromaši svoj sopstveni narod je prilično bezobrazno. Da li treba da pričamo o npr. bogatstvu Miodraga Kostića? Da li treba da pričamo o tome kako se Mišković obogatio? Možemo da pričamo kako smo imali ovde vojvodu od Meridijan banke, Božidara Đelića, zvanog u narodu Boža Derikoža. Mogu tako da vam nabrajam satima i satima.

Ili da pričamo o tome kako je jedan bivši gradonačelnik Beograda oprao 70 miliona evra? Ili da pričamo koliko smo mi to bili bogata zemlja da smo jedan most platili 600 miliona evra? Hoćemo li o tome da pričamo? Nema problema, ali tvrdim, za vreme vlasti DOS-a rukovodstvo DOS-a i tajkuni bliski DOS-u bezobrazno su se obogatili. Zato vi plaćate političku cenu, ali tu vam nismo krivi ni mi, ni narod, ni građani koji vas neće ponovo na vlasti, iz opravdanog straha da će bezobrazno bogati biti perverzno bogati posle vaše vlasti.

(Srđan Milivojević: Replika! Pomenuta je Demokratska stranka.)
Dame i gospodo narodni poslanici, pitam vas, koliko su koštale srpske šećerane? Da nije možda po tri evra? Pitam vas, koliko je koštao SARTID? Pitam vas, koliko je koštao MIP Požarevac? Koliko je koštao „Rekord“? Koliko je koštao IMT? Koliko je koštao IMR? Koliko je koštao DMB? Koliko je koštala „Prva petoljetka“? Koliko je koštao „Trajal“? Koliko je koštalo sve i svašta?

Koliko je koštao kilogram srpskih vojnika i oficira koje ste prodavali u Hag? Koliko je to koštalo? Koliko je bio jeftin život u Srbiji? Samo to da vas podsetim, na šta su nam ličile ulice kada su ubijani policajci, kada vam je ubijen premijer? To ste zaboravili.

Pričate o nekim imaginarnim evrima. Osamnaest milijardi evra je bio dug kada je SNS preuzela vlast zato što nismo znali koliko je koštao most na Adi, koliko je koštao most kod Beške, gde je nestao auto-put između Preševa i Vranja. To ste zaboravili. Nismo znali ni koliko je koštao „C market“ kada ste ga poklonili Miškoviću. O tome pričamo. Takvu smo državu našli. Mogu sada tačne podatke da vam iznosim.

U vašim glavama je neka imaginacija da statistika laže. Možete time da se bavite, ali mi samo objasnite, kako je u fizičkom obimu veći prihod budžeta PIO, samo mi to recite? Zašto su manje dotacije iz budžeta? Zato što građani rade, zato što privreda radi, onu istu koju ste uništili. Da vas povedemo kroz Požarevac, da vam pokazujem groblja požerevačke industrije. Jedino je preživeo „Bambi“, a znate zašto? Zato što je privatizovan po zakonu Jorgovanke Tabaković, a ne po vašim zakonima i onog Veselka Vlahovića, koji je odjednom postao mnogo pametan. Takvu ste nam Srbiju ostavili.