Gospodine direktore. Vi ste pokušali da objasnite šta je percepcija korupcije. Neki indeks. Radi građana Srbije nije tu reč ni o kakvoj međunarodnoj organizaciji, nego obično nevladinoj organizaciji. Imamo jako dobra iskustva sa nevladinim organizacijama ovde u Srbiji.

Videli smo kako one funkcionišu. Nekome je to smešno. (pauza) Nekom je to smešno, a da je bilo vladavine prava, ne bi sad on ovde sedeo s nama, nego bi sedeo u jednom mestu blizu Požarevca, kad je on bio na vlasti. Gospodine direktore, da ste vi kojim slučajem direktor Međunarodnog monetarnog fonda, Svetske banke, Dojče banke, Evropske banke za obnovu i razvoj, da li biste državi kakvu ovi prave od Srbije dali sredstva? Evo, zatražite reč, daće vam odmah.

Da li biste, da ste na mestu rukovodilaca koji raspolaže, koji raspolažu ogromnim količinama novca, dali novac takvoj državi kakvu vam ovi predstavljaju u Srbiji? Ništa više. Priča se o nekim milijarderima. Ne mogu to da objasnim onda kako na trezoru računa Republike Srbije imate četiri i po milijarde evra rezervi za vanredne situacije ili kako u deviznim rezervama imate neto devizne rezerve dvadeset i pet i više milijardi evra. Neko priča o nekom iznošenju novca.

Izvolite, kolega Radosavljević.

Izvolite, kolega Nikeziću.

Ne znam, nemam tih afiniteta.

Neko je rekao da se Srbija ove godine zadužila šest milijardi evra.

Pa, neko ko je član Odbora, ne mora da bude ni predsednik Odbora, zna da je naš deficit za ovu godinu tri stotine milijardi dinara. To je manje od tri milijarde evra. To je deficit. Ne ono o čemu pričaš. Jel' želiko rekao da mi sve što radimo, radimo iz kredita?

Dobro. Ne zna čovek da pročita Zakon o budžetu, pa bi video da je u Zakonu o budžetu planirano za kapitalne izdatke šest stotina pet milijardi dinara, a da je ukupan deficit trista. Prošle godine taj odnos je bio još povoljniji u korist Republike Srbije. Iz budžetskih sredstava, kapitalni izdaci su finansiranu u procentu pedeset i pet procenata, a deficit je bio četrdeset pet procenata. Što znači da više od polovine kapitalnih izdataka finansiramo iz redovnih prihoda budžeta.

Dok ste vi sedeli u Vladi, niste mogli iz redovnih prihoda budžeta da isplatite ni penzije, jer ste se bavili savetovanjem. Sad vam dajem priliku za repliku. Gledam vas u oči. Je li moralno, je li moralno da neko sedi u Vladi Republike Srbije, vodi postupke privatizacije i ima sa svojim članom porodice, najbližnjim članom porodice, kompanije, preduzeća koja se bave savetodavnim uslugama u procesu privatizacije Republike Srbije? Ne mora da bude pitanje je li zakonito, je li moralno?

(prekid) I onda vi sebi dajete za pravo da postavite pitanje da li premijer može da bude profesor na fakultetu? Ne, nego ću ću vas da pitam. Učestvovali ste u postupcima privatizacije, niste smeli da budete u vladi. Ni poslanik ne bi s-trebali da budete tad. Jer ste raspolagali kroz dve poluge moći, maltene celokupnom imovinom koju imala ova država i videli smo dokle ste je doveli.

Za mene još uvek nije jasno kako je kroz tečaj privatizovan C-market. Kako ste dozvolili da novac od prodaje C-marketa završi na Kipru, u Bugarskoj i Slovenija, a ne Srbiji, a to knjižite kao direktnu stranu investiciju. Prodo Mangup državnu imovinu. Dinar nije ostavio u Srbiji. I ćutali ste.

Sad vi pričate o nečemu.

Pričate o javnom dugu. Ja sam nekoliko puta rekao, neverovatnih hiljadu sto sedamdeset milijardi dinara je narastao dug od dve hiljade osme do dve hiljade dvanaest. Evo, on kaže da nisam u pravu, pa nek dokaže da nisam. Ja, meni je lako da dokažem da jesam. To je ekvivalent po nekom kursu iz dve hiljade desete, jedanaeste, jedanaest milijardi evra.

Jedanaest milijardi evra za četiri godine. Sa bruto proizvodom trideset tri-trideset četiri milijarde evra, mi sada ne zadužujemo Srbiju toliko godišnje sa skoro tri puta većim BDP-om. Još nešto. Ja bih voleo da sam video nešto od tih jedanaest milijardi evra. Nemimo ništa protiv.

I da ste tolko zadužili Srbiju, (kašalj) al' da ste bar nešto ostavili od tih para, neki put, neku bolnicu, neku školu, kupili neku lokomotivu novu, ne polomu. Ništa nije ostalo. Sve se trpalo u džepove. Sve. Privreda je uništena, zaduživali smo.

Na kraju da prodamo i Telekom. Posle Telekoma bi bila Elektroprivreda sledeća, da obezbedimo još koju godinu na vlasti i još koju priliku da se nešto strpa u džep. Da podsetim na malo. Za Telekom je bila ponuđena izuzetno mala cena. A znate zbog čega?

Zato što je Telekom i onda i sada bio vlasnik svih telekomunikacionih sistema, internet telekomunikacionih sistema i kabloske televizije. Telekom, koji nije imao svoju kablosku televiziju, nego je izdao svoje linije, svoj internet privatnoj kompaniji koja je bila bliska sa tadašnjim vrhom vlasti. I neko je koristio javno dobro, javni resurs... besplatno i bogatio se. Pa ko će da vam dođe u takvu zemlju da vam in-investira ozbiljan novac? Pa svi investitori, čak i domaći, su u to vreme bežali iz Srbije. Izvolite, kolega Pavloviću.

Izvolite, direktore.

Zahvaljujem. Izvolite gospodine Nikeziću.

Ovako. (pauza) Ono što ja znam, javni dug 2012. godine bio je sedamnaest zarez sedam milijardi. Pa pogledajte vi izveštaje. Nemojte više da se posipate pepelom i pravite lude.

Sedamnaest zarez sedam milijardi. Toliko vam je bio javni dug. I pitam,... Jeste. Pitam šta smo dobili za tih sedamnaest zarez sedam milijardi?

Pa nek bude i od Broza. Zatekli ste državu sa šest ili sedam milijardi evra duga.

Ne.

Izvinite gospodine Nikeziću, prvo izričem vam drugu opomenu, drugu opomenu. Tačno tako. Sram vas bilo.

Vas sram da bude. Vas sram da bude. Ne sudim mom ocu, nego vašem, Za azotaru. Zato treba da vas bude sramota. Ja bih ćutao da sam na vašem mestu i ne bih pitao kakav je to argument.

I vama, vi sebi dajete za pravo. Ja sam vama oćutao sve laži koje ste ovde rekli, da vas pitam, a šta je sa aferom Agrobanke? Maca pojela šestospedeset miliona evra. Jel to možda Vučić ukrao? Jesmo mi?

Jesmo ili nismo. Nemojte sad više sa tim foskulama. Vi ste na vlasti toliko. Falsifikovali ste izveštaje Narodne banke.

Šoškić. Ko i onaj, čini mi se Arsić, moj prezimenjak Milojko.

Šta je bilo sa aferom Razvojne banke Vojvodine? Još trista pedeset miliona.

Gospodine Nikeziću, ja da sam na vašem mestu, ne bih baš toliko pitanja postavljao. Neće me Nenadić doveka da vas brani. Samo deo naveo, milijardu ste ukrali. Milijardu! Nestalo.

Pohapšeni su oni koji su bili direktno odgovorni, a oni koji su ih krili nisu, koji su ih štitili, nisu. Za koje su oni krali, nisu. Jer ne mislite valda da je neko mogao da bude direktor Agrobanke da mu nestane šestospedeset miliona evra, da nije delio novac nekim iz vlasti. Samo direktor odgovara kad će da dokaže kome je on dao novac, a i ako je dao, što je to radio. Mnogi bi odgovarali za, eh, stečaj C Market, nego su u pokoji Radulović.

Vi- vama stvarno, vama stvarno nije dobro. Vama stvarno nije dobro.

Nije on bio vlasnik, on je bio direktor.

Iz stečaja, iz stečaja ste ga kupili.

E, al' pa čovek ima amneziju.

Čovek ima amneziju. Čovek ima amneziju, pa dobro. Nemam ni šta drugo da kažem. Po tom pitanju. Neki očigledno nemaju ni osnovno vaspitanje da se bar malo zastide za sve ono što su radili po Srbiji.

Još nešto. Pošto vidim da se kolega Palalić javio, daću mu reč. Ovaj, gospodine Pavloviću, to vreme kada se država nenamenski zaduživala je prošlo. Vi novac od kredita možete da dobijete samo ako ispunjavate određene uslove i ne la-, ne nalazi se kao rezervno sredstvo na budžetu Trezora, već na posebnom računu po zakonu o budžetskom sistemu. Ta rezerva koju imamo je od redovnih prihoda budžeta, jer samo sa njom može na taj način da raspoložuje ministarstvo kao direktan nalogodavac trošenja budžetskih sredstava.

Pa napredovali smo kolega Nikeziću u zakonu o budžetskom sistemu. Izvolite, kolega Pavloviću.

Dakle 1996. godine?

A ko je bio ministar devedes, jaja, Jorgovanka Tabaković, otkad?