MIRJANA DRAGAŠ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 6.juna 1950.godine. Živi u Beogradu.

Diplomirana je sociološkinja i upravnica zadužbine „Dositej Obradović“.

Članica je Glavnog odbora, Izvršnog odbora i Foruma žena Socijalističke partije Srbije. Takođe je i predsednica Saveta za socijalnu politiku SPS-a.

Nakon izbora 2012,godine izabrana je za narodnu poslanicu u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a ponovo nakon izbora 2014.godine. Na tom mestu ostala je sve do 03. juna 2016. godine. U X. sazivu bila je zamenica predsednika Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjene siromaštva.

Za narodnu poslanicu XI saziva izabrana je 12. okrobra 2017. godine.

Osnovne informacije

  • Socijalistička partija Srbije
  • Beograd
  • Beograd
  • 06.06.1950.
  • sociološkinja

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Dvadeset četvrta posebna sednica , 20.06.2019.

Hvala poštovani predsedavajući.

Gospodine predsedničke Komisije, gospodo saradnici, gospodo poslanici, u današnjoj raspravi analiziraćemo izveštaj jednog novog tela, koji postoji od pre nekoliko godina u našoj državi Komisija za zaštitu konkurencije, i to za 2018. godinu.

Komisija je, da podsetimo osnovana Zakonom o zaštiti konkurencije iz 2005. godine. Počela je sa radom 2006. godine nakon formiranja saziva Saveta komisije.

U početku njenog angažovanja, kao što smo čuli iz uvodnog izlaganja, nisu postojali dovoljni podsticaji i dovoljni uslovi da bi ova komisija odmah pokazala i svoje prave rezultate.

U prvom periodu najveći napor je bio usmeren ka institucionalnoj izgradnji tela, obezbeđivanju veće vidljivosti, afirmaciji ciljeva borbe protiv zloupotrebe tržišta, odnosno sprovođenja politike zaštite konkurencije u cilju koristi celog društva i to su rezultati koji su se ostvarivali upravo u vašem mandatu.

Isto tako Komisija je u ovom periodu intenzivno radila na postizanju pune pravne sigurnosti učesnika na tržištu kada je reč o politici zaštite od konkurencije.

Ovo telo kod nas je, kao što sam rekla nova institucija, i ona je u stvari osnovana na osnovu zakona koji je donet ovde u republičkom parlamentu sa ciljem da upravo reguliše osnovna pravila ponašanja, kako velikih, tako i malih proizvođača na tržištu, na korist svih potrošača i svih građana.

U procesu pristupanja EU, politika zaštite konkurencije zauzima inače jedno od značajnijih mesta, jer njeno efikasno sprovođenje doprinosi unapređenju ekonomije, razvoju i rastu broja privrednih društava, unapređenju ulaganja u istraživanje i razvoj novih proizvoda, privlačenju novih investicija, povećanju proizvodnje i izvoza.

Usklađivanje propisa u zaštiti konkurencije sa praksom evropskih sudova i Evropske komisije obezbeđuje pravnu sigurnost za sve učesnike na tržištu i sigurnost planiranja dugoročnog poslovanja u zemlji članici sa znanjem da je njihov kapital zaštićen od zabranjenog uticaja dominantnih učesnika na tržištu, privrednih kartela ili nedozvoljenog spajanja privrednih društava sa ciljem kontrolisanja ili istiskivanja drugih učesnika na tržištu.

Članstvo u EU istovremeno podrazumeva i određene obaveze država koje se spremaju za život u zajednici evropskih naroda. Pravila o konkurenciji sastavni su deo pregovaračkog Poglavlja 8 o pristupanju EU i to je poznato i tu zauzima jedno od najznačajnijih mesta i sama ta pozicija i samo to mesto pokazuje pažnju koju EU pokazuju ovom sektoru, kao i onu pažnju koju mora naša država u ovoj oblasti u narednom periodu još više da izgrađuje.

Suština je da njeno efikasno sprovođenje u stvari doprinosi unapređenju ekonomije, razvoju i rastu broja privrednih društava, unapređenju ulaganja u istraživanje i razvoj novih proizvoda, privlačenju novih investicija, povećanju proizvodnje i izvoza.

Cilj države Srbije u svakom slučaju je primarni i to je zadatak ove Vlade i ovog parlamenta i svih narodnih poslanika, stvaranje što bolje ekonomskih uslova, jačanje ekonomske snage države, ali i ekonomske snage i moći svake porodice i svih građana.

Usklađivanje propisa o zaštiti konkurencije sa praksom evropskih sudova i Evropske komisije obezbeđuje pravnu sigurnost za sve učesnike na tržištu i sigurnost planiranja dugoročnog poslovanja u zemlji članici, jer se zna da kapital koji se ulaže je zaštićen od zabranjenog uticaja dominantnih učesnika. Čuli smo da dominantni uticaji postoje, ali nikada ne smeju biti zloupotrebljeni i rađeni na štetu drugih učesnika na tržištu. S ciljem dakle, da se manji učesnici na tržištu zaštite, da im se omogući konkurentnost i prisutnost na tržištu u ravnopravnim uslovima i da se ne sme dozvoliti njihovo istiskivanje sa tržišta na osnovu monopolskog uticaja.

Članstvo u EU, a moramo to istaći, nema samo prednosti. Ono podrazumeva i određene obaveze svake članice prema svojim evropskim partnerima i to kontinuirano. Pravila o konkurenciji važe za sve učesnike tržišne utakmice jednako, a zadatak je da omoguće funkcionisanje tržišta, veću ponudu roba i usluga, bolje cene.

Ova pravila u stvari štite građane, jer preduzetnicima zabranjuju sklapanje sporazuma kojim bi se dogovarale cene, ograničavala proizvodnja, razvoj i ulaganje ili delila tržišta i izvore i nabavke. Ona takođe sprečavaju zloupotrebu dominantnog položaja preduzeća i onemogućavaju spajanje preduzeća koje bi moglo imati uticaj na konkurenciju na tržištu. U tom pravcu, kod određenih pojava kojih na tržištu ima u svakom slučaju moramo u narednom periodu biti daleko delotvorniji.

Takođe, ova pravila utvrđuju kako i koliko je moguće dati pomoć države preduzećima, pod uslovom da se ne naruši konkurencija, odnosno obezbedi podjednako dobre uslove za sve. Cilj politike zaštite konkurencije u našoj državi podrazumeva ekonomski napredak, jačanje privrednih subjekata, otvaranje tržišne utakmice, bolji kvalitet proizvoda, niže cene, jer čitav taj milje efekata svakako ide u opštu korist.

Konkurencija kao otvoreni proces poslovne borbe između kompanija ima veoma važnu ulogu u podsticanju ekonomije rasta i razvoja, ali ako je krajnji cilj koristi za potrošača, onda nivo ekonomskog rasta neposredno postaje kriterijum za zaštitu konkurencije.

Poslovne aktivnosti za koje se utvrdi da narušavaju korist potrošača ili ocenjuje se da do toga može doći, smatraju se antikonkurentskim, pa i nezakonitim. Definitivno, konkurencija podstiče kompanije da poboljšaju kvalitet svojih proizvoda, da smanje troškove, povećaju produktivnost i inovativnost, a u celini doprinose razvoju privrednog ambijenta i ostvarivanja bržeg ekonomskog rasta, a to je potpuni cilj i posvećenost ove Vlade. Svakako se to u dinamičnom razvoju Srbije može konstatovati.

S druge strane, ova pravila za potrošače obezbeđuju bolji asortiman proizvoda, niže cene, veći kvalitet. Svakako, da ne bude zabune, zadatak Komisije nije da štiti male učesnike na tržištu, već da za sve omogući ravnopravne uslove. Veća konkurencija pomaže malim proizvođačima da posluju bolje.

Efikasna primena propisa iz oblasti zaštite predstavlja važan uslov za razvoj i jačanje srpske privrede u celini. Tu ogromnu ulogu upravo ima ova Komisija, upravo redovnim podnošenjem izveštaja o radu u Narodnoj skupštini, kao što je u ovom slučaju evidentno, objavljivanjem svojih rezultata rada na internet stranici, što inače čini, odnosno predstavljanjem svojih aktivnosti u medijima koje su tada dostupne široj javnosti i što je u svakom slučaju vrlo značajno i za pohvalu.

Ova komisija je, što se vidi iz Izveštaja, u toku 2018. godine ostvarila uspešnu saradnju kako sa stručnom, tako i sa opštom javnošću. Ovim je u velikoj meri eliminisana pravna nesigurnost kod preduzeća, ali i stabilizovana pozicija i neizvesnost kod jednog broja njih. Zahvaljujući tome, preduzeća u Srbiji mogu unapred da procene šta je zabranjeno, šta ima ozbiljan efekat odvraćanja od aktivnosti koje mogu da ugroze konkurenciju i u kom pravcu svoje delovanje treba da usmeravaju. Zato smatram veoma važnim što je ova Komisija kod nas osnovana, što ostvaruje konačno pozitivne efekte, što se etablirala na našem tržištu, ali istovremeno i u saradnji sa saradnicima, odnosno odgovarajućim institucijama u EU i to ne zbog EU i našeg pristupanja njoj, nego pre svega zbog nas samih i građana koji treba da imaju što bolju zaštitu i pravno organizovanu državu.

Važno je istaći da i prema proceni same EU, što takođe potvrđuje i vaš Izveštaj i vaše uvodno izlaganje gospodine predsedniče, u Srbiji je došlo do povećanja implementacije u primeni prava zaštite konkurencije po broju predmeta iz ove oblasti o kojima je reč, kao i po relativnoj veličini i značaju kompanija koje se istražuju.

Na primer, u jednom delu izveštaja se čak kaže – ispitivanje velikih privatnih kompanija i državnih preduzeća koje je Komisija sprovodila su u velikoj meri doprineli unapređenju kvaliteta, kredibiliteta i imidža u javnosti. Takođe, primetno su povećane aktivnosti zastupanja politike konkurencije. Odluka Komisije u sve većoj meri su podržane od strane žalbenih sudova, ali je jasno da kapacitet sudstva za bavljenje složenim predmetima iz oblasti zaštite konkurencije treba da bude značajno osnažen. To je i ocena, ali naravno i usmerenje u kom pravcu treba da se dalje ova institucija i institucije sa njom, povezane u mreži, moraju da se razvijaju. Naravno, to je druga tema.

U svakom slučaju, podržavamo rad ove Komisije. Socijalistička partija Srbije u danu za glasanje će podržati ovaj izveštaj. Smatramo ga veoma važnim kako po privredne subjekte na tržištu, tako i za građane koji dobijaju ili svi mi zajedno, dobijamo bolje proizvode i uređenije tržište.

Naravno, ono što je i do sada rečeno apsolutno podržavamo, a to je da se posebna pažnja posveti najosetljivijim sektorima telekomunikacija, farmaceutske proizvodnje, stanje u oblasti maloprodaje na to smo najosetljiviji, želimo brzo i što pre da vidimo pozitivne efekte i naravno odgovarajuću transparentnost rada u javnim preduzećima. Sudovi su, rekla sam, posebna odluka, ali u jednoj budućoj, nadamo se što bržoj i što kvalitetnijem jačanju ekonomske snage Srbije. Povezanosti svih ovih institucija koje treba da deluju na tržištu komplementarno, dobićemo sve ono što nam obezbeđuje bolji kvalitet života i ravnopravnost svih subjekata, razvoj male privrede, ali i dolazak novih investitora.

Dakle, krajnje ciljeva nismo ostvarili, ali smo na najboljem putu da u svakom budućem izveštaju taj kvalitet pokažemo što boljim i što većim i naravno od vas i Komisije mislim da to svi zajedno očekujemo. Hvala.

Šesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 22.05.2019.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, poštovani poslanici, pred nama je danas jedan veoma važan zakon koji se odnosi na glavni grad, njegovu organizaciju nadležnosti i funkcionisanje. Važan je, jer se odnosi na skoro dva miliona stanovnika koji u njemu žive i to je najveći grad na ovim prostorima, najveći grad na prostorima država bivše Jugoslavije, ali isto tako je četvrti po veličini u jugoistočnoj Evropi, posle Istanbula, Atine i Bukurešta.

S obzirom na veličinu, njegovu složenost i mesto, on je raskrsnica puteva, privredno, kulturno, obrazovno središte zemlje. Iz tih razloga, njegovo uređenje mora da se definiše posebnim zakonom.

Beograd u sebi u suštini ima 17 gradova, jer ima 17 opština i to 10 centralnih u užem jezgru grada i sedam koje se zovu tzv. prigradske opštine, gde pojedina svaka od tih opština u suštini čini jedan poseban grad, jednu posebnu urbanu celinu. Beograd raste svake godine i tu se dolazi radi školovanja, traženja posla, bekstva od bede i rata.

Od 2000. godine u Beograd je došlo prema statistici oko 400.000 stanovnika novih. Zato nije čudno što postoje saobraćajni problemi, problemi sa zapošljavanjem, stanovanjem, ad hok gradnjom, komunalni, bezbednosni problemi itd, koji se moraju rešavati i zato nije dovoljno da se primenjuje samo Zakon o lokalnoj samoupravi. Iz tih razloga se donosi poseban Zakon o glavnom gradu.

Ovim sadašnjim rešenjem koji se nudi konačno se ide u susret zahtevima građana sedam tzv. prigradskih opština, kako bi građani brže i jednostavnije rešavali svoje potrebe i o tome je u našoj poslaničkoj grupi pre mene govorio poslanik, naš kolega Miša Petronijević. Ja se time neću više baviti.

S druge strane, međutim, ostaje drugih 10 centralnih tzv. opština užeg gradskog jezgra, dela grada koji mora da radi i funkcioniše jedinstveno i zato mnoge nadležnosti za njih ostaju na nivou glavnog grada kao celine. To se odnosi, na primer, na izgradnju građevinske dozvole, urbanističke planove, komunalne usluge, puteve, saobraćaj, javni prevoz, zaštita od požara, zaštita od katastrofa u celini za održiv način života, održavanje i izgradnju zelenih površina, bezbednosti, itd. do održavanja svega onoga što jedan ovako veliki grad čini zaštićenim, bezbednim dobro funkcionalnim i organizovanim.

Posebno grad Beograd ima neke posebne nadležnosti. Ja ću ovom trenutku istaći mere koje on preduzima vezano za pronatalitetnu politiku, koje mogu da budu ugled i primer i ostalim gradovima, jer im je to jedan od primarnih ciljeva u svakom slučaju. No, Beograd ovim novim zakonom koji je sada predložen ima ukupno 23 nadležnosti, što novih, što bolje preciziranih. Beograd se deli na tzv. dve upravljačke zone, što je dobro i naša partija u svakom slučaju se i od ranije zalagala za takvo rešenje i naravno, ovo sada najzad i pozdravljamo.

Ali, o jednoj stvari se mora voditi računa. To uvek mora da bude u skladu sa potrebama građana i ljudi koji tu žive.

Međutim, među tih 10 gradskih opština, nisu sve iste. Želim da istaknem položaj opština kao što je, na primer, Palilula, Voždovac ili Zemun, koje imaju veliku razuđenu i dosta naseljenu periferiju, koje često same za sebe mogu da budu opštine, a sve su podređene u svim važnijim pitanjima odlukama organa grada Beograda.

Njihovo funkcionisanje nije isto kao centralnih opština, kao što su npr. Stari grad, Vračar ili Savski venac. Zato smatram da su te opštine mogle možda dobiti neke od prerogativa koje se na taj nivo opštinski na njih ne odnosi, a koje su dobile ovih drugih sedam opština, jer bi to obezbedilo lakše i brže funkcionisanje velikog broja stanovnika na dosta velikom i razuđenom prostoru.

U svakom slučaju, nije jednako organizovati život u Zemunu, Paliluli ili Voždovcu, kao što je to npr. u ove tri centralne opštine.

Grad posle usvajanja ovog zakona mora da usvoji svoj novi statut kojim će organizovati sopstvena preduzeta ovlašćenja i kojim će nova ovlašćenja preneti za sedam prigradskih opština. Ali, želim da istaknem i potrebu da se pažnja i ulaganja ravnomerno moraju usmeravati kako bi svaka opština poboljšala uslova života. Naravno, pohvaliću velika ulaganja koja se danas čine u odnosu na centar grada. To vidimo po obnavljanju fasada, izgradnji novih stambenih zgrada, hotela, parkova, fontana, trgova, pešačkih zona itd. To fenomenalno menja lice Beograda i pred građanima, a posebno u očima stranaca kojih je sve više, i to je jako dobro.

Proširuje se, isto tako i uređuje, Novi Beograd kao nov i moderan poslovni i stambeni centar. I to je, takođe, dobro. Zaokružuje se jedna moderna gradska celina. Grad se ubrzano menja. To svakodnevno možemo da vidimo.

Isto tako, želim da naglasim da nasuprot tome nema značajnih ulaganja u nekim delovima Beograda koja bi se morala u narednom periodu malo više posvetiti pažnja.

Ja ću u ovom trenutku da pomenem samo grad Zemun, koji bi morao po mišljenju građana da dobije veću pažnju i da menja svoju infrastrukturu, svoj izgled i da obezbedi veću privlačnost. Zašto? To je opština svoje posebne i duge istorije, koja je kao samostalni grad bila do 1934. godine, kada je prvi put ušao u sastav Beograda. Potom je bio nezavisan dok je bila NDH, nažalost, da bi 1954. godine ponovo postao gradska opština. Ali, taj svoj poseban izgled, kao i mogućnosti, treba više unapređivati kako bi postao mnogo bolji, atraktivniji i turistički i saobraćajni, ali i kulturno-obrazovni.

Nažalost, Zemun sopstvenim snagama to nema mogućnosti da postigne ukoliko nema značajnu podršku grada Beograda. Ja ću da kažem da je to nekad bio veliki industrijski gigant. Imao je svoja velika preduzeća „Zmaj“, „Ikar“ uz Grmeč, „Teleoptik“, „Geomašinu“, koji su svi nestali u vrtlogu tranzicije 5. oktobra, a novih je malo.

Tu je nedovršena kanalizaciona mreža. Nedovoljan je saobraćaj prema nekim naseljima. Nema dovršenog priključka za autoput. Centralni dom zdravlja je u lošem stanju za tako veliki grad itd. Nedovoljno je mesta u vrtićima, a malo se ulaže u srednje škole, u Zemunu ih ima sedam, kao i visoko obrazovanje, bez obzira što ovaj grad ima sedam do osam istaknutih naučnih instituta koji su u vrhu domaće i svetske nauke i dva fakulteta.

Sem Madlenijanuma, u ovom gradu, nažalost, nema nijedne kulturne institucije. Nekad je bilo devet bioskopa, scena Narodnog pozorišta, Pozorište lutaka. Sve je to ugasio surovi talas tranzicije, koji je na ta mesta doveo tržne centre, samousluge, kafane i kockarnice. Sedamnaest godina u Zemunu je zatvoren Zavičajni muzej, a „Pinki“ kao centar za sport potpuno ne odgovara potrebama građana.

To su primeri koliko jedan veliki gradski centar, sa svojom bogatom istorijom, može sa svim onim što mu Dunav kao njegova reka daje i sa svojom istorijom, sa svojom posebnom arhitekturom, mestom, veličinom i značajem, da bude bolji. Ali, treba jedinstvena politika u centru Beograda i u gradskim vlastima da se ostvaruje.

Ono što još samo želim da kažem, kratko, ukupna privlačnost svetlosti velegrada i lepote Beograda koji se razvija ne sme da zaseni i isprazni Srbiju zato nam treba još koridora, modernih saobraćajnica, investitora u mnoge gradove, što ova Vlada radi dinamičnije od bilo koje do sada u Srbiji. Beogradu treba obilaznica, ali drugim gradovima treba dolaznica, odnosno putevi kojima bi se u njih dolazilo, živelo i radilo. Kad to završimo, mislim da tek tada možemo da kažemo da smo uspeli. U svako slučaju, ova Vlada i ova Skupština i njeni poslanici, pridružujući se ovim rešenjima koja su data, sa svim ostalim što su planovi za razvoj, smatra da smo na dobrom putu. Hvala.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 16.05.2019.

Hvala predsedavajući.

Poštovani gospodo poslanici, danas u okviru mogućnosti da postavim poslaničko pitanje, podsetila bih na jedan važan jučerašnji datum.

Naime, 15. maj je proglašen svetskim danom porodice, a porodica je najvažnija ćelija svakog društva i uslov opstanka jednog naroda.

Za moju poslaničku grupu, odnosno za SPS, ovo je izuzetno važno pitanje koje može jedino da se rešava uz prvu organizovanu i vrlo uređenu pomoć države.

Socijalistička partija Srbije, još od svog osnivanja, usvojila je Deklaraciju o populacionoj politici i obnavljanju stanovništva i to neprekidno ponavlja na svakom svom kongresu i u svojim partijskim dokumentima.

Još tada su se definisani problemi, a to je da se stanovništvo smanjuje, mladi se teže odlučuju na brak i decu, prirodni priraštaj je negativan, da smo sve stariji i da je prosečna starost stanovništva u Srbiji 43 godine, da je 15% stanovništva mlađe od 15 godina, a 20% starije od 65, da je migracija postala velika. Osnovno pitanje jeste, u stvari - kako usmeriti rešavanje ovog problema?

Prvi put je Vlada formirana 2014. godine usvojila poseban resor, koji nema posebno ministarstvo, ali je odredila da ovim pitanjem populacionom politikom i problemima obnavljanja stanovništva se bavi prof. dr Slavica Đukić Dejanović, koja se i kao stručnjak i kao čovek mnogo angažovala na ovom pitanju okupljajući struku, nauku, mnoge druge institucije i usvajajući niz dokumenata, počev od Deklaracije UN, EU, da bi stvorili osnov kojim će se na organizovan način ovo pitanje uvesti u agendu aktivnih pitanja Vlade Republike Srbije.

U okviru toga sada bih postavila pitanje – koje od usvojenih mera, po njihovoj oceni, su do sada dale najbolje rezultate, koje se sve mere realizuju u 2019. godini, kakva je saradnja sa lokalnim zajednicama? Na primer, poznato je da su u prvoj godini rada ovog resora bila obezbeđena sredstva za pomoć u 15 opština i određeno je 130 miliona dinara.

Godine 2018, obezbeđeno je 500 miliona i pomoć je upućena u 61 lokalnu samoupravu, dok je sledeće godine već 150 miliona više usmereno za ove svrhe. Naravno, ovaj trend treba nastaviti i dalje, rast je očigledan, ali još uvek nedovoljan u odnosu na veličinu problema, to smatramo svi, mada se pravi efekti novouvedenih mera dugoročno moraju čekati i vide se tek za nekoliko godina unapred.

Uz sklopu mera koje su uvedene, naravno odmah i struka i ministarka i javnost i poslanici, uočeni su da su potrebne nove mere i poboljšanja, te koliko znamo predložene su izmene i dopune zakona, između ostalog, o finansijskoj podršci porodici sa decom, koje će nadamo se uskoro biti pred poslanicima. Zato javnost interesuje kada možemo očekivati ovaj zakon, kakve mere i poboljšanja su predloženi, i da ne budu samo kozmetičke prirode?

Pri tome, i dalje se mora jako voditi računa o tome šta su socijalne mere, mere socijalne politike, mada neosporno i ove jesu te vrste, ali šta su prevashodno one mere koje su usmerene na rešavanje populacionih problema, a ti ciljevi su ipak i različiti.

Naravno, uvek se o takvim stvarima mora voditi računa da bude u okviru mogućnosti države. Šta je važno primetiti? Sadašnji zakon je uveo nove mere. One su poboljšane, ali ipak javnost je odmah okrenula na onaj negativni segment koji nije pokazao dovoljan finansijski ishod, zato smatramo da treba podvući značaj zakona, značaj uvedenih mera, nameru, cilj i organizovanost u rešavanju ovih problema i ovih pitanja, uviđavanje, težinu problema i dugoročnost ovih zadataka.

U tom smislu smatram da ono što se u resoru profesorke Slavice Đukić Dejanović događa treba potpuno oceniti u pozitivnom smislu da su napori ministarke nauke, struke koje su u ovo uključene, cele Vlade, predsednika države i predsednika naše partije, usmereni svi zajedno da se promene dogode, da ta dinamika bude živa i da ona bude svake godine sve veća i bolja. Ovakva interakcija svih faktora, u stvari, daje najbolje rezultate i u tome ima našu podršku.

Najzad, hoću da kažem, da ovo donosi pravo rešenje i prave mere koje će sigurno biti postignute.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 16.05.2019.

Hvala predsedavajući.

Poštovani gospodo poslanici, danas u okviru mogućnosti da postavim poslaničko pitanje, podsetila bih na jedan važan jučerašnji datum.

Naime, 15. maj je proglašen svetskim danom porodice, a porodica je najvažnija ćelija svakog društva i uslov opstanka jednog naroda.

Za moju poslaničku grupu, odnosno za SPS, ovo je izuzetno važno pitanje koje može jedino da se rešava uz prvu organizovanu i vrlo uređenu pomoć države.

Socijalistička partija Srbije, još od svog osnivanja, usvojila je Deklaraciju o populacionoj politici i obnavljanju stanovništva i to neprekidno ponavlja na svakom svom kongresu i u svojim partijskim dokumentima.

Još tada su se definisani problemi, a to je da se stanovništvo smanjuje, mladi se teže odlučuju na brak i decu, prirodni priraštaj je negativan, da smo sve stariji i da je prosečna starost stanovništva u Srbiji 43 godine, da je 15% stanovništva mlađe od 15 godina, a 20% starije od 65, da je migracija postala velika. Osnovno pitanje jeste, u stvari - kako usmeriti rešavanje ovog problema?

Prvi put je Vlada formirana 2014. godine usvojila poseban resor, koji nema posebno ministarstvo, ali je odredila da ovim pitanjem populacionom politikom i problemima obnavljanja stanovništva se bavi prof. dr Slavica Đukić Dejanović, koja se i kao stručnjak i kao čovek mnogo angažovala na ovom pitanju okupljajući struku, nauku, mnoge druge institucije i usvajajući niz dokumenata, počev od Deklaracije UN, EU, da bi stvorili osnov kojim će se na organizovan način ovo pitanje uvesti u agendu aktivnih pitanja Vlade Republike Srbije.

U okviru toga sada bih postavila pitanje – koje od usvojenih mera, po njihovoj oceni, su do sada dale najbolje rezultate, koje se sve mere realizuju u 2019. godini, kakva je saradnja sa lokalnim zajednicama? Na primer, poznato je da su u prvoj godini rada ovog resora bila obezbeđena sredstva za pomoć u 15 opština i određeno je 130 miliona dinara.

Godine 2018, obezbeđeno je 500 miliona i pomoć je upućena u 61 lokalnu samoupravu, dok je sledeće godine već 150 miliona više usmereno za ove svrhe. Naravno, ovaj trend treba nastaviti i dalje, rast je očigledan, ali još uvek nedovoljan u odnosu na veličinu problema, to smatramo svi, mada se pravi efekti novouvedenih mera dugoročno moraju čekati i vide se tek za nekoliko godina unapred.

Uz sklopu mera koje su uvedene, naravno odmah i struka i ministarka i javnost i poslanici, uočeni su da su potrebne nove mere i poboljšanja, te koliko znamo predložene su izmene i dopune zakona, između ostalog, o finansijskoj podršci porodici sa decom, koje će nadamo se uskoro biti pred poslanicima. Zato javnost interesuje kada možemo očekivati ovaj zakon, kakve mere i poboljšanja su predloženi, i da ne budu samo kozmetičke prirode?

Pri tome, i dalje se mora jako voditi računa o tome šta su socijalne mere, mere socijalne politike, mada neosporno i ove jesu te vrste, ali šta su prevashodno one mere koje su usmerene na rešavanje populacionih problema, a ti ciljevi su ipak i različiti.

Naravno, uvek se o takvim stvarima mora voditi računa da bude u okviru mogućnosti države. Šta je važno primetiti? Sadašnji zakon je uveo nove mere. One su poboljšane, ali ipak javnost je odmah okrenula na onaj negativni segment koji nije pokazao dovoljan finansijski ishod, zato smatramo da treba podvući značaj zakona, značaj uvedenih mera, nameru, cilj i organizovanost u rešavanju ovih problema i ovih pitanja, uviđavanje, težinu problema i dugoročnost ovih zadataka.

U tom smislu smatram da ono što se u resoru profesorke Slavice Đukić Dejanović događa treba potpuno oceniti u pozitivnom smislu da su napori ministarke nauke, struke koje su u ovo uključene, cele Vlade, predsednika države i predsednika naše partije, usmereni svi zajedno da se promene dogode, da ta dinamika bude živa i da ona bude svake godine sve veća i bolja. Ovakva interakcija svih faktora, u stvari, daje najbolje rezultate i u tome ima našu podršku.

Najzad, hoću da kažem, da ovo donosi pravo rešenje i prave mere koje će sigurno biti postignute.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 26.03.2019.

Poštovani predsedavajući, zahvaljujem.

Danas u danu kada je moguće postavljanje pitanja Vladi iskoristila bih priliku da postavim pitanje predsedniku Vlade i ministru rada, zapošljavanja i boračka pitanja, možda vojske i policije dodatno, koja se odnose na posledice razaranja u toku NATO bombardovanja.

Naime, ovih dana prisećamo se stravičnih dana iz 1999. godine i bespravnog, neosnovanog mučkog bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, naših gradova, sela, puteva, mostova, fabrika, bolnica, škola, televizije, pijaca, vozova, putnika, pešaka, običnih građana i dece koji ni za šta nisu bili krivi.

I danas, posle 20 godina, NATO smatra da je primena sile u Jugoslaviji, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, bila neophodna i legitimna akcija. Oni kažu i danas da je bombardovanje učinjeno kako bi se zaustavila humanitarna katastrofa. Oni kažu – cilj je postignut, nasilje je prekinuto, izbeglice su mogle da se vrate kući i žive slobodno.

Ovo zversko bombardovanje oni i danas zovu vazdušna kampanja. A mi danas moramo da pitamo da li je država, Vlada, stvorila uslove da dokumentujemo sve ono što se u 78 dana bombardovanja u Srbiji događalo? Da li znamo tačan broj poginulih i ranjenih? Koji je obim i cena privrednog razaranja? Koje su dugotrajne posledice po zdravlje stanovništva i životnu sredinu?

Dobro je što je ova komisija koja ocenjuje posledice po zdravlje stanovništva formirana. Sve ono što se radi treba da bude naučno dokazano i dokumentovano, ali isto tako to treba da se odnosi i na sve druge oblasti i na sve druge posledice. Nije kasno da se to uradi do kraja.

Mi postavljamo pitanje - da li je to što ostatak srpskog stanovništva danas živi na Kosovu i Metohiji u stravičnim uslovima demokratija, sloboda, povratak kući ili je život u getu sa ubijanjem, pljačkanjem i sa stalnim strahom kako će biti sutra? Bio je to klasični oblik agresije i to sve više država zna, u kojoj je 17 država NATO snaga bilo protiv jedne male zemlje koja nije pristajala na otvorenu okupaciju, kapitulaciju i poniženje.

Baš zbog tog i takvog odnosa, NATO snaga i danas, naša je još veća obaveza i odgovornost da samo egzaktnim podacima, tačnim činjenicama, preciznim imenima zabeležimo sve ono što je urađeno, koje su žrtve bile da narod ne ostane kolateralna šteta, ni pred licem naših budućih generacija, a ni pred licem pravde. Kad-tad odnosi snaga se menjaju.

Ako imamo egzaktne podatke o tim posledicama, one će postati relevantne i za sutrašnje međunarodne sudove pravde. U svakom slučaju, smatram da je veoma dobro što se Vlada konačno odlučila, ova Vlada uvela da se posledica NATO bombardovanja sećamo, da ne zaboravimo heroje odbrane, kao što je to uradila Vlada posle 5. oktobra, stideći se svojih branitelja, stideći se da kaže da je to bila odbrana zemlje.

Utoliko je naš dug i naše sećanje samo u egzaktnim podacima i tačnim brojkama. Mi imamo ovih dana, ovog proleća da će se obaviti probni popis stanovništva. Instrumenti koji se koriste u probnom popisu mogu da budu na odgovarajući način dopunjeni i da 2021. godine budu osposobljeni da upravo na ova pitanja odgovore, da na ovaj način kada prikupimo te tačne podatke i da onda možemo tačne odgovore da damo.

To najzad može ne samo za posledice NATO bombardovanja da se uradi, nego i na sva prethodna razaranja i žrtve srpskog naroda u celini i da u skladu sa tim konačno imamo memorijale i memorijalne centre koji će imati jasna svedočanstva o danima stradanja srpskog naroda i nepravdi nanetih u celom 20. veku. Hvala.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 12.03.2019.

Poštovani predsedavajući, hvala vam.

Koristeći prava iz člana 287. Poslovnika Narodne skupštine, želim da postavim pitanje, odnosno zatražim obaveštenje od ministra kulture, gospodina Vladana Vukosavljevića.

Naime, u ovoj 2019. godini obeležava se nekoliko veoma značajnih jubileja i godišnjica vezanih za utemeljivače naše države i crkve Stefana Nemanju i Svetog Savu.

Preciziraću, ove godine navršava se osam stotina godina od kada je Sveti Sava ostvario samostalnost, odnosno SPC dobila svoju autokefalnost. Osam stotina godina je od kada je Sveti Sava napisao zakonopravilo, odnosno Novokanon, pravni akt, koji se smatra prvim Ustavom srpskog naroda. Osamsto dvadeset je godina od kada je Sveti Sava napisao Karejski tipik, najstariji originalno sačuvani dokument na srpskom jeziku, a isto tako ove godine je osamsto dvadeset godina od smrti Stefana Nemanje. Takođe, u ovoj godini se navršava i četiristo dvadeset pet godina od spaljivanja moštiju Svetog Save.

Svi znamo koliki je značaj Stefana Nemanje i čitave Dinastije Nemanjića za razvoj i prosperitet Srednjovekovne srpske države i koliko su za našu istoriju i kulturu važna dela Stefana Nemanje i njegovog sina Rastka Nemanjića, odnosno Svetog Save koji bio prvi srpski prosvetitelj, pravnik, književnik i diplomata.

Obojica su bili i državnici i duhovnici. Veliki zadužbinari, koji su ne samo u tadašnjoj Srbiji, već i širom pravoslavnog sveta ostavljali svoje zadužbine.

Najveća među njima i najpoznatija je Hilandar, koja je predstavljala, a i danas predstavlja ne samo sveto mesto hodočašća, već i mesto na kojem se čuva naše vredno pokretno i nepokretno kulturno blago od neprocenjive vrednosti. To su trajni istorijski spomenici o postojanju značajne države i velikih istorijskih ličnosti.

U kontekstu naše istorijske obaveze, ali i obaveze prema budućim generacijama da sačuvamo korene i temelje naše države i državnosti smatram da i u ovoj godini i kao država treba da promovišemo ulogu i delo Nemanje i Rastka i da obeležimo sve značajne datume i jubileje koji se navršavaju u ovoj 2019. godini.

U tom smislu, želim da pitam ministra kulture - da li će i na koji način država Srbija u ovoj 2019. godini obeležiti ove godišnjice i jubileje posvećene Stefanu Nemanji, Svetom Savi? Da li se na primer planira i neka centralna manifestacija poput one 2013. godine kada smo tokom cele godine obeležavali 1700 godina od Milanskog edikta značajnog za celi hrišćanski svet, ali i za pravoslavlje, naravno?

Za istoriju, kulturu i budućnost Srbije, dela i zadužbine Svetog Save i Stefana Nemanje su svakako neprocenjive, vredne stvari i one imaju neprolaznu vrednost. Nemamo pravo da to ikada zaboravimo, a ova godina, godina jubileja je takve vrste da bi se sa njom ponosile i mnogo značajnije, veće i moćnije zemlje.

Mislim da te jubileje treba obeležiti, treba se prisećati, negovati ono što je vredno i što je deo našeg identiteta, a bez njega, odnosno bez njega prosto je nemoguće živeti, a iz njega sve proizilazi. Zato mislim da ove jubileje treba obeležiti na značajan način i posebnim manifestacijama. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 06.11.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika mesečno 90000.00 RSD 12.10.2017 -
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (Penzioner) Republika mesečno 69800.00 RSD 05.10.2009 -
Poslednji put ažurirano: 13.09.2016, 07:39