MIRJANA DRAGAŠ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 6.juna 1950.godine. Živi u Beogradu.

Diplomirana je sociološkinja i upravnica zadužbine „Dositej Obradović“.

Članica je Glavnog odbora, Izvršnog odbora i Foruma žena Socijalističke partije Srbije. Takođe je i predsednica Saveta za socijalnu politiku SPS-a.

Nakon izbora 2012,godine izabrana je za narodnu poslanicu u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a ponovo nakon izbora 2014.godine. Na tom mestu ostala je sve do 03. juna 2016. godine. U X. sazivu bila je zamenica predsednika Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjene siromaštva.

Za narodnu poslanicu XI saziva izabrana je 12. okrobra 2017. godine.
Poslednji put ažurirano: 26.10.2017, 09:49

Osnovne informacije

  • Socijalistička partija Srbije
  • Beograd
  • Beograd
  • 06.06.1950.
  • sociološkinja

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Sedamnaesto vanredno zasedanje , 04.09.2019.

Gospodine potpredsedniče Narodne skupštine, poštovani gospodine ministre, poštovani saradnici, poštovana gospodo narodni poslanici.

Danas u okviru rada Skupštine Srbije imamo jednu izuzetnu priliku da celu sednicu i vreme koje imamo posvetimo spoljnoj politici i zakonima o potvrđivanju sporazuma sa jednim brojem zemalja, znači govori se o Surinamu Mjanmaru, Dominikanskoj Republici i Paragvaju, o ukidanju viza za, pre svega, nosioce diplomatskih pasoša, službenih, specijalnih, običnih, odnosno, pasoša za obične građane. To je prilika da istaknemo koliko je važna spoljna politika zemlje za svaku zemlju, naravno i za našu, važno je da razvijamo dobru saradnju sa svim zemljama koje su i bliže i dalje od nas, jer to znači međusobno razumevanje, poštovanje, razmenu dobara, razmenu usluga, razvoj turizma i razvoj prijateljstva.

Kaže stara poslovica – za ljude vrediš onoliko koliko prijatelja imaš. To isto se može odnositi i na države da vrfedi onoliko koliko prijatelja ima. Zato je ovaj napor Ministarstva za inostrane poslove, pre svega gospodina Ivice Dačića kao čoveka koji se nalazi na čelu ovog ministarstva, upravo jedan od najvažnijih oblasti rada današnje Vlade i nastojanja države Srbije da postane značajna u međunarodnim odnosima i u saradnji sa drugim državama.

Naša diplomatija ima dugu tradiciju, još od vremena borbe za stvaranje moderne slobodne Srbije od 1804. i tada još razvijala se od Karađorđa, govorim samo o modernoj Srbiji, diplomatija i saradnja sa drugim državama.

Tokom vremena, videli smo u zavisnosti od razvoja međunarodnih odnosa stanja rata ili mira da se saradnja sa zemljama menjala, da može da poprima različite oblike i različite sadržaje. To je, dakle, jedan dinamičan proces, kako je rekao i sam ministar, ali svaka zemlja ima za cilj da zaštiti svoje interese u najvećoj mogućoj meri svoja prava i da zaštiti pravo svog naroda na život u slobodi i miru.

Za stabilnost svake zemlje najvažnije je da ona u unutrašnjoj politici bude stabilna, da joj bude privreda jaka, zaposlenost velika, da ima dobre puteve i komunikacije. Ova Vlada upravo u tom pravcu i usmerava sve svoje snage u prethodnom periodu, ona zastupa jednu čvrstu, stabilnu politiku na čelu sa predsednikom države, sa predsednicom Vlade, celokupnom Vladom i ministrima, a posebno, evo, kad danas govorimo o ovim zakonima, ministrom inostranih poslova. To je svakako jedan poseban resor koji je zahvaljujući ovakvoj aktivnosti postao vidljiv i ostvario je značajne uspehe o kojima se sve više govori.

Iz svega toga se može zaključiti da je u stvari i gospodin Ivica Dačić sa svojim saradnicima jedan od najdoslednijih, najupornijih i najposvećenijih ministara u ovoj Vladi i time jedan stabilan oslonac i saradnik i samog gospodina Aleksandra Vučića, kao predsednika države.

Opšta tendencija razvoja dobrih odnosa sa drugim državama je opšti krajnji cilj u svim zemljama prijateljskim da razvijamo i unapređujemo tu saradnju koja već postoji sa zemljama bloka Nesvrstanih i da se vratimo na one dobre puteve širom zemaljske kugle kada smo kao država Jugoslavija, a zatim i kao Srbija razvijali te odnose i sa malim i sa velikim značajnim državama i njihovim ekonomijama jer svaka država je država pojedinac i njihov glas treba poštovati i njihovu autonomiju i njihovu samostalnost.

Naravno, razvoj diplomatije mora da ide i u pravcu razvoja saradnje sa onim državama koje nas manje poštuju. Poseban zadatak diplomatije je, dakle, u ovom slučaju objasniti istinu o Srbiji, objasniti i približiti istinu o našim ciljevima, a u ovom slučaju posebno istinu o Kosovu i Metohiji. To je lobiranje. Neke velike sile koje su stvorile tzv. „nezavisno Kosovo“, preko 20 godina lobiraju po svetu za ovu srpsku pokrajinu i to sa ciljem da je treba podržati kao samostalnu državu samo na osnovu njenog jednoglasnog proglašenja, bez obzira što nasuprot tome postoji Rezolucija UN 1244 koji je jedini validan potpisan međunarodni dokument koji jasno utvrđuje poziciju i Srbije i Kosova i Metohije i međunarodnog prava i svih subjekata u tome.

Srbija u to vreme nije ni vodila politiku zaštite njenih interesa, a sada imamo predsednika, imamo Vladu koja zna i jasno kaže šta su interesi Srbije, diplomatiju i ministra koji je aktivan, odgovoran i čvrsto se bori za srpske nacionalne interese. Iz toga je proizašao i rezultat da je 15 zemalja povuklo priznanje, da su danas pred nama četiri zakona koja ovo produbljuju i šire saradnju sa zemljama sa kojima tu saradnju i bliskost do sada nismo razvijali.

Ukidanje viza nije sredstvo za poništenje priznanja i mislim da se sa tim svi možemo složiti. To je gest dobre volje i želja za poštovanjem i razvojem prijateljstva i saradnje. Ko ima pravo na lobiranje, najzad moramo postaviti pitanje? Oni koji krše međunarodno pravo ili oni koji ga štite, štite međunarodni poredak i štite svoju zemlju?

Najzad, naš strateški razvojni cilj je svakako saradnja sa EU i ulazak u ovu zajednicu, naš cilj je razvoj, modernizacija zemlje, evropski zakoni koji se ovde primenjuju i to ne radi jednog cilja – ulazak u EU, nego razvoja interesa Srbije i njene modernizacije. Da se težište svake politike premešta na Istok, to vidimo da je potpuno sada legitimna međunarodna politika i zato bih rekla da to nije sedenje na dve stolice.

Međunarodni interesi su promenljivi a šta ako se unapred dogodi da neka velika svetska sila povuče priznanje Kosova i Metohije? Zato mi u našoj politici i u našoj zaštiti naših interesa moramo bit i najdosledniji. U tom smislu mislim da u celini, dakle, možemo govoriti o podržavanju ove politike, želji za njeno unapređenje, podržavanja rada ove Vlade, predsednika države i ministra inostranih poslova.

Još jednom, Socijalistička partija Srbije će glasati za ove zakone, a sa željom da ih ubuduće bude sve više. Hvala.

Petnaesto vanredno zasedanje , 24.07.2019.

Hvala, poštovani.

Ja bih se uključila u ovu raspravu koja je očito od strane svih poslanika privukla veliku pažnju, podržavajući jednu ideju naše ukupne borbe i zalaganja kada je reč o ovom zakonu, što je i dosadašnja rasprava pokazala da smo svi na strani onih koji mogu ovim zakonom i koji jesu u mnogim vidovima dosadašnje prakse bili ugroženi, da to ubuduće ne budu.

Ja govorim sa stanovišta običnog građanina, dakle nemam ni retoriku i način izlaganja, neubeđivanja koji vrlo zapažamo svi da ima gospodin Neđo Jovanović i tu ću podržati ocenu uvažene predsednice parlamenta, da gospodin Neđo Jovanović svojom retorikom vrlo jasno obrazlaže, ali nisam razumela da u njegovoj diskusiji u raspravi postoji jedna posebna zaštita one treće kategorije, odnosno trećeg učesnika u ovom postupku, nego jedno zalaganje za ravnomernost odnosa i uvažavanja prava vlasnika, prava dužnika i prava, odnosno obaveze i odgovornosti koji ovaj deo zakona treba da izvrše i da ga obave.

Manjkavost, očito, primene ovih zakona je u nekontroli, u zloupotrebi i predlog za promenu zakona upravo doživljava na taj način da treba da onemogući takve prakse ubuduće.

Uvažila bih i vrlo poštovala sve ono što je u dosadašnjoj raspravi rečeno i zalaganje za zaštitu svih socijalnih kategorija o kojima je i gospođa Gojković ovde govorila i što je posebno istakla svojim amandmanom, što je i takođe gospodin Aleksandar Šešelj naravno isticao do sada, ali bih se jako založila da ovo o ovoj osetljivoj kategoriji ne bude kraj rasprave, uvažavajući sve probleme koji postoje.

Kažem, još jednom, vrlo poštujem sve predložene izmene i dopune, ali ću takođe napomenuti i ovo da koliko sam videla i izveštaja Ministarstvo, odnosno Vlada usvojilo je šest podnetih amandmana narodnih poslanika, a nije usvojio 125. Ne bih rekla da je svih 125 amandmana bilo neprimereno duhu onog o čemu govorimo, o praksi koja treba da dovede u mnogo većoj meri do poboljšanja ovog zakona.

To mi je dodatni argument za molbu da uvažavajući potrebe građana, uvažavajući neophodnost njihove zaštite od zloupotrebe i svih vidova ugrožavanja života, dostojanstva i opstanka porodice, smo dužni da u narednom periodu to onemogućimo još drastičnijim promenama zakona. Čak bih možda predložila i neke vidove u pripremi tog novog predloga, javne rasprave, odnosno rasprave u određenim stručnim telima ili ovde u parlamentu pre konačnog predloga koji bi upravo uvažio ono što je evropska praksa, ono što su evropski zakoni, jer apsolutno težimo tome, ali i nešto što su neposredni uslovi života i mogućnosti naših građana. Hvala.

Dvadeset četvrta posebna sednica , 20.06.2019.

Hvala poštovani predsedavajući.

Gospodine predsedničke Komisije, gospodo saradnici, gospodo poslanici, u današnjoj raspravi analiziraćemo izveštaj jednog novog tela, koji postoji od pre nekoliko godina u našoj državi Komisija za zaštitu konkurencije, i to za 2018. godinu.

Komisija je, da podsetimo osnovana Zakonom o zaštiti konkurencije iz 2005. godine. Počela je sa radom 2006. godine nakon formiranja saziva Saveta komisije.

U početku njenog angažovanja, kao što smo čuli iz uvodnog izlaganja, nisu postojali dovoljni podsticaji i dovoljni uslovi da bi ova komisija odmah pokazala i svoje prave rezultate.

U prvom periodu najveći napor je bio usmeren ka institucionalnoj izgradnji tela, obezbeđivanju veće vidljivosti, afirmaciji ciljeva borbe protiv zloupotrebe tržišta, odnosno sprovođenja politike zaštite konkurencije u cilju koristi celog društva i to su rezultati koji su se ostvarivali upravo u vašem mandatu.

Isto tako Komisija je u ovom periodu intenzivno radila na postizanju pune pravne sigurnosti učesnika na tržištu kada je reč o politici zaštite od konkurencije.

Ovo telo kod nas je, kao što sam rekla nova institucija, i ona je u stvari osnovana na osnovu zakona koji je donet ovde u republičkom parlamentu sa ciljem da upravo reguliše osnovna pravila ponašanja, kako velikih, tako i malih proizvođača na tržištu, na korist svih potrošača i svih građana.

U procesu pristupanja EU, politika zaštite konkurencije zauzima inače jedno od značajnijih mesta, jer njeno efikasno sprovođenje doprinosi unapređenju ekonomije, razvoju i rastu broja privrednih društava, unapređenju ulaganja u istraživanje i razvoj novih proizvoda, privlačenju novih investicija, povećanju proizvodnje i izvoza.

Usklađivanje propisa u zaštiti konkurencije sa praksom evropskih sudova i Evropske komisije obezbeđuje pravnu sigurnost za sve učesnike na tržištu i sigurnost planiranja dugoročnog poslovanja u zemlji članici sa znanjem da je njihov kapital zaštićen od zabranjenog uticaja dominantnih učesnika na tržištu, privrednih kartela ili nedozvoljenog spajanja privrednih društava sa ciljem kontrolisanja ili istiskivanja drugih učesnika na tržištu.

Članstvo u EU istovremeno podrazumeva i određene obaveze država koje se spremaju za život u zajednici evropskih naroda. Pravila o konkurenciji sastavni su deo pregovaračkog Poglavlja 8 o pristupanju EU i to je poznato i tu zauzima jedno od najznačajnijih mesta i sama ta pozicija i samo to mesto pokazuje pažnju koju EU pokazuju ovom sektoru, kao i onu pažnju koju mora naša država u ovoj oblasti u narednom periodu još više da izgrađuje.

Suština je da njeno efikasno sprovođenje u stvari doprinosi unapređenju ekonomije, razvoju i rastu broja privrednih društava, unapređenju ulaganja u istraživanje i razvoj novih proizvoda, privlačenju novih investicija, povećanju proizvodnje i izvoza.

Cilj države Srbije u svakom slučaju je primarni i to je zadatak ove Vlade i ovog parlamenta i svih narodnih poslanika, stvaranje što bolje ekonomskih uslova, jačanje ekonomske snage države, ali i ekonomske snage i moći svake porodice i svih građana.

Usklađivanje propisa o zaštiti konkurencije sa praksom evropskih sudova i Evropske komisije obezbeđuje pravnu sigurnost za sve učesnike na tržištu i sigurnost planiranja dugoročnog poslovanja u zemlji članici, jer se zna da kapital koji se ulaže je zaštićen od zabranjenog uticaja dominantnih učesnika. Čuli smo da dominantni uticaji postoje, ali nikada ne smeju biti zloupotrebljeni i rađeni na štetu drugih učesnika na tržištu. S ciljem dakle, da se manji učesnici na tržištu zaštite, da im se omogući konkurentnost i prisutnost na tržištu u ravnopravnim uslovima i da se ne sme dozvoliti njihovo istiskivanje sa tržišta na osnovu monopolskog uticaja.

Članstvo u EU, a moramo to istaći, nema samo prednosti. Ono podrazumeva i određene obaveze svake članice prema svojim evropskim partnerima i to kontinuirano. Pravila o konkurenciji važe za sve učesnike tržišne utakmice jednako, a zadatak je da omoguće funkcionisanje tržišta, veću ponudu roba i usluga, bolje cene.

Ova pravila u stvari štite građane, jer preduzetnicima zabranjuju sklapanje sporazuma kojim bi se dogovarale cene, ograničavala proizvodnja, razvoj i ulaganje ili delila tržišta i izvore i nabavke. Ona takođe sprečavaju zloupotrebu dominantnog položaja preduzeća i onemogućavaju spajanje preduzeća koje bi moglo imati uticaj na konkurenciju na tržištu. U tom pravcu, kod određenih pojava kojih na tržištu ima u svakom slučaju moramo u narednom periodu biti daleko delotvorniji.

Takođe, ova pravila utvrđuju kako i koliko je moguće dati pomoć države preduzećima, pod uslovom da se ne naruši konkurencija, odnosno obezbedi podjednako dobre uslove za sve. Cilj politike zaštite konkurencije u našoj državi podrazumeva ekonomski napredak, jačanje privrednih subjekata, otvaranje tržišne utakmice, bolji kvalitet proizvoda, niže cene, jer čitav taj milje efekata svakako ide u opštu korist.

Konkurencija kao otvoreni proces poslovne borbe između kompanija ima veoma važnu ulogu u podsticanju ekonomije rasta i razvoja, ali ako je krajnji cilj koristi za potrošača, onda nivo ekonomskog rasta neposredno postaje kriterijum za zaštitu konkurencije.

Poslovne aktivnosti za koje se utvrdi da narušavaju korist potrošača ili ocenjuje se da do toga može doći, smatraju se antikonkurentskim, pa i nezakonitim. Definitivno, konkurencija podstiče kompanije da poboljšaju kvalitet svojih proizvoda, da smanje troškove, povećaju produktivnost i inovativnost, a u celini doprinose razvoju privrednog ambijenta i ostvarivanja bržeg ekonomskog rasta, a to je potpuni cilj i posvećenost ove Vlade. Svakako se to u dinamičnom razvoju Srbije može konstatovati.

S druge strane, ova pravila za potrošače obezbeđuju bolji asortiman proizvoda, niže cene, veći kvalitet. Svakako, da ne bude zabune, zadatak Komisije nije da štiti male učesnike na tržištu, već da za sve omogući ravnopravne uslove. Veća konkurencija pomaže malim proizvođačima da posluju bolje.

Efikasna primena propisa iz oblasti zaštite predstavlja važan uslov za razvoj i jačanje srpske privrede u celini. Tu ogromnu ulogu upravo ima ova Komisija, upravo redovnim podnošenjem izveštaja o radu u Narodnoj skupštini, kao što je u ovom slučaju evidentno, objavljivanjem svojih rezultata rada na internet stranici, što inače čini, odnosno predstavljanjem svojih aktivnosti u medijima koje su tada dostupne široj javnosti i što je u svakom slučaju vrlo značajno i za pohvalu.

Ova komisija je, što se vidi iz Izveštaja, u toku 2018. godine ostvarila uspešnu saradnju kako sa stručnom, tako i sa opštom javnošću. Ovim je u velikoj meri eliminisana pravna nesigurnost kod preduzeća, ali i stabilizovana pozicija i neizvesnost kod jednog broja njih. Zahvaljujući tome, preduzeća u Srbiji mogu unapred da procene šta je zabranjeno, šta ima ozbiljan efekat odvraćanja od aktivnosti koje mogu da ugroze konkurenciju i u kom pravcu svoje delovanje treba da usmeravaju. Zato smatram veoma važnim što je ova Komisija kod nas osnovana, što ostvaruje konačno pozitivne efekte, što se etablirala na našem tržištu, ali istovremeno i u saradnji sa saradnicima, odnosno odgovarajućim institucijama u EU i to ne zbog EU i našeg pristupanja njoj, nego pre svega zbog nas samih i građana koji treba da imaju što bolju zaštitu i pravno organizovanu državu.

Važno je istaći da i prema proceni same EU, što takođe potvrđuje i vaš Izveštaj i vaše uvodno izlaganje gospodine predsedniče, u Srbiji je došlo do povećanja implementacije u primeni prava zaštite konkurencije po broju predmeta iz ove oblasti o kojima je reč, kao i po relativnoj veličini i značaju kompanija koje se istražuju.

Na primer, u jednom delu izveštaja se čak kaže – ispitivanje velikih privatnih kompanija i državnih preduzeća koje je Komisija sprovodila su u velikoj meri doprineli unapređenju kvaliteta, kredibiliteta i imidža u javnosti. Takođe, primetno su povećane aktivnosti zastupanja politike konkurencije. Odluka Komisije u sve većoj meri su podržane od strane žalbenih sudova, ali je jasno da kapacitet sudstva za bavljenje složenim predmetima iz oblasti zaštite konkurencije treba da bude značajno osnažen. To je i ocena, ali naravno i usmerenje u kom pravcu treba da se dalje ova institucija i institucije sa njom, povezane u mreži, moraju da se razvijaju. Naravno, to je druga tema.

U svakom slučaju, podržavamo rad ove Komisije. Socijalistička partija Srbije u danu za glasanje će podržati ovaj izveštaj. Smatramo ga veoma važnim kako po privredne subjekte na tržištu, tako i za građane koji dobijaju ili svi mi zajedno, dobijamo bolje proizvode i uređenije tržište.

Naravno, ono što je i do sada rečeno apsolutno podržavamo, a to je da se posebna pažnja posveti najosetljivijim sektorima telekomunikacija, farmaceutske proizvodnje, stanje u oblasti maloprodaje na to smo najosetljiviji, želimo brzo i što pre da vidimo pozitivne efekte i naravno odgovarajuću transparentnost rada u javnim preduzećima. Sudovi su, rekla sam, posebna odluka, ali u jednoj budućoj, nadamo se što bržoj i što kvalitetnijem jačanju ekonomske snage Srbije. Povezanosti svih ovih institucija koje treba da deluju na tržištu komplementarno, dobićemo sve ono što nam obezbeđuje bolji kvalitet života i ravnopravnost svih subjekata, razvoj male privrede, ali i dolazak novih investitora.

Dakle, krajnje ciljeva nismo ostvarili, ali smo na najboljem putu da u svakom budućem izveštaju taj kvalitet pokažemo što boljim i što većim i naravno od vas i Komisije mislim da to svi zajedno očekujemo. Hvala.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 16.05.2019.

Hvala predsedavajući.

Poštovani gospodo poslanici, danas u okviru mogućnosti da postavim poslaničko pitanje, podsetila bih na jedan važan jučerašnji datum.

Naime, 15. maj je proglašen svetskim danom porodice, a porodica je najvažnija ćelija svakog društva i uslov opstanka jednog naroda.

Za moju poslaničku grupu, odnosno za SPS, ovo je izuzetno važno pitanje koje može jedino da se rešava uz prvu organizovanu i vrlo uređenu pomoć države.

Socijalistička partija Srbije, još od svog osnivanja, usvojila je Deklaraciju o populacionoj politici i obnavljanju stanovništva i to neprekidno ponavlja na svakom svom kongresu i u svojim partijskim dokumentima.

Još tada su se definisani problemi, a to je da se stanovništvo smanjuje, mladi se teže odlučuju na brak i decu, prirodni priraštaj je negativan, da smo sve stariji i da je prosečna starost stanovništva u Srbiji 43 godine, da je 15% stanovništva mlađe od 15 godina, a 20% starije od 65, da je migracija postala velika. Osnovno pitanje jeste, u stvari - kako usmeriti rešavanje ovog problema?

Prvi put je Vlada formirana 2014. godine usvojila poseban resor, koji nema posebno ministarstvo, ali je odredila da ovim pitanjem populacionom politikom i problemima obnavljanja stanovništva se bavi prof. dr Slavica Đukić Dejanović, koja se i kao stručnjak i kao čovek mnogo angažovala na ovom pitanju okupljajući struku, nauku, mnoge druge institucije i usvajajući niz dokumenata, počev od Deklaracije UN, EU, da bi stvorili osnov kojim će se na organizovan način ovo pitanje uvesti u agendu aktivnih pitanja Vlade Republike Srbije.

U okviru toga sada bih postavila pitanje – koje od usvojenih mera, po njihovoj oceni, su do sada dale najbolje rezultate, koje se sve mere realizuju u 2019. godini, kakva je saradnja sa lokalnim zajednicama? Na primer, poznato je da su u prvoj godini rada ovog resora bila obezbeđena sredstva za pomoć u 15 opština i određeno je 130 miliona dinara.

Godine 2018, obezbeđeno je 500 miliona i pomoć je upućena u 61 lokalnu samoupravu, dok je sledeće godine već 150 miliona više usmereno za ove svrhe. Naravno, ovaj trend treba nastaviti i dalje, rast je očigledan, ali još uvek nedovoljan u odnosu na veličinu problema, to smatramo svi, mada se pravi efekti novouvedenih mera dugoročno moraju čekati i vide se tek za nekoliko godina unapred.

Uz sklopu mera koje su uvedene, naravno odmah i struka i ministarka i javnost i poslanici, uočeni su da su potrebne nove mere i poboljšanja, te koliko znamo predložene su izmene i dopune zakona, između ostalog, o finansijskoj podršci porodici sa decom, koje će nadamo se uskoro biti pred poslanicima. Zato javnost interesuje kada možemo očekivati ovaj zakon, kakve mere i poboljšanja su predloženi, i da ne budu samo kozmetičke prirode?

Pri tome, i dalje se mora jako voditi računa o tome šta su socijalne mere, mere socijalne politike, mada neosporno i ove jesu te vrste, ali šta su prevashodno one mere koje su usmerene na rešavanje populacionih problema, a ti ciljevi su ipak i različiti.

Naravno, uvek se o takvim stvarima mora voditi računa da bude u okviru mogućnosti države. Šta je važno primetiti? Sadašnji zakon je uveo nove mere. One su poboljšane, ali ipak javnost je odmah okrenula na onaj negativni segment koji nije pokazao dovoljan finansijski ishod, zato smatramo da treba podvući značaj zakona, značaj uvedenih mera, nameru, cilj i organizovanost u rešavanju ovih problema i ovih pitanja, uviđavanje, težinu problema i dugoročnost ovih zadataka.

U tom smislu smatram da ono što se u resoru profesorke Slavice Đukić Dejanović događa treba potpuno oceniti u pozitivnom smislu da su napori ministarke nauke, struke koje su u ovo uključene, cele Vlade, predsednika države i predsednika naše partije, usmereni svi zajedno da se promene dogode, da ta dinamika bude živa i da ona bude svake godine sve veća i bolja. Ovakva interakcija svih faktora, u stvari, daje najbolje rezultate i u tome ima našu podršku.

Najzad, hoću da kažem, da ovo donosi pravo rešenje i prave mere koje će sigurno biti postignute.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 26.03.2019.

Poštovani predsedavajući, zahvaljujem.

Danas u danu kada je moguće postavljanje pitanja Vladi iskoristila bih priliku da postavim pitanje predsedniku Vlade i ministru rada, zapošljavanja i boračka pitanja, možda vojske i policije dodatno, koja se odnose na posledice razaranja u toku NATO bombardovanja.

Naime, ovih dana prisećamo se stravičnih dana iz 1999. godine i bespravnog, neosnovanog mučkog bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, naših gradova, sela, puteva, mostova, fabrika, bolnica, škola, televizije, pijaca, vozova, putnika, pešaka, običnih građana i dece koji ni za šta nisu bili krivi.

I danas, posle 20 godina, NATO smatra da je primena sile u Jugoslaviji, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, bila neophodna i legitimna akcija. Oni kažu i danas da je bombardovanje učinjeno kako bi se zaustavila humanitarna katastrofa. Oni kažu – cilj je postignut, nasilje je prekinuto, izbeglice su mogle da se vrate kući i žive slobodno.

Ovo zversko bombardovanje oni i danas zovu vazdušna kampanja. A mi danas moramo da pitamo da li je država, Vlada, stvorila uslove da dokumentujemo sve ono što se u 78 dana bombardovanja u Srbiji događalo? Da li znamo tačan broj poginulih i ranjenih? Koji je obim i cena privrednog razaranja? Koje su dugotrajne posledice po zdravlje stanovništva i životnu sredinu?

Dobro je što je ova komisija koja ocenjuje posledice po zdravlje stanovništva formirana. Sve ono što se radi treba da bude naučno dokazano i dokumentovano, ali isto tako to treba da se odnosi i na sve druge oblasti i na sve druge posledice. Nije kasno da se to uradi do kraja.

Mi postavljamo pitanje - da li je to što ostatak srpskog stanovništva danas živi na Kosovu i Metohiji u stravičnim uslovima demokratija, sloboda, povratak kući ili je život u getu sa ubijanjem, pljačkanjem i sa stalnim strahom kako će biti sutra? Bio je to klasični oblik agresije i to sve više država zna, u kojoj je 17 država NATO snaga bilo protiv jedne male zemlje koja nije pristajala na otvorenu okupaciju, kapitulaciju i poniženje.

Baš zbog tog i takvog odnosa, NATO snaga i danas, naša je još veća obaveza i odgovornost da samo egzaktnim podacima, tačnim činjenicama, preciznim imenima zabeležimo sve ono što je urađeno, koje su žrtve bile da narod ne ostane kolateralna šteta, ni pred licem naših budućih generacija, a ni pred licem pravde. Kad-tad odnosi snaga se menjaju.

Ako imamo egzaktne podatke o tim posledicama, one će postati relevantne i za sutrašnje međunarodne sudove pravde. U svakom slučaju, smatram da je veoma dobro što se Vlada konačno odlučila, ova Vlada uvela da se posledica NATO bombardovanja sećamo, da ne zaboravimo heroje odbrane, kao što je to uradila Vlada posle 5. oktobra, stideći se svojih branitelja, stideći se da kaže da je to bila odbrana zemlje.

Utoliko je naš dug i naše sećanje samo u egzaktnim podacima i tačnim brojkama. Mi imamo ovih dana, ovog proleća da će se obaviti probni popis stanovništva. Instrumenti koji se koriste u probnom popisu mogu da budu na odgovarajući način dopunjeni i da 2021. godine budu osposobljeni da upravo na ova pitanja odgovore, da na ovaj način kada prikupimo te tačne podatke i da onda možemo tačne odgovore da damo.

To najzad može ne samo za posledice NATO bombardovanja da se uradi, nego i na sva prethodna razaranja i žrtve srpskog naroda u celini i da u skladu sa tim konačno imamo memorijale i memorijalne centre koji će imati jasna svedočanstva o danima stradanja srpskog naroda i nepravdi nanetih u celom 20. veku. Hvala.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 12.03.2019.

Poštovani predsedavajući, hvala vam.

Koristeći prava iz člana 287. Poslovnika Narodne skupštine, želim da postavim pitanje, odnosno zatražim obaveštenje od ministra kulture, gospodina Vladana Vukosavljevića.

Naime, u ovoj 2019. godini obeležava se nekoliko veoma značajnih jubileja i godišnjica vezanih za utemeljivače naše države i crkve Stefana Nemanju i Svetog Savu.

Preciziraću, ove godine navršava se osam stotina godina od kada je Sveti Sava ostvario samostalnost, odnosno SPC dobila svoju autokefalnost. Osam stotina godina je od kada je Sveti Sava napisao zakonopravilo, odnosno Novokanon, pravni akt, koji se smatra prvim Ustavom srpskog naroda. Osamsto dvadeset je godina od kada je Sveti Sava napisao Karejski tipik, najstariji originalno sačuvani dokument na srpskom jeziku, a isto tako ove godine je osamsto dvadeset godina od smrti Stefana Nemanje. Takođe, u ovoj godini se navršava i četiristo dvadeset pet godina od spaljivanja moštiju Svetog Save.

Svi znamo koliki je značaj Stefana Nemanje i čitave Dinastije Nemanjića za razvoj i prosperitet Srednjovekovne srpske države i koliko su za našu istoriju i kulturu važna dela Stefana Nemanje i njegovog sina Rastka Nemanjića, odnosno Svetog Save koji bio prvi srpski prosvetitelj, pravnik, književnik i diplomata.

Obojica su bili i državnici i duhovnici. Veliki zadužbinari, koji su ne samo u tadašnjoj Srbiji, već i širom pravoslavnog sveta ostavljali svoje zadužbine.

Najveća među njima i najpoznatija je Hilandar, koja je predstavljala, a i danas predstavlja ne samo sveto mesto hodočašća, već i mesto na kojem se čuva naše vredno pokretno i nepokretno kulturno blago od neprocenjive vrednosti. To su trajni istorijski spomenici o postojanju značajne države i velikih istorijskih ličnosti.

U kontekstu naše istorijske obaveze, ali i obaveze prema budućim generacijama da sačuvamo korene i temelje naše države i državnosti smatram da i u ovoj godini i kao država treba da promovišemo ulogu i delo Nemanje i Rastka i da obeležimo sve značajne datume i jubileje koji se navršavaju u ovoj 2019. godini.

U tom smislu, želim da pitam ministra kulture - da li će i na koji način država Srbija u ovoj 2019. godini obeležiti ove godišnjice i jubileje posvećene Stefanu Nemanji, Svetom Savi? Da li se na primer planira i neka centralna manifestacija poput one 2013. godine kada smo tokom cele godine obeležavali 1700 godina od Milanskog edikta značajnog za celi hrišćanski svet, ali i za pravoslavlje, naravno?

Za istoriju, kulturu i budućnost Srbije, dela i zadužbine Svetog Save i Stefana Nemanje su svakako neprocenjive, vredne stvari i one imaju neprolaznu vrednost. Nemamo pravo da to ikada zaboravimo, a ova godina, godina jubileja je takve vrste da bi se sa njom ponosile i mnogo značajnije, veće i moćnije zemlje.

Mislim da te jubileje treba obeležiti, treba se prisećati, negovati ono što je vredno i što je deo našeg identiteta, a bez njega, odnosno bez njega prosto je nemoguće živeti, a iz njega sve proizilazi. Zato mislim da ove jubileje treba obeležiti na značajan način i posebnim manifestacijama. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 06.11.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika mesečno 90000.00 RSD 12.10.2017 -
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (Penzioner) Republika mesečno 69800.00 RSD 05.10.2009 -