MIRJANA DRAGAŠ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 6.juna 1950.godine. Živi u Beogradu.

Diplomirana je sociološkinja i upravnica zadužbine „Dositej Obradović“.

Članica je Glavnog odbora, Izvršnog odbora i Foruma žena Socijalističke partije Srbije. Takođe je i predsednica Saveta za socijalnu politiku SPS-a.

Nakon izbora 2012,godine izabrana je za narodnu poslanicu u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a ponovo nakon izbora 2014.godine. Na tom mestu ostala je sve do 03. juna 2016. godine. U X. sazivu bila je zamenica predsednika Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjene siromaštva.

Za narodnu poslanicu XI saziva izabrana je 12. okrobra 2017. godine.
Poslednji put ažurirano: 26.10.2017, 09:49

Osnovne informacije

  • Socijalistička partija Srbije
  • Beograd
  • Beograd
  • 06.06.1950.
  • sociološkinja

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Devetnaesto vanredno zasedanje , 23.01.2020.

Hvala, poštovani predsedavajući.

Gospodine ministre, gospodo poslanici, ja bih se uključila u ovu raspravu kada je reč o izmenama i dopunama Zakona o kulturi, ali više opet da se vratimo samo i suštinskoj temi o onome šta je donelo ovaj Predlog izmena i dopuna zakona, a iz ove prethodne rasprave jasno se može videti da je, ono što smo rekli u načelnoj raspravi, u stvari kultura sve, sve ono što nas okružuje i zato u samom zakonu nema definicije samog pojma kulture.

Kada je reč o ovom samom predlogu, smatram i radi nas samih, radi javnosti u celini, da se mora istaći da je ovakav, po meni, veoma zaokružen i jako dobro za naredno vreme koncipiran Predlog izmena i dopuna zakona, u stvari rezultat jednog prethodnog rada Ministarstva, koje je zaokružujući pojedine sektore i delatnosti, neposredno bivajući u stalnoj komunikaciji sa institucijama kulture na različitim nivoima, na različite načine.

Koliko sam ja imala uvida i po lokalnim samoupravama i institucijama svuda po Srbiji, u stvari saželo jednu jedinstvenu misao da u budućem vremenu je veoma važno kulturu na neki način i sva dešavanja objedinjavati, imati celovit uvid u to, ali ono što smatram da je ovde posebno važno jeste stavljanje priličnog akcenta na ono što je naše očuvanje baštine bilo pokretne, bilo nepokretne i njena digitalizacija i mikrofilmovanje o čemu je u načelnoj raspravi bilo reči.

Te dve stvari po meni toliko su značajne da se o njima mora ponovo reći nekoliko reči. Upravo sa stanovišta svega onoga što je opet politika, ali međunarodni odnos prema kulturi Srbije i onome što naša kultura definitivno sa sobom nosi, što je bila i onoga što će sigurno biti, a to je potreba preotimanja raznih subjekata i raznih faktora da ono što je srpska baština postane njihovo zato što je oni nemaju.

E, zato je važno po meni, u ovom vremenu e upravo svojim delovanjem ministarstvo pokazalo tu visoku odgovornost i nacionalnu svest ne ugrožavajući pravu nikoga i ničega i da sačuva to što je baština na celom srpskom prostoru i da je dokumentuje ne samo sada za ova, što bi rekli, burna vremena nego upravo za ono sve što će doći u budućem vremenu i što traži od nas adekvatan odgovor i odgovornost.

Kada je reč bila o detaljima koje je ovaj zakon doneo u raspravi se pominjalo, što je od izuzetne važnosti, naravno, neprocenjive skoro, obnavljanje i vraćanje u funkciju starih, vrednih, drevnih institucija kulture bez kojih smo kao nacija bili ko bez ruku, ja bih rekla, Narodnog muzeja, Muzeja savremene umetnosti. Evo ovih dana Narodno pozorište u Vranju, ja bih istakla i pozorište u Subotici, sve to pokazuje da u stvari Ministarstvo kulture ne centralizuje svoje delovanje na glavni grad nego razređuje po svim lokalnim samoupravama u skladu sa određenim zahtevom, vremenom, politikom, trenutnim ciljevima itd.

Dakle, smatram da je to jedan segment koji je u ovim događanjima, u prethodnom vremenu bio veoma važan, ali i koji je iznedrio jedan veoma dobar pravac koji će obezbediti još bolje rezultate za naredno vreme. Takođe, ne samo zaštita objekata, odnosno institucija kulture. Istakla bih da je ovo ministarstvo u velikoj meri posvetilo pažnju sadržajima onim što se zaista događa.

Pomenuću ovom prilikom da je marta prošle godine u Sremskim Karlovcima bila usvojena, odnosno potpisana tzv. poveća o srpskom kulturnom prostoru koja kao takva uopšte do sada nije postojala i koja je objedinila na jednom mestu u tom tako slavnom malo ali velikom mestu kao što su Sremski Karlovci sve predstavnike srpskog naroda, srpskih zajednica koje žive van teritorije Republike Srbije, bilo u njenom okruženju ili u dijaspori.

Šta je pokazao između ostalog taj susret? Ne samo značaj potpisanog dokumenta, nego osobito prisutnu pozitivnu energiju kojoj su ti ljudi koji ne žive u Srbiji pokazali i svoje pozitivno raspoloženje, ali i zahvalnost što se na takav način govori o jedinstvenom srpskom kulturnom prostoru i što svi zajedno možemo da se na jednom mestu, na jednoj visokoj i značajnoj temi vidimo i prepoznamo. Mislim da takve stvari treba da budu i u buduće u fokusu jer to jako ohrabruje sve članove srpskog naroda koji žive van države Srbije, ohrabruje ih u svom delovanju i ohrabruje na svom mikro prostoru, u sredinama gde oni žive, upravo da zaštite ono što je imanentno samom srpskom biću.

Kazaću još samo ovaj primer. Koliko je ministarstvo sa svojim predstavnicima, zaista imam potrebu da kažem gospodine ministre i u vašoj ličnosti bilo prisutno svuda gde je važno događanje i vreme u kulturi jedan paradoks od pre 20 godina i nešto što je prisutno danas.

Naime, posle 2000. godine tada ustanovljena državna vlast je imala ideju da ugasi npr. sajam knjiga i posle 2000. godine, posle 50 godina njegovog postojanja ustanovi ponovi prvi Sajam knjiga ministara kulture koji na Sajmu knjiga se nisu pojavljivali itd. Sada je ministarstvo prisutno i pokazuje da se u svakom tom segmentu na svakom važno mestu daje odgovarajući odgovor na dešavanja i na inicijative, u ovom slučaju književnika i izdavača zajedno sa stranim piscima i izdavačima koji se na Sajmu knjiga sreću upravo podsticaju onoga što je naše zajedničko stvaralaštvo.

Kada smo kod ovoga, smatram da bi možda u narednom periodu, to je samo jedna od sugestija koja se može naći u budućem planu bilo dobro da ovo ministarstvo, da ova naše Ministarstvo kulture ima inicijativu zajedno sa svim ostalim subjektima u državi, da se najzad napravi zgrada beogradske opere i da time zaokružimo sa institucijama kulture naš trg Republike u Beogradu, a o tome generacije pre nas, takođe govore, isto mislim da ne bi bilo diskutabilno obnoviti bombardovanu Narodnu biblioteku. Taj kraj Beograda dobija šmek starog Beograda, obnavlja se, na tom mestu stradanja srpske knjige, na simboličan način smatram da treba obnoviti instituciju koja će biti i hram, da se više nikad ne ponovi, a nešto što će biti feniks onoga što će se u narednim generacijama događati.

Naravno, kada je o svemu ovome reč, bilo je prisutno, danas jako prisutno, ono što se događa u medijima, gde smatram da mora da postoji odgovornost za ono što je rečeno i da mora da postoji kultura izražavanja i dijaloga. Ali, to nije samo zadatak Ministarstva kulture, bez obzira što ima u svom naslovu kulturu i informisanje, to je naš zajednički rad, i političara i svih drugih faktora. Upravo je to poziv svima na udruživanje snaga i na odgovornost za ono što je urađeno.

U tom smislu smatram da su dosadašnji rezultati Ministarstva kulture, kada je posebno reč sada o ovom Predlogu zakona u kulturi vrlo obećavajući i u tom smislu oni će se sigurno sačuvati, srpsko kulturno biće, srpsku baštinu i stvoriti njeno trajanje u narednom vremenu. Hvala vam.

Devetnaesto vanredno zasedanje , 23.01.2020.

Hvala.

Mislila sam da dajete reč ministru.

Smatram da je ovo pitanje upotrebe rodne ravnopravnosti u jeziku mnogo složenije od ovoga što se sada pomenulo i o čemu se trenutno vodi rasprava i mislim da su možda u sukobu u društvu prosto dva različita mišljenja pod uticajem evropske zapadne, američke civilizacije itd.

Sam Odbor za standardizaciju jezika i mnogi drugi stručnjaci su naravno upozoravali na mnoge takve primere kojim se jezik, ispravnost i jasno izgovorene imenice i rodna njihova značenja kvare i kao što ste rekli, mnogi od njih su toliko grotesni da prosto ih je strašno i upotrebljavati.

Međutim, mi znamo takođe da je to dosta, hajde ja ću uslovno reći, lobi, odnosno jedan deo društva koji naravno jako potencira taj deo. Smatram da bi možda bilo korisno u nekom narednom periodu pokušati napraviti možda analizu toga i sa stručnjacima dobro prodiskutovati, jer evo primera sa druge strane, ako je država Holandija promenila svoje ime, a onda mi kažemo – nećemo je zvati Nizozemska, nego Holandija u skladu sa pravilima jezika, onda je zaista nemoguće da recimo postoji sociološkinja, psihološkinja, što se potpuno smatra, da ne kažem, po meni mnogo gore kada je žena dekan pa se zove dekanesa ili nešto slično itd. što zaista onda narušava standardne forme jezika i dovodi do zablude i decu koja uče jezik.

Ja bih išla čak i dotle do pojava u društvu koje zadiru više od jezika u rodnu ravnopravnosti i pitanja odnosa u porodici, gde se sa druge strane u nekim tekstovima, kao što znate, može na primer videti da postoji roditelj jedan i roditelj dva. Dakle, dokle sve to može da ide?

U svakom slučaju založila bih se za pravilno poštovanje srpskog jezika u skladu sa modernim tokovima, a ne na njegovu štetu i naravno zamolila, preporučila ili kako god snagu buduće Vlade da stavi ovde u Skupštinu taj Zakon o jeziku i pismu, jer je već ministarstvo na tome radilo. Hvala.

Devetnaesto vanredno zasedanje , 21.01.2020.

Hvala vam puno.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre i gospodo poslanici.

Kada danas raspravljamo o Predlogu izmena i dopuna Zakona o kulturi ja ću početi od toga da je jedan od najvažnijih stubova na kojima počiva svaka država je u stvari njena ekonomija, BDP koji se ostvari, kapital i nove vrednosti koje smo svojim radom proizveli i ostvarili.

Na drugom polju, u sferi nadgradnje nalazi se kultura, rekla bih na najvišem mestu koja nije samo igra, pozorište, književnost, muzika, slikarstvo, rekla bih to je i solidarnost, humanost, empatija, to je socijalna kultura, međusobno poštovanje, ali i čuvanje životne sredine i svih kulturnih vrednosti. Sve više se ističe i potencira ta veza kulture i humanih odnosa i ekologije koje čine ukupni kosmos čoveka u kojem se živi.

Imam utisak da su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturu, u stvari uzeli i taj jedan sveobuhvatni ugao koji utemeljuje definiciju, ako se može reći kulture i subjekata koje u njoj funkcionišu u skladu sa svim onim što u drugim oblastima rada treba da postignemo i da ostvarimo da bismo ukupnu tu sredinu u kojoj živimo u budućem vremenu napravili boljom i kvalitetnijom. Ako tako u širem smislu posmatramo i shvatimo kulturu, onda će nam izmene i dopune Zakona o kulturu biti još značajnije jer one one stvaraju upravo osnovu za povezivanje kulture sa svim segmentima društva, kao i sve buduće veze i komunikacije koje će se sa kulturom vezivati.

Predložene izmene i dopune usklađene su sa svim novim evropskim i međunarodnim dokumentima, što je naravno neophodno, sa kojima se i sami moramo usaglašavati upravo da bi bili jedna moderna napredna država, nezavisno od toga kakva su nam temeljna stremljenja, povezivanje i uključivanje u EU. Znači to činimo sebe radi i radi onoga što smo u smislu kulture kao nacija predstavljali u svim prethodnim vremenima u kojima jesmo i u kojima treba da budemo i u kojima ćemo biti.

Imajući sve ovo u vidu, kao i strategiju održivog urbanog razvoja, bilo je neophodno, po meni, menjati aktuelni Zakon o kulturi na način kako je predloženo. Predloženim izmenama i dopunama predviđa se obaveza države da obezbedi podršku kulturnim aktivnostima koje podstiču razvoj kulturnih potreba, promociju aktivnosti, stvaralaštva ustanovama kulture, definišu ih, pomažu i vrše interpretaciju kulturnog nasleđa i podstiču razvoj i sadržaje programa, naravno posebno za decu, što nam je posebno važno.

Tu je definisano ono što su temeljne, bazične ustanove kulture, koje se razvijaju sistematski na poseban način. Ali, isto tako, ovaj Zakon o kulturi utvrđuje i nabraja subjekte u kulturi, koji su u skladu s tim i predmet regulacije u zakonu. Svoju poziciju oni su ostvarili programima, oblicima rada, bogatim sadržajima koji svojim kvalitetom doprinose razvoju ukupne kulture i umetnosti.

Izmene i dopune Zakona, po prvi put je naznačeno koji su to subjekti temeljni, kompleksni, čije trajanje seže u vreme početka moderne srpske države i čiji je doprinos srpskoj kulturi modernih vremena kontinuiran i overen, kako to kaže u samom predlogu zakona, odnosno njegovom obrazloženju.

Jasno je tu rečeno da su to, ponoviću, Srpska akademija nauka, koja je ustanovljena 1842. godine, Matica srpska 1826. godine, zatim Srpska književna zadruga 1892. godine, a zatim tu je Zadužbina Ilije Kolarca 1929. godine, koja je posebno Zadužbina jednog čoveka usmerena razvijanju kulturnih delatnosti u srpskom narodu,ali tu su i dve zadužbine Dositejeva i Vukova, koja potvrđuju svoju funkciju i svoju ulogu upravo u oživljavanju i afirmaciji dela onih koji su u temelju moderne srpske države i moderne kulture, jezika, pisma, pismenosti Dositeja i Vuka, čije je delo neprocenjivo, trajno dobro i na čijim porukama i osnovama smatram treba i nadalje da se bazira naš rad i razvoj. U toliko je značajno da ovim, u stvari, elementima mi dajemo utemeljenje u budućim aktivnostima koje se u oblasti kulture moraju smatrati prioritetnim.

Ovom prilikom moramo da izdvojimo i ponovimo da budžetska izdvajanja za kulturu, kako i samo Ministarstvo kaže, kako kaže ukupna naša društvena javnost, je manje od jedan posto ukupnog budžeta i taj iznos ne može da zadovolji sve one potrebe koje su deo opšteg funkcionisanja kulturnog sistema na centralnom i lokalnom nivou kod nas. Zato se predviđa, što smatram da je jako dobro, prvo godišnja evidencija svih izdvajanja za kulturu, ali i evidencija o svim aktivnostima i programima realizovanim u okviru plana razvoja kulture.

Na ovaj način smatram da će tačno moći da se zna šta je sve na državnom nivou, u lokalnim sredinama izvedeno, gde i kako i kakav kvalitet je ostvaren, koliko je ukupno sredstava za to na svim nivoima izdvojeno upravo sa ciljem da se sredstva koja se izdvoje, obezbede najkvalitetniji i najbolji programi, ali smatram istovremeno da osnovu takve jedne ocene o kvalitetu da se u budućim planovima budžeta, naravno utemeljeno u skladu sa njenim objektivnim mogućnostima.

U svakom slučaju, imajući u vidu na šta se sve kultura reflektuje, da je ona čitav naš život, da je ona javnost, da je ona televizija, da je ona novina, da je ona knjiga, upravo mora izdvojiti više, jer time našu generaciju, vreme u kojem živimo, ostvarujemo sa svim onim vrednim i kvalitetnim delima koje imamo, prepoznajemo ih u današnjem vremenu, ali istovremeno dajemo podsticaj mladim ljudima da njihovo delo sutra bude zabeleženo.

Sve ovo upućuje na to da ubuduće mora biti bolje i celovito praćena realizacija programa, namensko opravdani troškovi i dobijeni kvalitet.

Očekujem, naravno, da na osnovu ukupnih, ovako dobijenih ocena, izdvajamo više sredstava za kulturu, što smatram da je jedan od posebnih zadataka Srbije.

Najzad, rekla bih da je srpski narod stari istorijski narod koji ima bogatu baštinu, ali i vrlo razvijeno savremeno stvaralaštvo. U tom smislu, ističem da naše stare zadužbine, crkve i manastiri, čuvaju svedočanstva bogate kulture s početka nastanka srpske države, 11, 12, 13. veka i nadalje, u vreme tzv. mračnog feudalizma u Evropi. Najsvetliji primer je Miroslavljevo jevanđelje iz 12. veka, koje je upisano u UNESKO-vu Knjigu pamćenja.

Ukupnu našu pokretnu baštinu i nepokretnu baštinu mislim da ubuduće moramo u što većoj meri i u celini identifikovati, obnavljati i čuvati od svih vidova piraterije, krađe i preotimanja, što je poslednjih godina, kao što vidimo, sve češća praksa.

U tom smislu, smatram da je veoma dobro da se baštini posvećuje odgovarajuća pažnja, kao i svim oblicima inovativnih tehnologija koje se primenjuju u kulturi, digitalizacija, mikrofilmovanje, jer ona ostaju trajna svedočanstva čiji je koji istorijski spomenik, kada je nastao, kom narodu pripada, i da se to u budućem prekrajanju, nažalost, istorije, ne može ponavljati.

Najzad, kada se sve ovo ima u vidu, mora se reći da su izmene i dopune Zakona bile neophodne, da su dobrodošle i da će obezbediti bolju uređenost ove oblasti, kao i bolju transparentnost programa, kvaliteta, sadržaja, finansijskih troškova i efekata, i u tom smislu bolju i razvijeniju kulturu, kulturno stvaralaštvo i poziciju umetnika koji je stvaraju.

Dakle, ove promene zato i podržavamo.

Osvrnuću se kratko i na drugi zakon koji je ponuđen za današnju raspravu, gde se nalazi Predlog zakona o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti.

Arhivi su ustanove zaštite koje čuvaju i obrađuju arhivsku građu, dokumenta o radu niza institucija koje su istorijsko svedočanstvo vremena kada su one nastale. Zato su arhivi posebno naše nacionalno blago, što je povezano i sa prethodnim zakonima o kulturi, ali, nažalost, kao što smo videli, mi se prema njima nismo tako odnosili i zato imamo stanje kakvo je danas, nažalost.

Zato smatramo, kao poslanička grupa SPS, da je ovaj zakon potpuno opravdan, dobrodošao i šteta je što nije mnogo, mnogo ranije ustanovljen i donet.

Ovo je dokaz kako se odnosimo prema istorijskim dokumentima koji su svedočanstvo o našem radu i o jednom vremenu. I zato možemo reći - najzad ovakav zakon. Dobro je što je Ministarstvo kulture ovo prepoznalo kao veoma značajno pitanje.

Kada je reč o Zakonu kojim se potvrđuje Sporazum države Srbije i Vlade Ruske Federacije o predaji Peterburškog lista Miroslavljevog jevanđelja, istaći ću mu potpunu podršku, u smislu ponavljanja značaja Miroslavljevog jevanđelja neprocenjive vrednosti kao delu svetske baštine, a koja pripada samo srpskom narodu. Hvala vam.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 22.10.2019.

Poštovani predsedavajući, poštovani poslanici, dan za postavljanje pitanja iskoristila bih za upućivanje pitanja ministru poljoprivrede, a vezano je za našu saradnju sa inostranstvom i sve većoj mogućnosti poljoprivrednog razvoja, odnosno stvaranja novih proizvoda koji bi bili namenjeni izvozu.

Naime, konkretno me interesuje kakvu strategiju i konkretne mere ili konkretne programe razvoja poljoprivrede za naredni period priprema ministarstvo i kakvi su budžetski planovi, s obzirom na sve veće izraženo interesovanje drugih država za naše poljoprivredne proizvode.

Ja bih svakako istakla u okviru ovoga velike napore Vlade da ojača u ekonomskom smislu Srbiju, da je stabilizuje i da je pozicionira kao poželjnog i uglednog partnera i zemlju u koju treba ulagati i razvijati u preduzeća. Vlada je u tome postigla značajne uspehe i svedoci smo toga svakodnevno. U tom smislu smo nedavno i usvajali rebalans budžeta, kreditni rejting je poboljšan, a ocene Svetske i Evropske banke o uspesima reforme u Srbiji su jasni.

Jedno od važnih mesta za ozdravljenje Srbije svakako je poljoprivreda, imajući u vidu potencijale koje Srbija ima. U poslednje vreme potpisani su sporazumi za izvoz naših poljoprivrednih proizvoda u Kinu, Rusiju, Tursku, Liban, zemlje Evroazijske unije. Sada je i predsednica Vlade u Japanu, a odakle nam stiže vest o interesovanju ove visoko razvijene industrijske zemlje za naše poljoprivredne proizvode.

Sve je to izuzetno važno, jer se radi o ogromnom prostoru sa velikim brojem stanovnika koji traže visoki kvalitet proizvoda, zdravu hranu, redovnu i preciznu isporuku. Ove mogućnosti moraju biti iskorišćene i što pre moraju se preduzimati složene mere i duboke reforme u poljoprivrednoj proizvodnji i odnosu prema selu. Srpsko selo i danas posle svega što je preživelo u prethodnim godinama, ekonomski, a i u svakom drugom pogledu, sve zavisnije je još uvek od države, a ne obrnuto, kao što je to nekada bilo i u međuvremenu je ono takođe socijalno devastirano.

Modernom selu, kakvo nam treba, danas treba omogućiti pravno-tehničko uređeno zemljište, obrazovanu radnu snagu, veći stočni fond, jeftiniji kapital, bolje puteve, orjentacija u celini na zdravu hranu i redovnost isporuke. U tom smislu smatram da su neophodne sinhronizovane i temeljne sistematske reforme na svim nivoima, od vrha države do sela i obrnuto, što nije moguće, naravno, ostvariti u kratkom vremenskom periodu i segmentirano. Upravo zato je i ovo pitanje Ministarstvu poljoprivrede, može se reći i celoj Vladi, u kom smislu treba da pozicionira i pravi li planove za to gde i kako treba da bude mesto poljoprivredne proizvodnje u Srbiji, kako za domaće potrebe tako i za inostrano tržište koje nam je otvoreno?

Sigurno da prirodni potencijali Srbije su veliki. Kod nas ima ekološki čistih područja i to se mora sačuvati, ali i iskoristiti, u kojima se može proizvoditi organska hrana za sve zahtevnije potrebe.

Danas još uvek nedovoljno razvijena infrastruktura Srbije, putevi, ne obnovljeni ili ih nema, selo bez interneta, bez mladih i bez sredstava nije selo koje može da odgovori na ovakve zahteve kakvi se od nas očekuju. Zato mislim da moramo biti upravo svesni gde smo sada, donositi bez straha nove odluke, pozicionirati selo u središte pažnje, povezati nauku i struku, selo i seljaka i on mora biti pravi, moderni, poljoprivredni proizvođač, menadžer i biznismen u poljoprivredi.

Da li Ministarstvo poljoprivrede planira da u narednom periodu preduzme upravo ovakve mere, odnosno da na ovakav način priđe svim segmentima poljoprivredne proizvodnje i da u skorom vremenskom periodu, uz pomoć države, banaka i stranih fondova, upravo obezbedi ovakvo razvijanje sela? U tom slučaju, sigurno da ne moramo da brinemo onda za razvoj ovih naših krajeva, za njihov sve veći odlazak iz njih i istovremeno će doći do obnavljanja demografske strukture u njima do ukrupnjivanja poseda, stvaranja zadruga, udruživanja kapitala i znanja.

Smatram da upravo ovakav pristup može u mnogome da doprinese razvoju Srbije i njenom modernom povezivanju na svetskom i evropskom tržištu na novim razvojnim osnovama. Hvala.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 16.05.2019.

Hvala predsedavajući.

Poštovani gospodo poslanici, danas u okviru mogućnosti da postavim poslaničko pitanje, podsetila bih na jedan važan jučerašnji datum.

Naime, 15. maj je proglašen svetskim danom porodice, a porodica je najvažnija ćelija svakog društva i uslov opstanka jednog naroda.

Za moju poslaničku grupu, odnosno za SPS, ovo je izuzetno važno pitanje koje može jedino da se rešava uz prvu organizovanu i vrlo uređenu pomoć države.

Socijalistička partija Srbije, još od svog osnivanja, usvojila je Deklaraciju o populacionoj politici i obnavljanju stanovništva i to neprekidno ponavlja na svakom svom kongresu i u svojim partijskim dokumentima.

Još tada su se definisani problemi, a to je da se stanovništvo smanjuje, mladi se teže odlučuju na brak i decu, prirodni priraštaj je negativan, da smo sve stariji i da je prosečna starost stanovništva u Srbiji 43 godine, da je 15% stanovništva mlađe od 15 godina, a 20% starije od 65, da je migracija postala velika. Osnovno pitanje jeste, u stvari - kako usmeriti rešavanje ovog problema?

Prvi put je Vlada formirana 2014. godine usvojila poseban resor, koji nema posebno ministarstvo, ali je odredila da ovim pitanjem populacionom politikom i problemima obnavljanja stanovništva se bavi prof. dr Slavica Đukić Dejanović, koja se i kao stručnjak i kao čovek mnogo angažovala na ovom pitanju okupljajući struku, nauku, mnoge druge institucije i usvajajući niz dokumenata, počev od Deklaracije UN, EU, da bi stvorili osnov kojim će se na organizovan način ovo pitanje uvesti u agendu aktivnih pitanja Vlade Republike Srbije.

U okviru toga sada bih postavila pitanje – koje od usvojenih mera, po njihovoj oceni, su do sada dale najbolje rezultate, koje se sve mere realizuju u 2019. godini, kakva je saradnja sa lokalnim zajednicama? Na primer, poznato je da su u prvoj godini rada ovog resora bila obezbeđena sredstva za pomoć u 15 opština i određeno je 130 miliona dinara.

Godine 2018, obezbeđeno je 500 miliona i pomoć je upućena u 61 lokalnu samoupravu, dok je sledeće godine već 150 miliona više usmereno za ove svrhe. Naravno, ovaj trend treba nastaviti i dalje, rast je očigledan, ali još uvek nedovoljan u odnosu na veličinu problema, to smatramo svi, mada se pravi efekti novouvedenih mera dugoročno moraju čekati i vide se tek za nekoliko godina unapred.

Uz sklopu mera koje su uvedene, naravno odmah i struka i ministarka i javnost i poslanici, uočeni su da su potrebne nove mere i poboljšanja, te koliko znamo predložene su izmene i dopune zakona, između ostalog, o finansijskoj podršci porodici sa decom, koje će nadamo se uskoro biti pred poslanicima. Zato javnost interesuje kada možemo očekivati ovaj zakon, kakve mere i poboljšanja su predloženi, i da ne budu samo kozmetičke prirode?

Pri tome, i dalje se mora jako voditi računa o tome šta su socijalne mere, mere socijalne politike, mada neosporno i ove jesu te vrste, ali šta su prevashodno one mere koje su usmerene na rešavanje populacionih problema, a ti ciljevi su ipak i različiti.

Naravno, uvek se o takvim stvarima mora voditi računa da bude u okviru mogućnosti države. Šta je važno primetiti? Sadašnji zakon je uveo nove mere. One su poboljšane, ali ipak javnost je odmah okrenula na onaj negativni segment koji nije pokazao dovoljan finansijski ishod, zato smatramo da treba podvući značaj zakona, značaj uvedenih mera, nameru, cilj i organizovanost u rešavanju ovih problema i ovih pitanja, uviđavanje, težinu problema i dugoročnost ovih zadataka.

U tom smislu smatram da ono što se u resoru profesorke Slavice Đukić Dejanović događa treba potpuno oceniti u pozitivnom smislu da su napori ministarke nauke, struke koje su u ovo uključene, cele Vlade, predsednika države i predsednika naše partije, usmereni svi zajedno da se promene dogode, da ta dinamika bude živa i da ona bude svake godine sve veća i bolja. Ovakva interakcija svih faktora, u stvari, daje najbolje rezultate i u tome ima našu podršku.

Najzad, hoću da kažem, da ovo donosi pravo rešenje i prave mere koje će sigurno biti postignute.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 26.03.2019.

Poštovani predsedavajući, zahvaljujem.

Danas u danu kada je moguće postavljanje pitanja Vladi iskoristila bih priliku da postavim pitanje predsedniku Vlade i ministru rada, zapošljavanja i boračka pitanja, možda vojske i policije dodatno, koja se odnose na posledice razaranja u toku NATO bombardovanja.

Naime, ovih dana prisećamo se stravičnih dana iz 1999. godine i bespravnog, neosnovanog mučkog bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, naših gradova, sela, puteva, mostova, fabrika, bolnica, škola, televizije, pijaca, vozova, putnika, pešaka, običnih građana i dece koji ni za šta nisu bili krivi.

I danas, posle 20 godina, NATO smatra da je primena sile u Jugoslaviji, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, bila neophodna i legitimna akcija. Oni kažu i danas da je bombardovanje učinjeno kako bi se zaustavila humanitarna katastrofa. Oni kažu – cilj je postignut, nasilje je prekinuto, izbeglice su mogle da se vrate kući i žive slobodno.

Ovo zversko bombardovanje oni i danas zovu vazdušna kampanja. A mi danas moramo da pitamo da li je država, Vlada, stvorila uslove da dokumentujemo sve ono što se u 78 dana bombardovanja u Srbiji događalo? Da li znamo tačan broj poginulih i ranjenih? Koji je obim i cena privrednog razaranja? Koje su dugotrajne posledice po zdravlje stanovništva i životnu sredinu?

Dobro je što je ova komisija koja ocenjuje posledice po zdravlje stanovništva formirana. Sve ono što se radi treba da bude naučno dokazano i dokumentovano, ali isto tako to treba da se odnosi i na sve druge oblasti i na sve druge posledice. Nije kasno da se to uradi do kraja.

Mi postavljamo pitanje - da li je to što ostatak srpskog stanovništva danas živi na Kosovu i Metohiji u stravičnim uslovima demokratija, sloboda, povratak kući ili je život u getu sa ubijanjem, pljačkanjem i sa stalnim strahom kako će biti sutra? Bio je to klasični oblik agresije i to sve više država zna, u kojoj je 17 država NATO snaga bilo protiv jedne male zemlje koja nije pristajala na otvorenu okupaciju, kapitulaciju i poniženje.

Baš zbog tog i takvog odnosa, NATO snaga i danas, naša je još veća obaveza i odgovornost da samo egzaktnim podacima, tačnim činjenicama, preciznim imenima zabeležimo sve ono što je urađeno, koje su žrtve bile da narod ne ostane kolateralna šteta, ni pred licem naših budućih generacija, a ni pred licem pravde. Kad-tad odnosi snaga se menjaju.

Ako imamo egzaktne podatke o tim posledicama, one će postati relevantne i za sutrašnje međunarodne sudove pravde. U svakom slučaju, smatram da je veoma dobro što se Vlada konačno odlučila, ova Vlada uvela da se posledica NATO bombardovanja sećamo, da ne zaboravimo heroje odbrane, kao što je to uradila Vlada posle 5. oktobra, stideći se svojih branitelja, stideći se da kaže da je to bila odbrana zemlje.

Utoliko je naš dug i naše sećanje samo u egzaktnim podacima i tačnim brojkama. Mi imamo ovih dana, ovog proleća da će se obaviti probni popis stanovništva. Instrumenti koji se koriste u probnom popisu mogu da budu na odgovarajući način dopunjeni i da 2021. godine budu osposobljeni da upravo na ova pitanja odgovore, da na ovaj način kada prikupimo te tačne podatke i da onda možemo tačne odgovore da damo.

To najzad može ne samo za posledice NATO bombardovanja da se uradi, nego i na sva prethodna razaranja i žrtve srpskog naroda u celini i da u skladu sa tim konačno imamo memorijale i memorijalne centre koji će imati jasna svedočanstva o danima stradanja srpskog naroda i nepravdi nanetih u celom 20. veku. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 06.11.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika mesečno 90000.00 RSD 12.10.2017 -
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (Penzioner) Republika mesečno 69800.00 RSD 05.10.2009 -