MIRJANA DRAGAŠ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 6.juna 1950.godine. Živi u Beogradu.

Diplomirana je sociološkinja i upravnica zadužbine „Dositej Obradović“.

Članica je Glavnog odbora, Izvršnog odbora i Foruma žena Socijalističke partije Srbije. Takođe je i predsednica Saveta za socijalnu politiku SPS-a.

Nakon izbora 2012,godine izabrana je za narodnu poslanicu u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a ponovo nakon izbora 2014.godine. Na tom mestu ostala je sve do 03. juna 2016. godine. U X. sazivu bila je zamenica predsednika Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjene siromaštva.

Za narodnu poslanicu XI saziva izabrana je 12. okrobra 2017. godine.

Osnovne informacije

  • Socijalistička partija Srbije
  • Beograd
  • Beograd
  • 06.06.1950.
  • sociološkinja

Statistika

  • 0
  • 0
  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 26.03.2019.

Poštovani predsedavajući, zahvaljujem.

Danas u danu kada je moguće postavljanje pitanja Vladi iskoristila bih priliku da postavim pitanje predsedniku Vlade i ministru rada, zapošljavanja i boračka pitanja, možda vojske i policije dodatno, koja se odnose na posledice razaranja u toku NATO bombardovanja.

Naime, ovih dana prisećamo se stravičnih dana iz 1999. godine i bespravnog, neosnovanog mučkog bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, naših gradova, sela, puteva, mostova, fabrika, bolnica, škola, televizije, pijaca, vozova, putnika, pešaka, običnih građana i dece koji ni za šta nisu bili krivi.

I danas, posle 20 godina, NATO smatra da je primena sile u Jugoslaviji, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, bila neophodna i legitimna akcija. Oni kažu i danas da je bombardovanje učinjeno kako bi se zaustavila humanitarna katastrofa. Oni kažu – cilj je postignut, nasilje je prekinuto, izbeglice su mogle da se vrate kući i žive slobodno.

Ovo zversko bombardovanje oni i danas zovu vazdušna kampanja. A mi danas moramo da pitamo da li je država, Vlada, stvorila uslove da dokumentujemo sve ono što se u 78 dana bombardovanja u Srbiji događalo? Da li znamo tačan broj poginulih i ranjenih? Koji je obim i cena privrednog razaranja? Koje su dugotrajne posledice po zdravlje stanovništva i životnu sredinu?

Dobro je što je ova komisija koja ocenjuje posledice po zdravlje stanovništva formirana. Sve ono što se radi treba da bude naučno dokazano i dokumentovano, ali isto tako to treba da se odnosi i na sve druge oblasti i na sve druge posledice. Nije kasno da se to uradi do kraja.

Mi postavljamo pitanje - da li je to što ostatak srpskog stanovništva danas živi na Kosovu i Metohiji u stravičnim uslovima demokratija, sloboda, povratak kući ili je život u getu sa ubijanjem, pljačkanjem i sa stalnim strahom kako će biti sutra? Bio je to klasični oblik agresije i to sve više država zna, u kojoj je 17 država NATO snaga bilo protiv jedne male zemlje koja nije pristajala na otvorenu okupaciju, kapitulaciju i poniženje.

Baš zbog tog i takvog odnosa, NATO snaga i danas, naša je još veća obaveza i odgovornost da samo egzaktnim podacima, tačnim činjenicama, preciznim imenima zabeležimo sve ono što je urađeno, koje su žrtve bile da narod ne ostane kolateralna šteta, ni pred licem naših budućih generacija, a ni pred licem pravde. Kad-tad odnosi snaga se menjaju.

Ako imamo egzaktne podatke o tim posledicama, one će postati relevantne i za sutrašnje međunarodne sudove pravde. U svakom slučaju, smatram da je veoma dobro što se Vlada konačno odlučila, ova Vlada uvela da se posledica NATO bombardovanja sećamo, da ne zaboravimo heroje odbrane, kao što je to uradila Vlada posle 5. oktobra, stideći se svojih branitelja, stideći se da kaže da je to bila odbrana zemlje.

Utoliko je naš dug i naše sećanje samo u egzaktnim podacima i tačnim brojkama. Mi imamo ovih dana, ovog proleća da će se obaviti probni popis stanovništva. Instrumenti koji se koriste u probnom popisu mogu da budu na odgovarajući način dopunjeni i da 2021. godine budu osposobljeni da upravo na ova pitanja odgovore, da na ovaj način kada prikupimo te tačne podatke i da onda možemo tačne odgovore da damo.

To najzad može ne samo za posledice NATO bombardovanja da se uradi, nego i na sva prethodna razaranja i žrtve srpskog naroda u celini i da u skladu sa tim konačno imamo memorijale i memorijalne centre koji će imati jasna svedočanstva o danima stradanja srpskog naroda i nepravdi nanetih u celom 20. veku. Hvala.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 12.03.2019.

Poštovani predsedavajući, hvala vam.

Koristeći prava iz člana 287. Poslovnika Narodne skupštine, želim da postavim pitanje, odnosno zatražim obaveštenje od ministra kulture, gospodina Vladana Vukosavljevića.

Naime, u ovoj 2019. godini obeležava se nekoliko veoma značajnih jubileja i godišnjica vezanih za utemeljivače naše države i crkve Stefana Nemanju i Svetog Savu.

Preciziraću, ove godine navršava se osam stotina godina od kada je Sveti Sava ostvario samostalnost, odnosno SPC dobila svoju autokefalnost. Osam stotina godina je od kada je Sveti Sava napisao zakonopravilo, odnosno Novokanon, pravni akt, koji se smatra prvim Ustavom srpskog naroda. Osamsto dvadeset je godina od kada je Sveti Sava napisao Karejski tipik, najstariji originalno sačuvani dokument na srpskom jeziku, a isto tako ove godine je osamsto dvadeset godina od smrti Stefana Nemanje. Takođe, u ovoj godini se navršava i četiristo dvadeset pet godina od spaljivanja moštiju Svetog Save.

Svi znamo koliki je značaj Stefana Nemanje i čitave Dinastije Nemanjića za razvoj i prosperitet Srednjovekovne srpske države i koliko su za našu istoriju i kulturu važna dela Stefana Nemanje i njegovog sina Rastka Nemanjića, odnosno Svetog Save koji bio prvi srpski prosvetitelj, pravnik, književnik i diplomata.

Obojica su bili i državnici i duhovnici. Veliki zadužbinari, koji su ne samo u tadašnjoj Srbiji, već i širom pravoslavnog sveta ostavljali svoje zadužbine.

Najveća među njima i najpoznatija je Hilandar, koja je predstavljala, a i danas predstavlja ne samo sveto mesto hodočašća, već i mesto na kojem se čuva naše vredno pokretno i nepokretno kulturno blago od neprocenjive vrednosti. To su trajni istorijski spomenici o postojanju značajne države i velikih istorijskih ličnosti.

U kontekstu naše istorijske obaveze, ali i obaveze prema budućim generacijama da sačuvamo korene i temelje naše države i državnosti smatram da i u ovoj godini i kao država treba da promovišemo ulogu i delo Nemanje i Rastka i da obeležimo sve značajne datume i jubileje koji se navršavaju u ovoj 2019. godini.

U tom smislu, želim da pitam ministra kulture - da li će i na koji način država Srbija u ovoj 2019. godini obeležiti ove godišnjice i jubileje posvećene Stefanu Nemanji, Svetom Savi? Da li se na primer planira i neka centralna manifestacija poput one 2013. godine kada smo tokom cele godine obeležavali 1700 godina od Milanskog edikta značajnog za celi hrišćanski svet, ali i za pravoslavlje, naravno?

Za istoriju, kulturu i budućnost Srbije, dela i zadužbine Svetog Save i Stefana Nemanje su svakako neprocenjive, vredne stvari i one imaju neprolaznu vrednost. Nemamo pravo da to ikada zaboravimo, a ova godina, godina jubileja je takve vrste da bi se sa njom ponosile i mnogo značajnije, veće i moćnije zemlje.

Mislim da te jubileje treba obeležiti, treba se prisećati, negovati ono što je vredno i što je deo našeg identiteta, a bez njega, odnosno bez njega prosto je nemoguće živeti, a iz njega sve proizilazi. Zato mislim da ove jubileje treba obeležiti na značajan način i posebnim manifestacijama. Hvala.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja, 06.03.2019.

Hvala, poštovani predsedavajući.

Poštovana gospodo ministri i poštovani poslanici, ja bih se danas osvrnula, pre svega na Zakon o predlogu zakona o Centralnom registru stanovništva, jer ga smatram veoma važnim.

Zakon o Centralnom registru uvodi takoreći jednu potpuno novu instituciju, mesto od krucijalnog značaja za državne poslove kao i sve građane. To će biti glavni informacioni stub za sve poslove u državnoj upravi, lokalnim samoupravama, raznim fondovima, isto tako i u raznim državnim i javnim službama.

Današnji podaci kako je već rečeno u dosadašnjoj raspravi vode se u 11 evidencija smeštenih u pet baza. To su baze državne uprave i samouprave, MUP-a, PIO fonda, Poreske uprave i Republičkog geodetskog zavoda. Nekada su usaglašeni, u pitanju je možda čak i ponekad različita metodologija, obim podataka ili njihova vrsta i pitanje koliko su oni komparativni ili potpuno upotrebljivi na jednom mestu i u istom smislu.

Isto tako, danas se mnoge evidencije takođe vode i papirološki. Na njima je angažovano mnogo ljudi i te tek evidencije su takođe nesređene, zbog toga svega i danas se događa građanima da radi rešavanja nekih pojedinih pitanja idu od šaltera do šaltera, od banke do banke, i dešava se još uvek ona čudesna rečenica „fali ti još jedan papir“. To je, naravno, gubljenje vremena i za građane i za državu, gubljenje vremena za privredu, za investitore, ali i ozbiljnost poslovne zone i tržišta. Zato je ovaj sistem neophodan i biće osnovno izvorište i utočište svih budućih važnih podataka na jedom mestu.

Zakonom je predviđeno da ovako sređenih i objedinjenih podataka mogu da pristupaju jasno ovlašćeni organi. Ističem ovde – važnost i osetljivost rada u ovoj službi Vlade, koja mora biti vrhunski obučena, profesionalna i odgovorna, o čemu je u dosadašnjoj raspravi bilo reči.

Isto tako smatram da se već na samom početku mora obezbediti što manje mogućih problema i grešaka. Na primer, skeptici bi rekli – kako se ispravljaju slovne greške. Oni koji rade sa papirima i sa slovima, znaju da je slovo ili brojka čudo. Koliko god da gledate u papir, slovo može da nam izmakne, tako da, za jedno slovo ne bude ista osoba, ili isti identitet, isto tako brojčane greške.

Dakle, da li je moguće da u tom budućem tom sistemu dođe do pada, takozvanog elektronskog sistema, kakve su reagovanja u tom slučaju? Kakva su reagovanja na moguće zloupotrebe, provale hakera itd. Kako se rešava ispravnost, ili jedinstvenost matičnog broja? Posvetiću u ovom trenutku samo jedan neverovatan slučaj koji smo preko medija videli pre nekoliko meseci da je preminula osoba imala tri matična broja, to u budućem Centralnom registru, podrazumeva se da ne sme da postoji i neće da postoji, zato ovaj period od godinu dana dok imamo do njegove primene, smatram da sve ove stvari treba predvideti i sistem tako primeniti i obezbediti da do ovih slučaja ubuduće ne dolazi.

Inače, ono što smatram posebnim važnim je da će se u Centralnom registru stanovništva naći sređeni ne samo podaci o domicilnom srpskom stanovništvu, odnosno stanovnicima Srbije, već i podaci o strancima, izbeglicama, raseljenim licima, tražiocima azila, što je takođe izuzetno dobro. Da li je predviđeno i o svima koji su ovde na privremenom radu, a posebno onima koji su iz Srbiji otišli? Sve je prisutnija pokretljivost stanovništva, Srbija postaje sve više otvoreno tržište, i kretanje roba i radne snage i prosto i u ovom trenutku moramo biti predvidljivi na tu vrstu fruktoacije i migracije u svakom pogledu, kako izvan zemlje, tako i unutar nje.

Dakle, Centralni registar je izuzetno važna stvar, bez koje u budućem vremenu više ne možemo funkcionisati ni kao država, ni kao građani. Zato ga podržavamo. No, moram pitati još i ovo – na primer, da li je moguće u budućem nekom vremenu napraviti nešto poput evidencije, ili registra svih onih građana stanovnika država Srbije koji žive u drugim državama. Samo ću podsetiti na podatak da sa jedne strane kažem orijentaciono u državi Srbiji ima pet, šest miliona stanovnika, ali pet miliona naših građana ima koji žive van Srbije.

Kako doći sutra do tog podatka i kako sve te ljudske resurse sutra približiti državi Srbiji i, eventualno u budućem vremenu sve te vrednosti i ljudski kapital inkorporirati u razvoj naše države Srbije? Inače, sam Centralni registar je uslov za digitalizaciju iz svih ostalih segmenata društva, ova efikasnost je već pokazala svoj kvalitet, na primer kod matičnih knjiga, a pre neki dan uveden je Jedinstveni informacioni sistem lokalne poreske administracije.

Sve ovo treba da utiče na dolazak novih investitora u Srbiju, na zapošljavanje, na nov privredni i potpuno uređeni prostor i na poziciju Srbije mnogo bolji na poziciju u Svetskoj banci i drugim značajnim mestima.

Podaci iz Centralnog registra takođe kako se kaže u obrazloženju, što je dobro, uticaće na bezbednost stanovništva, na bezbednost podataka, smanjenje troškova, na efikasnost, trendove populacione politike i tako dalje.

Dakle, želim da zaključim Centralni registar, naravno da što pre to je bolje, Srbija se i ovom slikom menja i unapređuje i to treba da je još intenzivnije u budućem vremenu i po uslovima života i po uslovima rada i ekonomskom rastu koji se u Srbiji ostvaruje.

Važno je da kažemo da i sami moramo da se menjamo i ono što je ministar Ružić takođe pre nekog vremena pomenuo, skoro da ću ga citirati, moramo i sami da menjamo svoje navike. Moramo da menjamo sami sebe i da time poštujemo i zakone koje usvajamo. Naravno, najteže je da to uradimo kod svoje kuće, jer čim odemo u druge zemlje odmah usvajamo nova pravila, usvajamo nove zakone, promenimo ponašanje, odnos prema poslu i odnos prema državi. To moramo da uradimo i u Srbiji da bi ona bila uređena onako kako bi trebalo i kakvu je želimo. Hvala.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 26.03.2019.

Poštovani predsedavajući, zahvaljujem.

Danas u danu kada je moguće postavljanje pitanja Vladi iskoristila bih priliku da postavim pitanje predsedniku Vlade i ministru rada, zapošljavanja i boračka pitanja, možda vojske i policije dodatno, koja se odnose na posledice razaranja u toku NATO bombardovanja.

Naime, ovih dana prisećamo se stravičnih dana iz 1999. godine i bespravnog, neosnovanog mučkog bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, naših gradova, sela, puteva, mostova, fabrika, bolnica, škola, televizije, pijaca, vozova, putnika, pešaka, običnih građana i dece koji ni za šta nisu bili krivi.

I danas, posle 20 godina, NATO smatra da je primena sile u Jugoslaviji, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, bila neophodna i legitimna akcija. Oni kažu i danas da je bombardovanje učinjeno kako bi se zaustavila humanitarna katastrofa. Oni kažu – cilj je postignut, nasilje je prekinuto, izbeglice su mogle da se vrate kući i žive slobodno.

Ovo zversko bombardovanje oni i danas zovu vazdušna kampanja. A mi danas moramo da pitamo da li je država, Vlada, stvorila uslove da dokumentujemo sve ono što se u 78 dana bombardovanja u Srbiji događalo? Da li znamo tačan broj poginulih i ranjenih? Koji je obim i cena privrednog razaranja? Koje su dugotrajne posledice po zdravlje stanovništva i životnu sredinu?

Dobro je što je ova komisija koja ocenjuje posledice po zdravlje stanovništva formirana. Sve ono što se radi treba da bude naučno dokazano i dokumentovano, ali isto tako to treba da se odnosi i na sve druge oblasti i na sve druge posledice. Nije kasno da se to uradi do kraja.

Mi postavljamo pitanje - da li je to što ostatak srpskog stanovništva danas živi na Kosovu i Metohiji u stravičnim uslovima demokratija, sloboda, povratak kući ili je život u getu sa ubijanjem, pljačkanjem i sa stalnim strahom kako će biti sutra? Bio je to klasični oblik agresije i to sve više država zna, u kojoj je 17 država NATO snaga bilo protiv jedne male zemlje koja nije pristajala na otvorenu okupaciju, kapitulaciju i poniženje.

Baš zbog tog i takvog odnosa, NATO snaga i danas, naša je još veća obaveza i odgovornost da samo egzaktnim podacima, tačnim činjenicama, preciznim imenima zabeležimo sve ono što je urađeno, koje su žrtve bile da narod ne ostane kolateralna šteta, ni pred licem naših budućih generacija, a ni pred licem pravde. Kad-tad odnosi snaga se menjaju.

Ako imamo egzaktne podatke o tim posledicama, one će postati relevantne i za sutrašnje međunarodne sudove pravde. U svakom slučaju, smatram da je veoma dobro što se Vlada konačno odlučila, ova Vlada uvela da se posledica NATO bombardovanja sećamo, da ne zaboravimo heroje odbrane, kao što je to uradila Vlada posle 5. oktobra, stideći se svojih branitelja, stideći se da kaže da je to bila odbrana zemlje.

Utoliko je naš dug i naše sećanje samo u egzaktnim podacima i tačnim brojkama. Mi imamo ovih dana, ovog proleća da će se obaviti probni popis stanovništva. Instrumenti koji se koriste u probnom popisu mogu da budu na odgovarajući način dopunjeni i da 2021. godine budu osposobljeni da upravo na ova pitanja odgovore, da na ovaj način kada prikupimo te tačne podatke i da onda možemo tačne odgovore da damo.

To najzad može ne samo za posledice NATO bombardovanja da se uradi, nego i na sva prethodna razaranja i žrtve srpskog naroda u celini i da u skladu sa tim konačno imamo memorijale i memorijalne centre koji će imati jasna svedočanstva o danima stradanja srpskog naroda i nepravdi nanetih u celom 20. veku. Hvala.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 12.03.2019.

Poštovani predsedavajući, hvala vam.

Koristeći prava iz člana 287. Poslovnika Narodne skupštine, želim da postavim pitanje, odnosno zatražim obaveštenje od ministra kulture, gospodina Vladana Vukosavljevića.

Naime, u ovoj 2019. godini obeležava se nekoliko veoma značajnih jubileja i godišnjica vezanih za utemeljivače naše države i crkve Stefana Nemanju i Svetog Savu.

Preciziraću, ove godine navršava se osam stotina godina od kada je Sveti Sava ostvario samostalnost, odnosno SPC dobila svoju autokefalnost. Osam stotina godina je od kada je Sveti Sava napisao zakonopravilo, odnosno Novokanon, pravni akt, koji se smatra prvim Ustavom srpskog naroda. Osamsto dvadeset je godina od kada je Sveti Sava napisao Karejski tipik, najstariji originalno sačuvani dokument na srpskom jeziku, a isto tako ove godine je osamsto dvadeset godina od smrti Stefana Nemanje. Takođe, u ovoj godini se navršava i četiristo dvadeset pet godina od spaljivanja moštiju Svetog Save.

Svi znamo koliki je značaj Stefana Nemanje i čitave Dinastije Nemanjića za razvoj i prosperitet Srednjovekovne srpske države i koliko su za našu istoriju i kulturu važna dela Stefana Nemanje i njegovog sina Rastka Nemanjića, odnosno Svetog Save koji bio prvi srpski prosvetitelj, pravnik, književnik i diplomata.

Obojica su bili i državnici i duhovnici. Veliki zadužbinari, koji su ne samo u tadašnjoj Srbiji, već i širom pravoslavnog sveta ostavljali svoje zadužbine.

Najveća među njima i najpoznatija je Hilandar, koja je predstavljala, a i danas predstavlja ne samo sveto mesto hodočašća, već i mesto na kojem se čuva naše vredno pokretno i nepokretno kulturno blago od neprocenjive vrednosti. To su trajni istorijski spomenici o postojanju značajne države i velikih istorijskih ličnosti.

U kontekstu naše istorijske obaveze, ali i obaveze prema budućim generacijama da sačuvamo korene i temelje naše države i državnosti smatram da i u ovoj godini i kao država treba da promovišemo ulogu i delo Nemanje i Rastka i da obeležimo sve značajne datume i jubileje koji se navršavaju u ovoj 2019. godini.

U tom smislu, želim da pitam ministra kulture - da li će i na koji način država Srbija u ovoj 2019. godini obeležiti ove godišnjice i jubileje posvećene Stefanu Nemanji, Svetom Savi? Da li se na primer planira i neka centralna manifestacija poput one 2013. godine kada smo tokom cele godine obeležavali 1700 godina od Milanskog edikta značajnog za celi hrišćanski svet, ali i za pravoslavlje, naravno?

Za istoriju, kulturu i budućnost Srbije, dela i zadužbine Svetog Save i Stefana Nemanje su svakako neprocenjive, vredne stvari i one imaju neprolaznu vrednost. Nemamo pravo da to ikada zaboravimo, a ova godina, godina jubileja je takve vrste da bi se sa njom ponosile i mnogo značajnije, veće i moćnije zemlje.

Mislim da te jubileje treba obeležiti, treba se prisećati, negovati ono što je vredno i što je deo našeg identiteta, a bez njega, odnosno bez njega prosto je nemoguće živeti, a iz njega sve proizilazi. Zato mislim da ove jubileje treba obeležiti na značajan način i posebnim manifestacijama. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.12.2018.

Hvala gospodine potpredsedniče.

Poštovani poslanici, želim u okviru ovoga da postavim dva pitanja koja bi mogla da se kažu da su na relaciji selo, žrtve, obnavljanje države i njeno jačanje.

Naime, prvo pitanje koje želim da postavim odnosi se na Ministarstvo poljoprivrede i na pitanje koliko je moguće ostvariti veću proizvodnu osposobljenost naše poljoprivredne proizvodnje, ne samo za domaće tržište i domaće potrebe, već i za izvoz. Kada ovo kažem, pre svega mislim na izvoz na rusko tržište. Naime, zašto nije u većoj meri iskorišćena mogućnost otvorenosti ruskog tržišta za srpske poljoprivredne proizvode posle uvođenja sankcija zapada prema ovoj nama prijateljskoj državi?

Mi imamo zemlju, imamo vodu, imamo klimu, ali nemam izgleda kapacitete. Nismo do sada, čini mi se, u dovoljnoj meri iskoristili mogućnosti koje nam se nude. Imali smo čak, kao što znamo, zloupotrebe od neodgovornih proizvođača koje uvek imaju značajne i velike posledice.

Postoji li mogućnosti da se postavljeni ciljevi u Ministarstvu poljoprivrede unaprede, da se poveća proizvodnja, da se podstaknu veliki proizvođači, ali i privatnici, kao i da se osnuju zadruge koje bi obezbedile da se po visokim kvalitetima ostvari veća poljoprivredna proizvodnja koja bi zadovoljila, ne samo potrebe naše države, nego i obezbedila kvalitetan plasman na rusko tržište?

Može li Srbija bar u delu koji je iskoristila Belorusija, na primer, da uposli svoje kapacitete u narednom periodu i da ostvari značajne prinose u ovoj oblasti? Takođe, moje pitanje je, da li smo opet uspeli da propustimo priliku? Mislim da još uvek kasno.

Podsetiću da, na primer, Rusi su za ovo vreme u značajnoj meri ojačali svoju poljoprivrednu proizvodnju. Oni su se usmerili na sadnju novih sadnica, na primer voća ili jabuka, uspeli su da ostvare sa svojim poljoprivrednim institutima stvaranje novih vrsta poljoprivrednih proizvoda i uposlili svoju nauku. Mislim da sve te kapacitete imamo i mi, treba ih više usmeriti i više podstaći da u tom smislu ostvare nove vrednosti i nove proizvode.

U celini, milim kada se borimo za jačanje države Srbije, što je neosporno veliki uspeh ove Vlade, mislim kada se borimo za otvaranje novih fabrika, novih preduzeća za otvaranje novih radnih mesta, to uopšte nije sporno, ne dovodi se u pitanje i to je jako dobro. Ali, naša razvojna politika mora da bude jednako usmerena ka razvoju i jačanju poljoprivrede i jačanju sela.

U tom smislu, mi imamo i možemo davati značajne podsticaje za zapošljavanje na selu, a čini mi se da ćemo time u stvari pomoći i onim ciljevima koji su postavljeni oko značajne i fundamentalne teme, a to je obnavljanje stanovništva države Srbije. Naša usmerenja za jačanje Srbije, dakle, ne sme da idu samo u jednom pravcu, ali ću ovog puta pomenuti jednu sinergiju ciljeva, snage i interesa koje u ovom smislu mogu da je ojačaju u narednom periodu.

U sklopu svega toga, naravno treba pozdraviti i podvući, da je jačanje Srbije na međunarodnom planu nešto što svemu ovome doprinosi u velikoj meri, pa ću podsetiti na to da je ministar inostranih poslova, gospodin Ivica Dačić, pre izvesnog vremena, boreći se za snažnu Srbiju na međunarodnom planu, obećao da će manje od sto zemalja biti one države koje priznaju tzv. državu Kosovo, a da će se taj trend nastaviti i dalje.

Mi smo prisutni takvom jednom procesu. Naravno, sve ovo što se događa kao hajka na državu Srbiju u ovom vremenu, u stvari pokazuje združeni interes nekih koji smatraju da je Srbija kriva samo onda kada se brani. Treba zaštiti, u tom smislu, državu Srbiju i srpski narod i istovremeno u tom sklopu, u cilju odbrane onog što je lice srpskog naroda i srpskog čoveka.

Mislim da je značajno drugo pitanje koje želim da uputim Ministarstvu za rad i boračka pitanja u smislu, da li je u konkretnom planu ovog ministarstva obeležavanje svih stratišta na kojima je stradalo srpsko stanovništvu u svojoj borbi za slobodu?

Imovinska karta

(Beograd, 06.11.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika mesečno 90000.00 RSD 12.10.2017 -
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (Penzioner) Republika mesečno 69800.00 RSD 05.10.2009 -
Poslednji put ažurirano: 13.09.2016, 07:39