MIRJANA DRAGAŠ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 6.juna 1950.godine. Živi u Beogradu.

Diplomirana je sociološkinja i upravnica zadužbine „Dositej Obradović“.

Članica je Glavnog odbora, Izvršnog odbora i Foruma žena Socijalističke partije Srbije. Takođe je i predsednica Saveta za socijalnu politiku SPS-a.

Nakon izbora 2012,godine izabrana je za narodnu poslanicu u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a ponovo nakon izbora 2014.godine. Na tom mestu ostala je sve do 03. juna 2016. godine. U X. sazivu bila je zamenica predsednika Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjene siromaštva.

Za narodnu poslanicu XI saziva izabrana je 12. okrobra 2017. godine.
Poslednji put ažurirano: 26.10.2017, 09:49

Osnovne informacije

  • Socijalistička partija Srbije
  • Beograd
  • Beograd
  • 06.06.1950.
  • sociološkinja

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 22.10.2019.

Poštovani predsedavajući, poštovani poslanici, dan za postavljanje pitanja iskoristila bih za upućivanje pitanja ministru poljoprivrede, a vezano je za našu saradnju sa inostranstvom i sve većoj mogućnosti poljoprivrednog razvoja, odnosno stvaranja novih proizvoda koji bi bili namenjeni izvozu.

Naime, konkretno me interesuje kakvu strategiju i konkretne mere ili konkretne programe razvoja poljoprivrede za naredni period priprema ministarstvo i kakvi su budžetski planovi, s obzirom na sve veće izraženo interesovanje drugih država za naše poljoprivredne proizvode.

Ja bih svakako istakla u okviru ovoga velike napore Vlade da ojača u ekonomskom smislu Srbiju, da je stabilizuje i da je pozicionira kao poželjnog i uglednog partnera i zemlju u koju treba ulagati i razvijati u preduzeća. Vlada je u tome postigla značajne uspehe i svedoci smo toga svakodnevno. U tom smislu smo nedavno i usvajali rebalans budžeta, kreditni rejting je poboljšan, a ocene Svetske i Evropske banke o uspesima reforme u Srbiji su jasni.

Jedno od važnih mesta za ozdravljenje Srbije svakako je poljoprivreda, imajući u vidu potencijale koje Srbija ima. U poslednje vreme potpisani su sporazumi za izvoz naših poljoprivrednih proizvoda u Kinu, Rusiju, Tursku, Liban, zemlje Evroazijske unije. Sada je i predsednica Vlade u Japanu, a odakle nam stiže vest o interesovanju ove visoko razvijene industrijske zemlje za naše poljoprivredne proizvode.

Sve je to izuzetno važno, jer se radi o ogromnom prostoru sa velikim brojem stanovnika koji traže visoki kvalitet proizvoda, zdravu hranu, redovnu i preciznu isporuku. Ove mogućnosti moraju biti iskorišćene i što pre moraju se preduzimati složene mere i duboke reforme u poljoprivrednoj proizvodnji i odnosu prema selu. Srpsko selo i danas posle svega što je preživelo u prethodnim godinama, ekonomski, a i u svakom drugom pogledu, sve zavisnije je još uvek od države, a ne obrnuto, kao što je to nekada bilo i u međuvremenu je ono takođe socijalno devastirano.

Modernom selu, kakvo nam treba, danas treba omogućiti pravno-tehničko uređeno zemljište, obrazovanu radnu snagu, veći stočni fond, jeftiniji kapital, bolje puteve, orjentacija u celini na zdravu hranu i redovnost isporuke. U tom smislu smatram da su neophodne sinhronizovane i temeljne sistematske reforme na svim nivoima, od vrha države do sela i obrnuto, što nije moguće, naravno, ostvariti u kratkom vremenskom periodu i segmentirano. Upravo zato je i ovo pitanje Ministarstvu poljoprivrede, može se reći i celoj Vladi, u kom smislu treba da pozicionira i pravi li planove za to gde i kako treba da bude mesto poljoprivredne proizvodnje u Srbiji, kako za domaće potrebe tako i za inostrano tržište koje nam je otvoreno?

Sigurno da prirodni potencijali Srbije su veliki. Kod nas ima ekološki čistih područja i to se mora sačuvati, ali i iskoristiti, u kojima se može proizvoditi organska hrana za sve zahtevnije potrebe.

Danas još uvek nedovoljno razvijena infrastruktura Srbije, putevi, ne obnovljeni ili ih nema, selo bez interneta, bez mladih i bez sredstava nije selo koje može da odgovori na ovakve zahteve kakvi se od nas očekuju. Zato mislim da moramo biti upravo svesni gde smo sada, donositi bez straha nove odluke, pozicionirati selo u središte pažnje, povezati nauku i struku, selo i seljaka i on mora biti pravi, moderni, poljoprivredni proizvođač, menadžer i biznismen u poljoprivredi.

Da li Ministarstvo poljoprivrede planira da u narednom periodu preduzme upravo ovakve mere, odnosno da na ovakav način priđe svim segmentima poljoprivredne proizvodnje i da u skorom vremenskom periodu, uz pomoć države, banaka i stranih fondova, upravo obezbedi ovakvo razvijanje sela? U tom slučaju, sigurno da ne moramo da brinemo onda za razvoj ovih naših krajeva, za njihov sve veći odlazak iz njih i istovremeno će doći do obnavljanja demografske strukture u njima do ukrupnjivanja poseda, stvaranja zadruga, udruživanja kapitala i znanja.

Smatram da upravo ovakav pristup može u mnogome da doprinese razvoju Srbije i njenom modernom povezivanju na svetskom i evropskom tržištu na novim razvojnim osnovama. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.10.2019.

Hvala poštovani predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre i gospodo poslanici, Vlada ove vladajuće koalicije od svog početka neprestano se nalazi na ispitu uspešnosti i istrajnosti u borbi da Srbiju kao ekonomiju i kao državu oporavi i postavi na put razvoja i uspeha.

Posebno od 2015. godine su pojačani napori i primenjene mere koje u ovom pravcu daju svake godine sve više i bolje rezultate. Neprekidno Srbija je na uzlaznoj ekonomskoj putanji i zato je podignuto poverenje i ugled kod stranih investitora, povećava se zaposlenost i ostvaruje rast zarada. On još nije na onom nivou kako bi mi želeli i kako ovaj narod to zaslužuje, jer je on radan i stručan, ali od čega smo pošli važno je do čega smo došli.

Dva strateška cilja važna za državu u ovom vremenu od najmanje rečeno pet godina, su ostvarena. Prvi, ostvarena je ekonomska stabilnost i ekonomsko jačanje.

Vratila se stabilnost zemlje i svih njenih ekonomskih tokova, vraćen je ugled i poverenje kod stranih investitora i međunarodni diplomatski ugled suštinski je izmenjen. Od tzv. reći ću pod znacima navoda poražene i ponižene zemlje, koja je samo trebala da sluša strane zahteve i ostvaruje tuđu političku volju i interese, vratili smo se na tron svetske diplomatije. Ojačali smo, vratili samopouzdanje i sada se već otvoreno borimo za svoje interese.

Naša diplomatija osnažuje i vraćamo stare prijateljske odnose, uspostavljaju se nova prijateljstva i širi istina o istorijskim događanjima na ovom prostoru i u srpskom narodu. Svojim dometima Srbija je na najboljem putu da se razvije i ostvari kao zemlja koja ima najznačajniji pozitivni uticaj na Balkanu.

Ovi dugoročni strateški ciljevi ostvaruju se nizom konkretnih unutrašnjih mera i ciljeva, kao što su: poboljšanje privrednog ambijenta, obezbeđenje visokih stopa privrednog rasta, smanjenje nezaposlenosti, podizanje životnog standarda. Uspešnim vođenjem ekonomske politike i dobrim merama fiskalne konsolidacije koje sprovodi ova Vlada u kontinuitetu, a naročito u prošloj i ovoj godini, stvorili su prostor za ovakav pozitivan rebalans budžeta.

Ne događa se baš često da se rebalans budžeta radi pre kraja godine i to u cilju povećanja investicija i socijalnih uslova života i to na osnovu konkretnog i realnog uspeha u radu.

Važno je, veoma važno je i povećanje zarada koje se ovim ostvaruje. Šta ovo može da znači? Ove mere podižu životni standard, stimulišu privatnu potrošnju, a sve to, opet, utiče na bolji privredni razvoj, što je i cilj ove Vlade. U ovom periodu data je najveća podrška privrednom rastu. U ovom vremenu Srbija je privukla više stranih investicija nego ceo region Balkana. Njen kreditni rejting je povećan, što je veoma važno. Ovaj trend mora biti nastavljen i to je krucijalni zadatak Vlade u ovom i narednom periodu, jer samo to obezbeđuje veću zaposlenost i veću socijalnu sigurnost.

Šta ovde ne sme da ostane? Ne sme da ostane privlačenje novih stranih investitora samo kad su u visini donacija po radnom mestu, ne smeju da ostanu zarade na niskom nivou, jer rad mora da ima svoju cenu, a ne svoju potcenjenost, ne sme da se lako ostane bez posla, ne sme da postoji ekonomska i socijalna nesigurnost, ne sme da se teško živi u siromaštvu, da se produžava radni vek. Kad sve ovo postoji, ljudi, a posebno mladi, se sve više odlučuju da odu iz zemlje tražeći bolji život.

Na primer, pomenuću samo nešto što svi znamo. Godine 2020. plan Nemačke je da jako liberalizuje uslove za zapošljavanje stranih radnika. To nas upozorava na poboljšano tržište koje će privući sve one koji su stručni, obrazovani i u mogućnosti da stvore visoke kapitalne vrednosti. To će se više još otvoriti ulaskom našim u EU, kao što se stvorilo i dogodilo u drugim državama koje su ušle u EU pre nas.

I više od toga, ovih dana smo, na primer, pak, svedoci otvorenosti tržišta rada, na primer Slovenije, koja je u saradnji sa tržištem rada Srbije na ovom prostoru otvorilo Sajam zapošljavanja koji direktno nudi 4.500, na primer, slobodnih radnih mesta u Sloveniji, i to za: vozače, varioce, električare, radnike u ugostiteljstvu, turizmu, zdravstvu, građevinarstvu, itd. Lako će medicinska sestra sa zarade u Srbiji od 500 evra otići na zaradu od 1.000 evra u neto iznosu.

Zato, naš napor ovim rebalansom budžeta jeste značajan korak, ali upravo ono što smatram da je važno, to je nastavak ovakve borbe da se u Srbiji upravo ta mera dobre zarade koja obezbeđuje zadovoljan život u Srbiji mora ostvariti.

Svi koji odlaze kažu, inače, da odlaze za boljim životom, boljim uslovima rada i većom zaradom. Takav ekonomski razvoj nam je potreban da ljudi ne žele da odlaze iz Srbije ili ako odu da se opet vrate.

Pored značajnog smanjenja stope nezaposlenosti i rasta ukupnog broja zaposlenih važno je da je poboljšana zaposlenost na tržištu rada.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.10.2019.

Sekundu samo.
Poboljšan je položaj osetljivih kategorija, posebno mladih i žena i to je, takođe, veliki uspeh.
Želim ovom prilikom da kažem da je podrška penzionerima značajna. Još značajnije od ove jednokratne mere je uvođenje u njen sistem, a najviše, između ostalog, u ovom rebalansu budžeta jeste značajne investicije, jer sa otvorenim auto-putevima i koridorima u Srbiji, Srbija je otvorena zemlja. Ona nije više Srbija iz prošlog veka, a to je, otvaranje takvih investicionih radova, najbolji putokaz razvoja stabilnosti i ispravnog rada.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 22.10.2019.

Poštovani predsedavajući, poštovani poslanici, dan za postavljanje pitanja iskoristila bih za upućivanje pitanja ministru poljoprivrede, a vezano je za našu saradnju sa inostranstvom i sve većoj mogućnosti poljoprivrednog razvoja, odnosno stvaranja novih proizvoda koji bi bili namenjeni izvozu.

Naime, konkretno me interesuje kakvu strategiju i konkretne mere ili konkretne programe razvoja poljoprivrede za naredni period priprema ministarstvo i kakvi su budžetski planovi, s obzirom na sve veće izraženo interesovanje drugih država za naše poljoprivredne proizvode.

Ja bih svakako istakla u okviru ovoga velike napore Vlade da ojača u ekonomskom smislu Srbiju, da je stabilizuje i da je pozicionira kao poželjnog i uglednog partnera i zemlju u koju treba ulagati i razvijati u preduzeća. Vlada je u tome postigla značajne uspehe i svedoci smo toga svakodnevno. U tom smislu smo nedavno i usvajali rebalans budžeta, kreditni rejting je poboljšan, a ocene Svetske i Evropske banke o uspesima reforme u Srbiji su jasni.

Jedno od važnih mesta za ozdravljenje Srbije svakako je poljoprivreda, imajući u vidu potencijale koje Srbija ima. U poslednje vreme potpisani su sporazumi za izvoz naših poljoprivrednih proizvoda u Kinu, Rusiju, Tursku, Liban, zemlje Evroazijske unije. Sada je i predsednica Vlade u Japanu, a odakle nam stiže vest o interesovanju ove visoko razvijene industrijske zemlje za naše poljoprivredne proizvode.

Sve je to izuzetno važno, jer se radi o ogromnom prostoru sa velikim brojem stanovnika koji traže visoki kvalitet proizvoda, zdravu hranu, redovnu i preciznu isporuku. Ove mogućnosti moraju biti iskorišćene i što pre moraju se preduzimati složene mere i duboke reforme u poljoprivrednoj proizvodnji i odnosu prema selu. Srpsko selo i danas posle svega što je preživelo u prethodnim godinama, ekonomski, a i u svakom drugom pogledu, sve zavisnije je još uvek od države, a ne obrnuto, kao što je to nekada bilo i u međuvremenu je ono takođe socijalno devastirano.

Modernom selu, kakvo nam treba, danas treba omogućiti pravno-tehničko uređeno zemljište, obrazovanu radnu snagu, veći stočni fond, jeftiniji kapital, bolje puteve, orjentacija u celini na zdravu hranu i redovnost isporuke. U tom smislu smatram da su neophodne sinhronizovane i temeljne sistematske reforme na svim nivoima, od vrha države do sela i obrnuto, što nije moguće, naravno, ostvariti u kratkom vremenskom periodu i segmentirano. Upravo zato je i ovo pitanje Ministarstvu poljoprivrede, može se reći i celoj Vladi, u kom smislu treba da pozicionira i pravi li planove za to gde i kako treba da bude mesto poljoprivredne proizvodnje u Srbiji, kako za domaće potrebe tako i za inostrano tržište koje nam je otvoreno?

Sigurno da prirodni potencijali Srbije su veliki. Kod nas ima ekološki čistih područja i to se mora sačuvati, ali i iskoristiti, u kojima se može proizvoditi organska hrana za sve zahtevnije potrebe.

Danas još uvek nedovoljno razvijena infrastruktura Srbije, putevi, ne obnovljeni ili ih nema, selo bez interneta, bez mladih i bez sredstava nije selo koje može da odgovori na ovakve zahteve kakvi se od nas očekuju. Zato mislim da moramo biti upravo svesni gde smo sada, donositi bez straha nove odluke, pozicionirati selo u središte pažnje, povezati nauku i struku, selo i seljaka i on mora biti pravi, moderni, poljoprivredni proizvođač, menadžer i biznismen u poljoprivredi.

Da li Ministarstvo poljoprivrede planira da u narednom periodu preduzme upravo ovakve mere, odnosno da na ovakav način priđe svim segmentima poljoprivredne proizvodnje i da u skorom vremenskom periodu, uz pomoć države, banaka i stranih fondova, upravo obezbedi ovakvo razvijanje sela? U tom slučaju, sigurno da ne moramo da brinemo onda za razvoj ovih naših krajeva, za njihov sve veći odlazak iz njih i istovremeno će doći do obnavljanja demografske strukture u njima do ukrupnjivanja poseda, stvaranja zadruga, udruživanja kapitala i znanja.

Smatram da upravo ovakav pristup može u mnogome da doprinese razvoju Srbije i njenom modernom povezivanju na svetskom i evropskom tržištu na novim razvojnim osnovama. Hvala.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 16.05.2019.

Hvala predsedavajući.

Poštovani gospodo poslanici, danas u okviru mogućnosti da postavim poslaničko pitanje, podsetila bih na jedan važan jučerašnji datum.

Naime, 15. maj je proglašen svetskim danom porodice, a porodica je najvažnija ćelija svakog društva i uslov opstanka jednog naroda.

Za moju poslaničku grupu, odnosno za SPS, ovo je izuzetno važno pitanje koje može jedino da se rešava uz prvu organizovanu i vrlo uređenu pomoć države.

Socijalistička partija Srbije, još od svog osnivanja, usvojila je Deklaraciju o populacionoj politici i obnavljanju stanovništva i to neprekidno ponavlja na svakom svom kongresu i u svojim partijskim dokumentima.

Još tada su se definisani problemi, a to je da se stanovništvo smanjuje, mladi se teže odlučuju na brak i decu, prirodni priraštaj je negativan, da smo sve stariji i da je prosečna starost stanovništva u Srbiji 43 godine, da je 15% stanovništva mlađe od 15 godina, a 20% starije od 65, da je migracija postala velika. Osnovno pitanje jeste, u stvari - kako usmeriti rešavanje ovog problema?

Prvi put je Vlada formirana 2014. godine usvojila poseban resor, koji nema posebno ministarstvo, ali je odredila da ovim pitanjem populacionom politikom i problemima obnavljanja stanovništva se bavi prof. dr Slavica Đukić Dejanović, koja se i kao stručnjak i kao čovek mnogo angažovala na ovom pitanju okupljajući struku, nauku, mnoge druge institucije i usvajajući niz dokumenata, počev od Deklaracije UN, EU, da bi stvorili osnov kojim će se na organizovan način ovo pitanje uvesti u agendu aktivnih pitanja Vlade Republike Srbije.

U okviru toga sada bih postavila pitanje – koje od usvojenih mera, po njihovoj oceni, su do sada dale najbolje rezultate, koje se sve mere realizuju u 2019. godini, kakva je saradnja sa lokalnim zajednicama? Na primer, poznato je da su u prvoj godini rada ovog resora bila obezbeđena sredstva za pomoć u 15 opština i određeno je 130 miliona dinara.

Godine 2018, obezbeđeno je 500 miliona i pomoć je upućena u 61 lokalnu samoupravu, dok je sledeće godine već 150 miliona više usmereno za ove svrhe. Naravno, ovaj trend treba nastaviti i dalje, rast je očigledan, ali još uvek nedovoljan u odnosu na veličinu problema, to smatramo svi, mada se pravi efekti novouvedenih mera dugoročno moraju čekati i vide se tek za nekoliko godina unapred.

Uz sklopu mera koje su uvedene, naravno odmah i struka i ministarka i javnost i poslanici, uočeni su da su potrebne nove mere i poboljšanja, te koliko znamo predložene su izmene i dopune zakona, između ostalog, o finansijskoj podršci porodici sa decom, koje će nadamo se uskoro biti pred poslanicima. Zato javnost interesuje kada možemo očekivati ovaj zakon, kakve mere i poboljšanja su predloženi, i da ne budu samo kozmetičke prirode?

Pri tome, i dalje se mora jako voditi računa o tome šta su socijalne mere, mere socijalne politike, mada neosporno i ove jesu te vrste, ali šta su prevashodno one mere koje su usmerene na rešavanje populacionih problema, a ti ciljevi su ipak i različiti.

Naravno, uvek se o takvim stvarima mora voditi računa da bude u okviru mogućnosti države. Šta je važno primetiti? Sadašnji zakon je uveo nove mere. One su poboljšane, ali ipak javnost je odmah okrenula na onaj negativni segment koji nije pokazao dovoljan finansijski ishod, zato smatramo da treba podvući značaj zakona, značaj uvedenih mera, nameru, cilj i organizovanost u rešavanju ovih problema i ovih pitanja, uviđavanje, težinu problema i dugoročnost ovih zadataka.

U tom smislu smatram da ono što se u resoru profesorke Slavice Đukić Dejanović događa treba potpuno oceniti u pozitivnom smislu da su napori ministarke nauke, struke koje su u ovo uključene, cele Vlade, predsednika države i predsednika naše partije, usmereni svi zajedno da se promene dogode, da ta dinamika bude živa i da ona bude svake godine sve veća i bolja. Ovakva interakcija svih faktora, u stvari, daje najbolje rezultate i u tome ima našu podršku.

Najzad, hoću da kažem, da ovo donosi pravo rešenje i prave mere koje će sigurno biti postignute.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 26.03.2019.

Poštovani predsedavajući, zahvaljujem.

Danas u danu kada je moguće postavljanje pitanja Vladi iskoristila bih priliku da postavim pitanje predsedniku Vlade i ministru rada, zapošljavanja i boračka pitanja, možda vojske i policije dodatno, koja se odnose na posledice razaranja u toku NATO bombardovanja.

Naime, ovih dana prisećamo se stravičnih dana iz 1999. godine i bespravnog, neosnovanog mučkog bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, naših gradova, sela, puteva, mostova, fabrika, bolnica, škola, televizije, pijaca, vozova, putnika, pešaka, običnih građana i dece koji ni za šta nisu bili krivi.

I danas, posle 20 godina, NATO smatra da je primena sile u Jugoslaviji, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, bila neophodna i legitimna akcija. Oni kažu i danas da je bombardovanje učinjeno kako bi se zaustavila humanitarna katastrofa. Oni kažu – cilj je postignut, nasilje je prekinuto, izbeglice su mogle da se vrate kući i žive slobodno.

Ovo zversko bombardovanje oni i danas zovu vazdušna kampanja. A mi danas moramo da pitamo da li je država, Vlada, stvorila uslove da dokumentujemo sve ono što se u 78 dana bombardovanja u Srbiji događalo? Da li znamo tačan broj poginulih i ranjenih? Koji je obim i cena privrednog razaranja? Koje su dugotrajne posledice po zdravlje stanovništva i životnu sredinu?

Dobro je što je ova komisija koja ocenjuje posledice po zdravlje stanovništva formirana. Sve ono što se radi treba da bude naučno dokazano i dokumentovano, ali isto tako to treba da se odnosi i na sve druge oblasti i na sve druge posledice. Nije kasno da se to uradi do kraja.

Mi postavljamo pitanje - da li je to što ostatak srpskog stanovništva danas živi na Kosovu i Metohiji u stravičnim uslovima demokratija, sloboda, povratak kući ili je život u getu sa ubijanjem, pljačkanjem i sa stalnim strahom kako će biti sutra? Bio je to klasični oblik agresije i to sve više država zna, u kojoj je 17 država NATO snaga bilo protiv jedne male zemlje koja nije pristajala na otvorenu okupaciju, kapitulaciju i poniženje.

Baš zbog tog i takvog odnosa, NATO snaga i danas, naša je još veća obaveza i odgovornost da samo egzaktnim podacima, tačnim činjenicama, preciznim imenima zabeležimo sve ono što je urađeno, koje su žrtve bile da narod ne ostane kolateralna šteta, ni pred licem naših budućih generacija, a ni pred licem pravde. Kad-tad odnosi snaga se menjaju.

Ako imamo egzaktne podatke o tim posledicama, one će postati relevantne i za sutrašnje međunarodne sudove pravde. U svakom slučaju, smatram da je veoma dobro što se Vlada konačno odlučila, ova Vlada uvela da se posledica NATO bombardovanja sećamo, da ne zaboravimo heroje odbrane, kao što je to uradila Vlada posle 5. oktobra, stideći se svojih branitelja, stideći se da kaže da je to bila odbrana zemlje.

Utoliko je naš dug i naše sećanje samo u egzaktnim podacima i tačnim brojkama. Mi imamo ovih dana, ovog proleća da će se obaviti probni popis stanovništva. Instrumenti koji se koriste u probnom popisu mogu da budu na odgovarajući način dopunjeni i da 2021. godine budu osposobljeni da upravo na ova pitanja odgovore, da na ovaj način kada prikupimo te tačne podatke i da onda možemo tačne odgovore da damo.

To najzad može ne samo za posledice NATO bombardovanja da se uradi, nego i na sva prethodna razaranja i žrtve srpskog naroda u celini i da u skladu sa tim konačno imamo memorijale i memorijalne centre koji će imati jasna svedočanstva o danima stradanja srpskog naroda i nepravdi nanetih u celom 20. veku. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 06.11.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika mesečno 90000.00 RSD 12.10.2017 -
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (Penzioner) Republika mesečno 69800.00 RSD 05.10.2009 -