Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, svoje današnje pitanje upućujem ministru privrede, gospodinu Saši Raduloviću.

Dolazim iz grada Kruševca čija je privreda poslednje decenije preživljavala veoma teške trenutke i pored ulaganja velikog napora da se postojeći operativni kapaciteti stavljaju u funkciju, ali bez adekvatne i jasne pomoći države, svakim danom je sve teže.

Podsetiću vas da je grad Kruševac bio privredno čudo Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Srbije. U samom gradu, sa oko 60.000 stanovnika, bilo je više od 45.000 zaposlenih, od čega u industriji preko 25.000 ljudi. Heterogena privredna struktura, mašinogradnja, hemijska industrija, gumarska, tekstilna, proizvodnja alkoholnih pića, prerada poljoprivrednih proizvoda, građevinarstvo, prerađivačka industrija i druge grane svrstavali su grad Kruševac u najrazvijenije područje Srbije. Besperspektivnost Kruševca, mi Kruševljani, ni po koju cenu nećemo dozvoliti i zato koristim priliku da uputim dva pitanja nadležnom ministru Vlade Republike Srbije, gospodinu Saši Raduloviću, sa ciljem da da odgovarajuća rešenja za prevazilaženje sadašnjih teškoća i početak obnove privrednog života Kruševca.

Prvo pitanje - kakvi su planovi Vlade Republike Srbije oko zaustavljanja daljeg propadanja IMK „14. oktobar“ Kruševac i dali postoji realan plan da se ovaj gigant mašinogradnje uveže u sistem proizvodnje javnog sektora u Srbiji, Elektroprivreda, rudnici, izgradnja puteva i slično?

Drugo pitanje – šta Vlada Republike Srbije preduzima da se, pre svega „Trajal“, vlasnički konsoliduje i da obnovi ozbiljnu proizvodnju za koju postoje svi potrebni kapaciteti od energetskih, sirovinskih, tehnoloških i ljudskih?

Kroz postavljanje poslaničkih pitanja želela sam da upoznam i ministra i javnost Srbije sa realnim stanjem nekadašnjeg privrednog centra, kakav je bio Kruševac, i uputim zahtev da se preduzmu sve mere predviđene zakonom u cilju zaustavljanja trenda gubitka radnih mesta i stvaranja uslova da Kruševac ponovo bude uspešan grad na privrednoj karti Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, u svom današnjem obraćanju u okviru zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa o setu zakona iz oblasti saobraćaja osvrnula bih se na Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Republike Srbije i Australije.
Navedeni Sporazum je potpisan 14. maja 2013. godine sa ciljem da se u potpunosti urede odnosi u oblasti vazdušnog saobraćaja između dve zemlje.
Reč je o savremenom sporazumu koji sadrži elemente tipa otvorenog neba i kojim se ispunjavaju visoki standardi u međunarodnom i civilnom vazduhoplovstvu.
Sporazum će otvoriti mogućnost da avio-prevoznici iz Srbije dobiju priliku za obavljanje direktnog prevoza sa Australijom, ali i sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Kinom i Novim Zelandom.
Ovim predlogom zakona po prvi put se uređuju specifična pitanja i to: obavljanje intermodalnog saobraćaja, koji daje mogućnost stranama u ugovoru prava da angažuju bilo koji vid kopnenog prevoza trećim zemljama, pružanje usluga zemaljskog opsluživanja, korišćenje prava na utvrđivanje tačno određenog vremena poletanja i sletanja vazduhoplova koji se dodeljuje avio-prevozniku u cilju obavljanja ugovorenog saobraćaja.
Značaj ovog sporazuma mogu da potvrdim i kao predsednik poslaničke grupe prijateljstva sa Australijom, pošto sam u potpunosti upoznata sa celokupnim odnosima između naše dve države.
Podsetiću vas da je prvi bilateralni sporazum između dve države potpisan još davne 1900. godine. Konzularni odnosi su uspostavljeni 1941. godine. Puni diplomatski odnosi uspostavljeni su 1966. godine.
Primena i važnost ovog ugovora najviše će se reflektovati na našu dijasporu u Australiji koja ima dugu tradiciju.
Prema zadnjem popisu iz 2011. godine, u Australiji živi oko 70.000 Srba, mada se smatra da je taj broj znatno veći i da se kreće između 100 i 150 hiljada Srba, tako da primenom ovog sporazuma sigurno će se uspostaviti još jedna jaka veza matice i dijaspore.
Ovaj sporazum nije bitan samo za naše Srbe u Australiji, već i za ukupno unapređenje političke, ekonomske, naučno-tehnološke, kulturne, prosvetne, sportske i druge vidove saradnje između dve zemlje.
Verujem da će se uspostavljanjem avio linije na relaciji Beograd-Sidnej- Beograd, Beograd-Brizben-Beograd i Beograd-Melburn-Beograd pokazati sve prednosti sporazuma o kojem danas raspravljamo.
U skladu sa tim, poslanička grupa SPS će podržati navedeni sporazum, kao i ostale predloge zakona iz ovog načelnog pretresa. Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, svoje današnje pitanje upućujem ministru pravde, gospodinu Saši Raduloviću.
Dolazim iz grada Kruševca čija je privreda poslednje decenije preživljavala veoma teške trenutke i pored ulaganja velikog napora da se postojeći operativni kapaciteti stavljaju u funkciju, ali bez adekvatne i jasne pomoći države, svakim danom je sve teže.
Podsetiću vas da je grad Kruševac bio privredno čudo Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Srbije. U samom gradu, sa oko 60.000 stanovnika, bilo je više od 45.000 zaposlenih, od čega u industriji preko 25.000 ljudi. Heterogena privredna struktura, mašinogradnja, hemijska industrija, gumarska, tekstilna, proizvodnja alkoholnih pića, prerada poljoprivrednih proizvoda, građevinarstvo, prerađivačka industrija i druge grane svrstavali su grad Kruševac u najrazvijenije područje Srbije. Besperspektivnost Kruševca, mi Kruševljani, ni po koju cenu nećemo dozvoliti i zato koristim priliku da uputim dva pitanja nadležnom ministru Vlade Republike Srbije, gospodinu Saši Raduloviću, sa ciljem da da odgovarajuća rešenja za prevazilaženje sadašnjih teškoća i početak obnove privrednog života Kruševca.
Prvo pitanje - kakvi su planovi Vlade Republike Srbije oko zaustavljanja daljeg propadanja IMK „14. oktobar“ Kruševac i dali postoji realan plan da se ovaj gigant mašinogradnje uveže u sistem proizvodnje javnog sektora u Srbiji, Elektroprivreda, rudnici, izgradnja puteva i slično?
Drugo pitanje – šta Vlada Republike Srbije preduzima da se, pre svega „Trajal“, vlasnički konsoliduje i da obnovi ozbiljnu proizvodnju za koju postoje svi potrebni kapaciteti od energetskih, sirovinskih, tehnoloških i ljudskih?
Kroz postavljanje poslaničkih pitanja želela sam da upoznam i ministra i javnost Srbije sa realnim stanjem nekadašnjeg privrednog centra, kakav je bio Kruševac, i uputim zahtev da se preduzmu sve mere predviđene zakonom u cilju zaustavljanja trenda gubitka radnih mesta i stvaranja uslova da Kruševac ponovo bude uspešan grad na privrednoj karti Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u svom današnjem obraćanju Narodnoj skupštini govoriću o izmenama i dopunama Zakona o inovacionoj delatnosti.
Predložene izmene i dopune zakona nastale su kao rezultat višegodišnje primene zakona kojima se žele ukloniti uočeni nedostaci. Ovim izmenama i dopunama preciziraju se i dopunjuju odredbe važećeg zakona koje na nedovoljno jasan ili nepotpun način uređuju ovu oblast.
Istakla bih na početku da se ovim dopunama reguliše dodela sredstava od strane Ministarstva ili Fonda za inovacionu delatnost kako bi se davanje državne pomoći uskladilo sa Zakonom o kontroli državne pomoći. Smatram da će se na ovaj način efikasnije i transparentnije trošiti budžetska sredstva.
Sledeća bitna izmena je da se uvodi rok za dostavljanje godišnjeg izveštaja registrovanih subjekata inovacione delatnosti. Navedeni izveštaji treba da se odnose na celu godinu, te nikako ne mogu biti sačinjeni pre isteka godine na koju se odnose. U suprotnom, neblagovremeno dostavljanje bilo bi osnov za primenu sankcija, što bi značilo brisanje iz registra inovacione delatnosti. Prema trenutno važećem zakonskom rešenju, podnošenje izveštaja je bila neoročena obaveza koja je omogućavala nenamensko trošenje budžetskih sredstava ili zloupotrebu statusa registrovanog subjekta inovacione delatnosti. Novim zakonskim rešenjem upravo zbog toga uvode se jasna pravila kojima se uvida svaki mogući oblik zloupotrebe.
Pored navedenog, ovim predlogom zakona predviđena je izmena sastava upravnog odbora Fonda za inovacionu delatnost, kako bi se postigao kvalitetniji rad u ovoj oblasti. Umesto dva člana upravnog odbora koja su po sadašnjem zakonu imenovana iz reda zaposlenih u Fondu, prema novim izmenama jedan član će biti iz reda zaposlenih u Fondu a drugi će biti nezavistan stručnjak sa stručno-ekspertskim znanjem i praktičnim iskustvom u oblasti inovacione delatnosti. Verujem da će ovo u velikoj meri doprineti kvalitetu stručnosti i nezavisnosti pri odlučivanju.
Važno je napomenuti da izmenom zakona takođe prestaju da postoje nadzorni organi koji vrše poslove praćenja realizacije projekta. Na taj način ova nadležnost se vraća resornom ministarstvu koje većim delom i finansira navedene inovacione projekte. Dakle, organ koji izdvaja sredstva treba i da kontroliše njihovo trošenje. Ovakvo rešenje mi u potpunosti podržavamo.
Bitno je spomenuti da se iz navedenih izmena i dopuna posebno podržava stvaranje ambijenta za razvoj novih privrednih subjekata i privrednih inovacija. Istovremeno, navedene izmene i dopune neće iziskivati dodatna novčana sredstva iz budžeta.
Očekivani efekti predloženih izmena i dopuna su: da se omogući potpuna usklađenost nacionalne regulative u oblasti inovacione delatnosti sa propisima o državnoj pomoći, da se otkloni osnov za obrazovanje i licenciranje paradržavnih organa, da se uvede propisivanje rokova za izvršenje pojedinih obaveza registrovanih subjekata inovacione delatnosti i da se uvedu sankcije za nepoštovanje istih. Sve ovo će svakako doprineti boljem uvidu u raspolaganje odobrenim budžetskim sredstvima i kontroli njihovog namenskog korišćenja.
U skladu sa navedenim, smatramo pozitivnim i korisnim za razvoj inovativne delatnosti izmene i dopune ovog predloga zakona. Zato će poslanička grupa SPS u Danu za glasanje glasati za predložene izmene i dopune Zakona o inovacionoj delatnosti. Hvala.