DEJAN RADENKOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rodjen je 09.09.1971. godine u Prištini, gde je završio osnovnu i srednju školu.

Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Prištini, a zvanje magistra ekonomskih nauka stiče na Univerzitetu EDUCONS.

Društveno-političkim radom počeo je da se bavi 1989. godine kao srednjoškolac, od kada i postaje aktivan učesnik političkih dešavanja na KiM.

Tokom studija bio je sekretar Saveza studenata Ekonomskog fakulteta u Prištini, generalni sekretar Jugoslovenske Asocijacije studenata ekonomskih fakulteta, pokretač i glavni i odgovorni urednik stručnog akademskog časopisa "AISEC EKONOMIST". U toku obavljanja navedenih funkcija bio je inicijator brojnih naučnih, kulturnih i sportskih manifestacija i osnivač brojnih naučnih i sportskih udruženja studenata.

Značajan doprinos u naučnom, kulturnom i sportskom životu Kosova i Metohije dao je kao član UO Ekonomskog fakulteta, zatim i kao osnivač i predsednik Centra za talentovanu omladinu KiM, osnivač i podpredsednik Omladinskog kulturnog centra u Prištini, osnivač Akademskog informacionog centra u Prištini, predsednik Atletskog kluba Kosovo Polje i član Predsedništva Košarkaškog kluba Kosovo Polje.

Nakon proterivanja iz Prištine 1999. godine, aktivno se uključio u humanitarni rad Komiteta za zaštitu ljudskih prava na Kosovu i Metohiji. Obavljao je funkciju predsednika Omladinskog saveza Srbije.

U Socijalističkoj Partiji Srbije obavljao je funkcije predsednika Mladih socijalista KiM, potpredsednika Mladih socijalista Srbije, potpredsednika Pokrajinskog odbora SPS-a KiM, koordinatora GO SPS-a za KiM i člana GO SPS-a u više mandata.

Za narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije biran je 2008, 2012. i 2014. godine.

U Desetom sazivu Narodne skupštine obavljao je funkciju predsednika Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije.

U periodu 2008-2012. godine obavljao je funkciju zamenika predsednika Odbora za KiM, bio je član Odbora za urbanizam i građevinarstvo, član neformalne "Zelene poslaničke grupe", član Poslaničke grupe za zaštitu obolelih od HIV-a.

U sazivu od 2014-te bio je član Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i stalne delegacije u Parlamentarnoj Skupštini NATO-a, takođe bio je član neformalne "Zelene poslaničke grupe" i član Ekonomskog kokusa (Parlamentarna grupa za ekonomski razvoj).

Svoje radno iskustvo počinje kao komercijalno-finansijski direktor u Preduzeću za trgovinu i usluge „Balkan auto“ u Prištini, a nakon toga prelazi u JP PTT saobraćaja „Srbija“.

Aktivnim učešćem u brokerskoj kući „First Global Brokers“ a.d, kao asistent generalnog menadžera, doprinosi njenom početnom pozicioniranju na tržištu finansijskih usluga. U svojstvu savetnika direktora u više preduzeća učestvuje u kontroli i upravljanju finansijskog poslovanja preduzeća i marketinškim aktivnostima.

„Orbita komunikacije“ doo Beograd je firma u kojoj je obavljao poslove direktora, čija je delatnost vezana za sektor informacionih i komunikacijskih tehnologija. Od 2010.godine je radio u Kompaniji „Ratko Mitrović“ a.d u kojoj je obavljao funkciju generalnog direktora, a zatim izvršnog direktora i člana UO. Obavljao je funkciju predsednika Odbora za praćenje poslovanja i člana UO „Dunav banke“ ad Zvečan a jedno vreme vršio funkciju predsedavajućeg UO. Trenutno je član Odbora za praćenje poslovanja „MTS banke“ ad Beograd i član je NO SP „Lasta“.

Novi mandat, u 11. sazivu Narodne skupštine, potvrđen mu je 19. jula 2017. godine.

Oženjen je i otac je dve devojčice.

Twitter: @Radenkovic Dejan

Osnovne informacije

  • Socijalistička partija Srbije
  • Priština
  • Priština
  • 09.09.1971.
  • ekonomista

Statistika

  • 0
  • 0
  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 29.11.2018.

Hvala predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministri, nadam se da mi nećete zameriti što ću napraviti jednu digresiju, a ona je uslovljena potrebom da se osvrnem i podsetim na neke tvrdnje iz diskusije prilikom rasprave o predlogu budžeta za 2018. godinu, jer sam sa punim pravom i ja i poslanička grupa SPS ponosni da smo tadašnjim zaključcima, koje smo tada doneli, a do kojih smo došli tačno pre godinu dana, a koji su izneti u ovom domu.

Ako se nešto moglo zaključiti iz analize budžeta koji je sadašnja skupštinska većina usvajala poslednjih godina, to je, kako ja to znam često da kažem, država nije trotinet koji se može lako zaustaviti, a potom okrenuti u drugom smeru, uz eliminisanje ozbiljnih posledica. Međutim, ako jedan veliki brod se polako zaokreće naravno da rezultati moraju stići.

Vođenje javnih finansija ozbiljne države koja je kao takva priznata od svog ozbiljnog sveta, počev od EU, preko MMF, Svetske banke, Rusije, Kine i mnogih drugih zemalja i organizacija, posebno ozdravljenje javnih finansija je proces koji se ne dešava u jednom budžetskom ciklusu, a koji je stigao do svog logičnog epiloga nakon pet godina reformi. Mi možemo slobodno da kažemo da imamo uravnotežen budžet, rast BDP, početak smanjenja poreskih i neporeskih opterećenja privrede i sve što bih ja mogao da kažem, čime bih mogao mirno da zaključim ovo svoje izlaganje je da kažem – uspeli smo, ali hajde ipak da uđemo u analitiku malo i tokom rasprave u načelu.

Prvo što kao ozbiljna i državotvorna stranka možemo reći da su budžetski prihodi veoma realno prognozirani. Predstoji nam još posla do potpuno transparentnog budžeta, ali se ovde vidi veliki napredak, kao i kod budžetskog kalendara.

Zemlja smo brzih i opsežnih reformi i na evropskom putu, što podrazumeva zakonodavnu aktivnost na gornjoj granici mogućeg. Pretpostavke na kojima se bazira budžet jesu realan rast BDP od 3,5% uz prosečni godišnji rast cena od 2,3%, očekivana stopa rasta je, kako možemo videti od 3,5% je realna, pošto je jednaka prognozi MMF i predstavlja samo povratak na privredno stanje, pošto su donekle iscrpljeni efekti niske osnovice iz prethodne godine. Rast BDP tada je bio nizak usled loše poljoprivredne sezone, pada proizvode energije i građevinskih radova.

Za budući brzi i značajan rast neophodne su strukturne promene, a deo istih je u sadašnjem u velikom setu olakšica i podsticaja za privredu.

Postojeći trend rasta je viši od stopa rasta koja je srpska ekonomija imala u prethodnoj deceniji, ali dalje možemo da kažemo da imamo problem da aktiviramo sve resurse ovog društva. Glavni razlog za to je niska stopa domaćih investicija i zato je poboljšanje privrednog ambijenta od presudnog značaja za njihovo značajno povećanje. Naravno, na ovoj sednici ćemo usvojiti i neke od zakona koji će i u tome pomoći.

Malo ćemo o poreskim prihodima. Oni su uglavnom objektivno procenjeni, pod uslovom ostvarenja predviđenog rasta, što teško da može doći u pitanje, a nominalni prihodi republičkog budžeta za 2019. godinu su samo veći za samo 2% u odnosu na procene budžeta za prethodnu godinu, dok su u realnim iznosima možemo da vidimo da su isti, tj. jednaki.

S druge strane rashodi su veći za 5%, tj. u realnim iznosima za 3%, drugim rečima, većina fiskalnog prostora koji je ostvaren većim prihodima budžeta usled razvoja privrede iskorišćen je za povećanje plata i penzija, što mi kao socijalisti podržavamo, imajući u vidu višegodišnje zamrzavanje i smanjenje plata i penzija.

Poreski prihodi rasut, i to se može videti od PDV. Planirano je ne značajno smanjenje ne poreskih prihoda, što je posledica ukidanja politike smanjenja zarada, pošto su ta sredstva uplaćivana u budžet i knjiženja kao ne poreski prihod. Veliko smanjenje poreza ima dve ključne mere. Prva je smanjenje parafiskalnih nameta kroz donošenje novog zakona o naknadama koji će javne prihode smanjiti za dve milijarde dinara. Druga mera je ukidanje socijalnih doprinosa za osiguranje u slučaju nezaposlenosti na teret poslodavca, tih 0,75% BDP koštaće državu oko devet milijardi dinara. Možemo da kažemo, taj ukupno fiskalni teret biće smanjen za 100 miliona evra, što je odličan početak sa kojim treba nastaviti.

Rashodi republičkog budžeta pokazuju jasan smer uspeha koji se ne menja. Rashodi za zaposlene su nominalno povećani za preko 8%, a realno oko 6%. Ovo je naravno, posledica povećanja zarada u javnom sektoru, što je nešto veći rast nego što je bio rast BDP, ali opet teško je očuvati javni sektor kao uspešan servis privrede, a da nam zaposleni budu 13 prase. Najveći rast beleže rashodi za subvencije koje su nominalno povećane za 12% u odnosu na 2018. godinu sa 89 na preko 100 milijardi dinara, tj. sa 750 na 840 miliona evra. Povećani su gotovo svi rashodi za subvencije, za sada nam subvencije donose rezultate, to možemo da vidimo, posebno one za strane direktne investicije i ulaganja, za sve one namene izdvojene rekordnih 125 miliona evra.

Najpozitivnija mera u novom budžetu je značajno povećanje kapitalnih rashoda za 128 milijardi dinara, tj. 1,8 milijardi evra na 165,5 milijardi dinara. Javne investicije u Srbiji su godinama ispod nivoa uporedivih zemalja u istočnoj i centralnoj Evropi, a stanje infrastrukture nam nije na zavidnom nivou, s toga nećemo odustati od daljeg razvoja infrastrukture.

Ministar će imati priliku i njegovi saradnici da vide jedan moj amandman koji ne očekujem da će biti prihvaćen, ali sam samo hteo da skrenem pažnju na jednu kapitalnu investiciju koja je započeta davnih godina. To je akumulacija Selova kod Kuršumlije, jedno od desetak nezavršenih u Republici Srbiji. Ona je preko 95% završena i možemo da kažemo da je jedna od najvažnijih resursa i da završetkom ove brane se rešava dugoročno snabdevanje vodom Topličkog okruga i grada Niša.

Veoma je važno što će se na taj način rešiti problem poplava koji gotovo svake godine uništavaju usev u ovom najsiromašnijem poljoprivrednom orijentisanom delu Srbije. Nadam se da ćemo u perspektivi naći negde mesta i prostora da pokrenemo ponovo taj projekat i da ga završimo do kraja, koji je vrlo bitan i strateški važan za taj kraj.

Naravno, mnogo lepih očekivanja imamo, to sam već i rekao, uravnotežene finansije, možemo razmišljati o razvojnoj stavki za dalje. Smeši nam se perspektiva većih smanjena poreskih stopa i proširenje poreske osnovice.

Ističem da smo završili sa nezahvalnom ulogom koju smo imali u danima koji su daleko iza nas. Vreme je da se stvara, a ne da se spašava. Ja bih kao socijalista rekao da ova Vlada ima strogu zabranu za neracionalno trošenje, da smo zaista u plavom okeanu gde postoji mir, da imamo priliku da budemo deo porodice uspešnih nacija, a da neko međustanje u kojem smo se nalazili, gde nismo znali ni šta hoćemo, ni gde nećemo, više nije na dnevnom redu.

Dame i gospodo, uvažene koleginice i kolege, na samom kraju ću reći da SPS podržava ovaj predlog zakona i sve predloge zakona koji su na dnevnom redu, naravno, najznačajniji je budžet, jer on nas nedvosmisleno vodi u pravcu koji je naš dugoročni cilj, svih nas koji sedimo u ovoj sali i cilj svih onih koji vide Srbiju kao uređenu i prosperitetnu evropsku državu. Hvala.

Sedmo vanredno zasedanje , 13.06.2018.

Hvala potpredsedniče.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, iz predloženog dnevnog reda ću se fokusirati više na tačku devet Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, koji smo kolege i ja podneli iz jednog prostog razloga da se Prokuplju i Boru dodeli status grada. Mislim da se to tiče pre svega mogućnosti da se razviju te dve, mogu reći slobodno, najnerazvijenije regije u Republici Srbiji.

Prokuplje i Bor su jedina sedišta okruga u našoj zemlji, i mislim da je to dovoljno jasno iz predloga koji smo mi uputili iz obrazloženja i da tu nema nekih velikih dilema zbog čega bi po nekoj logici stvari, jednoglasni trebali da budemo u glasanju kada je to u pitanju. Mislim da je logično da ta dva mesta, te dve opštine nemaju status grada a sedište su okruga. Mogu da kažem da u i ova dva grada paradigma današnje Srbije. Oni simbolizuju i prošlost i sadašnjost i najbolje ilustruju privredna, socijalna i demografska i politička kretanja, kao i odnos države prema tim mestima, ili da kažem, prema provinciji.

Iz ovog dela ću se fokusirati više na Toplički okrug i na Prokuplje i na malo izneti neke podatke kakvo je stanje u tom okrugu i mogu samo da kažem da je Prokuplje centar Topličkog okruga koje se prostire na 2.231 kvadratni kilometar i obuhvata opštine Prokuplje, Kuršumliju, Žitorađe i Blace. Na ovom području živi, prema podacima živi 91.754 stanovnika. Radi se o izuzetno siromašnom delu Srbije. Privreda je opustošena kriminalnom privatizacijom. Prosečna neto zarada iznosi 36.000 dinara i teško je odrediti koja od ove četiri opštine je u težem položaju. Najveći problem danas je smanjenje broja stanovnika. Privreda, kao što sam već rekao je opustošena kriminalnom privatizacijom, a onda su opustošena i mnoga sela, a rapidno opada i broj gradskog stanovništva. Od 2002. godine do 2011. godine broj stanovnika Prokuplja je smanjen za blizu šest hiljada, Kuršumlije za skoro tri hiljade, Žitorađe i Blace za oko dve i po hiljade stanovnika. U tom periodu Toplički okrug je za ostao za oko 17.000 stanovnika, odnosno bez jedne svoje opštine. Konstantan pad nataliteta i rast stope mortaliteta je osnovni uzrok za ovako poraznu demografsku orjentaciju. Tri puta je manje rođenih nego umrlih i taj odnos se pogoršava iz godine u godinu.

Drugi razlog su izražene migracije ka razvijenim opštinama, a u poslednjih nekoliko godina u inostranstvo, mahom u Nordijske zemlje. U ovom gradu je sve više onih koji vanredno upisuju škole, srednju školu, gotovo svi koji vanredno pohađaju srednju školu imaju po neki fakultet i fakultetske diplome i po tome je Prokuplje neobično, a to moram posebno da napomenem. Oni sa visokom stručnom spremom upisuju srednju medicinsku školu i po završetku odlaze u Norvešku gde se zapošljavaju i sinonim za migraciju iz ovog kraja je jedna komuna ili mesto, Stavanger u Norveškoj u koji se sele čitave porodice Prokupčana i Topličana, čak su skoro u šali rekli da u jednoj od bolnica jedan kolegijum je održan na srpskom jeziku.

Stvarnost Topličkog okruga su i opustela sela, retka, staračka domaćinstva, zapuštene njive i livade i pad poljoprivredne proizvodnje. Zamrla je industrija, naravno.

Čak 50 sela u prokupačkoj opštini ima ispod 100 stanovnika, a 40 sela manje od 50 stanovnika.

Situacija u opštini Koršuliji je znatno gora. Brojna sela su opustela u poslednjih nekoliko godina. U ovom kraju se uglavnom živi od niskih penzija i plata u budžetskih ustanovama. Toplica je zaboravljena decenijama.

Svima je već opšte poznato, što se tiče Topličkog puka, jer tokom Prvog svetskog rata tu je ušao najsposobniji deo muškog stanovništva i pre proboja Solunskog fronta podignut je Toplički ustanak protiv bugarskog terora, koji je ugašen u krvi. I, da ne navodim sad te podatke koliko je tamo poginulih i koliko je to promenilo, između ostalog, demografsku sliku tog kraja, a posle Drugog svetskog rata Toplica je bila zapostavljena i to je jedna velika istina, pod izgovorom da se radi o četničkom kraju i takav odnos su pratile stalne migracije stanovništva.

Država se sećala Toplice samo za vreme mobilizacije i prikupljanja poreza na neki način da kažem, a radi se o izuzetno bogatom delu Srbije, veoma pogodnom za razvoj poljoprivrede, naročito stočarstva, voćarstva i vinogradarstva. Tri banje, Prolom, Lukovska i Kuršumlijska, su nekada bile elitne banje. Danas, nažalost, Kuršumlijska banja skoro da nema stanovnika. Bogati termalni izvori se ne koriste, a hotelski kapaciteti propadaju.

Ne traže se investitori, ni partneri, niti bilo ko pokazuje interesovanje decenijsko, to jest nije baš da ne pokazuje, interesovanje je bilo i bilo je inicijativa, ali nekako se ne pomeramo sa mrtve tačke, što loše utiče na razvoj tog kraja. Bitno je da se to decenijsko propadanje što pre zaustavi, a ovo je jedan korak i ova nepravda koja je učinjena ka Prokuplju, kao sedištu okruga, da se konačno ispravi.

Razvoj Toplice u dobroj meri je prepušten entuzijazmu pojedinaca, a radi se o okrugu čiji dobar deo se naslanja na Kosovo i Metohiju. Imaju izuzetan strateški značaj za Republiku Srbiju.

Prokuplje je administrativni, ekonomski i kulturni centar Topličkog okruga, to moramo da znamo. Ova generacija ne sme sebi da dozvoli da ništa ne preduzme u oživljavanju Topličkog kraja.

Od izuzetne važnosti je autoput Niš-Merdare, koji je uticao na brži razvoj ovog kraja. Osim toga, neophodno je stimulisati razvoj poljoprivrede i banjskog turizma.

Davanjem statusa grada biće ispravljena samo jedna nepravda, kao što sam već rekao u ovom kraju. Republiku Srbiju očekuje veliki posao u Topličkom okrugu, posao na oživljavanju ovog strateškog dela naše zemlje.

Ja vam se zahvaljujem na pažnji. Moje kolege iz poslaničke grupe SPS, koji su sledeći na spisku, će govoriti o ostalim predloženim zakonima. Još jednom vam se zahvaljujem na pažnji.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 08.12.2017.

Hvala, predsednice.

Poštovana predsednice Vlade, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici i narodne poslanice, ovo moje obraćanje će možda biti malo neuobičajeno i neobično, dobrim delom i prepoznatljivo. Jer, moram da ponovim neke stvari iz prethodnih svojih diskusija o Zakonu o budžetu i da budem u potpunosti sa punim pravom, da kažem, ponosan na procene poslaničke grupe SPS, a i na moje neke lične prognoze.

Ako se nešto može zaključiti iz analize budžeta koja sadašnja skupštinska većina usvajala poslednjih godina, to je da država nije trotinet koji se može lako okrenuti i zaustaviti, a potom okrenuti u drugom smeru uz malo izlizanog đona bez eliminisanja ozbiljnih posledica. Međutim, ako se jedan veliki brod polako zaokreće, rezultati su naravno neizbežni. Vođenje javnih finansija ozbiljne države koja je kao takva priznata u ozbiljnom svetu, počevši od EU, pa do MMF, Svetske banke Rusije, Kine i mnogih drugih zemalja i organizacija, a posebno ozdravljenje javnih finansija je proces koji se ne dešava u jednom budžetskom ciklusu, a koji je po meni stigao do jednog logičnog epiloga nakon četiri godine snažnih reformi. Imamo uravnoteženi budžet i rast BDP.

Podsećam vas, ako ste zaboravili, govorio sam ako zaista želimo da jednom zauvek izađemo iz problema potrebno je neizbežno dozirati korake, a to su, da smanjujemo rashode, da ne zaboravimo ljude. Tako da povećamo prihode, a da ne ubijemo privredu, da stimulišemo produktivne aktivnosti, ali da ne gurnemo u propast grane koje su u problemima. Sada mogu sa sigurnošću da kažem, pa čak bih mogao mirno da završim svoje izlaganje i da zaključim sa tim da smo uspeli.

Ovaj budžet više nego ikad jasno upućuje na sledeću činjenicu – napuštena je praksa da se budžetske projekcije prave na osnovu nerealnih i netačnih pretpostavki. Budžetsko planiranje za 2018. godinu, a i za 2017. godinu, zasnovano je na, ne na realističnim, nego mogu da kažem, na vrlo opreznim pretpostavkama. Srbija zaboravlja na tradicionalne rebalanse u vreme bivših vlasti, kao i one u prvim godinama naše vlasti kad smo otklanjali posledice javašluka. Mi moramo to da priznamo. To nam govori, ne samo da realistično planiramo, nego da pored dobrog planiranja imamo i odgovarajuće poteze, tj. rezultate. To se odnosi kako na prikupljanje poreskih i ne poreskih prihoda, tako i na držanje rashoda pod kontrolom. Uostalom, priznanje iz ove oblasti smo dobili od institucije koja je veoma zainteresovana za ovaj budžet. Ne samo zato što ta institucija voli SPS ili SNS, premijerku ili predsednika, nego zato što se brine o poveriocima naše zemlje i njihovim interesima.

Kada vam MMF kaže da su postavke realne, a realizacija ohrabrujuća, onda ta procena dolazi od nekoga ko nema apsolutno ni jedan politički ili bilo kakav drugi razlog da nam ulepša stvarnost. Kada vam privreda počinje rasti posle godina kresanja deficita, znate da ste u pravu i da ste uspeli srednjeročno da uradite nešto za privredu, a ne samo za poverioce.

Znam da može bolje, uvek može bolje i mi ćemo biti uvek konstruktivni deo vladajuće većine. Kao što smo spremni uvek da saslušamo i svakog ko ima konstruktivne predloge, a ne ovakve kako smo imali prilike da čujemo. Problema i dalje ima, čekaju nas ozbiljni zadaci koji će imati konsekvence na budžet i utoliko mi je teže da razumem originalne analize, tako mogu da kažem, koje će imati i koje stižu od onih koji su uništili naše javne finansije.

Mogu da shvatim da ovo kritikuje neko ko nije vodio zemlju, ko nikada nije vodio Srbiju, ali mi zaista teško da prihvatim kritike koje dolaze od onih koji su dokazali da ne umeju da vode zemlju. A, mi smo imali prilike da se uverimo u to onoga trenutka kada smo bili deo vladajuće većine zbog evropskog puta, kada smo bili manjinski partner i kada je tadašnja Vlada dovela u pitanje održivost naših javnih finansija i uspela da nas dovede na rub tihog sukoba sa EU. Vrapci na grani znaju ono što je neosporno svakome ko ne želi da bude maliciozan, kolega. Nezaposlenost propada, budžet je u suficitu, padaju kamatne stope po kojima se refinansiraju dugovi, investicije i neto investicije su solidne i nema više bacanja novca u bunare koje su drugi iskopali.

Rado bih sada iskoristio neke, možda bih koristio manje konvecione indikatore, ali ću iskoristiti nešto što mi je parlamentarna budžetska kancelarija na moj zahtev i na zahtev mojih indikatora koje sam ja tražio i koji pokazuju na ozdravljenje, ne na ozdravljenje nego na zdravlje naših javnih finansija. Pa, ajde da pogledamo rashode za kamate kao deo ukupnog prihoda.

Od kako smo se značajno oslobodili kredita kojim su refinansirani deficiti od 2012. godine, i kada smo konačno uspeli da prikažemo sva skrivena zaduženja koje nije bilo u sistemu budžeta i statistike javnog duga, beleži se pad učešća kamata sa 13,3 % na 10% u ukupnom budžetu. Od kako smo platili sve garancije izdate forme radi, a koje su bile sakrivene, tj. sakriven je izdatak budžeta, mogu tako da kažem, učešće aktiviranih garancija u budžetu palo je sa 3,8 % na 1,2 %. U tom periodu smo rešili probleme nekih od najvećih privrednih sistema gubitaša. Naravno, nismo još rešili sve, priznajemo, ali smo rešili neuporedivo više nego neki drugi.

Rashodi na zaposlene isto padaju od 2014. godine, jer naravno time smo mogli odmah upravljati. Stabilizacija javnih finansija ne omogućava nam da plate stabilizujemo na 23% ukupnog budžeta. Toliko o nekakvom enormnom zapošljavanju o kome svi pričaju i o neverovatno plaćenim partijskim funkcijama.

Mogu da kažem da se mi ponosimo tim našim ljudima, jer oni su doneli rezultate, ali naši ljudi nisu članovi ni SNS, ni SPS, ni bilo koga drugog, nego cela javna uprava koja je dobro uradila svoj posao, bez obzira kome će ona svoj glas i kome ga daje na biračkom mestu. Mnogo nas izazova još čeka. Moraćemo vrlo brzo da rešimo stalni problem prebacivanja lopte sa jednog nivoa vlasti na drugi nivo vlasti, bilo to da su to pokrajine ili opštine. Nema brzih rešenja, naravno ni u ovoj oblasti. Kada budemo uravnoteživali naše javne finansije biće sve lakše da pošteno podelimo poslove i prihode u vertikalnoj podeli odgovornosti.

Naš dug opada, ali moram da kažem kada se posmatra to učešće, njegovo učešće u BDP, visi nam Damaklov mač, porasta kamatnih stopa nad vratom, ako dođe do promene u svetskoj privredi, a mi ne rešimo strukturne probleme do kraja. Zato je bitno da završimo prepakovanje naših dugova, napravimo strategiju otplate naših dugova, što i činimo jer idemo na srednji rok što povoljnije.

Moguće je da ćemo ako sredimo stanje javnog duga i uradimo strukturne reforme moći da razmišljamo o blagom deficitarnom rasterećenju privrede, posebno ako budemo imali bar dve godine stope rasta koje su iznad 2,5%. Mnogo je lepih očekivanja. Imamo uravnotežene finansije, možemo razmišljati naravno i o razvojnoj stavki. Smeši nam se u perspektivi smanjenje poreskih stopa i proširenje poreske osnovice. Završili smo sa ulogom vatrogasca, moram da kažem i vreme je da se stvara, a ne samo da se spašava.

Ja bih kao socijalista rekao da ova Vlada ima crveno svetlo kad za neracionalno trošenje, da smo zaista u plavom okeanu gde postoji mir, da imamo zeleno svetlo da budemo deo porodice uspešnih nacija, a da neko međustanje treptućeg žutog svetla, gde ne znamo ni šta hoćemo, ni gde nećemo, više nije na dnevnom redu.

Dame i gospodo narodni poslanici SPS podržava ovaj predlog budžeta jer, nas on nedvosmisleno vodi u pravcu koji je naš dugoročni cilj i cilj svih onih koje vole Srbiju i vide kao uređenu i prosperitetnu državu, tj. evropsku državu. Ja vam se zahvaljujem na pažnji.

Imovinska karta

(Beograd, 18.08.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika mesečno 27320.00 RSD 20.07.1017 -
Predsednik nadzornog odbora SP Lasta ad Javni mesečno 47136.00 RSD 05.10.2013 -
- mts banka a.d. Beograd (Član odbora za praćenje poslova) Javni mesečno 65000.00 RSD 16.01.2015 -
Poslednji put ažurirano: 13.09.2016, 07:39