Malo ste me zatekli, predsedniče.

Ne mogu više. Samo me podsetite, molim vas, jer stvarno se nisam spremio, nisam očekivao da ćete ovako brzo.

Ništa, evo sedam. Jedan.

Kažu – sedaj, jedan. Nisam očekivao da ćete da me prozovete. Stvarno.

Hvala predsedniče Skupštine.

Uvažene koleginice i kolege, prvi potpredsedniče Vlade Ivice Dačiću, potpredsedniče Vlade i ministre finansija gospodine Mali, uvažene ministarke i ministri, ja ću odmah na samom početku da vratim ovu raspravu na dnevni red.

Socijalistička partija Srbije će bez dileme podržati predlog državnog budžeta zbog toga što je planiranje i vođenje javnih finansija jedan od temelja opstanka naše zemlje u ovim nemirnim vremenima.

Ovako planiran državni budžet osigurava razvojnu i socijalnu ulogu kontinuiteta rasta i ekonomsku i socijalnu stabilnost.

Nastavlja se rast javnih investicija, što obezbeđuje dugoročnu ekonomsku sigurnost za našu zemlju. Ovakav budžet je održiv, jer racionalnije sagledava ekonomske probleme Srbije. Planiran je niži budžetski deficit, niže učešće javnog duga u BDP-u javna ulaganja će premašiti 600 milijardi dinara.

Investicije u Srbiji premašuju sve rekorde i to je zalog za budućnost. Ovakav plan trošenja javnih trošenja javnih sredstava i javnih sredstava u odnosu na države u našem regionu mora se oceniti kao hrabrost države, posebno ako se ima u vidu sa kakvim se političkim i međunarodnim pritiscima Srbija suočava. Ovakav budžet pokazuje snagu Srbije, veru u budućnost i nepokolebljivi kurs ubrzanog razvoja i držanja koraka sa razvijenim zemljama evropskih država.

Poznat sam po tome da ne volim da govorim mnogo o drugima, pogotovo o našim političkim neistomišljenicima, ali moraću ovom prilikom da iskažem jednu dozu rezignacije. To nema veze sa budžetom, reč je o gotovo svim važnim temama gde umesto da dobijemo hirurški preciznu kritiku, ideje kako da budemo bolji ili barem kako da oni budu bolji od nas, mi bivamo iznova uvereni upravo od strane naših protivnika da kada bi mi ovaj posao radili duplo gore da bi ove liste oko SPS i SNS sa partnerima i dalje bile značajnija i bolja opcija.

Očigledno da će ovaj govor moći samo neznatno da ga izmenim i da ga ponovim ovlašćenom govorniku liste oko SPS kada se bude analizirao budžet za 2025. godinu i strateški mogu da kažem da neće biti nikakve razlike. Sumnjam da će biti bitnog porasta mudrosti kod naših izazivača, ali ako ništa drugo, dobro je da umesto izuzetno lošeg koncerta u Skupštini danas sa moje desne strane stižu ipak nekakvi artikulisani stavovi o kojima se može u nekim aspektima diskutovati.

Hajde da malo zagrebemo budžet na strateškom nivou. Budžet nam je stigao u Skupštinu i raspravu o njemu je u oktobru, što nije bila praksa i sa čime se nismo mogli ponositi u nekim ranijim periodima.

Budžet Republike Srbije za 2024. godinu je usmeren na razvoj što podrazumeva nastavak visokih investicija u kapitalne projekte, politiku povećanja plata i penzija, kao i izgradnja zemlje i zaštita životnog standarda građana.

Ono što bih posebno istakao je da ovaj budžet u sebi sadrži sve principe na kojima se temelji program SPS. Socijalistička partija Srbije se uvek zalagala za povećanje investicija u infrastrukturu, što je ključno za ekonomski razvoj zemlje…

Ne znam predsedniče da li čujete da imamo neki eho, ne znam o čemu se radi.

Znači, budžet za 2024. godinu predviđa značajna sredstva za gradnju autoputeva, brzih pruga, škola, bolnica i drugih infrastrukturnih objekata. Okosnica politike SPS je decenijama izgradnja i infrastruktura. Simbol graditelja je Milutin Mrkonjić koji je trasirao put velikih investicija u Srbiji i očekujemo da će jedan državni projekat zasluženo nositi njegovo ime.

Socijalistička partija Srbije takođe podržava povećanje investicija u razvoj privrede i stvaranje novih radnih mesta. Budžet predviđa različite programe i subvencije za ….šta se desilo.

Da li me čujete? Ne.

Da li se čujemo sada?

Dokle ste me čuli, šta da ponovim?

Da nastavim sa okosnicom politike SPS. Simbol graditelja je Milutin Mrkonjić, koji je trasirao put velikih investicija u Srbiji i očekujemo da će jedan državni projekat zaslužno nositi njegovo ime.

Socijalistička partija Srbije takođe podržava povećanje investicija u razvoj privrede i stvaranje novih radnih mesta, što budžet za 2024. godinu predviđa različite programe i subvencije za podršku zapošljavanju mladih i otvaranju novih preduzeća i investicijama u opremu i tehnologiju.

Socijalistička partija Srbije je insistirala na povećanju plata i penzija, što je važno za poboljšanje životnog standarda građana. Budžet za 2024. godinu predviđa povećanje penzija za 14,8%, plate u javnom sektoru za 10%, a minimalne zarade za 17,8%.

Socijalistička partija Srbije je insistirala na tome da se bukvalno zaštiti životni standard građana, naročito socijalno ugroženih kategorija, a budžet za 2024. godinu predviđa uvođenje novog programa socijalne pomoći za najugroženije kategorije građana i proširenje postojećih programa socijalne zaštite.

Ono što je bitno i što želim da napomenem je da budžet predviđa umereno smanjenje fiskalnog deficita, bez krupnih promena u fiskalnoj politici. Budžetom za 2024. godinu napravljen je pomak u dobrom smeru, a mi iz SPS, za razliku od Fiskalnog saveta, smatramo da fiskalni deficit nije previsok za Srbiju. Jedno jedino pitanje je da li ćemo kapital koga ima u svetu u izobilju, a posebno za zemlje kao što je Srbija, uspeti da pretvorimo u kvalitetne investicije, koje će u godinama koje dolaze donositi prinos koji je veći od troška kamate koju budemo plaćali.

Nismo neuračunljiva zemlja, pa nas dugoročno visoke kamate obeshrabre od deficitarnog finansiranja, jer srednjoročno idemo ka „A“ rejtinzima. Imamo državu koja ne rasipa novac i kapital na upitne projekte. Iznad svega nismo više siromasi, pa da se plašimo toga da tuđim parama izgradimo svoju zemlju. U jednom momentu ja sam siguran da ćemo i mi biti izvoznici kapitala.

Ukoliko budemo pametni, tuđ novac će biti naš adut za brži rast, a to je potrebno da politika ne bude neodgovorna, kao što je znala biti često u našoj istoriji. Nije bio problem tuđ kapital kada se srušio svaki rast i razvoj u SFRJ, nego što je taj kapital proćerdan na kolosalna rasipanja.

Drugo, imali smo fazu kada smo bili srećni što uopšte imamo poslove za veliki broj ljudi u Srbiji. Treba da idemo ka tome da nam znanje i veštine budu pokretači, a ne jeftin nekvalifikovan rad. To je proces koji traje. Dakle, na nama je da kada vodimo politiku znamo da u Srbiji svi dolaze ne zato što nas vole, nego zato što veruju da je Srbija kredibilna zemlja, u kojoj može da se zaradi. Na nama je, naravno, da ne preteramo ni u širokogrudosti, ali da budemo svesni da jesmo dobra zemlja za biznis, ali da smo zamenljivi ako ne budemo bili stalno u toku gde su svi drugi.

Neosporno pozitivna su velika izdvajanja države za javne investicije u 2024. godini. Ona iznose preko pet milijardi evra, tj. 6,9% BDP-a. Imamo večito pitanje – šta su prioriteti prilikom selekcije projekata? Ono što je sigurno je da su to projekti koje ljudi ostavljaju u Srbiji, vraćaju one koji su otišli i koji nam bruse oštricu za dugoročno visoke stope rasta BDP-a. Naravno, ljudska dimenzija je bitna. Ono što mi u SPS, kao stranci levog centra, ne volimo je kada se selekcija projekata kritikuje paušalno i bez razumevanja prioriteta.

Smatram da je posebno važno da se u narednom periodu usmeri više pažnje na reforme javnih finansije. Ove reforme su neophodne kako bi se javne finansije učinile održivijim i kako bi se stvorili uslovi za dalji ekonomski razvoj Srbije. Jedna od najvažnijih reformi javnih finansija je reformisanje sistema socijalne zaštite.

Srbija ima jedan od većih udela socijalnih transfera u BDP-u u Evropi. Većina tih transfera se dodeljuje na neciljan način. Ovo dovodi do toga da se velika sredstva troše na subvencioniranje onih koji nisu najugroženiji, dok najugroženiji slojevi stanovništva ne dobijaju dovoljno podrške. Nije to samo problem Srbije, ali je problem ako stvorimo grupe koje su navikle da budu abonenti države, tj. državne pomoći, iako nisu u problemu.

Reformisanje sistema socijalne zaštite treba da podrazumeva prelazak na više ciljan sistem transfera, u kome bi se sredstva usmeravala onima koji su najugroženiji. Ovo bi omogućilo da se smanje rashodi, a istovremeno da se poboljša položaj najugroženijih slojeva stanovništva.

Takođe, smatramo da je važno da se u narednom periodu više sredstava usmerava na infrastrukturu, zaštiti životne sredine, prosveti i zdravstvu. Ovo su oblasti u kojima je kvalitet infrastrukture još uvek nezadovoljavajući, a ulaganja u ove oblasti su neophodna kako bi se poboljšao kvalitet života građana Srbije. Nisu bitna samo ulaganja, nego i strateške promene u načinu kako se ovi sektori vode. Nije novac jedini problem. To znamo sada kada je standard zaposlenih u ovim pomenutim sektorima znatno uvećan.

Ulaganje u infrastrukturu u zaštiti životne sredine su neophodna kako bi se smanjilo zagađenje životne sredine i zaštitilo zdravlje građana. Odahnuli smo na nekoliko godina od pritisaka da smanjujemo naše emisije ugljen-dioksida, ali to će nam se naravno vratiti brzo na dnevni red.

Objektivno smo zemlja sa većim karbonskim otiskom nego većina zemalja u EU, ali nismo ni blizu emisijama po glavi stanovnika koje imaju zemlje kojima se ne može ispostavljati račun kao nama, što se pokušava. Nemamo ništa protiv toga da Srbija bude ekološki mnogo bolja zemlja, ali imamo protiv da nas iko tera da radimo brzo kao mnogo bogatije zemlje i da gubimo korak u razvoju da bi zadovoljili ciljeve koji nisu realni.

Osvrnuću se u nekoliko reči i na sporazum, previše spominjan, a kolege će posle po redosledu koje su prijavljene za diskusiju pričati o ostalim tačkama dnevnog reda, ja ću se sada osvrnuti na Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom. Smatramo da smo na ovaj način dobili pristup tržištu koje je tek malo manje od tržišta Evropske unije i SAD, pristup tržištu koje raste, gde ćemo moći da budemo konkurentniji od drugih jer smo otvorili svoje tržište. Slobodna trgovina je ono što je obogatilo većinu zemalja u svetu, a ne zatvaranje i strah od toga da neko radi nešto bolje od nas, a da mi ne znamo da radimo ništa bolje od drugih.

Zalaganje i praktično konzumiranje slobodne trgovine je put da Srbija bude još jača, da se specijalizujemo tamo gde smo jaki i gde nekada nismo ni sanjali da ćemo biti jaki. To je put stvaranja efikasne privrede, ali je i put u to da ne moramo sve da radimo kako nam neko drugi kaže. Došla su drugačija vremena od onih kada smo mislili da se mora i ono što je očigledno, ne samo protiv interesa Srbije, nego i protiv zdravog razuma, gde je valjda trebalo zauvek da gutamo gorke pilule i trpimo iživljavanja kako velikih, tako i malih koji nam nisu dorasli.

Sa Kinom su duboke odnose razvile mnoge zemlje Evropske unije, koje su spremne da nama preporučuju sinofobične politike, pa jedino možemo reći da kada je već tako, neka prvo oni odustanu ili suštinski smanje saradnju sa Kinom. Mi ćemo nastaviti da tražimo, naravno, poslovne partnere i prijatelje svuda po svetu, nećemo nikada zaboraviti da je naša kuća evropska, ali takođe nećemo biti u ponižavajućoj poziciji da budemo u večnoj čekaonici, dok se ne slože kockice.

Da li je važnija geopolitika ili standardi u pregovorima? Da li je bitnije da će se moć velikih zemalja razvodnjavati u proširenoj Evropskoj uniji ili je bitnije da Evropska unija bude cela? Da li je bitnije da imamo održiv mir i saradnju na Balkanu ili je bitnije da se recikliraju neke evropske politike i političari koji su lepo zarađivali i pravili karijere na našoj muci ili možemo reći da je 2024. godina na pomolu i da nas ne zanima uporno ponavljanje prevaziđenih priča iz kasnih 1990-ih?

Ako bih najkraće rezimirao šta nam ovaj budžet za 2024. godinu donosi, to bi bilo: 1) kontinuitet reformi i unapređenje funkcionisanja države na svim nivoima, 2) solidarnost kao osnova društvene kohezije, 3) odgovoran državotvorni pristup, 4) adekvatnost budžeta trenutnoj situaciji koja je bila i ostaće izazovna.

Na samom kraju, uvažene koleginice i kolege, uvažene ministarke i ministri, moram da istaknem da je ovo vreme kada se širom sveta gomila oružje i kada se pored rata u srcu Evrope rasplamsava sukob na Bliskom istoku, kada tinjaju sukobi u Africi i bude stara neprijateljstva u Aziji. Srbija je država na značajnoj evropskoj raskrsnici, opterećena iskušenjima i pritiscima, pokušajima da je, mimo njene volje i interesa, svrstaju, da je prisile da popusti oko Kosova i Metohije. Nezavidan politički položaj za očuvanje zemlje, dostojanstva i doslednosti zahteva realan budžet koji obezbeđuje socijalnu sigurnost i razvoj.

Glas SPS za Predlog budžeta je glas za stabilnost i bezbrižniju budućnost. Ja vam se zahvaljujem na pažnji.

Poštovani predsedniče Skupštine, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, ministre sa saradnicima, ostali prisutni ministri, mi smo podneli jedan amandman na član 8. predloga zakona, razdeo 24. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Republička direkcija za vode, Glava 24.3, da se posle programske aktivnosti dodaje nova programska aktivnost 5004 – Brana sa akumulacijom „Selova“ Kuršumlija, ukupna sredstva od 50 miliona, ekonomska klasifikacija 511 – zgrade i građevinski objekti, iznos 40 miliona i ekonomska klasifikacija 541 – zemljište u iznosu od 10 miliona.

Ovaj amandman je podnet sa obrazloženjem da akumulacija „Selova“ predstavlja značajan vodoprivredni sistem sa višestrukom namenom, pre svega za potrebe snabdevanja vodom stanovništva grada Niša i grada Prokuplja, kao i opština Blace, Žitorađa, Kuršumlija i Merošina, zatim, kao odbrana od poplava naseljenih područja u priobalju nizvodno od pregradnog mosta i zaustavljanje poplavnih nanosa i erozije zemljišta sa proizvodnjom električne energije, razvoj poljoprivrede i ribarstva, oplemenjivanje malih vodotokova, kao i za razvoj turizma u ovom kraju.

Učesnici u izgradnji ovog vodoprivrednog sistema, podsetiću, koji će se snabdevati vodom za akumulaciju „Selova“ su međusobnim sporazumom utvrdili i raspodelili procenat korišćenja vode, pri čemu 62,58% dobija grad Niš, grad Prokuplje 15,35%, Kuršumlija 10,46%, Blace 5,10%, Merošina 3,63% i Žitorađa 2,68%.

Prema zaključenom sporazumu u gradnji vodoprivrednog sistema „Selova“, koji je još odavno bio, da ne podsećam sada građane, to najbolje znaju građani Kuršumlije, osim gradova i opština koji će se snabdevati vodom, treba da učestvuje i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, koje je nasledilo obaveze tadašnje republičke samoupravne i interesne zajednice vodoprivrede.

Zbog značaja ovog vodoprivrednog sistema neophodna su dalja kontinuirana ulaganja i države i lokalnih samouprava koje će se snabdevati vodom, te u tom smislu, amandmanom predlažemo da se otvori ova budžetska pozicija i da se tražena sredstva obezbede preraspodelom sredstava u okviru istog razdela kod pozicije Republičke direkcije za vode, koja pored ostalog ima i nadležnosti i pitanja vodoprivredne infrastrukture od interesa za Republiku i njen ravnomerni razvoj u ovoj oblasti.

Ja ću morati u par rečenica i reći šta je cilj ovog amandmana. Ja znam da ovo možda i nije moguće u ovom trenutku prihvatiti. Ja sam još pre par godina podneo isti ovakav amandman u cilju podsećanja da ta akumulacija stoji nezavršena, da je interes da se pokrene i da se ta akumulacija završi. I cilj našeg amandmana je da se skrene pažnja, da se ovaj deo zemlje ekonomski i politički razvije i osnaži.

Za ovaj okrug karakteristična su privredna, socijalna, demografska i politička kretanja. Sve je manji broj stanovnika na godišnjem nivou. Konstantan pad stope nataliteta i rast stope mortaliteta je osnovni uzrok za ovako poraznu demografsku orijentaciju. Tri puta je manje rođenih nego umrlih i taj odnos se pogoršava iz godine u godinu. Drugi razlog su izražene migracije ka razvijenijim opštinama, a i pogoršava se iz godine u godinu jer se odlazi u inostranstvo, mahom u nordijske zemlje.

Toplički okrug, pre svega, ima strateški značaj, nudi brojne potencijale koji se uz pametan rad mogu iskoristiti. Razvoj Toplice u dobroj meri prepušten je entuzijazmu pojedinaca u ovom trenutku, a radi se o okrugu čiji se dobar deo naslanja na Kosovo i Metohiju. Kao što je već navedeno, ima izuzetan strateški značaj za Republiku Srbiju.

Reč je o okrugu veoma pogodnom za razvoj poljoprivrede, naročito stočarstva, voćarstva, vinogradarstva. Tri banje su u tom okrugu poznate - Prolom, Lukovska i Kuršumlija, nekada su bile elitne banje. Danas u Kuršumlijskoj Banji, nažalost, skoro da nema stanovnika. Bogate su termomineralnim vodama koje se ne koriste, a hotelski kapaciteti propadaju. Ne traže se investitori ni partneri, ali država je učinila napore za taj kraj i u poslednje vreme i preduzela određene korake i ka aktiviranju Kuršumlijske Banje i ka otvaranju fabrika u tom kraju, jer je to od izuzetne važnosti, kao što sam već naveo, za taj kraj.

Ono što ovde nisam mogao da verujem šta slušam i šta pojedincima i pojedinim kolegama smeta, a to dovodi u zabludu ljude koji tamo žive. Prosto ne mogu da verujem, bar za nas je od izuzetne važnosti, i za taj kraj, autoput Niš-Merdare koji bi uticao na brži razvoj ovog kraja. Osim toga, neophodno je da se stimuliše razvoj poljoprivrede i banjskog turizma, a u Predlogu budžeta za 2023. godinu predviđena su sredstva za izgradnju autoputa Niš-Merdare, deonica Niš-Pločnik u iznosu od tri 3,5 milijardi skoro.

Radovi na autoputu Niš-Merdare su u toku i ove godine očekuje se da će za dve godine biti završen prvi deo puta kada će se spojiti Prokuplje i Niš najkvalitetnijom saobraćajnicom, a potom nastaviti dalje do Kuršumlije. Mnogo je suštinski bitna izgradnja petlje kod Merošine. Na tom budućem autoputu od Niša do Merdara… Ima primarni cilj da se poveže Prokuplje, Kuršumlija, Niš i centralna Srbija.

Izgradnja navedenog autoputa uticaće na bolju povezanost industrijskih zona Niš, Prokuplje i Kuršumliju. Veliki je značaj i za turizam, naravno, jer ćemo povezivanjem Nišavskog i Topličkog okruga dobiti osnovu za buduću turističku regiju. Znači, tri banje, Đavolja varoš, to ne smemo da prepustimo da ostane u takvoj fazi i zato je ovo jedan apel, jedna poruka, da se akumulacija Selova završi. Naravno, da u perspektivi to sagledamo, vidimo, da to bude u nekom daljem planu razvoja tog kraja. Ono što je važno, mislim, treba da damo svoj puni doprinos da pomognemo ovom kraju, kao i svim nerazvijenim opštinama u Srbiji, da ekonomski ojačaju, da zaustavimo dalje negativne demografske i migratorne trendove.

Nadam se, mada možda ministar, ako on ima diskreciono pravo, možda može da prihvati ovaj amandman, ako to nešto ne remeti, mada sumnjam u tako nešto, da je to sada u ovom trenutku moguće. Bilo bi dobro da se na neki način pokrenu radovi na akumulaciji Selova, iz ovih razloga koje sam naveo. To je obaveza moja prema tom kraju. Mislim da je svima nama obaveza da povedemo računa o svim krajevima koji su nerazvijeni.

Ne bih više da dužim, možda sam i malo previše pričao o amandmanu. Zahvaljujem vam se na pažnji. Ako bude bilo potrebe, javiću se i po drugim amandmanima ispred SPS. Hvala.

Hvala, predsedniče.

Uvažena predsednice Vlade, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, narodne poslanice, ministre finansija, guvernerko Narodne banke Srbije, pozdravio bih i sve ministre koji su sada prisutni u sali, naravno i građane koji nas prate, u ime poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije ja ću se u ovom zajedničkom jedinstvenom pretresu fokusirati na Predlog zakona o budžetu. Mogu da kažem da, eto, nakon samo skoro mesec dana, imamo još jednu raspravu o budžetu, a ovaj put onu koja se odnosi na budžet za narednu godinu.

Prošli smo godinu koja umesto da bude godina potpunog oporavka, nakon dve u svetu krizne godine, koje smo mi mnogo bolje prebrodili od većeg dela Evrope, postala je godina do sada neviđenih izazova, teških politika, teških ucena i može se reći uspešne borbe Srbije da ostane suverena država, koliko to relativno mala zemlja može sebi da priušti.

Godinu 2022. završavamo u izvesnoj meri ranjeni najrazličitijim faktorima koji nisu naša zasluga, a pomenuo bih samo nekoliko. Pod jedan, kolaps lanaca snabdevanja u svetu kao rezultat kineske politike borbe protiv Kovida, koja nažalost i dalje nije promenjena. Pod dva, kolaps lanaca snabdevanja sa Ruskom Federacijom, osim onih lanaca gde su evropske zemlje zavisne u većoj ili manjoj meri od Rusije. Pod tri, rastuće cene energenata i većine strateških sirovina koje su tokom leta beležile nivoe koji su bili nezamislivi. Danas su ove cene više ili slične onima pre rata Rusije i Ukrajine i smatram da su postale podnošljivije.

Pod četiri, galopirajuća inflacija u svetu kao rezultat masovnog štampanja novca u SAD i u EU i naše užasavajuće dileme da li da povećamo i mi našu novčanu masu i pokrenemo inflaciju, ili da rizikujemo jačanje dinara u vreme krize i finansiranja kovid mera u potpunosti kroz državno zaduženje, a ne delimično kroz primarnu misiju. Pod pet, rastuće kamatne stope na svetskom tržištu koje čine refinansiranje duga znatno skupljim. Pod šest, napadi na našu spoljno političku poziciju, koja nam je do sada omogućavala da držimo Kosovo barem na jednoj niti u Srbiji i koja je sa izopštenjem Rusije iz Evrope postala izuzetno teška za objašnjenje, a kamo li za doslednu primenu.

Toliko o ovim faktorima, a u daljem toku ću navesti da mogu da kažem da smo imali i krize i ranije, možda neke veće ili manje, ali način na koji se mi nosimo sa ove dve vezane krize koje imamo u proteklom periodu teško da može biti napadnut kao neadekvatan, uz naravno uvek izraženu spremnost sadašnje većine da sasluša i uvaži svaku ideju koja nam može olakšati ove izazove.

Naravno, predaja za Srbiju nikada nije bila i neće biti opcija. Mi smo postavili temelje zemlje pobednika i nastavićemo da pobeđujemo, bez obzira koliko bilo teško spolja, odnosno koliko budemo trpeli neosnovane kritike i napade iznutra u momentima kada je elementarna sloga potrebnija nego ikada. Za promenu, sloga u razumu, racionalnom delovanju, državotvornosti i solidarnosti.

Da se vratimo ipak na Predlog budžeta za 2023. godinu. Juče je ministar finansija na Odboru za budžet i finansije i danas predsednica Vlade je više nego iscrpno iznela osnovne podatke vezane za državu u celosti i njene osnovne ekonomske pokazatelje i ciljeve koji tek treba da se ostvare.

Ostajemo zemlja sa razvojnim nivoom deficita u trenutnoj situaciji, koja ne podiže ukupnu zaduženost u odnosu na BDP. Ako bi posmatrali deficit u ukupnom dugu Srbije kao kriterijume konvergencije za uvođenje evra, Srbija bi danas više bila zemlja evro zone nego većina zemalja koje koriste evro. Ima i onih sa manjim dugom, ima i onih koji imaju sličan deficit, ali ono što je i moje i opšte zapažanje Poslaničke grupe SPS, dopalo se to nekome ili ne, da u evro ligi javnih finansija mi ne stojimo loše, nego naprotiv. Da su javne finansije košarka, bili bismo siguran kandidat za plej-of najboljih javnih finansija.

Ako znamo odakle smo krenuli, kakve smo izazove imali, kakvo je nasleđe koje nosimo, jako je teško ne biti ponosan, posebno ako ste kao Socijalistička partija Srbije dali doprinos u procesu koji je Srbiju vratio na put uračunljivih evropskih zemalja.

Da se vratim na već pomenutu spoljnu politiku. Mala zemlja u kojoj je privreda u lošem stanju, koja ne privlači strani kapital, koja ima loše vođene javne finansije i valutu koja je za klasu gora od većine valuta u Evropi, ne može da vodi nezavisnu politiku i da bude suverena. Dobra ekonomija, kvalitetne javne finansije i kredibilitet države i javne snage koja nam omogućava da ostvarujemo sve ciljeve spoljne politike. Niko ne ceni zemlje koje puze i koje tuđe interese stavljaju ispred vlastitih, ma koliko to bilo privlačno za onoga ko bi želeo da mi izgubimo što je više moguće, a da za uzvrat dobijemo mnogo lepih tapšanja po ramenu. Takav pristup se zove, iskoristiću jedan termin - pristup korisnih idiota, a korisni idioti nisu poželjni partneri u ekonomiji i bilo čemu, nego neko koga žednog prevodite preko vode.

Brojka koja je stvarno magična za raspravu o ovom budžetu je projektovana stopa rasta BDP-a od 2,5%. Danas možete da kritikujete performanse privrede Srbije, izvlačite podatke da postoje ne tako malobrojne zemlje koje imaju više projektovane stope rasta 2023/24. godine. Međutim, jedino što ima smisla za poređenje je kumulativni rast u periodu od 2020. do 2022. godina, na koji se dodaju projekcije za 2023/24. godinu.

Ako tako posmatramo pomenute performanse Srbije u ogledalu evropskih privreda, primetićemo da smo mi među njima najuspešniji. To ne treba da bude razlog da budemo samozadovoljni i da se sa radošću prihvati ovo što napominjem oko ovih 2,5%, već da nastavimo sa daljim reformama i traganjem kako da svakog dana budemo sve bolja država, da ostanemo servis privredi i građanima, koji na kraju stvaraju vrednosti u okviru pravila igre koja se ovde donesu, naravno uz široke konsultacije pre donošenja zakona.

Nama u Socijalističkoj partiji Srbiji više je nego jasno da je samo jedan procentni poen razlike u stopama rasta na godišnjem nivou ogromna razlika kada se posmatra period od 20 godina. Da su, recimo, SAD od osnivanja rasle samo jedan procentni poen sporije svake godine, danas bi bile na nivou Meksika i ne bi bile nikakva sila u svetu. Zato je borba za svaki procenat rasta privrede Srbije suštinski bitna, jer nemamo vremena za gubljenje. Mnogo vremena je izgubljeno. Mi želimo da ostanemo na istom nivou razlike standarda u odnosu na zemlje koje su razvijenije od nas, nego da težimo da tu razliku smanjujemo i apsolutno i relativno.

Nekada se maštalo o hiljadu evra prosečne plate. Danas je to realnost koja nam je na dohvat ruke. To je samo početak, jer mi kao zemlja imamo još mnogo aduta koje možemo da ponudimo.

Napomenuo bih da se u ovom budžetu jasno vidi da se nastavlja sa rasterećenjem privrede. Povećana je neoporeziva osnovica i smanjeni su doprinosi za penziono osiguranje. Blizu smo gvozdenog pravila, da svaki rast koji ostvarimo pravično delimo između rasterećenja privrede, investicija i bolje socijalne politike. Sve ovo je moguće zato što imamo sistem, ponoviću - sistem koji zahvata poreske prihode tamo gde je nekada curilo na sve strane, koji efikasno upravlja rashodima države i koji je doveo do toga da nekada nerešive stvari danas deluju da su na pragu da postanu dugoročno održive. Mi danas možemo smanjiti zahvatanja za PIO iz plata, budući da imamo nova radna mesta, mnogo manje rada na crno, efikasniju naplatu poreske uprave koja je partner privredi.

Na primer, uspeli smo da povraćaj PDV od nekad relativne kategorije svedemo na tehničku i brzu operaciju. Kada godinama vredno radite, tada dođete do nečega što je bilo nezamislivo, u zemlji čije stanovništvo stari i gde su emitovana brojna prava bez vođenja računa o budućnosti smanjili smo doprinose za PIO. Penzije rastu po švajcarskoj formuli, redovne su i predstavljaju sigurnost u starosti.

Socijalistička partija Srbije je svesna da bi bilo lepo kada bi minimalna penzija bila barem dve trećine minimalne plate, kada bi minimalac bio 500 evra, a prosečna plata već 1000 evra. Međutim, mi znamo da za sve treba vreme, da je osnovna stvar stvaranje kredibilnog, efikasnog i pravilnog sistema koji stvara sve više nove vrednosti. Ono što su danas želje za nekoliko godina će biti realnost, kao što su današnje plate i penzije bile maštanje pre desetak godina, na primer.

Da ne bi bilo da širimo optimizam bez navedemo opasnosti koje nas vrebaju moram istaći da nas očekuju izazovi u narednom periodu. Neki su ekonomski, neki politički, a svi oni zahtevaju pametne i odmerene reakcije.

Inflacije će se smirivati sporije nego što smo mislili, većina centralnih banaka u svetu će umesto sekire i visokih kamatnih stopa i prodaje hartije od vrednosti odabrati donekle umereniji pristup želeći da sačuva svoju privredu od ulaska u recesiju po cenu pridruženog i produženog perioda, smirivanja inflacija. Dakle, inflacija će padati sporije, ali će većina naših ključnih partnera ostati u zoni minimalnog rasta. Za sada nema naznaka da će se rat u Ukrajini nažalost brzo završiti, on svima ispostavlja cenu kako političku tako i ekonomsku, a mi ćemo imati poseban izazov zbog naše spoljne politike. Moguće je da ćemo živeti u svetu u kome su energenti trajno skuplji nego što su bili pre rata, naravno ne toliko kao tokom leta ove godine.

Naš model rasta baziran je na subvencijama za strane investicije i nemamo razloga da se toga stidimo. Investicijama u infrastrukturu i aktiviranju neuspelih resursa će nam donositi rezultate narednih najmanje pet do deset godina. Međutim, uticaj na rast će slabiti što je i neminovno. Mi pokrećemo veliku bitku da nam rast bude zasnovan na ekonomiji, znanja, inovacijama, visokim tehnologijama i drugim izvorima rasta budućnosti. To je proces koji je počeo, ali koji će zahtevati mnogo investicija, ali i mudrosti. Ako ne budemo u stanju da postanemo Srbija znanja i inovacija preti nam opasnost da ostanemo zarobljeni u Srbiji gde su plate 1000/1500 evra i gde nije se ništa menja na bolje.

Iako to nije izuzetno značajno kao oni koji smo prethodno pobrojali, sadašnja većina definitivno ima problem da ne dobija kritiku i predloge koji bi nas terali da budemo bolji. Ponekad mi se čini da SPS zajedno sa svojim koalicionim partnerima se nadmeće sama sa sobom u tome kako biti bolji. Evo, i današnja rasprava pokazuje koliko smo mi i kao većina, ali građani Srbije uskraćeni što ne dobijamo argumentovanu kritiku i predloge koji nas teraju na razmišljanje i stalno podizanje lestvice.

Socijalistička partija Srbije naravno podržava dokument koji je usvojila Vlada Republike Srbije, koji je upućen Narodnoj skupštini na raspravu i usvajanje i ovaj budžet u sebi sadrži sve principe koji su učinili SPS nezaobilaznim delom jedne ozbiljne i državotvorne politike.

Ako bih u najkraćim rezimirao šta nam je ovaj budžet za 2023. godinu, šta nam ovaj budžet za 2023. godinu donosi, to bi bilo kontinuitet u reformi i unapređenje funkcionisanja države na svim nivoima. Racionalna štedljivost u potrošnji i jasna prioritizacija investicija. Solidarnost kao osnova društvene kohezije, odgovoran državni pristup, adekvatnost budžeta trenutnoj situaciji koja je bila i ostaće izazovna.

Moram da kažem, naš brod je izabrao dobar pravac i dolazak do cilja nije nešto što ćemo dovesti u pitanje. Manja prilagođavanja će se uvek dešavati, ali ono što je sigurno je da taj brod nećemo usmeriti u nepoznate i opasne avanture.

Mi smo ispred poslaničke grupe predložili neke amandmane, naravno ukoliko je moguće razgovaraćemo na tu temu da se oni i prihvate. Imamo još nekih stvari koje bi pokušali da nađemo neko zajedničko rešenje koje su možda propušteni, da se isplaniraju u budžetu, a to je da kada su u pitanju, evo mi konkretno iz poslaničke grupe SPS smatramo da država treba da pronađe načine, da pomogne održavanje muzičkih festivala, svih muzičkih festivala u Srbiji jer su oni dobri za međunarodnu promociju zemlje i za turizam. Korist od ovih manifestacija za Srbiju je od izuzetne važnosti. Većina tih manifestacija u međunarodnim kalendarima, što govori o informacionoj vrednosti. Pored nekih festivala koji su predviđeni u budžetu postoji i "Bir fest" i Guča, Arsenal, "Mjuzik vik", "Lav fest" i "Nišvil". Mislim da bi o tome predsednica Vlade i ministar finansija mogli da sagledamo mogućnosti da se na neki način izađe u susret i ostalim organizatorima festivala.

Na samom kraju, mogao bih da zaključim kada je u pitanju poslanička grupa SPS, moram još jednom da kažem da će SPS glasati za ovaj predloženi zakon o budžetu za 2023. godinu. Srbija mora imati odgovor za probleme koji dolaze zbog tektonskih poremećaja na svetskom tržištu i zbog najvećeg, do sada, zbog energetske krize. Smatramo da će ovakav budžet i gazdovanje državom i finansijama na ovaj način ublažiti efekte krize koja je zahvatila čitav svet i preti da se pogorša.

U centru ovakvog projektovanog državnog budžeta, je pomoć građanima, jer predviđa rast plata i penzija, ublažavanje efekata eventualnog rasta inflacije. Socijalistička partija Srbije u svom programu je jedan od programskih temelja socijalni status građana, zbog toga ćemo glasati za predloženi zakon o budžetu Republike Srbije za 2023. godinu. Svima vam se zahvaljujem na pažnji.

Hvala predsedniče.

Poštovane koleginice i kolege, uvaženi ministre finansija sa saradnicima, uvaženi ministri i ministarke prisutni, dobio sam zaduženje u ime poslaničke grupe SPS da iznesem mišljenje i stavove o ovoj tački dnevnog reda, tj. fokusiraću se, kada je ovaj prvi objedinjeni pretres, na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu.

Da krenem odmah od suštine, zašto se donosi rebalans? Rebalans budžeta je neophodan, jer je naša stvarnost drugačija od projekcije od početka godine. Rebalans koji predlaže Vlada ima jednu dozu gorčine, ali mnogo manju nego onu kada smo donosili rebalans pre nekih osam godina, npr. Nismo pogrešili, jer smo jasno bili protiv rata koji nas je zadesio u okruženju, ni jednim svojim činjenjem nismo taj rat podstakli, ali eto osećamo posledice. Na sreću, a ja bih rekao na znanje i posvećenost ove vladajuće većine, nas ovaj rat nije poremetio koliko neke druge zemlje, a za koje su mnogi mislili da su nam nedostižan uzor uređenosti. Problemi se rešavaju, tako je bilo i tako će i biti.

Međutim, vratimo se za početak na rebalans, kao preduslov da se projekcije upodobe sa stvarnosti. Kada smo pravili ovaj budžet niko nije projektovao da će izbiti, mogu reći, svetski proksi rat. Nismo samo mi, dok smo projektovali budžet, zaboravili da uključimo rat koji nije počeo, a nije bio ni izvestan sa razumnom sigurnošću.

Voleo bih videti tog genija koji je znao da će naša privreda usporiti, ali biti još jako daleko od ulaska u recesiju, jer su pokidani lanci snabdevanja, a cene energenata i svega otišle na više, a neke čak u nebesa. Nismo mi podbacili jer smo loše planirali. Jednostavno naše projekcije je pokvarila sila koja zaista nije pod kontrolom sadašnje većine, ma koliko nam nekada stavljali u zasluge i ono što nismo pomislili da radimo, a kamoli uradili.

Rekao bih svima koji su danas pokazali elementarno neznanje iz javnih finansija da bi ih trebalo nominovati za Nobelovu nagradu iz ekonomije, jer se stiče utisak da bi uradili mnogo bolje. U budžet biste uneli nešto za šta nije bilo nikakvih nagoveštaja i što nije postojalo kao faktor u izradi projekcija. Zapravo, vi biste sigurno bili dobitnici nagrade, ali samo kada biste mogli da objasnite kako biste drugačije izbegli poremećaj projekcije prihoda i rashoda u vanrednoj situaciji kakva je danas u Evropi, a da ne nabrajam ponude koje biste kao takvi eksperti dobili, po isteku poslaničkog mandata, u najprestižnijim finansijskim institucijama sveta, a možda i pre toga.

Ipak bih se osvrnuo na konkretne podatke, načelno, što i jeste priroda ove rasprave. Kao posledica rata, naši budžetski rashodi su porasli za malo manje od 16%. Evidentno je da je došlo do velikih poremećaja na globalnom tržištu, skočile su kamatne stope na svetskom tržištu, skočila je cena energenata, skočile su cene mnogih berzanskih roba, pa kao posledica svega toga jasno je i ne čudi da su porasli naši rashodi budžeta.

Srbija nije ostrvo. Mi smo otvorena zemlja, otvorenost je uzrok naše privreda, ali otvorenost znači da sve što se desi u svetu utiče i na nas. Nažalost, ne postoji mehanizam koji bi onemogućio porast budžetskih rashoda u uslovima ovakvih kretanja u svetu, a posebno u Evropi kakvi su danas.

Prihodi budžeta su porasli za 11,4%. Mogli smo, uz sve mere koje smo preduzeli, da verovatno dodatno povećamo budžetske prihode, ali pitanje je – čemu država služi? Naša država nije svrha samoj sebi. Ona je servis privredi i građanima. Ne možemo uzimati više u vreme krize i gurati privredu u recesiju, seći na kraju i granu na kojoj budžet stoji. Manja je cena to što nam deficit neće biti 3% BDP, nego će biti nešto veći od stope rasta BDP u ovoj godini. Mala je cena što se ove godine nećemo razdužiti kao zemlja, nego ćemo to odložiti za buduće vreme kada se za to steknu bolji uslovi.

Ozbiljne zemlje povećavaju svoj dug u godinama krize, a smanjuju ga u godinama rasta. Naš dug je u poređenju sa dugovima mnogih zemalja više nego pristojan i uopšte, kada je već pominjan dug ovde i ovih dana, imam utisak da postoji nerazumevanje ili neznanje. To ništa nije novo. Što je manje znanje ili, bolje rečeno, što je veća priučenost, to je veće samopouzdanje da se govore neuobičajene stvari, neutemeljene na zakonitostima i čvrstoj argumentaciji, da ne kažem nešto grublje i nepristojnije.

Jedina normalna praksa je da država stari dug otplati novim zaduživanjem. Države ne vraćaju dugove nego plaćaju kamate na dug i to je jedini trošak. Država se zadužila dodatno kada raste udeo duga u BDP, odnosno razdužila kada taj udeo pada.

Tako funkcionišu sve zemlje sveta, nadam se da to svi ovde znamo. Dug je u najvećoj meri posledica investicija u infrastrukturu, jer vam omogućava da danas imate nešto što biste inače imali kasnije.

Naš izazov danas je što su porasle kamatne stope i što moramo da se borimo da stare dugove po relativno niskim kamatnim stopama ne zamanimo za nove dugove po višim kamatnim stopama, jer bismo onda morali da se odreknemo nečega, na primer rasta plata, penzija, investicija i ostalog.

To što je dug apsolutno bio značajno manji nekada ne znači ništa, verujte. Narodnim jezikom rečeno – siromahu je veliki dug od 100 evra, a imućnoj osobi dug od 1.000 evra je beznačajan. Slično je i sa Srbijom. Naš današnji dug je apsolutno veći, a u poređenju sa BDP-om on je manji nego nekada.

Još jednu stvar treba reći – bitno je i koliki je teret kamata koje se plate. Otuda imam potrebu da još nešto prokomentarišem u vezi ovoga.

Iskreno, pitam sve koji kritikuju nove aranžmane Srbije – šta je trebalo da radimo? Da se zadužimo po 4% ili više, jer je to danas realnost za sve zemlje slične Srbiji koje izađu na tržište obveznica ili da nađemo alternativu i koliko možemo da umanjimo rast deficita? Finansiranje od strane Emirata u vreme kada je dolar verovatno na vrhuncu vrednosti u odnosu na dinar i evro po nižoj kamatnoj stopi od one na tržištu obveznica nam je spasilo prilično budžet.

Znate, 1% na brojke koje su u milijardama dolara je veliki novac na godišnjem nivou i dobro je što znamo da nađemo alternativu, što je za svaku pohvalu, morate priznati.

Isto je i sa MMF-om. Mi smo kod te institucije položili i stavili na raspolaganje neki naš novac. Član smo iste i njen smisao je da bude pomoć u teškim vremenima. Mi ne tražimo mogućnost da povučemo novac kao neuračunljiva zemlja koja je sama sebe dovela na rub finansijske propasti. Mi podršku tražimo jer je situacija u svetu postala izazovna, kao zemlja koja je od strane tog Međunarodnog monetarnog fonda ocenjena kao zemlja koja je značajno unapredila svoje javne finansije.

Voleo bih da nas vide kao neke zemlje koje decenijama vode odgovornu politiku, kao što Srbija radi u poslednjoj deceniji, ali da biste stekli renome treba mnogo vremena. Steći ćemo ga, uveren sam, i sledeću krizu, jer krize su, moramo se složiti, izvesnost, dočekaćemo još snažniji i još manje ranjiviji.

Od svih izazova budžetu koji je donela energetika, nećete verovati, predmet rasprave je, zanimljivo je moramo priznati, ključni problem to što se ne greje kada je napolju 25 stepeni.

Situacija sa energentima je nepredvidiva. Cene visoke. Najbolje je, valjda, da se razbacujemo ili da uđemo u cipele onih koji nemaju centralno grejanje. Šta mislite, da li bi se oni razbacivali na 25 stepeni? Da, plaćaju ljudi centralno grejanje, ali sam siguran da bi sve pogodila tržišna cena ove zime, kao i tržišne cena uvezene struje.

Valjda treba imati mere u svemu. To je pretpostavka od koje mi polazimo kao društvene odgovorna parlamentarna većina, čak i da nije pitanje racionalnosti. Ugovor sa „Toplanama“ reguliše režim grejanja u zavisnosti od spoljne temperature.

Da ne bude da sam veći deo ovog izlaganja o rebalansu budžeta, koji je ujedno po prirodi stvari i izlaganje o ekonomskoj ali i politici uopšte, posvetio objašnjavajući o osnovama ekonomije, neke bih stvari ponovo istakao, a koje su već bile delovi izlaganja o ovom istom budžetu pre nego što je počeo rat i sve posledice koje su nam stigle.

Jednostavno, ne postoji ništa što daje veću snagu od toga kada se jasno vidi da ne lažete građane Srbije i kada im ne obećavate kule i gradove, nego izvesno, realno bolju budućnost u razumnom roku.

Podsetiću vas da sam novembra 2021. godine istakao da je infrastruktura bitna i da istovremeno moramo izgraditi privredu koja će koristiti tu infrastrukturu. Zaista, čak i nakon kidanja novih ekonomskih odnosa i svih posledica mi danas gradimo ono što su prethodne generacije propustile.

Koliko je to bilo shvatamo kada vidimo koliko nam danas nedostaju nove gasne konekcije, novi izvori energije i zato je jako bitno što rebalans nije sekao ni investicije. Ulažemo iz budžeta skoro 6% BDP-a, a nivou konsolidovane države 7,2%. Zato imamo izazove, a ne probleme. Zato imamo rast BDP-a u 2022. godini i projekcije da nećemo ići na nižu u 2023. godini sa stopom rasta.

Takođe, tada sam istakao da će izazovi spolja ostati naša realnost. Zemlje koje su se razvile emisijama ugljen-dioksida u atmosferu danas bi da nama dele lekcije, nama koji nismo ni blizu doprineli tom globalnom problemu. Lekcije nisu samo moralne, nego su praćene pozivima da zamenimo tehnologije koje nam omogućavaju jeftinije finalne proizvode i nezavisnost u dosta oblasti energetike skupim i suštinski nepouzdanim tehnologijama koje bi nas izložile energetskim šokovima kakve danas vidimo širom Evrope.

Ovakvih izazova će biti mnogo, cinizma gde treba da položimo naš nedavni izlazak iz siromaštva da bi spašavali tuđu udobnost i drugima pravili profit, ali i autentičnog domaćeg ludizma gde se iskreno mrzi sa jednom tužnom ksenofobičnošću šta donosi napredak. Napredak očigledno ne sme da donosi samo proglašena manjinska elita.

Zamislite Srbiju samo godinu dana kasnije koja bi bilo ne ova današnja, nego ona koja bi rešila da postane na prečac zelena, pa makar uništila standard građanima. Tada sam rekao da sve u svemu lepa vremena su pred nama, puna izazova, a izvesnosti da će se strateškim promišljanjem, vrednim radom, jednim suštinski poštenim odnosom prema politici cela zemlja kretati napred.

SPS će uvek biti deo takve priče, jer ima šta da ponudi. SPS će podržati rebalans. To što je situacija složena ili drugim rečima izazovna, ne znači da ćemo prestati da budemo pobednici, znači da ćemo rešavati složenije probleme kao državotvorna stranka koja od istih ne beži, nego im ide u susret.

Na samom kraju bih sumirao ovo što sam izložio u par nekih rečenica. Moram da još jednom ponovim da će SPS i poslanička grupa SPS glasati za predložene zakone i pratiće zakone koji prate rebalans budžeta za 2022. godinu. Smatramo da se radi o planu najboljeg odgovora države na ekonomske izazove. Očekujem da će ovakva raspodela budžeta smanjiti uticaj potresa koji se događaju pre svega na tržištima energenata.

Realnija raspodela novca iz državne kase, kako je predviđeno ovim rebalansom, pomoći će prvenstveno građanima da prevaziđu krizu, jer je predviđen rast plata, penzija i socijalnih davanja. Važno je da neće biti zaustavljene kapitalne investicije i da su osigurane strateške rezerve. Glas SPS za rebalans budžeta je glas za stabilnost i razvoj. Zahvaljujem se.

Hvala, predsedniče.

Dame i gospodo narodni poslanici i narodne poslanice, uvaženi kandidati za ministre, uvažena premijerko i kandidatkinjo za predsednicu Vlade, nekako onaj utisak koji se stiče nakon jučerašnje i današnje rasprave mogao bih da kažem da bilo je nekad veće, a nekad i manje zadovoljstvo slušati ovu raspravu i ono što bih hteo na samom početku da istaknem je da je za nas socijaliste bilo izuzetno ugodno slušati i analizirati ekspoze kandidatkinje za predsednicu Vlade Ane Brnabić, budući da taj ekspoze sadrži nekoliko ključnih postulata politike SPS, koje nismo menjali ni u mnogo težim vremenima od ovih današnjih, a ni u vreme kada se verovalo da se nikad ne može desiti da svet bude u situaciji ko u kojoj se danas nalazi.

Mi smo danas izuzetno zadovoljni što imamo partnere koji dele sa nama neke od naših osnovnih vrednosti i što su te vrednosti koje samo politički akteri, bez dovoljno iskustva, znanja i dobre volje odbacuju.

Kao prvo, mi kao bitan deo buduće Vlade donosimo ono što smo uvek donosili kada smo bili manji ili veći partner u Vladama, stabilnost koja se postiže kroz državotvornu politiku.

Državotvorna politika je primarni uslov uspeha bilo koje zemlje na dugi rok. Ona polazi od jedne jednostavne istine, a najteže istine su, po pravilu, brutalno jednostavne da nas građane ove zemlje ne može niko voleti više od nas samih. Niko neće žrtvovati svoje interese da bi nas voleo i za nas čini ono što mi nismo u stanju i ne želimo da uradimo.

Otuda je moje zadovoljstvo veliko što je srž politike buduće Vlade upravo jasno shvatanje da ćemo imati ono za šta se sami izborimo na načine koji su primereni i značaju i snazi Srbije, uz sagledavanje gde je naša beskonačna posvećenost da se borimo za ono što je nama jako bitno veća od posvećenosti i snage drugih da se izbore za ono što je njima manje ili više bitno.

Upravo se tu krije odgovor. Da li Srbija mora da se priklanja i vezuje konja gde joj gazda kaže ili je Srbija suverena zemlja koja zna gde su joj crvene linije, šta su kompromisi, gde niko nije gubitnik, kako se stvaraju saveznici, a kako protivnici postaju partneri?

Iako je današnji svet postao izuzetno crno-beo, nije to ni najgori svet koji smo iskusili, niti je svet u kome se moramo odreći najbitnijih interesa. Nikada nije bilo bitnije što znamo i delujemo u skladu sa znanjem koje imamo, da svako gleda prvo svoje interese i da će se truditi da ih do kraja ostvari, kada vidi da je na drugoj strani neko ko ne zna šta hoće ili ne zna za koje su granice do kojih se može ići.

Nama je drago što niko ozbiljan ne veruje da nas čeka izgradnja Eldorada, ako prihvatimo da su tuđi interesi rad za njih zadovoljenje, od naših interesa i da nam je bitnije da li se neko ko ne oseća ništa prema Srbiji, oseća povređeno ili izdato zbog toga što mi volimo Srbiju iznad svega.

Jako je lepo što taj nadasve ispravan stav, stav koji gradi ozbiljnu državu, ispoljavamo na način koji je sve samo ne bezglav. Srećni smo što nismo ničiji kusur, što nam se tako često velikodušno nudi, što nismo instrument gde bi za interese jedne sile, drugoj gurali prst u oči. Srećni smo što imamo dovoljno pameti da budemo svoji, da se razvijamo i da budemo mesto gde će se svetske sile nadgornjavati testirajući svoje vojne doktrine i vrlo konkretno oružje.

Kada je reč o tom danas veoma složenom pozicioniranju u konfliktnom svetu današnjice, mi smo i ponudili naša najjača kadrovska rešenja i iskustvo koje gotovo da nema niko u današnjoj Srbiji. Naše opredeljenje da budemo svoji jasno povlači razumevanje da i druge države imaju svoje interese i da je njih potrebno razumeti i tražiti rešenja koja sve strane čine dobitnicima.

Kada god ima prostora da se u miru pregovara, nikada dobitak jedne strane ne mora nužno podrazumevati gubitak za drugu stranu. Zato je naša državotvornapolitika koja je nekada izgleda mnogo tvrdoglavije od nekih politika koje su obećanje meda i mleka, donosi mnogo bolje rezultate. Iako usaglašavanje deluje konfliktno, izuzetno je lako postići harmoniju koja se ostvaruje tako što svima date ono što žele, a Srbija treba da bude srećna što je uopšte ima u bilo kakvom obliku i stanju.

Možda nas danas manje vole, ali nas sigurno više cene, a iznad svega najviše nas cene svi oni koji znaju da se sa Srbijom vrlo lepo može sarađivati, kada nas poštuju, jer znaju da mi na poštovanje uzvraćamo jednako ili da se vratim na sam početak moje diskusije i izlaganja, nema ljubavi među državama, ali ima interesa, ima poštovanja, ima saradnje u korist svih.

Uvažene kolege i koleginice, vreme i vremena koja idu neće biti jednostavna. Međutim, niko ne očekuje da se snaga jedne politike prepoznaje samo u lepim vremenima, niti da Vlada treba da odgovori samo na ovakve izazove, imaćemo ih iako nijednim svojim potezom nismo doprineli da evropsko more postane valovito, a na momente i olujno.

Imaćemo izazove, jer iako je srpska privreda sve u boljem stanju, čak i decenija rada nije dovoljna da se od temelja postavi na najbolji način, čak i kada bi živeli u svetu koji se ne menja brzo kao ovaj današnji.

Mnogo smo uradili da budemo e Srbija, samo oni koji ne žele da vide negiraju koliko je danas bolje i lakše. Da li ima još mnogo rada? Pa, naravno da ima. Na kraju će se, verujte, isplatiti.

Učinjeni su značajni pomaci kada je reč o energetici, to ne možemo da prenebregnemo, ali nedovoljno u nekim oblastima. Mnogo je još rada na korporativnom upravljanju na procedurama kontroli i bezbednosti uopšte je, naravno, potrebno. U godinama koje slede pravićemo lepu ravnotežu između želje da imamo obilje jeftinije energije i cene da je ona kad je kod nas proizvedena iz izvora koji nisu ekološki.

Čeka nas mnogo rada na energetskoj efikasnosti. Imamo neke moratorijume, koji po mom ličnom shvatanju nemaju smisla, jer sa dozom ludizma, ti moratorijumi brane mnogo ekološkije i vekovima održive nove izvore energije i iznad svega, dok to budemo radili, moramo se sećati upravo ove godine i šta je bilo da smo odlučili da budemo mnogo pre optimalnog roka moderni i bez lignita oslonjeni na te druge izvore.

Razvijamo saobraćaj, uvažavajući sve troškove i koristi tog razvoja. Iako negde neće biti dovoljno čistih prihoda koji će ići na račune naših puteva, ali izbeći ćemo troškove koji nastaju pustošenjem pojedinih delova Srbije, odnosno nedovoljnom privrednom aktivnošću pojedinih delova Srbije tamo gde nema modernih puteva i pruga.

Ako je nešto odlika SPS, to je da nemamo pogled na razvoj usko ukalupljen u jednu struku i da nikada ne previđamo činjenicu da je razvoj samo ako je društveni razvoj.

Usko sa tim su povezani razvoj ostale infrastrukture i građevinarstvo i smatram da mi imamo snage da bar još sedam, osam godina guramo razvoj Srbije kroz infrastrukturu, bez da izgradimo nešto što nam može postati teret u godinama otplate.

Naši ljudi su osnaženi ne samo što je to značajno poguralo plate, nego i vrednosti imovine naših građana širom Srbije. U nekim delovima Srbije naši građani imaju višestruko uvećanu vrednost imovine, u drugim značajno uvećanu, a mi očekujemo da će taj proces stići do svih delova naše zemlje. Srbija se danas i bukvalno ne može kupiti za sitne novce, to moramo da priznamo.

Iskreno, ne shvatam one koji svoju politiku grade na borbi protiv infrastrukture, novih radnih mesta, progresa uopšte, ali s druge strane, srećni smo što je Srbija zemlja za sve, pa čak i za one koji bi da ostanemo siromašni.

Socijalna politika je posledica ekonomskog razvoja, čak i u uslovima inflacije koju su nam podarile centralne banke zemalja za koje smo verovali da nikad neće uništavati svoje valute, ali posledično i valute drugih zemalja. Penzije i plate iz budžeta rastu brže od inflacije, to moramo da konstatujemo. Danas je teško biti siromašan u Srbiji, ali je lakše nego što je bilo pre pet, šest godina. PIO fond, ili bolje reći prilivi i odlivi, jer fonda u pravom smislu nema, je blizu potvrde sopstvene samoodrživosti. Taj uspeh je prošao neopaženo i nezapaženo, ali kao i mnogi drugi uspesi, oni prolaze neopaženo i nezapaženo.

Čeka nas mnogo rada da imamo bolje zdravstvo, da starost bude manje skromna, da bude lakše tražiti posao ili studirati, ali državotvornošću upravo reći da bi delili, moramo da zaradimo. Da bi bili uspešni, moramo znati izmeriti koliko je naš guber, a ne zapomagati što je negde drugde udobnije. Biće i kod nas, ali je potrebno vreme i trud.

Za kraj, moram reći da je snaga što mi znamo šta hoćemo, umesto da kao decenijama pre govorimo šta nećemo i šta nikako nećemo. Postoje konačno stvari koje Srbija može da drugima ponudi, umesto da stalno konkuriše za svetsku socijalnu i tehničku pomoć.

Iako naša sloboda govora i uopšte lične slobode deluju ponekad haotično i cinično, mnogo su bolje od lažnih varijanti tih temeljnih vrednosti slobodnog društva, iako nas i dalje nacionalisti 19. veka iz nekih susednih zemalja, koji se ubiše od lažnog predstavljanja zapadnjacima i građanistima pogrdno opisuju nas, realnost je danas da je Srbija verovatno najotvorenija zemlja, dominantno otporna na rasizam, ksenofobiju, versku netrpeljivost i sve ostale društvene patologije.

Želim da naglasim da naše koordinate u rešavanju državnih i nacionalnih pitanja određuje isključivo Ustav Srbije koji je nedvosmislen i vrlo jasan. Zbog toga i mislim da je novoj Vladi neophodna podrška ovog parlamenta, a i šira društvena podrška određena strateških nacionalnim interesima. Mi i danas trpimo posledice pogrešnih odluka u daljoj i bližoj prošlosti. Ova generacija nema pravo na greške, pogotovo sada kada je ratni vihor zahvatio Evropu. Ja vam se zahvaljujem na pažnji.

Hvala potpredsedniče.

Uvaženi ministre, poštovane koleginice i kolege, ja sam podneo amandman koji ne znam da li ste imali prilike da pročitate, ali tiče se da se u članu 1. izuzetno od stava 3. ovog člana – za vozila od istorijskog značaja tj. oldtajmere iz člana 7. stav 1. tačka 88. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima čije je radna zapremina motora veća od dve hiljade kubika porez na upotrebu motornih vozila plaća se u paušalnom iznosu od pet hiljada dinara usklađenom shodno odredbama člana 27. ovog zakona.

Svoje obrazloženje prilikom podnošenja amandmana, možda ću malo detaljnije i reći, naravno Vlada je odbila amandman sa nekim svojim obrazloženjem uz puno poštovanja prema tom obrazloženju koje ću posle pročitati i reći nešto u prilog tome jer mislim da je ovo već pokušavamo duže vreme da ovo ipak na neki način bude uvod u donošenje zakona i pravilnika za istorijska vozila po evropskim standardima i zakonima. Ovaj predloženi amandman smatram da predstavlja korak ka bliže uređenom sistemskom rešenju u skladu sa propisima EU i najboljom praksom i međunarodnom praksom.

Amandmanom se predlaže paušalno oporezivanje upotrebe vozila od istorijskog značaja kako bi se vlasnici ovih vozila rasteretili visokih poreza i bili stimulisani da svoje primerke starih i izuzetno retkih i vrednih vozila i dalje imaju u posedu. Predlažemo da to bude iznos od pet hiljada dinara koji ne bi na godišnjem nivou mnogo opteretio vlasnike oldtajmera. Ovakvim poreskim pristupom pokazali bismo kolika je vrednost ove svojevrsne istorijske baštine naše zemlje. Kada kažemo istorijske baštine naše zemlje mi pomalo i zanemarujemo, izneću i podatke zato što je svaki oldtajmer svedok jednog istorijskog perioda kod nas, industrijskog razvoja, napretka civilizacije i neraskidivi deo naše celokupne istorije i potrebno je da i mi kao država učestvujemo preko poreskih umanjenja u očuvanju ovako vrednih vozila i da doprinesemo motivisanju vlasnika da se u Srbiji zadrži što više takvih vozila.

Kada kažem poresko umanjenje ne znam da li je tu poresko umanjenje zato što samim činom da je to poresko opterećenje visoko, vlasnici tih automobila čak i ne registruju te automobile, tako da bi to bilo dodatni prihod u budžet.

Tačno je kako je Vlada obrazložila da ne prihvata amandman iz razloga što nisu propisani postupak utvrđivanja, razvrstavanja vozila od istorijskog značaja.

Mi već godinama pokušavamo sa agencijom, i mi smo u jednom periodu čak i uredili uvoz motornih vozila kao i u Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima. Ovi propisi predviđaju poseban status i posebna pravila za uvoz i registraciju istorijskih vozila. Međutim, radi kompletnog i sistemskog regulisanja statusa oldtajmera potrebno je na odgovarajući način, urediti ovaj poreski status i naravno i ovu evidenciju koju Vlada kaže u svom obrazloženju.

Srbija je jedna od retkih, ali ne i poslednja država u Evropi koja problem registracija istorijskih vozila nije rešila sistemski na opštu dobrobit, čak su sve zemlje u okruženju svoje zakonite iz te oblasti usaglasile sa evropskim.

Istorijska vozila, koja zbog svoje starosti, stanja tehnologije, u vreme njihovog nastanka i proizvodnje u većini slučajeva imaju motore veliki radnih zapremina, više od 2.500, 3.000, često i 5.000 kubika. Što su vozila starija radne zapremine motora su veće.

Sa druge strane sistem oporezivanja motornih vozila u Republici Srbiji baziran je na radnoj zapremini motora, kao ključni kriterijum sa određenim korekcijama baziranim na starost vozila. Ove korekcije većinom obuhvataju vozila starija od 40 godina, mahom su oldtajmeri i pojam oldtajmera u EU je status vozila preko 40 godina.

Posledica ovakve situacije je činjenica da stotine istorijskih vozila se ne koriste, stoje ne registrovana, i u krajnjoj liniji propadaju, budući da njihovi vlasnici nisu u mogućnosti da plate troškove njihove registracije. Time su na gubitku i vlasnici tih vozila i sama Republika Srbija. Vlasnici zbog toga što ne mogu da koriste svoju imovinu, a Republika zbog toga što od tih vozila budžet nema nikakvih prihoda.

Ukoliko bi se omogućile registracije ovim vozila uz razumne troškove, odnosno uz razuman iznos poreza, budžet bi dobio prihod od poreza na upotrebu, držanje i nošenje dobara, akciza i poreza na ne upotrebljeno gorivo, poreza na potrebne delove, rad na održavanju i slično.

Po našoj nekoj evidenciji, a to smo i kada smo ovo uređivali, status uvoza tih istih vozila, registruje se par desetina vozila godišnje, što je negde oko 5% istorijskih vozila u našoj zemlji.

Na primer Nemačka ima ukupno registrovanih preko 330.000 vozila, Mađarska 21.000. Između ostalog, zbog čega sada deluje nekome ova priča malo i neobična, ali bi se uredio status tih vozila kod nas u zemlji, u skladu sa predloženim amandmanom to bi stimulisalo njihove vlasnike da ih ne prodaju u inostranstvu. Upravo obrnuto to bi sigurno bio stimulans da se postojeća vozila restauriraju i njihova nova vozila kupe i uvezu u Srbiju.

Nerešen status, skupa registracija, nažalost natera veliki broj vlasnika da prodaju svoja vozila, koja su uglavnom otišla u inostranstvo, najviše u Nemačku, Sloveniju, Hrvatsku i Mađarsku, dok mi iz EU uvozimo naravno svi znamo koja vozila.

Opet kažem da treba razmisliti još jednom ministre, uz neku vašu dobru volju da ovaj moj amandman prihvatite, da vam to bude još jedan korak ka regulisanju statusa ovih vozila. Kao što sam objasnio, neće to biti nikakva šteta na budžet, nego čak i povlastica. Ono što sam još hteo da napomenem i što je vrlo bitno, po nekim saznanjima, vlasnici tih vozila pređu 50 do 100 kilometara godišnje, samo kada su izložbe. Kada bi se vratio ponovo na izvoz i podatke o izvozu, on je stvarno ogroman. Nama se redovno izvozi veliki broj vozila. Godišnji uvoz u Srbiju je zanemarljiv u odnosu na prethodno pomenute cifre koje sam već rekao.

Sa prestankom uvoza oldtajmera i odlivom istih zamro je jedan segment male privrede u Srbiji koji je bio vrlo popularan u regionu i u Evropi, a to je restauracija istorijskih vozila koja je upošljavala dosta radnika, prvenstveno majstora i zanatlija. Naravno, zakon je u jednom trenutku bio u proceduri, pa se to povuklo, gde se regulisao taj status vozila od istorijskog značaja i smatram samim ovim mojim nastupom i ovom željom da ponovo skrenem pažnju kada su u pitanju vozila od istorijskog značaja, da je potrebno hitno doneti zakon koji je već nekoliko puta najavljivan, a iz nepoznatih razloga nije do sada usvojen.

Mogao bih da pričam još. Mnogo je bitno da mi sačuvamo istorijska vozila u Srbiji i budžet bi samim tim mnogo više dobio, jer bi bilo više registrovanih vozila zato što kao što sam već naveo, ona nisu registrovan zbog ovih okolnosti i razloge koje sam spomenuo. Zahvaljujem se.

Ako sam ministre i malo uspeo sa ovim svojim obrazloženjem i navodima da vas ubedim u to da je ovo potrebno, zamolio bih vas da prihvatite ovaj moj amandman. Hvala.

Hvala potpredsednice.

Uvaženi ministre, kolege i koleginice narodni poslanici, ako bih ove izmene i dopune zakona koje su objedinjene u tački 2. koje se odnose na planiranje i izvršenje budžeta u 2022. godini opisao na najkraći mogući način, istakao bih dve ključne stvari.

Prva ključna stvar je da smo sistem javnih finansija gradili godinama. Upravo u vreme ogromnog spoljnog šoka, kojem ni na koji način nismo doprineli, ali kojem smo se uspešno prilagodili, sistem javnih finansija je pokazao stabilnost i kredibilnost, posle dugo godina, samo oni koji to neće da vide ili neće da priznaju i negiraju postignute rezultate.

Srpskim javnim finansijama veruju građani Srbije, što je najvažnije. Međutim, kao retko kada percepcija je gotovo identična percepciji u inostranstvu. Srbija je od gotovo svih relevantnih organizacija u svetu koje se bave javnim finansijama ocenjena na nedvosmislen način kao pouzdana i sve sigurnija zemlja.

Ako sam svojevremeno ja lično u ime poslaničke grupe SPS nešto govorio, to je da za uspeh jedne politike treba znati šta tačno želite, koliko vremena za to treba, da neke stvari ne mogu da budu urađene brzo, kao i da za druge ne treba mnogo vremena nego i volje.

Danas je zadovoljstvo raspravljati o budžetu i izmenama i dopunama zakona koje prate Predlog zakona o budžetu, jer je teško imati raspravu koja je iole smislena, a da to nije rasprava o tome kako da dobra situacija bude još bolja, kao i šta su izazovi koji nas čekaju u dugom vremenskom periodu, a ne izazovi koji nam stoje okačeni o leđa i ne daju nam da se pokrenemo.

Druga ključna stvar i tačka koju moram da istaknem je da su sređene javne finansije otporne na šokove spolja, a za rezultat imaju da Predlog budžeta za 2022. godinu prate fine izmene sistemskih zakona, gde se konačno bavimo podešavanjima istih, a ne radikalnim promenama gašenjem požara, rešavanjem višegodišnjih nečinjenja, plaćanjem tuđih računa.

Prošlo je vreme kada smo budžet donosili i uz budžet donosili suštinske i duboke izmene sistemskih zakona, ne bismo li krpili sistem koji curi na sve strane, koji je rasturen i koji svaki čas može da završi u kolapsu.

Ako nekoga sa dugim parlamentarnim stažom nešto raduje, to je što parlament Srbije uz sve obaveze brzine koje su posledica evropskih integracija, kao i dinamičnih međunarodnih aktivnosti Srbije, jeste postepen prelazak na fokus kvaliteta i razumne brzine.

Uređene demokratije sa uređenom tržišnom privredom se ne diče brzinom parlamenta, one se diču sporošću, kvalitetom zakona i pažljivim analiziranjem svakog slova. Sistemi postoje samo ako su dinamični, ali osnovno pitanje jeste i stepen dinamičnosti.

Kako su krize koje smo sami izazivali u Srbiji naša prošlost koja se neće ponoviti, a kako je malo verovatno da će se desiti spoljni šok poput Kovida - 19 koji nas je zadesio, idemo ka mirnim vodama, gde se radi ono što je oduvek bila politika SPS - strateško promišljanje na period od najmanje 10 godina, a za neke ključne politike promišljanje treba da se odnosi i do 2050. godine.

Umesto toga da greške prošlosti određujemo, dominantno je i naše sadašnje aktivnosti, jer danas imamo iskustvo kako da se takve stvari nikada ne ponove, a zakonodavna aktivnost nam je prevashodno pogled u budućnost, na koju ranije nismo dovoljno mislili na ozbiljan i državnički način. Šta su razlozi za ovakav odmeren optimizam?

Iako se tokom rasprave u tački 1. moglo čuti mnogo argumenata koji potkrepljuju ove moje tvrdnje, a i ponešto emocija koje nisu previše bile analitičke, jer i ne mogu biti po svojoj prirodi, ja bih izneo one argumente koji su najbolji pokazatelj stabilnosti Srbije, koja je zemlja socijalne pravde i zemlja gde je domaćinsko upravljanje praksa koja dominira a ne puka poštapalica.

Nakon ogromne intervencije 2020. i 2021. godine i nezapamćenog paketa podrške privredi i građanima, Srbija je i dalje zemlja čiji javni dug zadovoljava standarde Mastrihta, što se ne može reći za veliku većinu zemalja koje su te standarde pisale, ali ih se nisu baš rado pridržavale. Mi smo potpuno iskontrolisali sopstvenu zaduženost u vreme ogromnog izazova. Budžetski deficit koji planiramo u 2022. godini uveliko je manji od očekivane stope rasta BDP, jer ćemo na kraju 2022. godine imati smanjenu zaduženost.

Nekada je zaista tužno slušati kako ljudi koji pretenduju da budu ozbiljni kritičari ne shvataju da je jedino bitno koliki je dug u odnosu na BDP, ili da objasnim rečima iz svakodnevnog života - dug od 1.000 evra je lakše vratiti ako je godišnja plata neke osobe 7.500 evra nego ako je 4.000 evra, a posebno je lakše vratiti dug ako je godišnja kamata 15 evra a ne kamata od 90 evra. To nas dovodi da dalje pričamo o razlozima za optimizam.

Srbija polako kuca na vrata "a" zemalja, a ovde, kao što mi volimo reći u SPS, samo konstantan rad pomaže.

Veća prepoznatljivost Srbije kao pouzdane zemlje znači veći rejting i niže kamatne stope koje se plaćaju.

Iako nema mnogo smisla u objašnjavanju bilo kome da je danas bolje ili gore, prosečne plate nam govore da je bolje i da će biti još bolje. Posle godina štednje, došli smo u poziciju da ne moramo da se uzdržavamo od potrošnje više nego što je razumno kada je zemlja stabilna.

Danas možemo bez problema svi da budemo socijalisti, da pokazujemo da možda naša država potroši i više nego što je delovalo na prvu loptu da može potrošiti, kada vidimo naše bruto plate, naše profite pre oporezivanja, naše takse koje plaćaju, trošarine i PDV. Ali, za razliku od nekih drugih vremena, danas se vidi da se taj novac vraća građanima na duboko smislen i fer način.

Danas smo u stanju da gradimo infrastrukturu koja po kvalitetu na zaostaje po sličnim u Evropi, da rešavamo ekološka pitanja, da se bavimo natalitetom, socijalnom zaštitom, da penzioneri mogu živeti dostojno, da zaposleni u državnoj upravi mogu sebi da priušte i po neko sitno zadovoljstvo.

Srbija čiji Ustav mnogo rado pominju, ali ga ne rado čitaju, još manje razumeju je država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima.

Socijalna pravda je druga koja je pomenuta u članu 1. a socijalna pravda danas nije jednakost u siromaštvu, nego pravda u raspodeli sve veće novostvorene vrednosti. Ako se vratimo na preambulu, kao i činjenicu da država srpskog naroda, danas smo u stanju da obe odredbe štitimo mnogo jače, jer iza nas ne stoji samo međunarodno pravo, nego i rastuća ekonomska moć i prepoznata spoljna politika.

Mogao bih nastaviti u navođenju dodatnih budžetskih indikatora, ali bih po nešto rekao o izazovima koji će se javiti u srednjem roku. Pre toga, po mom starom dobrom običaju, naveo bih nešto što je bio stav SPS 2016. godine, izrečen baš ovde na ovom mestu, kada se donosio budžet. Citiram: "Država nije trotinet koji se može lako zaustaviti, a potom okrenuti u drugom smeru, bez da se dese ikakve ozbiljne posledice, osim možda malo izlizanog đona. Mi smo uspeli da preokrenemo brod koji je išao u pogrešnom smeru i umesto ka santama leda, on ide u pravcu mirnog i sigurnog mora. Mnogo je lepih očekivanja, imamo uravnotežene finansije i možemo već sada razmišljati o razvojnoj stavki. Otvara se perspektiva smanjenja poreskih stopa i proširenja poreske osnovice. Moći ćemo da gledamo celokupnu sliku iz tog holističkog pristupa i pogleda, imamo i odgovarajuće strategije politike i mere koje su nam u vreme izlaska iz stanja gašenja požara, implementacija, nekada delovale kao daleka i neizvesna budućnost. Takođe, završava se vreme kada smo bili limitirani u podršci ugroženim grupama". To smo pričali 2016. godine.

Ne postoji išta što daje veću snagu od toga kada se jasno vidi da ne lažete građane Srbije i kada im obećavate kule i gradove, nego izvesno, realno bolju budućnost u razumnom roku. Zato ću izneti šta su izazovi u stvaranju jedne potpuno drugačije, dvostruko bolje Srbije, zemlja koja je naučila kako se pobeđuje.

Infrastruktura je bitna. Istovremeno, moramo izgraditi privredu koja će koristiti tu infrastrukturu. Mi danas gradimo ono što su prethodne generacije propustile, bilo zbog lutanja Srbije u vreme svetskih geostrateških promena, bilo zbog nedostatka kapaciteta i želje da se rešavaju stvari kao što su kanalizacija, vodosnabdevanje, prečišćavanje vode i vazduha i završetak evropskih koridora.

Mi gradimo i novu infrastrukturu koja je plod promišljanja današnjih generacija da bi sačuvali naseljenost u većem delu Srbije i učinili podjednako privlačnim svaki njen deo.

Infrastruktura je preduslov da se veliki delovi Srbije ne isprazne, ali će ona postati balast ako ne izgradimo privredu koja će je koristiti.

Stoga, moramo još aktivnije činiti sve na uređenju našeg pravnog sistema, da nam stižu sve kvalitetniji investitori, ali i da se domaće firme razvijaju.

Ako je nešto neophodno to je da ohrabrujemo i privatne i domaće investicije.

Prevashodno, potpunom pravnom sigurnošću, e-upravom i nižim porezima za mala preduzeća, tu nas očekuje istinska bitka dostojna onih koje su vodili slavni Srbi po kojima nose ili će imena nositi auto-putevi u Srbiji.

Izazovi spolja će ostati naša realnost. Zemlje koje su se razvijale emisijama ugljen dioksida u atmosferu danas bi da nam dele lekcije, nama koji nismo ni blizu doprineli tom globalnom problemu. Lekcije nisu samo moralne, negu su praćene pozivima da zamenimo tehnologije koje nam omogućavaju jeftine finalne proizvode i nezavisnost u dosta oblasti energetike skupim i suštinski nepouzdanim tehnologijama koje bi nas izložile energetskim šokovima kakve danas vidimo širom Evrope.

Ovakvih izazova će biti mnogo, cinizma gde treba da polažemo naš nedavni izlazak iz siromaštva da bi spašavali tuđu udobnost i drugima pravili profit, ali i autentičnog domaćeg, da se izrazim, ludizma gde se iskreno mrzi sa jednom tužnom ksenofobičnošću, što donosi napredak, jer napredak očigledno sme da donosi samo proglašena manjinska elita.

Naš čeka velika zelena bitka, a na nama je da nađemo modele koji će rešiti izazove koji nam slede.

Konačno, očekuje nas bitka za povratak naših ljudi, za podršku stvaranja veće porodice ili bolje rečeno ikakve porodice, za početak, kao i razmišljanje o tome koga želimo u Srbiji, jer bi bilo pogubno za srpski narod ako se i dalje budemo oslanjali na priliv iz Crne Gore i Republike Srpske.

Imamo iskustva velikih zemalja koje su potpuno omanule na polju emigracija, ali i iskustva manjih zemalja koje su ksenofobiju stavili ispred realnih potreba u srednjom roku.

Zakoni koji prate ovaj budžet su deo slagalice o kojoj sam govori o načelu. Ne bih da oduzimam vreme svojim kolegama koji će u pojedinostima govoriti u ime SPS kao neko koga se ove izmene i dopune ovih pratećih zakona uz budžet i tiču.

Tako da, u najkraćem ću da kažem još samo da je pravedno da se promeni oporezivanje automobila srednje starosti veće kubikaže.

Ono što nam je potrebno, potrebno je da carinski postupak se učini efikasnim i u oblasti koja će se menjati, kao i u mnogim drugim oblastima.

Budžetska inspekcija i prinudna naplata moraju biti posao za proverene eksperte. Sama zvanja su bitna, ali i konstantno merenje učinka i dodatno obrazovanje.

Lepo je što nam je postala norma koju danas svako uzima zdravo za gotovo da nam uz budžet stiže i izveštaj o njegovom izvršenju. To su i kolege pomenule.

Sve u svemu, sa mog aspekta mogu da kažem, a i u ime SPS, da su lepa vremena pred nama, puna izazova, naravno, ali i izvesnosti da će se u strateškim promišljanjima, vrednom radu i jednim suštinski poštenim odnosom prema politici cela zemlja kretati napred.

Socijalistička partija Srbije će uvek biti deo takve priče, jer ima šta da ponovi.

U ime SPS ja vam se zahvaljujem.

Hvala, potpredsedniče.

Uvažene koleginice i kolege, ja bih da se zahvalim, iako sam možda najmanje očekivao da se ovaj amandman usvoji, a više sam očekivao ove ostale koje sam predložio na ostale članove zakona da budu prihvaćeni, jer su potpuno jasno obrazloženi, potpuno na jedan normalan način uređuju zakon.

Ja sam samo iskoristio priliku da kažem šta je svrha ovog amandmana koji sam podneo i koji je prihvaćen. Radi se o tome da je po postojećem predlogu bilo slobodna volja naručioca da li će da sprovede pregovarački postupak ili neće. Do sada je po važećem zakonu bilo da o tome se dobija saglasnost Uprave za javne nabavke. Na predlog našeg amandmana opet smo to vratili. Hvala što je to prihvaćeno.

Zamolio bih čisto, ovo moje javljanje je u pravcu toga da se na vreme pripremimo, da malo polemišemo o narednim amandmanima koje mislim da je bilo logičnije da budu prihvaćeni, ovde sam navodio i u raspravi kada je bila u načelu, da još nismo sazreli da jedan ovakav postupak prepustimo naručiocima, ali okej, dokaz da je prihvaćen amandman, da nismo sazreli da prepustimo to naručiocima, ali tako isto mislim da ove stvari o čemu ćemo polemisati oko mojih narednih amandmana da se uzmu u obzir i da se još jednom razmisli pre nego što budemo počeli da razgovaramo na tu temu. Ništa, evo toliko. Hvala vam.

Hvala potpredsedniče, umalo da ne budem na svom mestu.

Podneo sam amandman na član 75. U članu 75. Predloga zakona posle stava 6. dodaje se novi stav 7. koji glasi – odredbe člana 141-153. ovog zakona shodno se primenjuju u postupku dodele ugovora. Dosadašnji stav 7. do 11. postaju stavovi od 8. do 12. Dosadašnji stav 8. postaje stav 9. menja se i glasi – naručilac je dužan da obaveštenje iz stava 8. ovog člana tromesečno objavljuje zbirno u roku od 30 dana od dana isteka tromesečja u kome su ugovori zaključeni.

S obzirom da moramo malo da polemišemo na tu temu jer smatram da ovde nije obezbeđeno pravo, to jest obezbeđena zaštita prava. Ono ovde nije propisano i na ovaj način kako je predloženo, kao što sam već rekao nije obezbeđena zaštita prava ponuđača, jer čim nema objavljenog ugovora onda nema roka ni za žalbu. Na primer, mogu tu da navedem, to vam je u prilogu sedam. Znači, tu su svi oni koji se… možda ja odskačem od teme, možda vama to nije zanimljivo, ali bih vas zamolio da se saslušamo, jer ovo se tiče zakona tako da ne bi posle usvajanja zakona dolazilo do raznih propusta u primeni zakona.

Molim vas da obratimo panju, jer ovde pod ovim članom 75. potpadaju fizičko-tehničko obezbeđenje, pravne, zdravstvene usluge, administrativne usluge i sve se to nalazi u prilogu sedam koji je u sklopu ovog zakona o kome mi danas raspravljamo i o amandmanima na isti taj zakon koji želimo da popravimo svojim znanjem, svojim možda iskustvom iz prakse. Tako da bi bilo dobro, ministre ako ikako možete da danas prihvatite ovaj amandman. Vi na to imate pravo, jer vi, čak mislim da ste u situaciji jednoj bili. Ovde se radi, kada se raspisuju tenderi za pripremu hrane npr. socijalno ugroženim kategorijama, za vrtiće. Znači, ovde su velike i ozbiljne nabavke u pitanju.

Primer Vojna ustanova Dedinje učestvovala je na tenderu za spremanje hrane za socijalno ugrožene na nivou grada Beograda. Ovim predloženim, kako stoji u članu 75, jednostavno nema prava, nije obezbeđena zaštita prava. Imaćemo problem ako usvojimo ovako kako jeste. Ja svojim amandmanom to ispravljam i definiše se jasno da mora da se objavi taj ugovor na osnovu koga će imati ponuđač pravo da traži svoju zaštitu prava. Ako ostane ovako on nema nikakav rok za žalbu. Nadam se da smo se razumeli i ako je ikako moguće da malo razmislimo i da ovaj amandman prihvatite. Hvala.

Hvala potpredsedniče.

Evo da podsetim gledaoce da je pred nama rasprava o amandmanima na Zakon o javnim nabavkama, jednom važnom sistemskom zakonu koji se tiče novca svih poreskih obveznika, na koji način se troši. Ovim zakonom se to i odredbama ovog zakona se to i kako će se on sprovoditi, to se reguliše. Ja sam sve ove amandmane, pre ovoga, ne bih nikoga da uvredim, ali ja bih da malo razmislimo o amandmanima o kojima pričamo, o mojim amandmanima koji se odnose na popravljanje predloženog zakona. Ja, obično umem da budem vrlo uporan, da jasan budem, a čak i da budem bezobrazan, kada se sve ovo donese, izglasa i posle nekoliko meseci primenom tog zakona, baš ono na šta smo mi ukazivali iz SPS, sa našim amandmanima, bude upravo i tu dolazi do problema.

Znači, sada sam podneo u članu 88. Predlog zakona, stav 5. menja se i glasi – naručilac nije dužan da objavi podatke iz plana javnih nabavki, koji predstavljaju poslovnu tajnu u smislu zakona kojim se uređuje zaštita poslovne tajne ili tajne podatke u smislu zakona kojim se uređuje tajnost podataka.

Posle stava 5. dodaje se novi stav 6. koji glasi – procenjena vrednost javne nabavke ne može se smatrati poslovnom tajnom u smislu stava 5. ovog člana.

Šta hoćemo da kažemo? Znači, tajni podatak – okej, poslovna tajna, šta je poslovna tajna? Šta se nama dešava? Dešava nam se to da mi prepuštamo nekome, a to smo i ranije kada smo donosili zakone, pričali o maksimalnoj transparentnosti ovih zakona i njegovih članova zakona. Na primer, ako je procenjena vrednost sto miliona dinara, znači dobijamo ponudu 99,99999… miliona dinara. Maltene ko cenu u marketu. To uopšte nije jedan slučaj, to je slučajeva koliko hoćete. Tu ima prostora i za druge organe. Lepo se uzmu sve javne nabavke, pa se vidi koje su bile te procenjene vrednosti proglašene za poslovnom tajnom, pa se vidi ko je dao 99,9. Čekajte, pa ko je onda nekome šapnuo kolika je procenjena vrednost? Ja se ovim amandmanom zalažem da jednostavno to bude krajnje transparentno. Nema razloga da procenjena vrednost, da maltene budu pogođene neke ponude u odnosu na procenjenu vrednost do dinara.

Mora da postane obaveza, kako ja predlažem, i moramo da utičemo na svest naručioca da bolje i pažljivije utvrđuje procenu vrednosti javne nabavke.

Da li je naručilac radio istraživanje tržišta? Da li je obaveza da on to uradi? To nigde ne piše. Šta nam se dešava? Hajde što ne piše, nego da li postoji potvrda neke dokumentacije da je to uradio. Šta se nama dešava? Dešava nam se, na primer, mislim ne, ne dešava se, nego ja sad malo i karikiram, ali na primer može neko da stavi da kilogram kikirikija milion dinara i da to toliko vredi, jer je to tamo neko odredio, i to je tajna. Na osnovu kojih parametara, na osnovu kakvog istraživanja je došlo do tog podatka? Ne postoji nigde.

Znači, procenjena vrednost je jako bitna stvar. Tu se radi o transparentnosti. Kolega Arsić, žao mi je, sada je seo da predsedava, mi smo polemisali i ranije o planovima nabavki, i o mnogo čemu, da dovedemo te procese do što transparentnijeg. Znači, sad možemo mi da pričamo – da, ali ako to bude, onda će neko da se dogovara. Pa ne, ali ovako jednom se samo dojavi i on je u prednosti u odnosu na ostale. Dajte molim vas, ministre, ja stvarno mislim da vi imate ovlašćenja. Ja sam valjda bio dovoljno jasan. Vi kao ministar koji tu sedi, koji je ovlašćen ispred Vlade, imate pravo da kažete – da, prihvata se ovaj amandman.

Ako vam nije dovoljno obrazloženje, ja mogu i dalje da vam to obrazlažem. Nemate razloga da ne prihvatite ovakav amandman. Ne znam, ako je potrebno možda da konsultujete nekoga, ja sad stvarno ne poznajem ljude koji sede sa vaše leve strane, ne znam da li je neko od njih učestvovao u pisanju ovog zakona. Odgovor koji sam ja dobio od Vlade kao mišljenje – amandman se ne prihvata iz razloga što je objavljivanje procene vrednosti predviđeno kao mogućnost, te ostavljamo naručiocima da u svakoj konkretnoj situaciji odluče da je procenjenu vrednost opravdano i nužno objavljivati. Kome mi ostavljamo da on odlučuje? Ljudi, dajte da se ne igramo više. Da li hoćemo da budemo transparentni ili nećemo da budemo transparentni?

Ja vidim kod Arsića želju da siđe dole. Ja bih voleo, jer je on i ranije učestvovao u donošenju mnogih zakona, prvoga 2012. godine, i onim kasnijim izmenama i dopunama i mi smo krajnje stručno i kolegijalno polemisali i razmenjivali argumente, čak je i rasprava u nekim trenucima trajala i po sat i po vremena o amandmanu i ja mislim da je ovo krajnje korektno sa moje strane.

Kolega Martinoviću, ja bih voleo da vi podržite jedan ovakav amandman…

(Aleksandar Martinović: Ja podržavam Vladu, šta da radim.)

I ja podržavam Vladu, ali mislim da oni koji sede u Vladi i koji tamo pišu zakone, ja mislim da su možda napravili propuste, pa kao poslanik imam pravo, valjda, da kažem.

Znate šta, nije problem, posle tri meseca biće… Evo, ja sam vam naveo situaciju. Znači, može odmah istražni organi lepo da uzmu sve javne nabavke gde su procenjene vrednosti bile iks iznosa i gde se neko podvukao za 0,001 dinar. Ništa više ne treba. To je potpuno jasno. I samo uspostaviti i utvrditi ko je s kim komunicirao i za šta je to nego za procesuiranje?

Znači, sa ovim mojim predlogom amandmana, taj problem neće da postoji.

Ministre, da čujem vaš odgovor, ako ga imate? Ili ćete samo tu da sedite i da ne diskutujemo o ovim amandmanima? Ako je tako, onda i ja mogu da idem na slavu, kao i mnogi drugi poslanici koji danas nisu ovde.

Hvala, potpredsedniče.

Potpuno je identična situacija. I u članu 93. je potpuno ista priča. Na primer, radi se samo o doterivanju ukoliko bi, mada mislim da sad već ministar više ne može da prihvati, zato što smo prošli taj proceduralni deo, vidim da se konsultuju, možda su čak i razmišljanja da je moj amandman ispravan i dobar i da to načelo transparentnosti ipak poboljšava i u konkursnoj dokumentaciji, kada je sadržina član 93, ja sam tu predvideo da se isto, naravno, posle reči: "podatke o predmetu nabavke", dodaju reči: "podatke o procenjenoj vrednosti javne nabavke", ukupno i za svaku partiju posebno.

Ne bih sada da zamaram koleginice i kolege. Mogu sada da ponovim sve što sam ponavljao, ali mislim da je potpuno jasno. Ako želimo da ono načelo transparentnosti dođe do potpunog izražaja, mislim da je ovo krajnje logično da prihvatite. Hvala vam.

Hvala vam ministre što ste se uključili u diskusiju.

Ja sam bio potpuno jasan u svom predlogu amandmana. U predlogu amandmana jasno stoji šta su poslovne tajne i šta u smislu kog zakona o tajnosti podataka. Znači, samo je suština da sprečimo i te kojima, eto, dozvoljavamo prostora da mogu da oni procenjenu nabavku proglase kao poslovnu tajnu.

Ja vidim da je možda i besmisleno dalje pričati, jer očigledno ne nailazim na nerazumevanje i odmah se okrećemo i idemo ka zameni teze, da ja sad to što sam naveo, ja sam mnoge optužio da rade ovo ili ono. Ne, valjda mi moramo da donesemo zakone, da suzimo prostor da to takvih stvari ne dolazi. Zato je i prvi amandman prihvaćen, upravo kod pregovaračkog postupka. Tako je i bilo - hajmo da liberalizujemo, a kome da liberalizujemo, kome da dozvolimo da on sam odluči da li će da sprovede pregovarački postupak? Ne. Upravo je prihvaćen amandman da se vratimo na to da ipak neko da saglasnost. Jer, znamo da je u jednom periodu bilo ihahaj pregovaračkih postupaka u toku jedne godine.

Kad to kažem, verovatno sam i nekoga iz moje stranke, možda, jer je to bilo pravo tad tim zakonom da se radi, ali ja sam i tad bio protiv toga. Znači, biću uvek protiv toga. Jer, ovde se radi o parama građana Republike Srbije. Ja vas molim da u tom smeru razmišljamo, da ne bi došlo za par meseci do izmene i dopune ovog zakona, pa da to malo korigujemo, ovako ili onako. Hvala lepo, neću više da oduzimam vreme.

Nema potrebe za titulama ovde. Ovde smo svi narodni poslanici. Svi smo podjednaki.

Ja sam podneo amandman na član 119. Naravno, još jedan od ovih koji mi nisu prihvaćeni sa obrazloženjem – amandman se ne prihvata iz razloga što su osnovi za obustavu postupka propisani u član 147. Predloga zakona, a odredba člana 119. stav 6. ne predviđa novi osnov za obustavu postupka.

Ja sam ovde čisto higijensko doterivanje i sređivanje člana ovog zakona. I kolega Martinović je podneo amandman koji je prihvaćen i tu smo negde. On je mnogo poboljšao i promenio situaciju kako je predloženo u zakonu. Znači, predlagač je uvideo da tu baš nije dobro definisano i da je ostalo prostora za nedoumicu.

Pod jedan, ne mogu da se dovode u zabludu da mogu da razmišljaju o obustavi postupka ako imaju prvog rangiranog, a onaj koji je drugorangirani se ne dopada, po ukusu nije nekome tamo u komisiji. To piše na jednom mesto i to lepo kažu u obrazloženju u članu 140. zakona.

Potpuno jasno je definisano u članu 140. kada je u pitanju obustava postupka. Ako ovako ostane i čak i sa ovim amandmanom kolege Martinovića, koji definiše… Imam ga tu negde. Pojašnjava situaciju malo bliže nego što je predloženo, onda treba da bude na svakom mestu gde se to i predlaže. Znači, u svakom delu zakona. Na primer, konkretno, evo, u 114. možemo opet. Zašto tu nije stavljeno?

Znači, stavljeno je u ovom članu bez ikakvog razloga i ima osnov za kriterijum i izbor privrednog subjekta. Znači, traži referencu ako ne dokaže da se ona dodaje, kao i u ovom članu.

Ja mislim da je ovo korektnije i preciznije, jer se kaže – ili da obustavi postupak javne nabavke ako postoji razlog za obustavu. Čisto pojašnjenje, jedno kozmetičko doterivanje. Hvala lepo.

Hvala, gospodine Arsiću.

Uvažene koleginice i kolege, malo sam napravio kod prethodnog amandmana grešku, izvinjavam se. Možda su me pojedini čudno gledali koji su me pratili.

Amandman kolege Martinovića u članu 151. stav 2. je prihvaćen u formulaciji – ako je podneta samo jedna prihvatljiva ponuda, zamenjuje se rečima – ako je podneta samo jedna ponuda, zarez, koja je prihvatljiva. Kolega Martinović je pravnik i ja bih molio da mi pomogne da ovo definišemo kako ne bi imalo bilo kakvih dilema. Ja sam predložio da bude, znači, menja se i glasi – ako je u postupku javne nabavke podneta samo jedna ponuda.

Ako je jedna prihvatljiva ponuda, onda ostaje prostora da se uloži zahtev, jer svi imaju pravo na zaštitu. Kažem, ovo je poboljšanje, što je prihvaćen ovaj amandman, od onoga što je predloženo u članu zakona 151, ali mislim da ne može da bude neprihvatljiva ponuda zato što odlukom o dodeli ugovora ne može da se donese odluka ako nije prihvatljiva ponuda i zato je formulacija ova jasna. Ako ostavimo prihvatljiva ponuda, onda ostavljamo po slobodi nekome da tamo gde ima više ponuda on kaže – jedina prihvatljiva.

Mislim da je formulacija… Opet ponavljam, moja formulacija – ako je u postupku javne nabavke podneta samo jedna ponuda. Ako je podneta jedna ponuda, logično je, ako odlukom o dodeli ugovora, da se samo prihvatljiva ponuda dodeli. Ne može da se dodeli neka odluka koja je neprihvatljiva, pa je samo tu igra reči, da ne napravimo zabunu, jer ako je više ponuda, onda se nastavlja postupak sa odlukom jedne prihvatljive ponude.

Više bih voleo da me ministar i Arsić slušaju, ali dobro, svako ima pravo na svoj izbor, jer ovde pričamo o ozbiljnim stvarima. Ističem da je ovo sistemski zakon i mnogo su važne te neke sitnice koje uvek posle neko mora da tumači ili da ih rešava kada uđemo u problem. Mislim da je logičnije ovako da se nekako… Ne znam koja je forma ako bi se i ovaj prihvatio. Nisam tu vispren baš, ali kolega Martinović to zna bolje od mene.

Mislim da bi logičnije bilo, pošto je u Predlogu zakona – ako je podneta samo jedna prihvatljiva ponuda, formulacija prihvaćenog amandmana je, nadam se da me ljudi razumeju, ako je podneta samo jedna ponuda, pa zarez, koja je prihvatljiva. Znači, ostavljamo prostor da je više ponuda i da neko kaže – ovo je prihvaćeno, ovo nije prihvaćeno. Znači, ovde je logično da je ponuda ponuda, odlukom o dodeli ugovora ona je prihvatljiva i ako je jedna, znači da nemamo razloga da ostavljamo prostora za dileme kod naručioca. Hvala lepo.