Da ne ispadne da streljamo ministre, nego da ne ostanemo nedorečeni samo. Znači, ili se prihvata, ili se ne prihvata. Jednostavno, ili da damo neku pauzu pa da se obave konsultacije o tome da li je tehnički ovo ispravno, pa da ga ministar prihvati, ili da ga ne prihvati. Mi nemamo drugi način. Ako pređemo na drugi amandman, to je gotovo i amandman se ne prihvata.

Samo mi recite koliko vremena imamo od ovlašćenog predstavnika, a koliko kao poslanička grupa, čisto radi podsećanja.

Koliko imamo vremena, potpredsedniče?

Ja vas molim, ja sam vrlo precizno pitao.

Molim vas tačno da mi kažete koliko imamo vremena ovlašćenog predstavnika i koliko imamo vremena kao poslanička grupa.

Kao ovlašćeni?

A kao ovlašćeni?

Nisam pratio, potpredsedniče.

Samo koristim priliku da se zahvalim ministru Sertiću, ništa više. Hvala.

Hvala, potpredsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, ja ću se u svom izlaganju, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, više fokusirati i dati akcenat na Predlog zakona o ulaganjima, a moje kolege će kasnije u preostalom delu rasprave dati svoje viđenje o ostalim zakonima koji su objedinjeni.
Što se tiče poslaničke grupe SPS, mi ćemo za sve predložene zakone glasati za. Ono što bih ja hteo da kažem o Predlogu zakona o ulaganjima, na koji ću se više fokusirati, su strateški interesi Srbije, jesu reforme društvenog i privrednog sistema i ona podrazumeva neophodne strane i domaće investicije koje bi dovele do zaustavljanja pada i ubrzanog oporavka, koji je neophodan za ostvarivanje strateških ciljeva. Za angažovanje stranog kapitala u našoj privredi, neophodno je postojanje dobro podešenog zakonsko regulativnog okruženja koje bi stimulativno delovalo na motivaciju stranih investicija, a isto tako je važno i za domaće investitore.
Da bi jedna zemlja uspela da privuče strani kapital i aktivni domaći, potrebno je da prethodno stvori povoljnu investicionu klimu. Investiciona klima postoji ako vladaju stabilni uslovi privređivanja, odnosno ako je moguće privređivati sa velikim stepenom izvesnosti, a Vlada SPS - SNS je dovela do izvesnosti kada je u pitanju investiciona klima.
Takođe mora postojati politička i socijalna stabilnost, da država ima pozitivne stavove prema domaćim i inostranim investicijama, da postoji povoljan spoljno-trgovinski, carinski, devizni tretman, da postoji pouzdana i obučena raspoloživa radna snaga, da postoji razumevanje za interes ulagača u pogledu podizanja projektovane rentabilnosti i razumnog profita.
Strane kompanije koje u Srbiji ulažu svoj kapital i donose boljitak, jer se korišćenje njihovih kanala prodaje u inostranstvu povećava izvoz. Sve je ovo dobro poznato, ali smatramo da nije dovoljno. Dva su razloga. Prvi je da druge zemlje ne stoje skrštenih ruku, jer smo i do sada imali na papiru mnogo toga od ovoga što sam pomenuo, ali nismo postigli rezultate koje smo očekivali. Stimulisali smo investitore, ali je kontrola zakazala. Svedoci smo toga. Zato je ovaj zakon bitan. Mora da dovede da jedan sistem, koji je lepo zamišljen, učini efikasnijim i da nam se nikada više ne desi da visoki menadžeri sistema podsticajnih investicija završe na naslovnim stranama, ali ne zbog ostvarenih rezultata, nego zbog učinjenih propusta u tom segmentu.
Takođe, ne postoji razlog da se ove pogodnosti odnose samo na strane investicije, jer je aktivacija domaćeg neuposlenog kapitala po efektima jednaka stranim investicijama, osim kada su u pitanju transferi, tehnologije, znanja. Strane direktne investicije se smatraju ključnim instrumentom u procesu transformacije zemlje onih zemalja koje postaju deo Kluba država, a kojima već sada pripadamo, i to je naše strateško opredeljenje. Ove zemlje, kao i naša, imaju hroničan problem manjka sredstava za investiranje. Stimulisanje je jedini način da se značajnije poboljša neodređeno loše stanje.
Nedovoljna sopstvena akumulacija može jedino da se nadomesti privlačenjem stranog kapitala. U suprotnom zemlja se nalazi u začaranom krugu, gde sve više zaostaje u odnosu na razvijene zemlje. Naravno, dobar deo tih razloga za takvo stanje je neodgovorno zaduživanje, jer sada ne možemo da imamo značajnije državne investicije. Upravo iz tog razloga što dobar deo privrede Srbije ne može da se pokrene bez značajnih ulaganja, mišljenja smo da će strane direktne investicije biti i te kako značajne, jer one stvaraju bazu za kooperante u Srbiji. Strani investicije otvaraju prostor za domaće i to nije perpetum mobile, kakvim su ga nekada predstavljali, ali jeste dobar način da svi budemo na dobitku. Naravno, ako smo u stanju da vodimo sistem koji sami postavimo.
Imamo iskustva kako ne treba da se radi u dosta oblasti, tako da nema valjanog razloga da ponavljamo greške, ako trenutna ekonomska kretanja u svetu, a samim tim i kod nas, ne idu na ruku zemljama u tranziciji, pre svega oni koji proces privatizacije nisu priveli kraju i koje su visokozavisne od priliva stranog kapitala, što je slučaj sa našom zemljom i to ne može biti opravdanje za nesprovođenje daljih reformi neophodnih za poboljšanje privrednog sistema. Ovaj zakon je korak u tom pravcu. Ako smo do sada kasnili, to ne znači da je bilo zbog toga što je koncept bio loš, nego zato što nije primenjen na najbolji način. To je bolno vidljivo kroz stanje koje smo nasledili, a gotovo u svim institucijama koje su promovisale investiranje i strane investicije.
U najkraćem, cilj države treba da bude stvaranje uslova potrebnih za privlačenje investicija, naravno, kako domaćih, tako i stranih. Država mora da ohrabruje kompanije da budu što ambicioznije na putu ka ostvarivanju konkurentske prednosti i mešanje države u tržišni mehanizam može da pomogne da se ostvare određene kratkoročne prednosti, a puni efekat može da se vidi tek na srednjem roku, tj. u srednjem roku.
Hajde da malo razmislimo gde smo sada kao zemlja, kao Srbija, gde je naše mesto u svetu, šta stvarno možemo, a šta bi želeli da možemo, da se ne lažemo ni da smo bolji ni da smo gori nego što jesmo. Prirodni resursi mogu da stvore povoljne šanse za razvoj, ali njihovo postojanje ne garantuje uspeh baš uvek. Ono što Srbiju karakteriše veoma povoljno jeste njen geografski položaj. Međutim, veliki problem predstavlja upravo nedovoljno razvijena infrastruktura. Srbija ostvaruje komparativnu prednost kroz povoljan privredno geografski i saobraćajni položaj i dobru osnovu za razvoj svih vidova prevoza i privlačenja robnog tranzita.
Ono što predstavlja zaista veliku prepreku privrednom rastu i povećanju produktivnosti, konkurentnosti u našoj zemlji, jeste, kao što sam već rekao, slabo razvijena infrastruktura, zastareli prevozni kapaciteti, neadekvatna organizacija saobraćaja, bezbednosti i zaštite životne sredine. Srbija je povezana zemljama zapadne Evrope i zemljama Bliskog istoka jednostavnim pristupom Koridora E75 i međunarodnim aerodromom „Nikola Tesla“, kao i koridorima 7 i 10. Neophodne su nam velike investicije u modernizaciji železnice. Srbija ima kvalitetan ljudski potencijal, ali je nezaposlenost na visokom nivou. U svim ovim pobrojanim pokazateljima beležimo poboljšanja, ali i dalje smo daleko od onoga što stvarno želimo. Zato i koristimo svaki raspoloživi način da damo dodatnu snagu reformama i da rezultate reformi oseti što više građana.
U Srbiji je, nažalost, jeftina radna snaga, a produktivnost rada je visoka. Prosečna plata je i dalje najmanja u regionu i ona iznosi oko 360 evra. Srbija ima povoljan položaj, kao što sam već rekao, ali čak mnogo povoljniji kada su u pitanju tržišta i kada je reč o veličini domaćeg tržišta, što je faktor koji najviše utiče na priliv stranih investicija. Otvaraju se velike izvozne šanse za potencijalne investitore kroz potpisane sporazume koje imamo o slobodnoj trgovini. Srbiju treba mnogo više promovisati kao atraktivnu lokaciju za direktne strane investicije. Specifične konkurentske prednosti države su one koje moraju da budu glavne u promotivnim porukama. Najbolji način za uspostavljanje veza sa novim potencijalnim investitorima jeste pridobijanje stranih investicija neposrednom promocijom, zato što je to direktan pristup koji je prilagođen samom investitoru. Da bi se stvorila pozitivna klima za privlačenja investitora, potrebno je pružiti određene usluge i olakšice.
Ako vam ovo izgleda već poznato, posebno ove četiri rečenice koje sam naveo, to bi bilo opredeljenje vlada koje su izbegavale reforme. Ona su postojala na papiru, a mi danas pokazujemo kako se obavlja neposredan kontakt, kako se komunicira sa investitorima, kako se promoviše Srbija i kako na kraju postižemo ono što su ranije smatrali da nije moguće. Jako nam je bitno da menjamo institucije koje podržavaju investicije u Srbiji i proces razvoja. Nemoguće je da takve institucije u Francuskoj i Nemačkoj budu ponos nacije, a da u Srbiji budu ponos naslovnih strana štampa. Jako nam je bitno da, dok ne rešimo nasleđeno vrzino kolo neefikasnih zakona, podzakonskih akata i nefunkcionalnih institucija, osmislimo puteve za premošćavanje tih problema. Ako budemo čekali da se sve što se treba promeniti promeni, izgubićemo vreme ako budemo dopustili da nas koči ono što je bilo namenjeno da selektivno koči investiciju u prošlosti. Kažem selektivno koči investicije jer je bilo i toga u prošlosti. Kažem vam da ćemo propustiti dragoceno vreme. Nije naša želja da prečice i subvencije budu naš dugoročni izbor, ali sigurno nećemo odbaciti rad i standard naših građana, dok sistem ne bude potpuno uređen.
Najveći priliv stranih direktnih investicija u Srbiji je do sada, kao i u drugim zemljama u regionu, došao preko privatizacija. Kako se ovo polje sužava, naravno, tražimo nove mogućnosti. Ako se pođe od pretpostavke da makroekonomsko okruženje nije glavni problem, kako nam to naši međunarodni partneri govore, onda uzroke treba tražiti u zakašnjenju sa regulatornim reformama. Srbija je još uvek zemlja koja ima teško nasleđe u korupciji loših zakona, a to se ne može izmeniti za godinu, godinu i po dana, a da se ne žrtvuje kvalitet zakona i dovede u pitanje njihovo sprovođenje. Pored toga, mi preispitujemo gde država treba da bude deo privrednog sistema, a gde da se povuče. Naš pravi balans nije jednostavno naći, a pogotovo naći pravi balans nakon godina pogrešnih intervencija i propuštanja da se interveniše u onim segmentima gde je trebalo pokazati snagu države.
Iskustvo tranzicije uspešnih zemalja pokazalo je da strane direktne investicije u potpuno nove pogone, kao i nove direktne investicije domaćih ulagača predstavljaju osnovni pokretač privrede i pokretač privrednog rasta. One u stvari generišu realnu zaposlenost. Naime, nova preduzeća nisu opterećena prošlošću, nemaju nasleđena dugovanja, od samog starta su organizovana isključivo za maksimilizaciju profita, odnosno ekonomske efikasnosti. Raznolike investicije te vrste i privatizacija postojećih preduzeća neće biti moguća. Ove napomene odnose se i na našu zemlju, pošto sam naveo primere nekih zemalja koje su imale te probleme. Mogu da kažem da ko to ne želi da vidi sigurno će mudro spominjati koliko smo uložili u subvencionisanje, ali će propustiti da prikaže efekte tih subvencionisanja.
Drugi put pristrasne analize je da se sistem koji primenjuju uspešne zemlje proglasi za loš, zato što oni koji danas kritikuju taj sistem nisu bili u stanju da isti vode i od dobrih poslovnih prilika su stvorili dobre prilike za korupciju i lično bogaćenje. Shodno navedenom, sve ono što dovodi do podsticanja novih investicija predstavlja osnovnu polugu prevazilaženja siromaštva.
U proteklom periodu je iznos veliki investicije u Srbiji kako strani tako i domaći bio manji nego što se to očekivalo, odnosno manji nego što je potrebno da se obezbedi visoka stabilnost i održava stopa privrednog rasta u našoj zemlji.
Očigledno je da još uvek postoje značajne prepreke u osnivanju novih preduzeća, te prepreke se ogledaju u većem broju rizika za strana ulaganja u našu zemlju koje se mogu podeliti na političke i regulatorne rizike. Politički rizik je danas na putu da potpuno nestane, jer imamo stabilnost i jasne pravce u kojima se Srbija kreće, regulatorni rizik pretpostavlja sveobuhvatnu institucionalnu reformu. Tu ne možemo, kao što sam već rekao, postići brze rezultate, ali možemo pokušati da budemo brži koliko je to god moguće.
Mnogo smo prtljaga dobili, a nismo za njega krivi i to nam je veliki izazov, a naš je ponos što svaki dan vidimo da je Srbija sve bolje mesto za život. Za našu poslaničku grupu privlačenjem stranih investicija i aktiviranje domaćih, predstavlja zadatak od prvorazrednog značaja za privredu Srbije. A heroji političkog života će biti oni koji stvore uslove da se otvaraju nova radna mesta. Mi socijalisti smo oduvek bili oni koji su verovali u heroje od onih koji su branili slobodu u vreme kad je to bilo teško, do onih koji su obnavljali zemlju, preko onih koji vode Srbiju tamo gde je i civilizacijski mesto pripada. Zahvaljujem vam se na pažnji.

Očigledno je vreme došlo da i ja dobijem neku opomenu, ali ne znam da li sada smem da krenem sa dame i gospodo narodni poslanici, pošto ne smem da se obraćam poslanici, ili samo da kažem uvažene predsednice i da se vama obraćam, ni ministrima, ni nikom?

Koliko se sećam, mi Poslovnik nismo menjali. Sedam godina sam poslanik i znam neke stvari. Izvinjavam se ako grešim…

Ne, mislim da je redosled od najmanjeg ka najvećem, ali sada malo remetimo red. Nema veze. To u Poslovniku ne piše.
Počeću ipak sa dame i gospodo narodni poslanici, iako možda ne smem i zabranjeno je Poslovnikom da vam se obraćam, moram da kažem da današnji paket od ovih devet predloga zakona predstavlja donekle raznorodan skup zakonskih unapređenja koji treba da omogući da se ostvare ciljevi reformske ekonomske politike i da se sistemski i na dugi rok reše problemi koji postoje u onim najbitnijim segmentima našeg društva.
Rešenja iz ovog zakona su na tragu najboljih praksi i daju odgovore na neki izazove koji su se javili u sprovođenju postojećih zakona i predstavljaju olakšanje za privredu, ali i za budžet Republike Srbije, jer će se smanjiti prostor za neke loše prakse.
Najveću pažnju u ovom paketu posvetiću izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama, ali ću izlaganje ipak početi sa dva predloga zakona koji definišu maksimalan broj zaposlenih u javnom sektoru i nalažu stvaranje odgovarajućeg registra zaposlenih, imenovanih i izabranih lica kod korisnika javnih sredstava. Mislim da je najbolje krenuti od onoga što je najbitnije u ovom trenutku i što je najatraktivnije, a to je stvaranje uslova za efikasniji javni sektor.
Kao što je svima poznato, SPS nikada nije prekomerno zapošljavala u javni sektor. Javni sektor, kada je SPS dominantno oblikovao ekonomske i druge politike, u Srbiji je bio značajno manji nego danas, posebno kada se pogleda dokle se stiglo sa privatizacijom u to vreme. Takođe, to se sve dešavalo u vreme kada se počinjalo sa uvođenjem informacionih tehnologija.
U današnjim evociranjima istorije parlamentarizma u Srbiji sve manje se govori i retko o kadrovima koje je SPS zaposlio u javni sektor, a posebno o masovnom zapošljavanju koje je tada, navodno, sprovođeno.
Ja bih nešto još jedanput da objasnim, što sam i ranije govorio prilikom nekih rasprava, da mi jednostavno ne smemo ostati fascinirani štednjom i ne videti da imamo i druge izlaze za koje je potrebno samo malo više kredibiliteta, a koje ćemo steći ako kao društvo pokažemo preko potrebnu ozbiljnost i kontinuitet razvojnih ekonomskih politika.
Stvari moramo da posmatramo dinamično, a jedinica analize mora da nam bude firma i pojedinac. Ne smemo da se igramo igrom velikih brojeva. Samo ako razumemo kako zaposlenost u javnom sektoru pogađa ove osnovne jedinice analize, a posebno kako pogađa zdrave firme i socijalnu ulogu ugrožene grupe, možemo govoriti o sinergiji različitih aspekata vođenja ekonomske politike. Ako zanemarimo rešavanje problema u oblasti privrede i nadamo se da će neko drugi umesto nas samih da reši te probleme, sva stezanja budžeta će, nažalost, biti uzaludna.
Javni sektor je paradoksalan na neki način. Mi imamo višak zaposlenih u nekim oblastima i to višak koji bode oči svojim odsustvom doprinosa našoj privredi i našim građanima, a na drugim mestima imamo očigledan manjak kvalitetno zaposlenih.
Moram da iskoristim ovu priliku da pohvalim ovu brošuru, koja nam je dostavljena danas neposredno pred sednicu koje je uradilo ministarstvo ministarke Kori Udovički. Mislim da je to ono što jasno pokazuje gde se mi nalazimo i šta treba da uradimo. Mislim da mi nemamo drugog puta.
Mislim da je sistemski pristup ključ, i ne samo da se otpusti nekoliko hiljada onih koji se bave poslovima koji se mogu ugasiti, a doprinose kvalitetu usluga javnog sektora, nego da stvori standard učinaka i da znamo šta je to tačno javni sektor i na koji način i po kojoj ceni on nešto isporučuje. Inače ćemo doći do paradoksa gde mere štednje jedu samu supstancu i smisao samog javnog sektora.
Što se tiče SPS za nas mislim da nema rešenja koja su brza, i kao što u ovoj brošuri stoji ne treba ništa praviti preko kolena. Mogu reći da nema rešenja koje će biti socijalno neprihvatljivo. Neće biti konsolidacije javnog sektora koji će imati u sebi elemente socijalne nepravde i ugrožavanja položaja grupa koje i sada žive na ivici egzistencije.
Mi verujemo i znamo da jedina budućnost ovog društva u konsenzusu, na zdravim osnovama i u zdravom ambijentu, koji pokušavamo svi zajedno da stvorimo. Mi verujemo da u partnerstvu vidimo budućnost ove zemlje i da će to biti prepoznato samo tako, jer samo tako možemo da idemo napred. Isto tako verujemo u razumna rešenja koja rezultiraju dogovorima jednih i drugih strana. Isto tako verujemo da moramo da imamo dogovore i da zadržimo zdravu konkurenciju, i nadamo se da ćemo biti narod koji je poštovan u svetu jer imao šta da ponudimo istom.
Mi smo svesni da smo deo jednog tima i smatramo da nije najbolji potez otpuštati, nego naći mehanizme i oceniti učinke i tako voditi pravilnu politiku, jer će za posledice imati porast efikasnosti. Nadamo se da ćemo sa ovim zakonom imati bolja rešenja i dobro promisliti o tome šta su poslovi koje država mora da radi i kako da te poslove obavi na pravi način. Isto to važi i za druge oblasti.
Mi podržavamo što ćemo konačno stvoriti uslove da damo odgovore na mnoga pitanja pošto se to dugo izbegavalo, a ono glasi – kakva nama država treba i čime treba ona da se bavi? Nama ne treba država koja je apstraktna i lažno potentna kategorija kojoj se pripisuju ona svojstva koja nema, nego država kao skup kompetentnih
produktivnih realizatora politika.
Mi mislimo da postavka koja nam govori koliko nam tačno treba kakvih ljudi i koja predviđa da ti podaci ne budu jedna od najvećih misterija u Srbiji, nego javna baza podatka stvaraju plodno tle. To tle u tom registru, koji je predmet Predloga ovog zakona, videće se jasno i oni koji rade za osrednje plate i videće se razlika od onih koji rade za velike plate. I, tu nemamo nekog velikog izbora, nego izbor mora da bude izuzetno logičan i moralan.
Takođe bi bilo vrlo bitno da predvidimo veće sankcije i podneli smo taj amandman za one koji će za registar poželeti da vide kao fakultativan ili kao registar koji registruje samo ono što neko želi da vidi i šta ne treba da bude u istom.
Znači, jednostavno, mi moramo konačno da imamo taj registar koji je pravi, realan i pregledan.
Ipak, ja bih da se vratim na zvezdu današnje rasprave, kako bih ja to rekao, bar što se mene lično tiče, jer je to moj omiljeni zakon i vodili smo raspravu i kada smo ga donosili pre nekoliko godina, a i pre par meseci prilikom rasprave o jednom amandmanu kada smo menjali i kada sam isto govorio da nije dobro da menjamo jedan član zakona, nego da nas čeka u ovoj godini da menjamo i da ispravimo one nedostatke koji su se prilikom primene zakona pokazali kao neprimenjivi. Ono što moram da, i koristim priliku da istaknem da ono sve što smo govorili tada u raspravi i ono sve što smo isticali kao potencijalne probleme i početkom ove godine, meni je drago i moram da pohvalim da je to sve ono što je implementirano u ovim izmenama i dopunama zakona i mislim da su one odlično urađene i da će dati prave efekte nakon izglasavanja u ovom parlamentu.
Svi znamo da treba da imamo nultu toleranciju kada je u pitanju korupcija, a korupcija, hteli mi to ili ne da priznamo, da se pogledamo u oči, nam upravo negde leži u tim javnim nabavkama. Ono što ne bih mogao da ne kažem, a setiće se ovde i poslanici koji su tada bili, vodili smo raspravu sat i po vremena o jednom amandmanu SPS da se na portalu javnih nabavki objavljuju svi planovi javnih nabavki. Tada je to odbačeno. Bilo je naprihvatljivo, ali došli smo do tog trenutka da to danas bude predmet izmene i dopune ovog zakona i meni je drago i pogotovo što je ona stavka izbačena kada je u pitanju „Službeni glasnik“, i tada smo tvrdili da je to bespotrebno i da su to bespotrebne procedure zato što imamo portal javnih nabavki koji je dostupan svima.
Moram da kažem da taj plan javnih nabavki na portalu je jedna potpuno logična stepenica, još jednom da ponovim, u razvoju boljeg sistema javnih nabavki. Ona je oruđe za bolje planiranje i za bolju efikasnost i transparentnost, a to govorim upravo zato što smo skoro dobili izveštaj DRI gde je rađena revizija 73 subjekta i onda možete da zamislite da je bilo zaključenih ugovora bez sprovedenih postupaka javnih nabavki u iznosu od 2,8 milijardi dinara, a to je od ukupne nepravilnosti 37%, da ne pričamo da su bile izvršene javne nabavke koje nisu predviđene u godišnjem planu nabavke odnosno nisu predviđena sredstva u finansijskom planu od 16% od 1,23 milijardi i tako milijarda po milijarda i to se skupi i mislim da ćemo ovim novim sistemskim izmenama dovesti da toga bude što manje.
Socijalistička partija Srbije, još jednom kažem, a meni je posebno drago što ćemo imati plan na portalu jer je to jedno krajnje tehničko rešenje koje će javne nabavke učiniti kako i samo ime kaže – izuzetno javnim.
Mi znamo da naši partneri imaju velike zasluge za unapređenje sistema javnih nabavki, ali isto tako ćemo i ovaj put istaći da su naši amandmanski predlozi, kao što sam rekao, dodatno popravili zakon i tada kada smo radili nacrt prihvaćeno je 90% nekih naših sugestija koje smo tada dali i mislim da to govori da mi razmišljamo na jedan sličan način i da je ovde reč o kontinuiranom timskom radu oko istih principa.
Ne treba amandmane shvatiti tragično, naravno osim onih koji se pišu – briše se, briše se. Mislim da amandmansko doterivanje zakona je izuzetno bitno i to je bar svima jasno.
Drugo, kada želite da sistem učinite lišenim vratašca za korupciju ponekad otvorite prostor za čudna ponašanja i čudne linije poslovanja. Sistem javnih nabavki do danas ima procedure koje su vrlo jasno usmerene ka prevenciji negativnih iznenađenja i neracionalnog trošenja sredstava.
Kao takav, ima dosta ugrađenih mehanizama koji štite javna sredstva i imovinu građana, a sastavni deo toga su mehanizmi koji omogućavaju da ponuđači brane svoje interese i građana, ako se uoče nepravilnosti.
Nažalost, ono što nismo mogli da predvidimo, da ne misle svi na način sadašnje većine, da mehanizmi za zaštitu mogu da se pretvore u mehanizme za iznudu.
Na tržištu javnih nabavki se razvila nekolicina firmi, koje u svom opisu posla, a to je rekao i ovlašćeni predstavnik SNS, a ja mogu da kažem da im je ona njihova šifra u opisu posla – profesionalni obarači javnih nabavki. To je poslovni model koji se svodi na korišćenje procedure za zaštitu interesa građana i preduzeća, kao način da se tenderi obore ili odlože. Svako obaranje ili odlaganje tendera košta. Košta i korupcija, a pogotovo kada se efikasnost lažno iskazuje.
Međutim, vrhunski košta kada se tender obara bez pravog razloga, kada je očigledno da se tender ruši da bi on onome ko koristi te procedure koje su pisane sa stanovišta čestitosti, to moram da kažem, a ne sa stanovišta obesmišljenosti, znači, donekle je mogućnost da na sofisticiran način pošalju poruku – koliko vam se isplati da ja to ne činim.
Izmene koje će smanjiti, ali ne mogu reći da će u potpunosti otkloniti mogućnost postojanja industrije dežurnih obarača tendera su dobre izmene. Te firme nisu uzbunjivači. To je model koji svoju egzistenciju svodi na pretnji da će ovo biti, što bi se narodski reklo – vo zaklan zbog kilo mesa. Naša slabost je to što nismo predvideli, ali je naša snaga u tome što priznajemo greške danas.
Sada smo učinili sve da se institucija zaštite javnog interesa ne pretvori u ruglo. Za one koji misle da je ovu patologiju bilo lako predvideti, ja mislim da je to čista demagogija. Navešću jednu anegdotu. U Austriji, negde početkom 90-ih, nije bilo krivično delo loviti ribu sa kablovima sa visokim naponom. Jednostavno, ljudi nisu tada mogli da predvide tu patologiju koja stoji iza ovakvog ponašanja.
Nama je bitno da i ovaj predlog sve čini da se jačaju kapaciteti državnih institucija koji treba da osiguraju da nam javne nabavke sve više liče na one u uređenim zemljama. Samo razvoj kontrole i kontrolisanih tela može stvoriti tle za realizaciju osnovne mudrosti država na koje se ugledamo.
Nije presija način da se pobedi loše ponašanje, nego izvesnost da sistem kada se uoči štetno ponašanje reaguje tako što štetnika nepogrešivo i efikasno treba sankcionisati i kažnjavati. Dakle, kredibilna pretnja je osnova a ne represija, a izvesnost je osnova kredibilnosti.
Mi bi voleli da odemo i dalje, jer smo stali sa razvojem regulatornih tela kada su u pitanju dokumenta i sektorskog i multisektorskog tima, tj. tipa. Drugim rečima, moram da kažem i da smo podneli amandman, vodićemo raspravu i u pojedinostima, kada bude došlo vreme za to. Mislim da mi treba da imamo model internog plana za sprečavanje korupcije u javnim nabavkama i da to ostane kao što je bilo u prethodnom zakonu i da ne sme da to bude uopšteno predviđeno nekom nacionalnom strategijom, nego, jednostavno, Vlada mora da donese plan za suzbijanje korupcije u javnim nabavkama. Ali, o tome ću više pričati u pojedinostima.
Moramo da imamo regulatorna tela koja nas ponekad i malo nerviraju što ne vide širu sliku, ali moram i da kažem, pa možda to nekoga i pogodilo, nama i ne trebaju ljudi u tim telima koji se prihvataju funkcije a onda podnesu ostavke. Samo tako možemo napred, u vladavinu institucija, a ne u vladavinu ljudi.
Dame i gospodo, vreme kojem smo svedoci je komplikovano i izazovno. Naša je želja da reforme budu stvar oko koje ćemo imati konsenzus, kao što sam već rekao. A na pitanja da se nešto dnevno politizuje, iako prostora za različitosti ima toliko malo da je samo svedeno na jedan narcizam malih razlika, moramo učiti iz sopstvenih grešaka, jer nismo znali da učimo iz tuđih. Najgore što nam se može desiti je da se iznova spotičemo o isti kamen, što bi rekla stara kineska poslovica.
Sistem je ono što razlikuje uspešne zemlje i uspešne vlade od onih koje to nisu. A ovde ima sistemskog pristupa i samo na onima koji to realizuju je da se duh zakona pretoči u praksu.
Još jednom moram da kažem da naša poslanička grupa, Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije, daje jasnu podršku zakonima koji Srbiju približavaju standardima koji od Srbije prave uređeno društvo, u kome se jasno definišu prava i obaveze svih, i gde je zdrav razum i efikasnost osnov i princip na kojem se zasniva privreda i javni sektor.
Ovaj set zakona nam pomaže i u planiranju javnih finansija, jer ćemo imati bolji okvir za budžetske projekcije i uvođenje više odgovornosti u javnom sektoru.
Mi kao socijalisti smo uvek polazili od želje da imamo odgovorno društvo konsenzusa, bili u opoziciji ili bili sada na poziciji. I nismo bežali od rešenja koja su nam de fakto bavljenje javnim poslovima činili kompleksnijim, a bez koristi koje mnogi, bez ikakvih dokaza, pripisuju našoj partiji i ljudima koji su imenovani, u bezizlaznim ili teško mogućim situacijama.
Ja vam se zahvaljujem na pažnji, a imaćemo prilike, pošto vidim da je podnet prilični broj amandmana, nadam se da među tim preko 300 amandmana ima stvarno onih koji žele da poprave ove zakone. Mislim da ćemo imati konstruktivnu i vrlo stručnu raspravu. Hvala na pažnji.

Hvala potpredsedniče. Javnost koja se sada uključuje da prati ovaj prenos, samo sam se javio za repliku. Kolega Arsić me je pomenuo jer sam u svom izlaganju rekao da postoje profesionalni obarači tendera. To je jedna istina koju sam više puta ovde isticao i prilikom ranijih rasprava, prilikom ranijih izmena i dopuna ovog zakona, prilikom usvajanja i razmatranja izveštaja Komisije za zaštitu prava ponuđača u postupcima javnih nabavki. Ovi koji kažu da to ne postoji, da je to neko izmislio, mogu samo da kažem da je prosto neverovatno da je neko bio premijer ove zemlje i da on ne zna šta se dešava u ovoj zemlji.
Znači, postoje ljudi koji bez ikakve aktivne legitimacije se prijavljuju i reaguju, daju zahtev za zaštitu prava da se jednostavno uspori ta javna nabavka. Kasnije se oni ne pojavljuju uopšte kao ponuđači. Prosto je neverovatno i ovim izmenama i dopunama zakona je to regulisano, da ne može pekar iz Beograda da uloži zahtev za zaštitu prava kada je u pitanju konkursna dokumentacija za neki tender za Termoelektranu Đerdap. To su prosto neverovatne stvari.
Svi dobro znamo, a možda to treba da bude predmet istražnih organa, da se vidi koje su to firme jer se one pojavljuju često. To ljudi koji ovde sede znaju, to je opšte poznata stvar. Znači, jednostavno, iznuđivanje onih ponuđača koji bi hteli da nešto urade, usporavaju se tenderi, ti ponuđači gube jer ne može da dođe do realizacije nabavke koja je predmet nabavke. Toliko.
Ako nekome nešto nije jasno, mogu još da se javim da objasnim, a mogu i ovako u neformalnom razgovoru nekim bivšim premijerima da objasnim kako to sve funkcioniše.

Hvala uvaženi potpredsedniče.
Morao sam da se javim, pomenut sam i moram da kažem da ja nisam bio frapiran, možda je neko drugi bio frapiran. Ja sam očekivao da dobijemo izmene i dopune Zakona od ministarstva koje je inače predlagač. Jesam prihvatio učešće u Radnoj grupi i u Radnoj grupi su bili predstavnici državnih organa i predstavnici Ministarstva finansija i predstavnici Uprave za javne nabavke, predstavnici republičke komisije, predstavnici svih relevantnih činioca i tu se krenulo sa razmatranjem i eventualno u kom smeru bi trebalo da idu izmene i dopune zakona.
Mislio sam da postoji neka koordinacija. Ne znam šta se dešavalo, jednostavno samo sam podneo ostavku zato što mislim da je prestao smisao postojanja Radne grupe za izmenu i dopunu Zakona o javnim nabavkama, jer smo dobili predlog. Nemam ništa protiv zakona, to sam rekao u uvodnom i kao partija i nama je drago zato što je sve ono o čemu smo pričali ranije predmet ovih današnjih izmena i dopuna. Urađeno je odlično i pogotovo da skrenem pažnju kolegama da ne pričaju protiv zakona ako je on urađen, izmene i dopune zakona, ako su urađene u skladu sa direktivama EU. Mislim da svi nemamo, možda oko tog roka dostave, jeste možda problematično, to sam i ranije pričao, to je praksa iz prošlih vremena. Mi moramo, kao što sam vam danas rekao na Odboru da zajednički menjamo te stvari, a ne kada sedimo u poziciji, ćutimo, a kada smo u opoziciji, kolega Ivan Jovanović, pričamo kako treba to ovako ili onako. Kada smo bili zajedno u koaliciji, onda vam to nije smetalo. Znači, nemojte ni sada da vam to bude kao neka glavna primedba što se tiče dobijanja zakona u skupštinsku proceduru. Hvala vam.

Uvaženi potpredsedniče, zamolio sam vas da mi date kao ovlašćenom predstavniku SPS-a reč na repliku na izlaganje prethodnih govornika. Dali ste jednom, dali ste drugom, a meni ne dozvoljavate. Hajte vodite sednicu kako treba, uz puno poštovanje. Ja sam samo hteo da iznesem neki podatak i ništa više, a ne da ulazim u bilo kakvu diskusiju. Hoću da ovu diskusiju preokrenem u konstruktivnu diskusiju.
Samo sam hteo da napomenem da je nakon donošenja Zakona o javnim nabavkama 2012. godine broj pregovaračkih postupaka pao na 5% sa 37%. Taj podatak sam samo hteo da kažem, kao i da ove izmene što su urađene, urađene su po direktivama EU. Nemojte da pričamo ovde, pa šta ste vi, protiv EU sada? Sada se ne slažete sa direktivama EU? Hvala.