Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, nakon pet godina primene Zakona o javnim nabavkama nastala je potreba za donošenjem novog, u cilju otklanjanja nedostataka koji su uočeni u praktičnoj primeni postojećeg zakona i radi utvrđivanja novih rešenja koja će omogućiti naručiocima javnih nabavki brže sprovođenje postupaka javnih nabavki i efikasniju zaštitu njihovih prava. Novim predlogom zakona eliminiše se kolizija između pojedinih odredaba i u njemu je primenjena evropska regulativa, u cilju efikasnije implementacije zakona.
Prvi deo zakona sadrži osnovne odredbe u kojima je definisan predmet zakonskog uređivanja. Precizirano je značenje najčešće korišćenih izraza i pojmova, utvrđen je predmet ugovora o javnoj nabavci, utvrđene su javne nabavke na koje se zakon ne odnosi, utvrđena su načela javne nabavke i uređena je zaštita podataka; propisano je pravilo o upotrebi jezika i valute koji se primenjuju u postupku javne nabavke i, što je najbitnije kod ovog zakona, uređen je i način suprotstavljanja korupciji u ovoj oblasti.
U ovom delu zakona sadržane su odredbe kojima se uređuje predmet ugovora o javnoj nabavci, koji može biti nabavka dobara, nabavka usluga i nabavka radova.
Zakonom je utvrđeno da se postupci javnih nabavki sprovode u skladu sa sledećim načelima. Prvo načelo je načelo ekonomičnosti i efikasnosti, što podrazumeva da će se postupak javne nabavke sprovoditi i izbor ponuđača vršiti u rokovima i na način propisan ovim zakonom, sa što manje troškova vezanih za realizaciju javne nabavke. Drugo načelo je načelo obezbeđivanja konkurencije među ponuđačima, što znači da naručilac ne može u postupku ograničavati konkurenciju među ponuđačima, niti može neopravdano sprovoditi restriktivni postupak i postupak sa pogađanjem. Treće načelo je načelo transparentnosti u postupku javne nabavke što, u smislu zakona, znači da se javni poziv za dostavljanje ponuda objavljuje u "Službenom glasniku", a ako vrednost javne nabavke prelazi iznos od 50.000.000 dinara za dobra i usluge, odnosno 200.000.000 dinara za radove, javni poziv se objavljuje i na veb-sajtu Uprave za javne nabavke. Četvrto načelo je načelo jednakosti ponuđača, što podrazumeva obavezu naručioca da u svim fazama postupka javne nabavke obezbedi jednak tretman svim ponuđačima.
Bitan segment je da je antikorupcijskim pravilima utvrđena obaveza naručioca da odbije ponudu ako ima na raspolaganju verodostojan dokaz da je ponuđač pokušao da podmiti člana komisije za javnu nabavku, lice koje je učestvovalo u pripremi dokumentacije za javne nabavke, lice koje je učestvovalo u planiranju javne nabavke ili neko drugo lice, kako bi na njih izvršio uticaj u cilju da dozna poverljive informacije ili da utiče na postupanje naručioca ili donošenja odluke u bilo kojoj fazi javne nabavke. Takođe, naručilac je dužan da odbije ponudu ako dozna da je ponuđač upotrebio pretnju prema navedenim licima.
Između ostalog, zakon uređuje i uslove i način sprovođenja postupka javne nabavke, tako da je zakonom utvrđeno da se izbor najpovoljnije ponude može vršiti i u jednom od tri vrste postupaka, i to: prvi postupak je otvoreni postupak. U njemu sva zainteresovana lica mogu podneti ponude, u skladu sa uslovima utvrđenim ovim zakonom i konkursnom dokumentacijom. Po pravilu, naručilac primenjuje ovaj postupak. Drugi je restriktivan i sastoji se od dve faze: u prvoj fazi naručilac priznaje kvalifikaciju podnosiocima prijava, a u drugoj fazi poziva sve kandidate kojima je priznao kvalifikaciju da podnesu ponude.
Treći postupak je pregovarački postupak. Sprovođenje ovog postupka je izuzetak od pravila da se nabavke vrše u otvorenom postupku. Naručilac može da sprovodi pregovarački postupak sa prethodnim objavljivanjem, ako u otvorenom ili u drugoj fazi restriktivnog postupka dobije sve neispravne ponude ili neprihvatljive ponude, pod uslovom da sadržinu konkursne dokumentacije ne menja. Naručilac je dužan da u ovaj postupak pozove sve ponuđače koji su učestvovali u neuspelom otvorenom ili u drugoj fazi restriktivnog postupka da dopune ponude tako što će ih učiniti ispravnim i prihvatljivim.
Ponuđena cena u ovom slučaju ne može biti veća od ponuđene cene u otvorenom ili u restriktivnom postupku.
Naručilac može da sprovodi i pregovarački postupak bez prethodnog objavljivanja. U ovom postupku naručilac bez javnog objavljivanja poziva ponuđače da podnesu ponude i sa svima koji su podneli ispravne i odgovarajuće ponude pregovara o elementima ugovora o javnoj nabavci.
Četvrti postupak javne nabavke jeste konkurs za nacrte. Putem konkursa vrši se javna nabavka usluga u oblasti urbanizma, urbanističkog planiranja, arhitekture, građevinarstva, inženjerstva, dizajna i informatike. Nacrt, plan ili dizajn bira nezavisan žiri.
Peti postupak je postupak javne nabavke male vrednosti. Ove odredbe odnose se na izbor najpovoljnije ponude u postupku javne nabavke male vrednosti.
Zakonom su utvrđeni uslovi koje ponuđač mora da ispuni da bi mogao učestvovati u postupku javne nabavke. Utvrđene su i negativne reference ponuđača zbog kojih naručilac može odbiti ponudu tog ponuđača. Zakon obavezuje naručioca da je prilikom izbora najpovoljnije ponude u situaciji kada postoje ponude domaćeg i stranog ponuđača koji pružaju usluge ili izvode radove, a razlika u konačnom zbiru pondera, odnosno ceni između najpovoljnije ponude stranog ponuđača i najpovoljnije ponude domaćeg ponuđača ne sme da bude veća od 20 pondera, odnosno 20% od cene u korist stranog ponuđača, on u obavezi da kao najpovoljniju ponudu izabere ponudu domaćeg ponuđača. Cilj ove odredbe je pospešivanje domaće privrede koja nije konkurentna na tržištu EU.
Otvaranje ponuda i prijava je, bez obzira na vrstu postupka, javno. Izuzetno, naručilac može iz razloga čuvanja poslovne, službene, vojne ili državne tajne odlučiti da otvaranje ponuda i prijava ne bude javno, što je dužan navesti prilikom oglašavanja javne nabavke.
U trećem delu zakona uređena je nabavka dobara, radova i usluga u oblasti vodosnabdevanja, energetike, telekomunikacija i saobraćaja. Javne nabavke iz ove oblasti vrše se u kvalifikacionom postupku, koji se može odvijati kroz više faza kvalifikacije i mora biti zasnovan na jednakim uslovima za sve. Naručilac u odluci o priznavanju kvalifikacije određuje i period za koji se priznaje kvalifikacija kandidata i taj period ne može biti duži od četiri godine.
U četvrtom delu zakona sadržana su i pravila o vođenju evidencije o zaključenim ugovorima u skladu sa ovim zakonom. Propisana je obaveza za naručioca da tromesečno dostavlja izveštaj o zaključenim ugovorima o javnim nabavkama Upravi, a Uprava je dužna da pripremi zbirni izveštaj i da ga najkasnije do 31. marta tekuće godine dostavi Vladi.
Zakonom su uređena i pitanja koja se odnose na poslove javnih nabavki, odnosno određeno je da naručilac javne nabavke treba svojim aktom o sistematizaciji radnih mesta da predvidi i radno mesto u okviru koga će se obavljati i poslovi javnih nabavki. Zakonska odredba ne obavezuje manje naručioce da imaju posebno radno mesto za službenika za javne nabavke, već daje mogućnost naručiocu poslova da u okviru radnog mesta na kome se obavljaju drugi poslovi predvidi i poslove javnih nabavki.
Zakon uređuje i oblik organizovanja i poslove Uprave za javne nabavke. Uprava za javne nabavke obrazuje se kao posebna organizacija za obavljanje stručnih poslova u oblasti javnih nabavki. Na rad i organizaciju Uprave za javne nabavke primenjuju se propisi o državnoj upravi.
Zakon uređuje oblast zaštite prava ponuđača i javnog interesa. Ponuđaču je u svim fazama postupka obezbeđena pravna zaštita od strane republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, koja je samostalan i nezavisan organ Republike Srbije. Predsednika i članove republičke komisije bira Narodna skupština, na predlog Vlade. Republička komisija za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Zakon uređuje i da nadzor nad sprovođenjem ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za poslove finansija. Takođe, uređuje razloge za ništavost ugovora o javnoj nabavci. To su razlozi koji se odnose na postupanje naručioca u postupku javne nabavke suprotno odredbama ovog zakona.
U jednom delu zakona propisana je novčana kazna od 100.000 do 1.000.000 dinara za naručioca javne nabavke koji se u postupku javne nabavke nije pridržavao odredaba zakona u pogledu javnog oglašavanja, uslova za započinjanje postupka javne nabavke, poštovanja načela jednakosti ponuđača itd. Takođe, propisana je novčana kazna od 20.000 do 50.000 dinara za odgovorno lice naručioca.
Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice, ponuđač ako, na primer, daje netačne podatke u pogledu stručnih referenci, daje netačne podatke u vezi sa uslovima za učešće u postupku javne nabavke, odnosno daje netačne podatke u izjavi o ispunjenosti uslova za učešće u postupku javne nabavke.
U prelaznim i završnim odredbama zakona uređeno je da se svi postupci javnih nabavki i svi postupci zaštite prava započeti pre stupanja na snagu ovog zakona dovršavaju po odredbama Zakona o javnim nabavkama, po kojem su i započeti.
Komisija za zaštitu prava nastaviće da odlučuje o zahtevima za zaštitu prava do izbora republičke komisije za zaštitu prava.
Predlogom ovog zakona predviđeno je da njegove odredbe stupe na snagu po proteku 60 dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku". Međutim, poslanička grupa SPS-JS uložila je amandman na član 128. jer smatramo da ovaj rok nije u skladu sa Ustavom, a da je 15 dana od objavljivanja rok koji je u skladu sa Ustavom.
Na kraju svega, ukratko bih rezimirao prethodno. S obzirom na to da Zakon o javnim nabavkama reguliše postupak trošenja državnog novca, više od tri milijarde dolara na godišnjem nivou, jasno je koliki je značaj navedenog zakona. Javne nabavke su često predmet interesovanja javnosti zbog sumnje u nezakonito trošenje novca i mogućnosti postojanja korupcije. Postojeći zakon pokazuje mnoge nedostatke u praksi, te je stoga bila izražena potreba za novim, a sve u cilju smanjenja korupcije i uštede državnog novca, što predstavlja jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije.
Danas kada je neophodno da država, usled svetske ekonomske krize, preduzme određene mere štednje, ovaj zakon predstavlja samo još jednu u nizu mera koje preduzima sadašnja, odgovorna vlada. Prethodna vlada nije imala političke volje da jednu tako važnu oblast, kao što je ova, reguliše u skladu sa direktivama EU. Preko dve godine postojao je nacrt ovog zakona o javnim nabavkama, ali prethodna vlada nije imala vremena za ovakav sistemski zakon, a bila su zapostavljena i ostala antikorupcijska tela. U prethodnom periodu bilo je slučajeva, koji nisu tajna, da su pojedini ministri vršili pritisak na Komisiju za zaštitu ponuđača, nakon čega je došlo i do podnošenja ostavke predsednika Komisije, što predstavlja klasičnu zloupotrebu službenog položaja.
Poslanička grupa SPS-JS zalaže se za uređen sistem na polju javnih nabavki, kontrolu trošenja državnog novca, a to je naročito potrebno u ovom specifičnom ekonomskom trenutku za ceo svet a samim tim i za Srbiju. Odlučnost Vlade da se izbori sa problemom korupcije je očigledna upravo kroz set zakona u ovoj oblasti koji su doneti i koji će biti doneti u narednom periodu.
Težeći da poboljša pojedine članove ovog zakona Socijalistička partija Srbije je podnela niz amandmana koji se suštinski odnose na zaštitu prava radnika i izbegavanje mogućnosti da radnici budu kolateralna šteta u svakom postupku. Takođe, podneli smo jedan broj amandmana kojima se tehnički, ali i suštinski poboljšava predlog ovog zakona. Nadamo se da će se iz ovih razloga naši amandmani prihvatiti, jer su usmereni ka poboljšanju ovog zakona. Poslanička grupa SPS-JS u danu za glasanje će podržati ovaj Predlog zakona o javnim nabavkama.