Hvala, uvaženi predsedavajući. Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, zakon o dijaspori i Srbima u regionu prvi je korak koji predstavlja prekretnicu, jasno opredeljenje države Srbije, uz poštovanje međunarodnog prava...
Izvinjavam se, gospodine predsedavajući, ako možete... Ne radi se o mikrofonu, radi se o galami.
(Predsedavajući: Dame i gospodo narodni poslanici, ako se utišamo malo, možda ćemo čuti bolje narodnog poslanika; ako ne, zamoliću ga da sedne. Molim vas, utišajte se. Hvala.)
(Dragan Šormaz, s mesta: Mene svi čuju i kad je galama.)
I mene svi čuju, ali od vaše galame se verovatno ne čuje.
Kao što sam već rekao, uz poštovanje međunarodnih prava i poštovanje zapadnih standarda ponašanja, koji u isto vreme štiti i naše državne i nacionalne interese, a i vodi računa o svim našim ljudima, ma gde oni živeli. Pravni okvir je prvi...
(Dragan Šormaz, s mesta: Bravo.)
Neukusno je to s vaše strane, gospodine Šormaz. Ipak je ovo parlament. Vi ste ipak dugo u parlamentu da biste se ovako ponašali. Hvala vam.)
Pravni okvir je prvi i neophodan korak u cilju korenitih promena državne politike prema dijaspori i Srbima iz regiona, a koji decenijama nisu dobijali potrebnu pažnju od države Srbije, i nadam se da nećemo ostati na njemu.
Veliki potencijal srpske dijaspore leži u njenom stručnom i profesionalnom znanju. Značajan broj ljudi ima visoko obrazovanje, od kojih mnogi rade u tehnološki najmoćnijim sistemima. Procenjuje se da među njima ima više od 5.000 doktora nauka, od kojih mnogi rade u vrhunskim naučnim institucijama na razvoju novih tehnologija, uključujući genetski inženjering, istraživanja novih materijala i kompjuterskih tehnologija, novih izvora energije, zaštitu prirode i najveća medicinska dostignuća.
Uspostavljanje savremenog partnerskog odnosa između matice i dijaspore nije moguće ostvariti bez definisanja stvarnog statusa pripadnika dijaspore matici, posebno njihovih građanskih i drugih prava. Srbija do sada nije uspela čak ni da prepozna ko sve čini njenu dijasporu. Dijasporu Srbije čine svi oni ljudi koji žive u svetu, a Srbiju smatraju svojom maticom. Matica je ona država sa kojom se identifikujete kulturom i tradicijom, ona koju volite, poštujete i branite, kojoj se vraćate, pa čak i u mislima. Kako ne bi građani imali dilemu, pošto je juče bilo polemike i na tu temu, cilj zakona je, a vidi se i iz priloženog, da se on odnosi na sve državljane Republike Srbije i njihove potomke koji žive van granica naše zemlje, bez obzira na nacionalnu, versku i političku pripadnost, i na sve pripadnike srpskog naroda koji državu Srbiju smatraju kao matičnu.
Znači, podvlačim, cilj je da, u skladu sa međunarodnim pravom, zakonom obuhvatimo sve koji žele da neguju bliske ekonomske, političke, kulturne veze sa državom Srbijom. Dakle, nema etničkog principa, ali ima državne obaveze da negujemo bliske odnose sa našim narodom.
Dijaspora je politička i ekonomska emigracija koja je zemlju napustila najčešće zbog pogrešne politike koja je dovela do manjka demokratskih sloboda i loših uslova života, ali i zbog prevelikog očekivanja nakon tzv. demokratskih promena. Migracije su normalna pojava, ali nije normalno da se pokidaju veze i nije normalno da država ne brine o ljudima u rasejanju.
Uprkos nekim ranijim pokušajima da se urede odnosi između dijaspore i matice, bili su daleko od očekivanja. I dalje zaostajemo za zemljama kao što su Grčka i Izrael, Irska ili Jermenija. Dijaspora je postala važan faktor u ekonomskom razvoju Indije, Kine ili Poljske, koja je odavno prestala da deli narod na maticu i na dijasporu. Uostalom, Grčka i Italija su izjednačile u pravima pripadnike svog naroda u matici i dijaspori po pitanju državljanstva, pasoša, prava glasa i slično, a Francuska takođe ne pravi razliku između Francuza, bez obzira na to gde su.
Odnos prema dijaspori i Srbima u regionu ne treba da zavisi od dnevne politike i političkih stranaka. Donošenjem ovog zakona konačno se prepoznaje značaj dijaspore i Srba u regionu, i zato verujem da je ovo za Srbiju i njen prosperitet istorijski trenutak i početak koji će doprineti istorijskom pomirenju različitih delova jednog istog naroda i otpočinjanje jedne nove politike, od koje će koristi imati samo država Srbija i svaki naš čovek, ma gde on živeo.
Zbog svega navedenog, mi moramo postići konsenzus po pitanju predloženog zakona. Svi ljudi u dijaspori imaju međusobne veze, treba im samo omogućiti da ih ojačaju i stupe u prirodna partnerstva sa maticom. Zato je najvažnija institucija u ovom zakonu Skupština dijaspore i Srba u regionu, koja će biti noseća institucija nove politike i koja zapravo treba da bude simbol jedinstva države Srbije i našeg celokupnog nacionalnog korpusa.
Skupštinu dijaspore i Srba u regionu činiće delegati iz dijaspore i Srba u regionu. Reč je o licima koja su uvažena u svojim sredinama i spremna da obavljaju poslove očuvanja i jačanja odnosa matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu, i biraju se iz delova država gde boravi značajan broj pripadnika dijaspore, odnosno Srba u regionu.
Uslovi i način izbora sporazumno utvrđuju organizacije dijaspore, kao i organizacije Srba u regionu, a matična država se ni na koji način neće i ne sme mešati u postupak uslova izbora delegata u toj skupštini. Pored predstavnika resornih ministarstva koji učestvuju u radu Skupštine, kao počasni gost u radu Skupštine učestvuje i predsednik Republike Srbije. Samim tim učešćem šalje se snažna poruka da država ozbiljno planira da se posveti pitanju dijaspore i Srbije u okruženju.
Dobro je i to što je zakonom predviđeno da Skupština dijaspore za rešavanje konkretnih problema formira određeni broj saveta, kao što su Ekonomski savet, Savet za statusna pitanja, Savet za kulturnu, prosvetnu, naučnu i sportsku saradnju.
Naš narod u okruženju je naša najbolja veza sa državama u kojima živi. S jedne strane, Srbija mora u kontinuitetu da podstiče Srbe u regionu da budu lojalni građani država u kojima žive, jer će na taj način indirektno raditi na poboljšanju imidža i Srbije i srpskog naroda, i s druge strane, Srbi u regionu neće se osećati zapostavljenim. Smatramo da je to veoma važno. Sve okolne zemlje su već u EU ili su na putu da postanu članice, a regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi i evropski standardi su jedan od prioriteta naše državne politike.
Nacrt zakona predviđa i konstituisanje Saveta za odnose sa Srbima u regionu. Na čelu Saveta, vidi se iz priloženog, biće predsednik Republike Srbije. Smatramo da je to od izuzetne važnosti, jer će predsednik podsticati saradnju i dati važan doprinos u procesu evrointegracije i ekonomskog razvoja Zapadnog Balkana. Činiće ga i predsednik Vlade, resorni ministri, predsednik Izvršnog veća Autonomne Pokrajine, predstavnik Srpske pravoslavne crkve, kao i komesar za izbeglice Republike Srbije.
Pošto je juče bila polemika na temu, slažem se s tim da je propust, možda nenameran ili bilo kakav, oko zastupljenosti predstavnika iz druge autonomne pokrajine. Mislim da bi tu trebalo naći neki model, čak imamo ministra za KiM, koji bi možda mogao da se definiše da bude član tog saveta. Čuo sam juče neke predloge, mislim da su neukusni, od strane opozicije, da tu budu predstavnici nekih zajednica sa KiM. Samo što nije rečeno ime i prezime koga predlažu pojedine opozicione stranke, a mislim da njima tu nije mesto.
Poslanički klub SPS-JS apeluje na sve političke stranke da daju svoj doprinos u narednom periodu i pomognu u izradi Strategije očuvanja i jačanja odnosa matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu, koja će definisati mere za unapređenje odnosa kako na relaciji matična država - dijaspora, tako i matična država - Srbi u regionu.
Kao što ste već videli, u priloženom zakonu će se osnovati i Budžetski fond za dijasporu i Srbe u regionu, radi ostvarivanja konkretnih ciljeva, kao što su upotreba, učenje, čuvanje i negovanje srpskog jezika i ćiriličkog pisma, sprečavanje asimilacije negovanjem bliskih odnosa sa matičnom državom, kao i jačanjem svesti o poreklu, očuvanjem i negovanjem srpskog kulturnog, etničkog i verskog identiteta, unapređenje informisanja i promocija kulturne baštine i kulturnih aktivnosti i podizanje ugleda Republike Srbije.
Nacrtom zakona predviđeno je da Vlada svojom odlukom obrazuje Savet za dijasporu, radi razmatranja pojedinih pitanja, davanja predloga, mišljenja i stručnih obrazloženja, a radi utvrđivanja i vođenja politike prema dijaspori, kao i davanja mišljenja i predlaganja aktivnosti koje će se prioritetno finansirati sredstvima Budžetskog fonda za dijasporu i Srbe u regionu. Savet će činiti predstavnici resornih ministarstava.
Dame i gospodo narodni poslanici, zakonskim predlogom predviđa se evidentiranje organizacija u dijaspori i organizacija Srba u regionu. Evidenciju organizacija u dijaspori, kao i evidenciju organizacija Srba u regionu vodiće ministarstvo nadležno za dijasporu.
Na kraju bih želeo da dodam i potvrdim da bi ovaj zakon trebalo da bude samo početak u redefinisanju odnosa države prema našim sunarodnicima koji žive širom sveta, van teritorije Srbije, i da ovo treba da bude samo temelj na kome ćemo dalje razvijati naše odnose sa našim sunarodnicima.
Nikada do sada Republika Srbija i njen državni vrh nisu pridavali ovoliki značaj pitanjima dijaspore i Srba u regionu i ovako temeljno bavili ovom problematikom. Posebno bih želeo da istaknem i važnost doprinosa SPS-a, poslaničke grupe SPS-JS, jer je za nas važan odnos sa dijasporom i Srbima u regionu, pošto imaju višestruki značaj, kako u procesu evropskih integracija, tako i u izgradnji moderne Srbije.
Usvajanjem ovog zakona ogromnom većinom pokazujemo na još jedan način i na još jednom primeru odlučnost Srbije da postane ozbiljna država. Poslanički klub SPS-JS će se u Danu za glasanje izjasniti pozitivno o ovom predlogu zakona.