Nisam vas pitao ništa, nemojte da me prekidate.
Izgleda da je ova godina reformska, ne samo po dobrim ocenama međunarodnih institucija i organizacija, već i po oporavku privrede i rastu optimizma građana Srbije, nego i po tome što zakonodavna vlast više nego ikada daje svoj puni doprinos u donošenju ključnih privredno-sistemskih zakona i vrlo ažurnom doterivanju postojećih zakona.
S toga, nije ni čudo što kraj godine, za razliku od nekih ranijih vremena ne dočekujemo sa dva rebalansa i usvajanjem budžeta u poslednji čas, već sa uređenim finansija za narednu godinu i sa jasnom idejom u kom pravcu smo krenuli. Rešenost naravno nije sporna. Danas imamo set zakona i izmena i dopuna zakona i neki od njih su nam potrebni za realizaciju budžeta, a neki se tiču drugih privrednih oblasti.
Ako bih nastavio sa pozitivnim tonom, a i nema razloga da ne bude tako, lepo je dodati činjenicu da se trudimo da razrešimo „Gordijev čvor“ prakse donošenja zakona bez odgovarajućih izmena u drugim zakonima, a da Vlada sa svoje strane čini maksimalne napore da ne ostajemo bez odgovarajućih podzakonskih akata.
Ipak, pre nego što pređem na ove tehničke izmene mislim da treba da krenemo, pre svega sa promenama koje imaju suštinsko dejstvo. Agencija za privatizaciju odlazi u istoriju. Da li je istorija slavna ili ne, teško je dati jednoznačan odgovor. Da li smo uspeli u privatizaciji, posebno u socijalno odgovornoj i efikasnoj? Odgovor je naravno da nismo baš u potpunosti. Da li je moglo bolje? Pa, naravno da je moglo, najviše u periodu od 2000. do 2008. godine kada smo imali odlično okruženje, ali veliki nedostatak hrabrosti, odlučnosti, a vrlo često i čestitosti koja se ovde spominje.
Možda bi neki od kolega poslanika koji, nažalost nisu tu, mogli bolje da nam elaboriraju šta je sprečavalo Srbiju u vreme nezabeleženog prosperiteta i optimizma u svetu da urede svoj posao.
Kako bilo, rezultat tog neodgovornog odnosa je prebacivanje vrućeg krompira na ovu većinu, koja je uradila koliko je mogla sa firmama koje su svesno žrtvovane na oltaru demagogije i neodlučnosti.
U 2015. godini većina tih firmi ispostavilo se da su kandidati za stečaj, a na ovoj većini je da stečaj upotrebi kao instrument ozdravljenja. Verovatno će se raditi na unapređenju okvira za ovaj bitan proces, budući da je vrhunski interes firme u stečaju da se nađe način za oživljavanje u zdravoj formi, a ne za likvidaciju i prodaju, kao neke imovine.
Nama to jeste, bolje rečeno, Ministarstvu privrede ostaju vrlo teški zadaci u 2016. godini. Ne samo teški kada je reč o ekonomskoj dimenziji već i teški kada je reč socijalnoj dimenziji.
Kada je reč o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i administraciji, možemo da kažemo da su te izmene i dopune u duhu dva strateška opredeljenja, kako iz SPS, tako i skupštinske većine.
Prvo, ne krpimo podzakonskim aktima eventualne nedorečenosti ili potrebe za osavremenjavanjem procedura, nego to radimo kroz zakonske izmene kako god to ima smisla, nikada nije bilo više negativnog odijuma opozicije na zakone i akte izvršne vlasti, od onih koji su mnogo voleli uredbe. Tako smo i došli u situaciju da su pre nekoliko godina u poreskoj upravi bili primenjivani podzakonski akti za koje niko nije znao izvore prava.
Drugo, ove izmene i dopune idu u pravcu bržeg poreskog postupka, lakše obrade podataka, logičnosti u procesu naplate, zaštite onih koji poštuju zakone ove zemlje i dobre poslovne politike.
Takođe, nastavljamo u pravcu e uprave i istinske mogućnosti da se poreska uprava umesto celodnevnog i gotovo isključivog bavljenja poreskim knjigovodstvom posveti i mehanizmima boljeg servisiranja redovnih i poštenih platiša i efektivnim destimulisanjem onih koji vide poreske utaje kao legitiman način bavljenja biznisom, a ponekada i srednjima i čak i krupnim biznisom.
Vrlo komplementaran zakon je i Zakon o centralnoj evidenciji privremenih ograničenja prava lica, registrovanih u Agenciji za privredne registre. Ovde je reč o zakonu koji nam omogućava da uspostavimo veći stepen poverenja na tržištu i informisanosti svih poslovnih subjekata i građana, o tome da li postoje ograničenja koja su posledica odgovarajućih činjenja fizičkih lica koja ih diskvalifikuju da zauzimaju određene menadžerske pozicije.
Ovaj zakon je u skladu sa pravnom regulativom EU i predstavlja način da se situacija na tržištu kako u privatnim tako i u javnim preduzećima učini mnogo sigurnijom i transparentnijom, a opšti kvalitet upravljanja odgovornosti menadžera unapredi.
Kada je reč o Zakonu o zadrugama, to je jedan od najduže očekivanih zakona u ovoj novijoj istoriji Srbije. Ovim zakonom otklanja se pravna dualnost i uspostavlja se jasnija i jednostavnija pravila primene na tržišnoj privredi 21. veka snižavanjem broja osnivača i smanjenjem broja obaveznih organa.
Uklanjaju se prepreke za lakše osnivanje, kapitalizaciju i jednostavnije uspostavljanje imovinsko-pravnih odnosa sa spoljašnjim finansijerima. Napokon imamo rešen mehanizam kako se jedan relik društvene svojine, privredu zadružnu u ovom segmentu privrede i mehanizam koji će sprečiti da fiktivno zadrugarstvo bude priznato kao instrument sticanja imovine.
Takođe, ovaj zakon je vrlo zanimljiv i vrlo razumljivo usaglašen sa drugim zakonima, budući da je postojeći zakon odavno prestao da bude adekvatan na ovoj realnosti u kojoj se nalazi naša zemlja.
Konačno, možda zakon koji ovako izaziva dosta bure u javnosti je Zakon o privrednim komorama. Zakon o privrednim komorama konačno ispravlja veliku nelogičnost koja se desila kada smo napustili sistem koji je uspešno funkcionisao decenijama u Srbiji, nezavisno od društvenog uređenja. Ovaj Predlog zakona ispravlja nelogičnosti koje je prethodni zakon o komorama uspostavio.
Komorski sistem sa Privrednom komorom Srbije, kao nacionalnom komorom, bio je uspostavljen u skladu sa potrebama privrede Srbije, a kada je reč o komorama na regionalnom i pokrajinskom nivou, postojala je velika sličnost u organizacijama i način u rada tih komora sa komorama istog nivoa, organizovanog u velikom broju zemalja u svetu.
To je bio pravni režim komorskog sistema u Srbiji koji je ima veoma dugu tradiciju i ponoviću ono što su i mnoge kolege iznele, da postoji to pravno nasleđe koje datira još iz 1857. godine, kada je Knez Aleksandar Karađorđević ustrojio taj Trgovački odbor i čija se nadležnost odnosila na celu Kneževinu Srbiju.
Malo je institucija u Srbiji koje mogu da se pohvale tako dugom i bogatom tradicijom. Članstvo u tom odboru je i tada bilo obavezno i nije se menjalo, sve do momenta kada je nekome palo na pamet da implementira anglo saksonsko rešenje u kontinentalno pravnom sistemu. Iskustva su svakome ko hoće da realno sagleda šta je to uspešna komora, vrlo su jasne.
O tome sam upozoravao u ono vreme 2009. godine, kada je dugogodišnji sistem zamenjen, nažalost, postojećim sistemom i koji nije ni na koji način učinio komorski sistem boljim. Ne sam kod nas, slične slučajeve imamo u Rumuniji i imamo u još nekim zemljama koje su krenule putem „nametnute modernizacije“.
Novi zakon treba da ojača ulogu komore tako da ona bude inicijator i predlagač privrednih zakona, kritičar Vlade u ekonomskoj i socijalnoj politici, servis privrede i poslodavca, organizovani edukator, predstavnik privrede pred državom i reprezent privrede u inostranstvu.
Pozicija komore u smislu uticaja snage i kvaliteta daleko je izraženija u okruženju obaveznog članstva i zakonskog osnivanja nego u okruženju dobrovoljnog članstva i ugovornog osnivanja.
Ako hoćete da nešto naučite od nas iz poslaničke grupe, malo sam i umoran, pošto je ovde naporno provesti ceo dan. Da li je tako, gospodine Babiću? Vidim da ste i vi umorni. Ako hoćete nešto od poslaničke grupe SPS, odavno se niste javili po Poslovniku, mi smo govorili ovo i u periodu 2009. godine, kada je usvojen ovaj model koji se pokazao neefikasnim. Sada bih ja citirao sebe šta sam pričao 2009. godine. To bi možda potrajalo malo duže, ali vidim da smo svi već umorni pa ću preskočiti taj deo baš tog citata gde se govori zašto smo tada bili principijelno protiv uvođenja ovakvog sistema kada je u pitanju privredna komora. To je bilo opšte poznato u tom trenutku.
Citat traje malo duže, a kolega Neđo je upoznat sa tim citatom, pa ću ga preskočiti, pošto ima i citat i nastavak citata i kraj citata. Ovog puta ću to preskočiti. Mislim da je dobro što sada imamo većinu koja je odbacila taj loš koncept komorskog sistema. Naši stavovi su nedvosmisleno jasni i čvrsti za razliku od nekih koji menjaju stavove i mišljenja u zavisnosti od toga da li su na vlasti ili u opoziciji. Nije nam drago što vreme obično pokaže da smo u pravu, iz samo jednog razloga što u tom periodu svi trpimo posledice.
Nadamo se da ćemo uvek imati prilike da što manje ovo pokazujemo kao poslanička grupa, a da ćemo gotovo uvek usvajati valjane zakone zasnovane na realnim potreba našeg društva. Zahvaljujem.