Gospodine Ristiću, vreme. Dobro, da li još neko po Poslovniku ima. Nema. Pre replike, samo sekund, gospodine Vučiću, ako vam nije problem, samo da objasnim, zamolio bih vas da sačekate.
Član 143. o kome se vodi ovolika polemika, moram da budem iskren, kada je usvojen, o njemu sam govorio i na Administrativnom odboru, i upozorio sam na problem koji može doći kada je reč o povlačenju predloga zakona. Međutim, mislim da treba Administrativni odbor, pre nego što se Skupština izjasni o povredi članova koji su danas u toku dana istaknuti da su povređeni, da pokuša još jednom tumačenje ovog člana i zauzme stav.
Međutim, podsećam šta piše u tom 143. članu. U stavu 1. kaže – predlagač zakona, znači Vlada ili ministar, ima pravo da povuče predloge zakona iz procedure sve do završetka pretresa predloga zakona na sednici Narodne skupštine. To znači, kada se taj predlog povuče od strane Vlade ili ministra, da u tom slučaju on, ni taj akt koji je predložen, zakon, ni amandmani, ništa od toga više ne važi. Sve mora iz početka.
U stavu 2 piše – kada Narodna skupština, na predlog predlagača, sa 126 prisutnih poslanika povuče taj predlog, ostaje i osnovni zakon, i ostaju i svi amandmani u proceduri, s tim što nije to više na dnevnom redu. Znači, nije više na toj sednici, ali kada se stavi na sledeću sednicu, i osnovni zakon, i svi amandmani koji su do tada bili podneti, važe.
Tako piše u članu 143. novog Poslovnika, ali mislim da bi bilo dobro, bez obzira na moje tumačenje, trenutno predsedavajućeg, a imajući u vidu da ovo nije moj amandman, jer da je moj, kao i onih desetak, bio bih potpuno siguran u tumačenje, bilo bi dobro pre nego što ova skupština bude glasala da i Administrativni odbor da pravno tumačenje zbog budućih ovakvih akcija ili kaže svoj stav povodom ovog člana. Mislim da na taj način oko tog pitanja treba.
Izvinjavam se, gospodine Vučiću, vama, ali procedura je takva da smo morali prvo Poslovnik. Izvolite, gospodine Vučiću, replika.