Dame i gospodo, gospodin Smiljanić je dobrim delom objasnio ovaj amandman. Suštinski, naravno da je nama bio najvažniji amandman koji govori o tome da se državna imovina, državno zemljište ne može prodavati i zato želim da se zahvalim, bez obzira na političke razlike koje poslednjih meseci, a da ne kažem dana, ispoljavamo sa gospođom Dulić, na prihvatanju ovog amandmana. Mislim da nije učinila SPS-u, nego je učinila da sačuvamo značajnije zadruge i kombinate u zemlji da ne bi došlo do toga da rasprodamo sve i da pokušava država ili neka druga vlast da otkupljuje i da vraća. Govorim o članovima 71, 72. i sada se vraćam na ovaj.
Povodom amandmana samo želim nekoliko rečenica da kažem. On je vezan za član 63, gde se u pretposlednjem stavu govori da najniža cena može biti 70% od vrednosti. Nije spor u tome.
Mislim da on treba da bude širi u tom smislu što je trebalo da ima gradaciju. Država, kao i Ministarstvo poljoprivrede, mora da zna šta želi da proizvodi i šta želi od građana koji imaju poljoprivredno zemljište da proizvode, šta želi da stimuliše.
Gospodin Vitošević je govorio da nema više garantovanih cena. Nema, ali ima drugo pakovanje, što bi rekli, ista stvar. Ima stimulacija za odgovarajuću poljoprivrednu proizvodnju, za šta je država zainteresovana. Primera radi, ako je država zainteresovana za proizvodnju suncokreta, onda će cena zakupa biti H1, ako nije zainteresovana za proizvodnju pšenice, onda će cena zakupa biti H10 od neke realne cene.
Na taj način država stimuliše ono što želi da ima više i da se više proizvodi u zemlji. Nisu dotacije zagarantovane cene, ali u suštini jesu tako što plaća manji zakup nego što je neki realan zakup zemljišta na tom prostoru.
Mislim da to može da se kaže, da se iz ovoga izvuče da 70% od cene zakupa ne ostavlja taj prostor da će za različite kulture biti različita cena zakupa od strane države, tako što će ona na taj način da stimuliše proizvodnju onih poljoprivrednih kultura za koje je zainteresovana. Destimulisaće proizvodnju onih kultura u datom trenutku i gde smatra da ima prevelikih tržišnih viškova. Iz tih razloga ne može da proizvodi.
Nije tačno da nema garantovanih cena u svetu, ima. Kada ne bi bilo garantovanih cena, nikada ne bi Amerika otkupila toliku količinu pšenice i prodavala posle i 50% jeftinije u svetu. A da bi sačuvala tu poljoprivrednu proizvodnju, da bi sačuvala te farmere, ona obezbeđuje garantovanu cenu i formira robne rezerve i ima robne rezerve koje nisu trgovačko preduzeće, nego preko robnih rezervi u stvari obezbeđuje da očuva te farmere i poljoprivredne proizvođače.
Druga je stvar što smo mi upropastili robne rezerve i što mi robne rezerve nemamo, što robne rezerve više služe kao trgovačko preduzeće da se učini ovom ili onom, a ne da vrši balansiranje tržišta i privrede na tržištu radne snage.
Sada kada sam izašao, a da ne govorim ono što me je Krasić prozivao, krediti po raznoj osnovi su postojali u različitim periodima: 70-tih godina "Zeleni plan", 90-tih godina za poljoprivredne proizvode, traktori, poljoprivredna mehanizacija itd. Sasvim sigurno, to mora biti i ubuduće.
Nešto sam hteo, a može biti i kao poslaničko pitanje, a to je, ima dosta otvorenih pitanja ili zamerki ljudi koji nas zovu povodom sprečavanja kuge – po tom osnovu i po nalogu inspekcije vrši se sanacija tako što se životinje, a pre svega kada je reč o svinjama, uništavaju, i to je logično, da bi se sprečilo dalje širenje kuge. Postoje velike primedbe da se to ne isplaćuje.
Mislim da je važno da mi znamo da li se isplaćuje, kako se isplaćuje i koji su problemi oko toga; ako nekome uništite stočni fond koji je on godinama negovao, 20, 30, a on ostane bez bilo kakve nadoknade, onda on više ne može da se oporavi.
Naravno, ako biste prihvatili ovaj amandman, nezavisno od onoga da se zemljište u državnoj svojini ne može otuđiti, mislim da bi se samo ovaj zakon popravio i ne bi ništa u tom smislu izgubio. Zahvaljujem se.