Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministar sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, u okviru prvog zajedničkog jedinstvenog pretresa danas govorimo o dva predloga zakona. Prvi je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi na unutrašnjim vodama, o kome je naša ovlašćena predstavnica, odnosno koleginica Stefana Miladinović, govorila vrlo detaljno. Drugi zakon je Zakon o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade RS i Vlade Republike Koreje, o kome ću malo govoriti ja.
Kako Republika Koreja i Srbija uspešno sarađuju na mnogim poljima, uključujući politiku, ekonomiju, kulturu, iskoristila bih ovu priliku da podsetim na istorijat, pre svega, diplomatskih odnosa Srbije sa Republikom Korejom i na dosadašnje oblike saradnje naše dve zemlje.
Zvanični diplomatski odnosi Republike Koreje i Srbije, odnosno u to vreme kada su počeli, radilo se o Jugoslaviji, su uspostavljeni krajem 1989. godine, a već u februaru 1990. godine osnovane su i ambasade ove zemlje.
Srbija i Koreja su 2014. godine proslavile 25 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa. O izuzetno dobroj saradnji ove dve naše zemlje govori i podatak da je tokom skorašnje migrantske krize Koreja aktivno pomagala Srbiji, koja je bila jedna od najopterećenijih zemalja na zapadno-balkanskoj ruti, sa velikim prilivom migranata, koji su se kod nas duže zadržavali zbog nemogućnosti da idu dalje. Korejska ambasada je tada Srbiju podržala značajnom finansijskom pomoći u iznosu od milion dolara, ali i donacijom jednog broja ambulantnih vozila.
Diplomatski odnosi između Koreje i Srbije konstantno jačaju i putem obostranih poseta visokih zvaničnika visoke vlasti. Ovaj oblik saradnje bio je intenzivan u prošloj i u ovoj godini, kada je ostvareno više poseta predstavnika izvršne vlasti i jedne i druge zemlje.
Kada je u pitanju Sporazum o saradnji u oblasti vazdušnog saobraćaja, treba podsetiti da je prvi put potpisan između Saveznog izvršnog veća tadašnje SFRJ i Vlade Republike Koreje već krajem 1990. godine, a ratifikovan sredinom 1991. godine. Tako da se sporazumom o kome danas govorimo praktično zamenjuje taj prvi sporazum, odnosno on predstavlja kontinuitet saradnje između ove dve zemlje.
Inače, sporazum koji ovom prilikom treba da ratifikujemo, peti je po redu sa Republikom Korejom, što potvrđuje da je ova saradnja i neophodna i plodotvorna.
Potpisivanje sporazuma u oblasti vazdušnog saobraćaja za obe zemlje je veoma značajno. On treba da prati sve intenzivniju ekonomsku, odnosno privrednu saradnju ove dve zemlje. Prema podacima Korejske međunarodne asocijacije za trgovinu, Republika Koreja je 2015. godine izvezla u Republiku Srbiju robu u vrednosti od 73 miliona dolara, kada kažem robu, onda pre svega mislim na automobile, monitore i ostale artikle, dok je Republika Koreja uvezla iz Srbije robu u vrednosti od 115 miliona dolara i tu se, pre svega radi, o prehrambenim proizvodima i delovima za automobile.
Robna razmena naše dve zemlje se povećala tokom poslednjih nekoliko godina, pri čemu je Srbija u konkretnom slučaju veći izvoznik. Da je Republika Koreja veoma zainteresovana za ekonomsku saradnju sa Srbijom, potvrđuje i da je Korejska agencija za promociju trgovine i ulaganja, Kotra, ostvarila svoje predstavništvo u Beogradu sa ciljem da se intenzivira trgovinska saradnja između srpskih i korejskih firmi.
Korejske firme su počele da investiraju u Srbiju prema podacima korejske strane, te investicije su u 2015. godini iznosile 12,6 miliona dolara, a korejske firme koje posluju u Srbiji su „Jura“ i „Cegrem“ u ovom trenutku.
Može se govoriti i o turističkoj razmeni između Koreje i Srbije i ona dobija na značaju, pri čemu je nešto više korejskih turista posetilo Srbiju. Tome doprinosi bezvizni režim, po kojem se za državljane obe zemlje za boravak od 90 dana ne zahteva viza.
Nije zanemarljiva ni saradnja Srbije i Koreje u oblasti kulture, pri čemu su u ovaj oblik najuključenije ambasade i diplomatski predstavnici. Posebno bi kao oblik saradnje dve zemlje istakla saradnju poslaničkih grupa prijateljstava, koje su formirane u parlamentima i Srbije i Koreje.
Delegacije Korejsko-srpske parlamentarne grupe prijateljstva su bile u poseti našem parlamentu dva puta, i to 2009. i 2014. godine, a u Narodnoj skupštini RS Poslanička grupa prijateljstva sa Korejom formirana je 2013. godine. U Srbiji takođe postoji i društvo Korejsko-srpskog prijateljstva, čije se sedište nalazi u Čačku, u ovom trenutku.
Sve ove činjenice idu u prilog uspostavljanju još boljih veza između dve zemlje u oblasti vazdušnog saobraćaja, koji je zbog udaljenosti naše dve zemlje kao dominantni oblik transporta ljudi i roba. Sporazum o vazdušnom saobraćaju između Vlade RS i Vlade RK potpisali su 24. februara 2016. godine prof. dr Zorana Mihalović, potpredsednik Vlade RS, i ambasador Republike Koreje u Republici Srbiji Lido Hun.
Parlament treba da ovaj sporazum ratifikuje, odnosno potvrdi. On suštinski predstavlja dugoročni pravni osnov za dalje unapređenje ukupnih odnosa dve države na svim poljima saradnje. Kako iz elemenata ovog sporazuma možemo zaključiti, u pitanju je jedan moderan sporazum usklađen sa savremenim standardima i tendencijama u međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu.
Ovim sporazumom se veoma precizno i detaljno uređuju odnosi u oblasti vazdušnog saobraćaja između RS i RK, uz poštovanje i ispunjavanje visokih međunarodnih vazduhoplovnih standarda, pre svega.
Nešto više o sadržaju sporazuma govoriće moja koleginica dr Danica Bukvić, a ja na kraju želim da kažem da će iz svih navedenih razloga Poslanička grupa SPS u Danu za glasanje podržati ovaj sporazum. Hvala vam.

Hvala.
Poštovana predsednice, poštovane kolege narodni poslanici, Narodna skupština je, u skladu sa zakonom, u obavezi da izabere članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije zbog isteka mandata jednom broju dosadašnjih članova REM.
Iz tog razloga, kao što sam već rekla, u skladu sa Zakonom o elektronskim medijima, nadležne službe i Odbor za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije sproveli su zakonom utvrđene procedure u vezi sa popunom ovih upražnjenih mesta članova Saveta REM.
U Savetu regulatora koji, napomenuću, čini devet članova, upražnjena su tri mesta članova Saveta REM, i to mesta sledećih predstavnika: udruženja čiji su ciljevi ostvarivanje slobode izražavanja i zaštite dece, udruženja izdavača elektronskih medija i udruženja novinara i nadležnog odbora Skupštine AP Vojvodine.
Na svojoj sednici, koja je održana 28. juna, Odbor za kulturu i informisanje konstatovao je da je Gordani Suši, predstavniku Udruženja izdavača elektronskih medija i Udruženja novinara, mandat istekao 23. maja 2016. godine. Javni poziv za izbor člana Saveta REM u ime ovog predlagača objavljen je 15. avgusta 2016. godine u dnevnom listu „Politika“, a 17. avgusta 2016. godine u „Službenom glasniku Republike Srbije“, kao i na veb sajtu Narodne skupštine.
Ovlašćeni predlagači su, na osnovu člana 10. stava 2. Zakona o elektronskim medijima, u roku od 15 dana od dana objavljivanja, dostavili svoje predloge Odboru za kulturu i informisanje i uz predloge kandidata dostavljena sva potrebna dokumentacija koja je propisana zakonom. Nadležna služba Narodne skupštine obezbedila je predstavnicima predlagača prostor za održavanje sastanka radi utvrđivanja zajedničkog predloga dva kandidata, odnosno liste od dva kandidata.
Na listi kandidata koju je podneo ovlašćeni predlagač Udruženja izdavača elektronskih medija i Udruženja novinara nalaze se Biljana Ratković Njegovan i Goran Peković. Na osnovu postignutog dogovora a u skladu sa članom 11. stav 8. zakona, odbor je 22. septembra 2016. godine obavio razgovor sa predloženim kandidatima i zaključio da isti uputi Narodnoj skupštini.
Takođe, mandat je 18. februara 2016. godine istekao i Goranu Karadžiću, koji je u ovom organu bio kao predstavnik nadležnog odbora Skupštine AP Vojvodine, koji je biran na period od šest godina. Javni poziv za izbor člana Saveta REM u ime ovog predlagača objavljen je takođe 15. avgusta 2016. godine u dnevnom listu „Politika“ i 17. avgusta 2016. godine u „Službenom glasniku Republike Srbije“, naravno, kao i na veb sajtu Narodne skupštine Republike Srbije.
Ovlašćeni predlagač je imao rok od 15 dana da na osnovu člana 10. stav 2. zakona dostavi svoje predloge Odboru za kulturu i informisanje, što je i učinio. Uz predloge kandidata, dostavljena je i sva potrebna dokumentacija koja je propisana Zakonom o elektronskim medijima.
Odbor je 22. septembra 2016. godine obavio razgovor i sa ovim predloženim kandidatima i zaključio da listu kandidata koju je kao ovlašćeni predlagač podneo nadležni odbor Skupštine AP Vojvodine, a na kojoj se nalaze Siniša Isakov i Đorđe Vozarević, dostavi Narodnoj skupštini jer su se stekli uslovi za sprovođenje postupka za izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije.
Odbor za kulturu i informisanje je Narodnoj skupštini uputio izveštaje sa održanih sednica, u kojima su navedeni svi elementi sprovedenih procedura, kao i biografije kandidata za članove Saveta REM koje su predložili zakonom ovlašćeni predlagači. Zahvaljujem se.