Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o predloženim aktima.
Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre sa sardnicima, uvažene koleginice i kolege, zdravlje narodna predstavlja opšti društveni interes i najznačajniji resurs za razvoj društva. Upravo zbog toga Vlada Republike Srbije i nadležno ministarstvo, Ministarstvo zdravlja učestalim izmenama i dopunama zakona u oblasti zdravlja daju svoj značajan doprinos da se ovaj opšti društveni interes što uspešnije realizuje.
Predloženim izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti na elastičniji i racionalniji način se uređuje nekoliko pravnih pitanja, a to su prenos osnivačkih prava kliničko bolničkih centara sa grada na republiku, zatim na celishodniji način se uređuje pitanje specijalizacija stranih državljana koji su završili fakultet zdravstvene struke, a koji ne obavljaju zdravstvenu delatnost u Republici Srbiji, uređuje se pitanje licenciranja zdravstvenih saradnika i na kraju, na nov fleksibilniji i operativniji način uređuje se institut dopunskog rada u zdravstvu.
Izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti uređuje se preuzimanje osnivačkih prava od strane republike nad kliničko bolničkim centrima čiji su osnivači bili gradovi. Šta je bitno? Bitno je da se ovim rešenjem stvara pravni osnov i obaveza da se kapitalna ulaganja u objekte i visokomedicinsku opremu vrši od strane republike.
Predlog izmena zakona utvrđuje finansijsku obavezu da se u budžetu republike za ove namene u 2016. godini obezbede sredstva u iznosu od 150 miliona dinara. To su značajna sredstva koja će unaprediti i poboljšati uslove i nivo pružanja zdravstvenih usluga u ovim zdravstvenim ustanovama.
Predloženim izmenama i dopunama zakona utvrđuje se takođe da u kliničko bolničkim centrima, organe upravljanja i organe rukovođenja, a to su upravni i nadzorni odbori, direktor i njegov zamenik imenuje i razrešava Vlada Republike Srbije.
Imajući u vidu potrebe i potrebu daljeg stručnog, naučnog i tehničko-tehnološkog razvoja, kliničko bolničkih centara, predložena rešenja predstavljaju u zdravstvene ustanove u isti nivo, kao instituti kliničke centre.
Izmenom člana 185. Zakon o zdravstvenoj zaštiti, regulišu se pitanja već spomenutih specijalizacija stranih državljana. Oni su završili fakultet zdravstvene struke, ali nisu u situaciji da obave specijalizaciju u svojoj republici. Da bi se ta mogućnost omogućila ovim specijalizantima budućim potrebno je da se izvrši izmena dosadašnjeg rešenja koje bilo neracionalno i mislim da će ovo sada doprineti da se mnogo jednostavnije dođe do sprovođenja te potrebe za usavršavanjem mladih snaga iz našeg okruženja.
Predloženim izmenama i dopunama zakona pitanje ovih specijalizacija izuzima se iz nadležnosti Ministarstva zdravlja i ustanovljava se celishodnije rešenje, tako da se ovo pitanje stavlja u nadležnost ministarstva zdravlja države u kojoj stranac obavlja zdravstvenu delatnost. Ta matična država strancu odobrava specijalizaciju i užu specijalizaciju i upućuje kandidata za upis na odgovarajući fakultet zdravstvene struke u našoj Republici. Pri tom, uslovi, način i postupak upisa uređuju fakultet u međusobnim sporazumom.
Poštovane koleginice i kolege, licenciranje zdravstvenih saradnika nije bilo pravno uređeno u dosadašnjem zakonu. Naime, Zakon o komorama zdravstvenih radnika ne uređuje i pitanje zdravstvenih saradnika. Ovaj Predlog zakona uređuje ovo pitanje i predviđa da izdavanje, obnavljanje i oduzimanje licence vrše nadležne komore, odnosno stručna udruženja kojima po svojoj struci pripadaju zdravstveni saradnici.
Takođe, o izdatoj, obnovljenoj i oduzetoj licenci rešenje donosi direktor nadležne komore.
Izmenom člana 199. reguliše se obavljanje dopunskog rada u zdravstvu. Naime, daje se mogućnost zdravstvenom radniku, kao i drugim zaposlenim u zdravstvenoj ustanovi i privatnoj praksi koji rade puno radno vreme da mogu da obavljaju određene poslove iz svoje struke kod drugog poslodavca van radnog vremena, a do jedne trećine punog radnog vremena. Na ovaj način vrši se usklađivanje sa članom 202. Zakona o radu kojim se definiše institut dopunskog rada. Prema novom rešenju radnik nije u obavezi da traži saglasnost kod svog rukovodioca, odnosno direktora ustanove.
Međutim, zdravstveni radnik je dužan da o zaključenju ugovora o dopunskom radu sa drugim poslodavcima pisanim putem obavesti direktora zdravstvene ustanove, odnosno osnivača privatne prakse u kom radi puno rado vreme.
Neophodno je primerak ugovora dostavi u roku od 15 dana inspekciji rada radi kontrole i dopunskog rada u zdravstvu. Ovo rešenje je u skladu sa našim tržišnim sistemom koji podrazumeva slobodno kretanje kapitala i roba, rada, usluga u svim oblastima.
U okviru svog izlaganja govoriću i o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju u kome se vrše dve ključne izmene i dopune i to su – vrši se izmena člana 66. o zdravstvenom osiguranju i predlaže se izdavanje potvrde o korišćenju zdravstvene zaštite za osiguranike koji su upućeni na rad u inostranstvo.
Važnost ove potvrde donosi se na vremenski period na koji je osiguranik upućen na rad u inostranstvo. Ovde se radi o našim diplomatama, diplomatskom osoblju i članovima njihovih porodica, kao i na zaposlene u našim privredno-trgovinskim organizacijama u inostranstvu.
Do sada zakon ih obavezivao da se u Srbiji overavaju i potvrde na 12 meseci, što je iziskivalo nepotrebne troškove.
Druga, ali ništa manje važna izmena odnosi se na najosetljiviju kategoriju građana, a to su trudnice. Svima je poznata situacija kašnjenja naknade zarada trudnicama koje se nalaze na bolovanju zbog bolesti ili pak komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće. Ova kašnjenja su i po nekoliko meseci.
Po važećem zakonu trudnicama se isplata naknade za isti mesec isplaćuje u dva dela i to 65% preko računa poslodavca, a 35% fond uplaćuje na račun osiguranice. Ovakav način isplate naknada pokazao se da dovodi do prolongiranja isplata dela naknade za trudničko bolovanje.
Novim predlogom se propisuje da se prenos sredstava zaposlenim ženama za vreme održavanja trudnoće u celosti isplati preko računa poslodavca, a verujemo da će se na taj način rešiti dosadašnji problem pri isplati.
Zbog svih navedenih kvalitetnih rešenja, poslanička grupa SPS će u Danu za glasanje podržati navedene predloge zakona. Hvala vam.
Hvala vam. Gospodine potpredsedniče, poštovani ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, na samom početku svog izlaganja istakao bih da su izmene i dopune Zakona o zdravstvenoj zaštiti, po mišljenju poslanika SPS, dobre i kvalitetne pa ćemo ih stoga podržati, kao što je to i rekla ovlašćena predstavnica SPS uvažena profesorka Slavica Đukić Dejanović.
Predloženim izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti popunjava se pravna praznina koja postoji u sadašnjem Zakonu o zdravstvenoj zaštiti. Uočena je potreba da se nadležnost Ministarstva zdravlja, pored kontrole uslova za rad i kontrole samog rada apoteka, opštim aktom uredi šta sve može biti predmet prometa u apotekama.
Dopunom zakona dodaje se novi član 171a, kojim se proširuje i precizira pojam „zdravstveni radnik“. Tako sada zdravstvenim radnikom smatramo nastavnika i saradnika fakulteta zdravstvene struke koji izvodi nastavu iz kliničkih predmeta, a isto tako kao zdravstvene radnike smatramo i one nastavnike i saradnike koji ne izvode nastavu iz kliničkih predmeta, ali koji pružaju zdravstvene usluge u zdravstvenim ustanovama. U skladu sa tim, zdravstvena ustanova zaključuje sporazum sa fakultetom zdravstvene usluge i Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje i tim sporazumom kojim se uređuju međusobna prava i obaveze u vezi su sa tuženjem zdravstvenih usluga obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Predlogom zakona propisuju se izmene u članu 175, a one se odnose na dužinu trajanja pripravničkog staža za zdravstvene radnike sa visokom stručnom spremom. Predloženim zakonom se propisuje da, pored doktora medicine, pripravnički staž traje šest meseci i za stomatologe, diplomirane farmaceute i diplomirane farmaceute medicinske biohemičare. Ove promene su omogućene usklađivanjem programa osnovnih studija sa evropskim direktivama koje nalažu da u završnoj godini osnovnih studija studenti obave deo programa obaveznog pripravničkog staža. Ovo rešenje je logično, a rekao bih i pravično jer se izjednačava trajanje pripravničnog staža za sve zdravstvene radnike sa visokom stručnom spremom.
Takođe bih naglasio da su promene u ovom zakonu nastale kao inicijativa predloga sa stomatološkog i farmaceutskog fakulteta. Članovima 5, 6. i 7. vrše se izmene postojećih članova 190, 191. i 196, kojima se reguliše izdavanje, obnavljanje i oduzimanje licenci. Podsetio bih poštovane kolege narodne poslanike kojima to nije uži deo interesovanja da se licenca, odnosno dozvola za samostalni rad izdaje, obnavlja i oduzima od strane nadležne komore, a o izdatoj, obnovljenoj ili oduzetoj licenci rešenje donosi direktor nadležne komore.
Takođe, želeo bih da kažem da su obnavljanje licenci vrši svakih sedam godina. Bliže uslove, postupak i način izdavanja, odnosno obnavljanja i oduzimanja licenci, program kontinuirane edukacije radi sticanja stručne osposobljenosti zdravstvenih radnika za samostalni rad, polaganje licencnog ispita, način polaganja licencnog ispita, obrazovanje komisije i dublje uslove za izdavanje, obnavljanje i oduzimanje licence propisuje ministar.
Veoma je bitno da se naglasi da su u odnosu na raniji zakon planirane sledeće izmene - zdravstveni radnik licencu stiče praktično odmah nakon položenog stručnog ispita, a ranije je to bilo tek nakon primanja u radni odnos; broj bodova koji je bio 24 na godišnjem nivou sada je 20, što znači da za sticanje prava na licencu ukupan broj potrebnih bodova je 140. Istakao bih takođe da broj bodova ne može biti manji od deset u jednoj kalendarskoj godini, a takođe je vrlo bitno i to da kolege mogu da prenose bodove iz godine u godinu.
U dosadašnjoj praksi, radnik koji nije dobio ili obnovio licencu nije mogao samostalno da obavlja zdravstvenu delatnost u zdravstvenoj ustanovi ili u privatnoj praksi, ali je to mogao da radi uz prisustvo mentora, odnosno čoveka koji je imao licencu. Ovakav vid obavljanja rada u zdravstvenoj ustanovi pokazao je niz slabosti koje su otežavale proces rada, a neretko je bio praćen i improvizacijom u radu, što je nedopustivo.
Ovim predlogom zakona, zdravstvenom radniku koji nije dobio ili obnovio licencu ne dozvoljava se obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenoj ustanovi ili privatnoj praksi. Obaveza zdravstvenog radnika koji nije sakupio dovoljan broj bodova je da 60 dana pre isteka licence podnese zahtev nadležnoj komori za polaganje licencnog ispita. Ukoliko zdravstveni radnik položi licencni ispit, stiče se uslov za obnavljanje licence. Licencu zdravstveni radnik dobija i ukoliko je položio licencni ispit posle prethodno oduzete licence.
Na kraju želim da kažem, što je takođe po mom mišljenju vrlo bitno, da predloženo rešenje iz zakona neće stvarati dodatne troškove republičkom budžetu niti pacijentima, a ni zdravstvenim ustanovama i drugim pravnim subjektima.
Iz svih ovih razloga, poslanička grupa SPS u Danu za glasanje će podržati usvajanje ovog predloga zakona o zdravstvenoj zaštiti. Hvala vam.
Uvaženi i poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege, svoje današnje pitanje upućujem Ministarstvu kulture i informisanja i Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračku i socijalnu politiku.
Suština moga pitanja obuhvatila je svojim izlaganjem, uvažena koleginica Olena Papuga. Moje pitanje se odnosi na fizičko uništavanje i skrnavljenje jednog od najgrandijoznijeg spomenika narodno oslobodilačkoj borbi, spomenika „Sloboda“ koji se nalazi na Iriškom vencu na Fruškoj gori. Naime, ovaj spomenik je tokom poslednjih godina oskrnavljen krađom bakarnog reljefa u vrednosti preko 150 hiljada evra.
Prva krađa je započeta u kasnu jesen 2013. godine, a krajem 2014. godine u celosti je ukraden bakarni reljef sa severne strane. Februara meseca ove godine ukradena je polovina bakarnog reljefa sa istočne strane. Na tim reljefima koji su predstavljali izuzetno umetničko delo je prikazan život građana pod okupacijom i scene iz rata. Podsetio bih da je spomenik podignut 1951. godine po nacrtima akademskog vajara Sretena Stojanovića i ovim spomenikom dominira obelisk sa ženskom figurom na vrhu kao simbolom slobode u čijem se podnožju na masivnom postamentu nalazi grupna skulptura petoro partizana oslobodilaca. Sam masivni postament je opasan sada već nedostajućim bakarnim reljefom.
Taj spomenik svima nama sa prostora Srema, Vojvodine, a i Srbije predstavlja ne samo simbol slobode koja je teško osvojena već i živo sećanje na sve one ljude koji su svoje živote položili za oslobođenje naše zemlje. To je spomenik koji godinama posećuju đačke ekskurzije, čitave porodice, izletnici i svi oni koji se zateknu na Fruškoj Gori. Svima nama je dobro poznato koliki je njegov značaj i istorijska vrednost. Zbog toga meni kao pojedincu, a i mnogim mojim prijateljima neshvatljivo je da neko može sebi da dozvoli da ukrade nešto što je sačinjeno kao podsećanje na veliko stradanje do slobode.
Upravo zbog toga ovo nije samo pitanje spomenika i antifašističke tradicije već i pitanje da li i mi sami zaboravljamo našu tradiciju, našu slavnu prošlost. Ovo pitanje je još aktuelnije kada se zna da ove godine obeležavamo 70 godina od kraja Drugog svetskog rata, kao i 70 godina pobede nad fašizmom i nacizmom. Mislim da je nedopustivo da Srbija kao zemlja koja neguje i poštuje prednosti antifašizma ovakvu značajnu godišnjicu dočeka sa spomenikom koji skoro da više to i nije, a koji kao takav postoji 64 godine.
Zbog svega navedeno moje pitanje glasi – šta će Ministarstvo kulture i informisanja preduzeti za rad obnove i zaštite spomenika „Slobode“ na Iriškom vencu i šta će Ministarstvo za zapošljavanje, boračku u socijalnu politiku iz delokruga boračkih nadležnosti učiniti na očuvanju ovog spomenika? Hvala.