Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre sa sardnicima, uvažene koleginice i kolege, zdravlje narodna predstavlja opšti društveni interes i najznačajniji resurs za razvoj društva. Upravo zbog toga Vlada Republike Srbije i nadležno ministarstvo, Ministarstvo zdravlja učestalim izmenama i dopunama zakona u oblasti zdravlja daju svoj značajan doprinos da se ovaj opšti društveni interes što uspešnije realizuje.
Predloženim izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti na elastičniji i racionalniji način se uređuje nekoliko pravnih pitanja, a to su prenos osnivačkih prava kliničko bolničkih centara sa grada na republiku, zatim na celishodniji način se uređuje pitanje specijalizacija stranih državljana koji su završili fakultet zdravstvene struke, a koji ne obavljaju zdravstvenu delatnost u Republici Srbiji, uređuje se pitanje licenciranja zdravstvenih saradnika i na kraju, na nov fleksibilniji i operativniji način uređuje se institut dopunskog rada u zdravstvu.
Izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti uređuje se preuzimanje osnivačkih prava od strane republike nad kliničko bolničkim centrima čiji su osnivači bili gradovi. Šta je bitno? Bitno je da se ovim rešenjem stvara pravni osnov i obaveza da se kapitalna ulaganja u objekte i visokomedicinsku opremu vrši od strane republike.
Predlog izmena zakona utvrđuje finansijsku obavezu da se u budžetu republike za ove namene u 2016. godini obezbede sredstva u iznosu od 150 miliona dinara. To su značajna sredstva koja će unaprediti i poboljšati uslove i nivo pružanja zdravstvenih usluga u ovim zdravstvenim ustanovama.
Predloženim izmenama i dopunama zakona utvrđuje se takođe da u kliničko bolničkim centrima, organe upravljanja i organe rukovođenja, a to su upravni i nadzorni odbori, direktor i njegov zamenik imenuje i razrešava Vlada Republike Srbije.
Imajući u vidu potrebe i potrebu daljeg stručnog, naučnog i tehničko-tehnološkog razvoja, kliničko bolničkih centara, predložena rešenja predstavljaju u zdravstvene ustanove u isti nivo, kao instituti kliničke centre.
Izmenom člana 185. Zakon o zdravstvenoj zaštiti, regulišu se pitanja već spomenutih specijalizacija stranih državljana. Oni su završili fakultet zdravstvene struke, ali nisu u situaciji da obave specijalizaciju u svojoj republici. Da bi se ta mogućnost omogućila ovim specijalizantima budućim potrebno je da se izvrši izmena dosadašnjeg rešenja koje bilo neracionalno i mislim da će ovo sada doprineti da se mnogo jednostavnije dođe do sprovođenja te potrebe za usavršavanjem mladih snaga iz našeg okruženja.
Predloženim izmenama i dopunama zakona pitanje ovih specijalizacija izuzima se iz nadležnosti Ministarstva zdravlja i ustanovljava se celishodnije rešenje, tako da se ovo pitanje stavlja u nadležnost ministarstva zdravlja države u kojoj stranac obavlja zdravstvenu delatnost. Ta matična država strancu odobrava specijalizaciju i užu specijalizaciju i upućuje kandidata za upis na odgovarajući fakultet zdravstvene struke u našoj Republici. Pri tom, uslovi, način i postupak upisa uređuju fakultet u međusobnim sporazumom.
Poštovane koleginice i kolege, licenciranje zdravstvenih saradnika nije bilo pravno uređeno u dosadašnjem zakonu. Naime, Zakon o komorama zdravstvenih radnika ne uređuje i pitanje zdravstvenih saradnika. Ovaj Predlog zakona uređuje ovo pitanje i predviđa da izdavanje, obnavljanje i oduzimanje licence vrše nadležne komore, odnosno stručna udruženja kojima po svojoj struci pripadaju zdravstveni saradnici.
Takođe, o izdatoj, obnovljenoj i oduzetoj licenci rešenje donosi direktor nadležne komore.
Izmenom člana 199. reguliše se obavljanje dopunskog rada u zdravstvu. Naime, daje se mogućnost zdravstvenom radniku, kao i drugim zaposlenim u zdravstvenoj ustanovi i privatnoj praksi koji rade puno radno vreme da mogu da obavljaju određene poslove iz svoje struke kod drugog poslodavca van radnog vremena, a do jedne trećine punog radnog vremena. Na ovaj način vrši se usklađivanje sa članom 202. Zakona o radu kojim se definiše institut dopunskog rada. Prema novom rešenju radnik nije u obavezi da traži saglasnost kod svog rukovodioca, odnosno direktora ustanove.
Međutim, zdravstveni radnik je dužan da o zaključenju ugovora o dopunskom radu sa drugim poslodavcima pisanim putem obavesti direktora zdravstvene ustanove, odnosno osnivača privatne prakse u kom radi puno rado vreme.
Neophodno je primerak ugovora dostavi u roku od 15 dana inspekciji rada radi kontrole i dopunskog rada u zdravstvu. Ovo rešenje je u skladu sa našim tržišnim sistemom koji podrazumeva slobodno kretanje kapitala i roba, rada, usluga u svim oblastima.
U okviru svog izlaganja govoriću i o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju u kome se vrše dve ključne izmene i dopune i to su – vrši se izmena člana 66. o zdravstvenom osiguranju i predlaže se izdavanje potvrde o korišćenju zdravstvene zaštite za osiguranike koji su upućeni na rad u inostranstvo.
Važnost ove potvrde donosi se na vremenski period na koji je osiguranik upućen na rad u inostranstvo. Ovde se radi o našim diplomatama, diplomatskom osoblju i članovima njihovih porodica, kao i na zaposlene u našim privredno-trgovinskim organizacijama u inostranstvu.
Do sada zakon ih obavezivao da se u Srbiji overavaju i potvrde na 12 meseci, što je iziskivalo nepotrebne troškove.
Druga, ali ništa manje važna izmena odnosi se na najosetljiviju kategoriju građana, a to su trudnice. Svima je poznata situacija kašnjenja naknade zarada trudnicama koje se nalaze na bolovanju zbog bolesti ili pak komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće. Ova kašnjenja su i po nekoliko meseci.
Po važećem zakonu trudnicama se isplata naknade za isti mesec isplaćuje u dva dela i to 65% preko računa poslodavca, a 35% fond uplaćuje na račun osiguranice. Ovakav način isplate naknada pokazao se da dovodi do prolongiranja isplata dela naknade za trudničko bolovanje.
Novim predlogom se propisuje da se prenos sredstava zaposlenim ženama za vreme održavanja trudnoće u celosti isplati preko računa poslodavca, a verujemo da će se na taj način rešiti dosadašnji problem pri isplati.
Zbog svih navedenih kvalitetnih rešenja, poslanička grupa SPS će u Danu za glasanje podržati navedene predloge zakona. Hvala vam.

Hvala vam. Gospodine potpredsedniče, poštovani ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, na samom početku svog izlaganja istakao bih da su izmene i dopune Zakona o zdravstvenoj zaštiti, po mišljenju poslanika SPS, dobre i kvalitetne pa ćemo ih stoga podržati, kao što je to i rekla ovlašćena predstavnica SPS uvažena profesorka Slavica Đukić Dejanović.
Predloženim izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti popunjava se pravna praznina koja postoji u sadašnjem Zakonu o zdravstvenoj zaštiti. Uočena je potreba da se nadležnost Ministarstva zdravlja, pored kontrole uslova za rad i kontrole samog rada apoteka, opštim aktom uredi šta sve može biti predmet prometa u apotekama.
Dopunom zakona dodaje se novi član 171a, kojim se proširuje i precizira pojam „zdravstveni radnik“. Tako sada zdravstvenim radnikom smatramo nastavnika i saradnika fakulteta zdravstvene struke koji izvodi nastavu iz kliničkih predmeta, a isto tako kao zdravstvene radnike smatramo i one nastavnike i saradnike koji ne izvode nastavu iz kliničkih predmeta, ali koji pružaju zdravstvene usluge u zdravstvenim ustanovama. U skladu sa tim, zdravstvena ustanova zaključuje sporazum sa fakultetom zdravstvene usluge i Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje i tim sporazumom kojim se uređuju međusobna prava i obaveze u vezi su sa tuženjem zdravstvenih usluga obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Predlogom zakona propisuju se izmene u članu 175, a one se odnose na dužinu trajanja pripravničkog staža za zdravstvene radnike sa visokom stručnom spremom. Predloženim zakonom se propisuje da, pored doktora medicine, pripravnički staž traje šest meseci i za stomatologe, diplomirane farmaceute i diplomirane farmaceute medicinske biohemičare. Ove promene su omogućene usklađivanjem programa osnovnih studija sa evropskim direktivama koje nalažu da u završnoj godini osnovnih studija studenti obave deo programa obaveznog pripravničkog staža. Ovo rešenje je logično, a rekao bih i pravično jer se izjednačava trajanje pripravničnog staža za sve zdravstvene radnike sa visokom stručnom spremom.
Takođe bih naglasio da su promene u ovom zakonu nastale kao inicijativa predloga sa stomatološkog i farmaceutskog fakulteta. Članovima 5, 6. i 7. vrše se izmene postojećih članova 190, 191. i 196, kojima se reguliše izdavanje, obnavljanje i oduzimanje licenci. Podsetio bih poštovane kolege narodne poslanike kojima to nije uži deo interesovanja da se licenca, odnosno dozvola za samostalni rad izdaje, obnavlja i oduzima od strane nadležne komore, a o izdatoj, obnovljenoj ili oduzetoj licenci rešenje donosi direktor nadležne komore.
Takođe, želeo bih da kažem da su obnavljanje licenci vrši svakih sedam godina. Bliže uslove, postupak i način izdavanja, odnosno obnavljanja i oduzimanja licenci, program kontinuirane edukacije radi sticanja stručne osposobljenosti zdravstvenih radnika za samostalni rad, polaganje licencnog ispita, način polaganja licencnog ispita, obrazovanje komisije i dublje uslove za izdavanje, obnavljanje i oduzimanje licence propisuje ministar.
Veoma je bitno da se naglasi da su u odnosu na raniji zakon planirane sledeće izmene - zdravstveni radnik licencu stiče praktično odmah nakon položenog stručnog ispita, a ranije je to bilo tek nakon primanja u radni odnos; broj bodova koji je bio 24 na godišnjem nivou sada je 20, što znači da za sticanje prava na licencu ukupan broj potrebnih bodova je 140. Istakao bih takođe da broj bodova ne može biti manji od deset u jednoj kalendarskoj godini, a takođe je vrlo bitno i to da kolege mogu da prenose bodove iz godine u godinu.
U dosadašnjoj praksi, radnik koji nije dobio ili obnovio licencu nije mogao samostalno da obavlja zdravstvenu delatnost u zdravstvenoj ustanovi ili u privatnoj praksi, ali je to mogao da radi uz prisustvo mentora, odnosno čoveka koji je imao licencu. Ovakav vid obavljanja rada u zdravstvenoj ustanovi pokazao je niz slabosti koje su otežavale proces rada, a neretko je bio praćen i improvizacijom u radu, što je nedopustivo.
Ovim predlogom zakona, zdravstvenom radniku koji nije dobio ili obnovio licencu ne dozvoljava se obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenoj ustanovi ili privatnoj praksi. Obaveza zdravstvenog radnika koji nije sakupio dovoljan broj bodova je da 60 dana pre isteka licence podnese zahtev nadležnoj komori za polaganje licencnog ispita. Ukoliko zdravstveni radnik položi licencni ispit, stiče se uslov za obnavljanje licence. Licencu zdravstveni radnik dobija i ukoliko je položio licencni ispit posle prethodno oduzete licence.
Na kraju želim da kažem, što je takođe po mom mišljenju vrlo bitno, da predloženo rešenje iz zakona neće stvarati dodatne troškove republičkom budžetu niti pacijentima, a ni zdravstvenim ustanovama i drugim pravnim subjektima.
Iz svih ovih razloga, poslanička grupa SPS u Danu za glasanje će podržati usvajanje ovog predloga zakona o zdravstvenoj zaštiti. Hvala vam.

Uvaženi i poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege, svoje današnje pitanje upućujem Ministarstvu kulture i informisanja i Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračku i socijalnu politiku.
Suština moga pitanja obuhvatila je svojim izlaganjem, uvažena koleginica Olena Papuga. Moje pitanje se odnosi na fizičko uništavanje i skrnavljenje jednog od najgrandijoznijeg spomenika narodno oslobodilačkoj borbi, spomenika „Sloboda“ koji se nalazi na Iriškom vencu na Fruškoj gori. Naime, ovaj spomenik je tokom poslednjih godina oskrnavljen krađom bakarnog reljefa u vrednosti preko 150 hiljada evra.
Prva krađa je započeta u kasnu jesen 2013. godine, a krajem 2014. godine u celosti je ukraden bakarni reljef sa severne strane. Februara meseca ove godine ukradena je polovina bakarnog reljefa sa istočne strane. Na tim reljefima koji su predstavljali izuzetno umetničko delo je prikazan život građana pod okupacijom i scene iz rata. Podsetio bih da je spomenik podignut 1951. godine po nacrtima akademskog vajara Sretena Stojanovića i ovim spomenikom dominira obelisk sa ženskom figurom na vrhu kao simbolom slobode u čijem se podnožju na masivnom postamentu nalazi grupna skulptura petoro partizana oslobodilaca. Sam masivni postament je opasan sada već nedostajućim bakarnim reljefom.
Taj spomenik svima nama sa prostora Srema, Vojvodine, a i Srbije predstavlja ne samo simbol slobode koja je teško osvojena već i živo sećanje na sve one ljude koji su svoje živote položili za oslobođenje naše zemlje. To je spomenik koji godinama posećuju đačke ekskurzije, čitave porodice, izletnici i svi oni koji se zateknu na Fruškoj Gori. Svima nama je dobro poznato koliki je njegov značaj i istorijska vrednost. Zbog toga meni kao pojedincu, a i mnogim mojim prijateljima neshvatljivo je da neko može sebi da dozvoli da ukrade nešto što je sačinjeno kao podsećanje na veliko stradanje do slobode.
Upravo zbog toga ovo nije samo pitanje spomenika i antifašističke tradicije već i pitanje da li i mi sami zaboravljamo našu tradiciju, našu slavnu prošlost. Ovo pitanje je još aktuelnije kada se zna da ove godine obeležavamo 70 godina od kraja Drugog svetskog rata, kao i 70 godina pobede nad fašizmom i nacizmom. Mislim da je nedopustivo da Srbija kao zemlja koja neguje i poštuje prednosti antifašizma ovakvu značajnu godišnjicu dočeka sa spomenikom koji skoro da više to i nije, a koji kao takav postoji 64 godine.
Zbog svega navedeno moje pitanje glasi – šta će Ministarstvo kulture i informisanja preduzeti za rad obnove i zaštite spomenika „Slobode“ na Iriškom vencu i šta će Ministarstvo za zapošljavanje, boračku u socijalnu politiku iz delokruga boračkih nadležnosti učiniti na očuvanju ovog spomenika? Hvala.

Hvala vam, predsedavajući.

Poštovani predsedavajući, uvažene koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, poslanička grupa SPS podržava donošenje zakona, prvenstveno iz humanih i zdravstvenih razloga. Naglasio bih da smatram da se stepen humanosti i solidarnosti jednog društva meri po tome koliko je većina u tom društvu uspešna u realnoj zaštiti svojih članova koji su oboleli, pa su samim tim nemoćni i nejaki, a čine manjinu. Mislim da će se donošenjem ovog zakona podići stepen zaštite na viši nivo, da će se omogućiti da primarna prevencija, dijagnostika i lečenje genetskih i retkih bolesti ide na teret zdravstvenog osiguranja, a radi se prevashodno o dečjoj populaciji.

Podsetio bih da se sredstva za lečenja pacijenata obolelih od retkih bolesti u Srbiji obezbeđuje iz budžeta tek od 2012. godine, kada je izdvojeno 88 miliona dinara, 2013. godine 130 miliona dinara, a prošle godine 260 miliona dinara. Koliko je ovo značajna odluka države ukazuje da je za roditelje dece obolelih od retkih bolesti ova podrška na mesečnom nivou ušteda od 25 do 50 hiljada dinara.

Sprovođenje ovog zakona podrazumeva povezivanje više grana medicine, a posebno genetike pedijatrije i ginekologije u jednu funkcionalnu celinu, kako bi se obezbedilo efikasnije postavljanje dijagnoze i pružanje pomoći u lečenju najmlađim pacijentima.

Takođe, on popunjava pravne praznine iz drugih zakona kojima nisu obuhvaćena prava na lečenje ovih pacijenata. Odredbama ovog zakona skraćuje se period obavljanja objektivne dijagnostike kao bitnog preduslova za uspešno lečenje. Definisana je prenatalna, postnatalna i ciljana genetička dijagnostika. Ustanovljavaju se određene zdravstvene procedure i standardi kod prevencije dijagnostike, ispitivanje i lečenje genetskih bolesti, genetski uslovljenih anomalija i retkih bolesti. Protokolišu se potrebne procedure kao i obaveze lekara i pacijenata. Obavezuju se lekari da usvajaju, usavršavaju i primenjuju nova naučna saznanja u oblasti preventive, dijagnostike i lečenja ove bolesti.

Poštovane koleginice i kolege, inicijatori ovog zakona, kao što ste već čuli, koji je poznat kao Zojin zakon su roditelji devojčice Zoje Mirosavljević. Ona je preminula od posledice Betanove bolesti, koja spada u veoma retke nasledne bolesti. Suština Predloga zakona je u tome da se dijagnoza deci oboleloj od retke bolesti postavi što pre kako bi se omogućilo povremeno lečenje. Ako nema postavljene dijagnoze dete ne može adekvatno da se leči, niti pak da dobije pripadajuća pomagala kod određenih vrsta bolesti. Tako se gubi dragoceno vreme i vidno urušava kvalitet života.

Predlogom zakona lekari se obavezuju da ukoliko ne uspeju da postave dijagnozu u roku od šest meseci, upute biološke uzorke ili pacijentu u inostranu zdravstvenu ustanovu u kojoj bi se uspostavila dijagnoza. Ovo bi svakako ubrzalo postupak lečenja, jer svako odlaganje početka lečenja može veoma loše da utiče na zdravlje pacijenata.

Ovim Predlogom zakona ostvaruje se osnovno i Ustavom zagarantovano pravo, a to je pravo na lečenje. Takođe, ovaj Predlog zakona je u skladu sa dodatnim protokolom Evropske konvencije o ljudskim pravima i biomedicini, koje je Srbija ratifikovala 2010. godine, kao i sa Evropskom poveljom o pravima pacijenata.

Iz svega rečenog, na samom kraju naglasio bih još jednom da će poslanička grupa Socijalističke partije Srbije u danu za glasanje podržati ovaj Predlog zakona. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, uvažene koleginice i kolege, ako pođemo od nesporne činjenice da je poljoprivredna proizvodnja naša velika šansa u obezbeđivanju stabilnosti razvoja Srbije, onda smo u potpunosti svesni izuzetne važnosti i značaja Predloga zakona o finansiranju i obezbeđenju finansiranja poljoprivredne proizvodnje.
Ovaj zakon je nastao kao rezultat prepoznatih problema u finansiranju poljoprivredne proizvodnje i potrebe naših poljoprivrednika da budu što konkurentniji na tržištu kako kvalitetom i kvantitetom, tako i kontinuitetom u proizvodnji. Da bi bili u mogućnosti da to postignu, neophodno je umanjiti nedostatak kreditnih sredstava za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, što je prepoznato i u Strategiji razvoja poljoprivrede Srbije, a odnosi se na nedostatak kratkoročnih finansiranja u periodu od setve do žetve, zatim nedostatka srednjoročnog finansiranja osnovnih sredstava sa trajanjem od više godina i nedostatak dugoročnih kredita za kupovinu zemljišta. Upravo da bi se uočeni problemi otklonili Ministarstvo poljoprivrede je pravovremeno dovelo ovakav zakonski predlog.
Donošenjem ovog zakona stvara se mogućnost za uspostavljanje sistema pre setvenog finansiranja u Republici Srbiji koji bi primarnim poljoprivrednim proizvođačima olakšao pristup izvorima finansiranja u trenutku kada im je novac i najveća potreba, a to je pred setvu ratarskih kultura.
Podsetio bih da je ovaj predlog zakona rezultat projekta realizovanog u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj. Takođe, tokom izrade tog nacrta ovog akta održane su i konferencije u februaru meseca 2012. i 2013. godine, na kojima su učestvovali predstavnici bankarskog sistema, zatim osiguravajućih društava i proizvođača i prerađivača.
Bitna novina predloga zakona ogleda se u uvođenja zaloga na budućim poljoprivrednim proizvodima, odnosno zalog na budućem rodu kao sredstvo obezbeđenja i plaćanja. Na taj način poljoprivredni proizvođač, kao i banke ili prerađivači, dobijaju finansijska sredstva za finansiranje poljoprivredne proizvodnje koja je obezbeđena budućim radom. U slučaju da nakon žetve, odnosno berbe poljoprivredni proizvođač nije u mogućnosti da vrati pozajmljena sredstva, aktivira se zalog i zajmodavac postaje vlasnik poljoprivrednih proizvoda, čime naplaćuje svoje potraživanje.
Istakao bih da ovakvo rešenje olakšava pristup finansijskim sredstvima, jer se za finansiranje ne zahteva obavezna hipoteka, što je često otežavalo pristup finansijskim sredstvima.
Takođe, važno je ukazati da je zalog privremenog karaktera, odnosno do koje kalendarske godine u kojoj se obavlja žetva, odnosno berba, a to se sve precizira ugovorom među stranama. Pored toga, propisana je i mogućnost definisanja obaveza u novčanom ili robnom obliku, kao i mogućnost njihovog prevođenja iz jedne u drugu, što će strane međusobno regulisati ugovorom.
Radi sigurnosti, kako poljoprivrednog proizvođača, tako i zajmodavca, propisano je da se ugovor o finansiranju poljoprivredne proizvodnje upisuje u registar ugovora o finansiranju, što će pružiti pravnu sigurnost, omogućavajući proveru da li je određena parcela opterećena obavezom, odnosno poljoprivredna proizvodnja na toj parceli.
Da ovakav sistem već daje rezultate dokaz je uspeh koji je ostvaren njegovom primenom u Brazilu, kao i u Rusiji i Ukrajini. Ubeđen sam da postoje i svi neophodni uslovi da ovakav sistem finansiranja poljoprivredne proizvodnje bude uspešan i u našoj zemlji.
Takođe bih iskoristio priliku da kažem da će ovaj Predlog zakona naići na odobravanje velikog broja poljoprivrednika iz sremskog okruga, kojima će ovakva zakonska rešenja u velikoj meri olakšati finansiranje proizvodnje.
Podsetio bih vas da u Sremu postoji oko 30.000 registrovanih gazdinstava, da se obrađuje oko 230.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, od čega je pod žitaricama 147.000 hektara, pod sojom oko 30.000 i pod industrijskim biljem oko 40.000 hektara. Od površina pod voćnim vrstama najzastupljeniji su zasadi pod jabukom preko 1.600 hektara, šljivom oko 1.000 i na kraju breskva preko 700 hektara.
Ovi podaci pokazuju trenutno stanje u poljoprivredi sremskoga kraja. Saglasićemo se da pomenute površine na voćnjacima nisu zanemarljive, ali istovremeno sam siguran da se podna sremska ravnica i padine Fruške gore mogu daleko više i bolje iskoristiti, kako bi prinosi i površine pod voćnjacima bili daleko bolji i veći. Verujem da će tome doprineti i mere koje ovaj zakon propisuje.
Upravo zbog svega navedenog, poslanička grupa će s punim zadovoljstvom u danu za glasanje podržati ovaj i druge predloge zakona iz oblasti poljoprivrede. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovani ministre, uvažene koleginice i kolege, u okviru drugog načelnog pretresa o setu predloga zakona iz oblasti zdravstva, govoriću o Predlogu zakona o izmenama Zakona o zdravstvenom osiguranju.
Iako na prvi pogled deluje da su predložene izmene po obimu male i odnose se samo na dva člana, i to član 222. i član 225, one su u stvari suštinske, upravo zato što omogućuju operativnije upravljanje poslovima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i racionalnije trošenje sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Konkretno, predloženim izmenama se predviđa smanjenje broja članova upravnog i nadzornog odbora Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Dosadašnji broj članova upravnog odbora smanjuje se sa 21 na sedam, što znači dve trećine, a kod članova nadzornog odbora smanjuje se za oko 30%, odnosno sa sedam na pet članova.
Ovim smanjenjem se postižu dva osnovna efekta. Prvi efekat je racionalizacija broja članova, a drugi efekat je štednja. S obzirom na dosadašnji broj članova u tim odborima i na njihova primanja, koja nisu bila mala, radi se o značajnoj uštedi i zato mislim da je ovaj Predlog zakona dobrodošao.
Smanjenje broja članova upravo treba da doprinese većoj operativnosti i efikasnosti upravnih i nadzornih odbora, s jedne strane, dok s druge strane ne narušava zastupljenost ključnih predstavnika nabrojanih kategorija osiguranika koji uplaćuju zdravstveni doprinos. Naime, u upravnom odboru biće zastupljeni predstavnici osiguranika zaposlenih, osiguranika penzionera i poljoprivrednika. Ovi su predlozi proistekli i biće verifikovani od strane reprezentativnih sindikata za zaposlene, a kod poljoprivrednika i penzionera to će činiti njihova udruženja.
Pored ovih članova ministar zdravlja predlaže četiri člana, čime se postiže zastupljenost predstavnika Ministarstva, kao mehanizam potreban za sprovođenje zdravstvene politike i kao kontrola namenskog opredeljenja i raspolaganja sredstvima budžeta Republike Srbije. Slično rešenje je i po pitanju nadzornog odbora koji će sada imati pet članova od kojih će ministar predložiti tri, a po jedan će član biti izabran iz redova poljoprivrednika, zaposlenih, i penzionera.
Upravo ovakvim izmenama ostvaruju se dva osnovna cilja, prvo, to je brže i efikasnije donošenje propisa koji se tiču sadržaja i obima prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i načina postupka ostvarivanja tih prava u RFZO i drugo, postizanje ušteda u finansijskom planu RFZO u 2014. godini. Jasno nam je da će operativniji upravni odbor Republičkog fonda, brže donositi odluke koje se odnose na sadržaj i obim prava iz obaveznog osiguranja, kao i o načinu i postupku ostvarivanja prava.
U skladu sa navedenim izmenama omogućava se da se važni organi upravljanja u RFZO, odnosno ova dva odbora postave u realne i racionalne okvire. Istovremeno iz navedenog se može zaključiti da izmena zakona ne zahteva dodatna finansijska sredstva, već se ostvaruje i dodatna ušteda u budžetu Republike Srbije. ujedno bih ukazao da je ovakvo rešenje i dokaz spremnosti Fonda, Ministarstva i Vlade, da se u primeni mera racionalizacije i štednje ide i po širini i po dubini svih sektora.
Iz svega rečenog, na samom kraju, u danu za glasanje poslanička grupa SPS će podržati predložene zakone. Hvala vam.

Hvala vam predsedavajući.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, uvažene koleginice i kolege poslanici, u svom današnjem obraćanju govoriću o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske o saradnji u zaštiti prirodnih i drugih katastrofa.
Nedavne katastrofalne poplave u regionu potvrdile su još jednom da prirodne nepogode ne poznaju granice i da naročito države u slivu reke Save zajedničkim naporima moraju doći do kvalitetnog rešenja za odbranu od vodenih bujica i drugih prirodnih katastrofa.
Srbija se po svom prirodnom i geografskom položaju nalazi najnizvodnije u slivu reke Save i upravo je zbog toga od velike važnosti zaštita od svakog oblika štetnog dejstva voda od poplava, kao i pitanja zaštita kvaliteta voda, imajući u vidu da se iz savskog sliva snabdevaju pijaćom vodom stanovnici Sremske Mitrovice, Šapca, Beograda i drugih mesta.
U ovim poplavama pokazana je velika solidarnost Vlada dveju susednih država i činjenica je da su Srbija i Hrvatska i do sada sarađivala u okviru IPA projekta, programa za kandidate i potencijalne kandidate za EU, na temu zaštite od poplava tokom 2012. godine, kao i u okviru inicijative za prevenciju i spremnost reagovanja u katastrofama na tlu Jugoistočne Evrope.
Pored toga, Srbija aktivno učestvuje i u regionalnim aktivnostima koje se odnose na upravljanje rizicima od poplava kroz rad Međunarodne komisije za zaštitu reke Dunav i Međunarodne komisije za sliv reke Save.
Iako sve ove činjenice ukazuju da je i do sada bilo saradnje u regionu, ipak je neophodno da se pitanje prirodnih i drugih katastrofa sistemski reši. Upravo je ovaj sporazum, o kome danas raspravljamo, zbog toga izuzetno važan, a za nas koji smo iz Srema, ima poseban značaj.
Sporazum na vrlo jasan i precizan način uređuje sva ona pitanja i probleme sa kojima smo se suočavali tokom majskih poplava i verujem da ćemo prilikom suočavanja sa nekim narednim prirodnim izazovima i katastrofama biti u mogućnosti da ublažimo njihove posledice, jer upravo cilj Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske ovim zakonom je uzajamna pomoć jedne države ka drugoj.
Samim sporazumom jasno se uređuju uslovi za saradnju kroz planiranje i sprovođenje mera za zaštitu od poplava, zemljotresa, požara, zagađivanja životne sredine, radioloških opasnosti, industrijskih i drugih katastrofa, uzajamno obaveštavanje o opasnostima, nastanku i posledicama katastrofa, uzajamnoj pomoći pri zaštiti i spasavanju i otklanjanju posledica katastrofa, stručnom osposobljavanju i usavršavanju stručnih lica i službi kroz kurseve, seminare, obuke i organizovanje zajedničkih vežbi, razmena naučnih i tehničkih podataka, saradnji pri razvoju i proizvodnji opreme za zaštitu i spasavanje.
Ono što je po mom mišljenju u prvom redu po važnosti, a tiče se prevencije i obaveze obaveštavanja o opasnostima i mogućnostima nastanka katastrofe koje mogu ugroziti teritoriju druge države, upravo je to presudno u preventivnom i početnom delovanju u kriznim situacijama.
Pored navedenog, sporazum precizira i sva ona iskustva sa kojima se suočavamo na terenu, a tiču se prelaska granica spasilačkih timova pojedinaca, koju omogućava pojednostavljena procedura, unos opreme sredstava neophodnih za vršenje zadataka u samom spašavanju i pomoći, unos humanitarne pomoći, regulisanje boravka spasilačkih ekipa na teritoriji druge države, regulisanje nastale materijalne štete i drugo.
Pored navedenog, sporazum precizira i uslove i način upotrebe plovila i vazduhoplova, a svedoci smo da su oni bili upravo od izuzetnog značaja tokom majskih poplava.
Ono što daje puni značaj ovom sporazumu i dokaz da će biti sproveden, jeste stalna mešovita komisija za sprovođenje zadataka određenih ovim sporazumom. Ovu komisiju će činiti predstavnici sektora za vanredne situacije sa strane Srbije i državne uprave za zaštitu i spašavanje sa strane Hrvatske i sastajaće se najmanje jednom godišnje.
Naglasio bih da je za nas izuzetno važan i dogovor postignut između Ministarstava poljoprivrede i zaštite životne sredine i Ministarstva poljoprivrede Hrvatske, da se u buduće operativno razmenjuju informacije između Javnog vodoprivrednog preduzeća „Vode Vojvodine“ i „Hrvatskih voda“, kako bi pravovremeno reagovali na visok vodostaj reke Save i omogućili da se izbegnu potencijalno opasne kritične situacije.
Na kraju, želim da kažem da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati ovaj sporazum, kao i ostale sporazume koji se nalaze u okviru ovog zajedničkog pretresa.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, uvažene koleginice i kolege, zdravlje naroda predstavlja opšti društveni interes i najznačajniji resurs razvoja jednog društva. Polazeći od ove činjenice, Vlada Republike Srbije utvrđuje zdravstvenu politiku kojom definiše strateški plan, pravce razvoja javnog zdravlja. U cilju definisanja zdravstvene politike, Vlada donosi strategiju razvoja javnog zdravlja, strategiju razvoja zdravstvenog osiguranja i akcioni plan za sprovođenje strategije. Ovim dokumentima utvrđuju se ciljevi razvoja i definišu prioriteti za unapređenje zdravlja naroda.
Zakonom o zdravstvenoj zaštiti obezbeđuju se normativni uslovi za operativno sprovođenje utvrđene zdravstvene politike i društvene brige za zdravlje stanovništva.
I pored objektivnih određenih kritika koje se mogu uputiti na račun organizacije zdravstvene službe u našoj zemlji, razvoj zdravstvenog osiguranja sigurno ne zaostaje puno za zdravstvenim sistemima u zemljama koje su ekonomski znatno jače od nas. Takođe, prema stepenu razvoja zdravstvene zaštite i brzini usvajanja zdravstvenih tehnologija, zdravstvena služba u Republici Srbiji je znatno iznad njenog ekonomskog razvoja.
Najveća zasluga za ovakav razvoj zdravstva pripada visoko stručnoj, specijalistički zdravstvenim kadrovima i to je ključan dokaz da ljudski resursi predstavljaju i najvažniji uslov razvoja zdravstvene zaštite.
I pored utvrđene zdravstvene politike i donete Strategije razvoja javnoga zdravlja, sprovedene analize kadrovske strukture u zdravstvenim ustanovama u Republici pokazuju da je u ovoj oblasti došlo do diskontinuiteta u razvoju, sa tendencijom i daljeg pogoršanja, naročito kada je reč o specijalističkim i subspecijalističkim kadrovima, kao nosećem činiocu razvoja zdravstvene zaštite.
Ovako nepovoljnom stanju najviše su doprineli: nedovoljan broj specijalističkog i subspecijalističkog kadra; nepovoljna starosna struktura kadrova; ograničavajući uslovi i postupci za slanje mladih lekara na specijalizacije; dužina trajanja samih specijalizacija, kao i dužina trajanja osnovnih studija medicine. Zbog svih ovih razloga, u praksi se najčešće upućuju zdravstveni radnici na specijalizaciju oko 30. do 35. godine svoga života, a prosečna starost zaposlenih specijalista i subspecijalista iznosi preko 50 godina života.
Nedostatak specijalističkog i subspecijalističkog kadra, kao što su i kolege u svojim izlaganjima iznele, posebno je izražen u deficitarnim granama medicine, kao što su: dečija psihijatrija, kardiologija, kardiohirurgija, radiologija, patologija i ostalo. Upravo nedostatak specijalističkog i subspecijalističkog kadra omogućio je nastajanje ovih famoznih postojećih lista čekanja i dijagnostičke procedure na visoko specijalističke usluge koje pružaju ovi kadrovi. Ove liste su naročito u nekim specijalističkim granama jako duge. Tu pre svega mislim na ortopedsku hirurgiju i oftamologiju, gde se čeka i preko 290 dana, dok se za ostale procedure i visoke specijalističke usluge čeka 30 do 60 dana, što u velikoj meri dovodi do produžetka toka lečenja, a i ugrožava zdravstveno stanje stanovništva. Takva situacija, nažalost, najviše pogađa socijalno najugroženije slojeve društva. Sve su to pokazatelji da se u praksi nedovoljno efikasno sprovodi strategija razvoja zdravstva.
Posebno pitanje predstavlja nepovoljan odnosno neujednačen teritorijalni raspored specijalističkog kadra. Na osnovu normativa kadrova i zatečenog zdravstvenog stanja, Ministarstvo zdravlja donosi godišnje kadrovske planove za svaku zdravstvenu ustanovu u Republici. Na ovaj način, planski se upravlja ljudskim resursima i značajno je unapređeno nasleđeno nepovoljno stanje iz ranijeg perioda u ovoj oblasti.
Međutim, ovde se radi o procesu koji se nije mogao završiti i rešiti za kratko vreme, odnosno za protekle dve-tri godine. Zbog toga, posao planskog upravljanja kadrovskim resursima treba i dalje unapređivati. Ovde naročito mislim na potrebu blagovremenog donošenja kadrovskih planova do kraja tekuće godine za narednu godinu, što u praksi do sada nije bio uvek slučaj. Problem nepovoljne kadrovske strukture u zdravstvenim ustanovama moguće je u velikoj meri ublažiti blagovremenom izradom plana specijalizacije i subspecijalizacije.
Da bi se ovaj akutni problem blagovremeno počeo rešavati, naš predlog jeste da Ministarstvo zdravlja odmah po usvajanju ovog zakona do kraja 2014. godine, za 2015. godinu utvrdi plan specijalizacija za svaku oblast medicine i za svaku zdravstvenu ustanovu, počev od doma zdravlja pa do kliničkog centra.
Mislim da se trebaju utvrditi kvote, odnosno omogućiti broj novih specijalizacija i subspecijalizacija, što bi na ovaj način trebalo premostiti prepreku koja je trenutno prisutna. Ovo treba objaviti na sajtu Ministarstva zdravlja. To bio ujedno i poziv za sve zdravstvene ustanove da započnu sprovoditi posebne procedure za upućivanje zdravstvenih radnika na specijalizaciju.
Pri tome, ne smemo zaboraviti i imati na cilju da se poboljša i teritorijalni raspored kadrova po zdravstvenim ustanovama i regionima kako bi se izbegla nedopustiva neujednačenost sa brojem lekara po pojedinim okruzima. Kao primer navešću da u Sremskom okrugu, iz koga dolazim, ima 209 lekara na 100.000 stanovnika, dok je u Nišavskom okrugu 424 lekara na 100.000 stanovnika. Upravo zbog toga, gospodine ministre, smatram da bi prioritet Ministarstva u narednom periodu trebao da bude ujednačavanje i smanjenje regionalnih razlika u našoj jedinstvenoj zdravstvenoj službi. Ako to učinimo, osiguraćemo da se i Srem primakne prosečnom broju lekara u Srbiji koji iznosi 307.000 na 100.000 stanovnika, što svakako zaslužuje po svim resursima koje poseduje.
Smatramo da je pored svega navedenog izuzetno važna za potpuno sprovođenje ovog predloga i odredba Predloga zakona kojom se zdravstveni radnik obavezuje da u zdravstvenoj ustanovi mreže provede u radnom odnosu dvostruki duži period u odnosu na trajanje specijalizacije. Ako to postignemo, ja mislim da ćemo doći do unapređenja kadrovske strukture zdravstvenih ustanova, obezbediće se bolje zdravstvene usluge u manjim razvojnim sredinama, racionalno će se koristiti kadrovski resursi i unaprediće se zdravlje stanovništva.
Gospodine ministre, mislim da je neophodno istrajati u doslednoj i principijelnoj primeni pravilnika o uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti u pogledu kadra.
Na kraju želim da istaknem da je naročito važno da se ovim predlogom zakona skraćuje vreme upućivanja zdravstvenih radnika na specijalizaciju, pojednostavljuje se procedura odobravanja specijalizacije i zadržava se mogućnost volonterskih specijalizacija.
Ovim predlogom, kao i pratećim aktima koje će na osnovu njega doneti Ministarstva zdravlja, obezbeđuje se kontinuitet u razvoju zdravstva i unapređuje se kvalitet pružanja usluga stanovništva.
Iz ovih razloga, kao što je u svom izlaganju iznela i uvažena prof. Slavica Đukić Dejanović, poslanička grupa SPS-a će u danu za glasanje podržati predlog ovog zakona. Hvala vam.

Uvaženi predsedavajući, poštovane gospođe ministarke, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, danas raspravljamo o izuzetno važnom Predlogu zakona o otklanjanju posledica poplava u Republici Srbiji i Izveštaju o merama preduzetim tokom trajanja elementarne nepogode.
Usvajanje ovog Predloga zakona je, složićete se, krajnje neophodno kako bi se u najkraćem roku otklonile posledice poplava i kako bi se našim građanima, poljoprivrednicima i poljoprivredi pomoglo što pre da se oporave. Upravo zbog toga ću na početku istaći da će poslanička grupa SPS podržati Predlog zakona i Izveštaj, kako bi što pre pomogli u rešavanju ovog izuzetno velikog problema koji nas je zadesio tokom majskih poplava.
Značaj zakona shvatamo upravo zato što smo i mi poslanici iz Srema bili svedoci poplave. U skladu sa tim, želeo bih da vas upoznam sa aktivnostima koje smo preduzimali kako bi se sprečilo izlivanje reke Save u gradu Sremska Mitrovica i opštinama Šid, Ruma i Pećinci.
Nepovoljne metereološke prilike u aprilu uticale su i na aktiviranje štabova za vanredne situacije koje su sa svojim aktivnostima nastavili i tokom majskih poplava.
Naglasio bih da su sva odgovorna lica, koja su bila uključena u rad štabova za vanredne situacije ili neke druge aktivnosti vezane za odbranu od visokih voda, kao što je npr. evakuacija i zbrinjavanje ugroženog stanovništva, obezbeđenje i distribucija obroka, zdravstvena i socijalna zaštita stanovništva i drugo, iskazala maksimalnu ozbiljnost u radu i pozitivan odnos prema svojim zaduženjima, disciplinu i poštovanje linije rukovođenja.
Svakodnevno su prikupljane informacije i vršene analize stanja na oko 160 kilometara dugog zaštitnog bedema u delu toka Save kroz Sremski okrug. U očekivanju tendencije rasta vodostaja, pojačani su nasipi na mestima koja su bila kritične tačke ovog našeg odbrambenog nasipa u Sremskoj Rači, Bosutu, u samom gradu Sremska Mitrovica, zatim u selima Klenak i Hrtkovci u rumskoj opštini i Kupinovo i Ašanja u pećinačkoj opštini.
Posebno bih ukazao da su se ove pravovremene akcije izvele posle javnog poziva Republičkog štaba za vanredne situacije, danonoćnim radom na hiljade volontera dobrovoljaca iz grada Sremske Mitrovice i drugih mesta Srema, Vojvodine i Srbije, uz stručni nadzor i angažovanje ljudstva i mehanizacije vodoprivrednih preduzeća iz Sremske Mitrovice, Šapca, Zemuna i Novog Sada. Broj volontera dobrovoljaca u gradu Sremska Mitrovica je nemoguće tačno odrediti, ali se pretpostavlja da je kod Sremske Mitrovice u vreme odbrane bilo angažovano najmanje 10.000 dobrovoljaca najrazličitije starosne, obrazovne i profesionalne strukture. Prema njima građani Sremske Mitrovice osećaju veliku zahvalnost za sve što su učinili za njihovu bezbednost i bezbednost grada.
Istakao bih da je za ove akcije JP „Vode Vojvodine“, po naređenju Pokrajinskog štaba za vanredne situacije, obezbedilo preko milion i 200 hiljada komada vreća različite veličine, a na punjenje istih utrošeno je oko 15.000 kubnih metara peska. U ovom poduhvatu, ujedinjeni duhom solidarnosti za opštedruštveno dobro, sa sigurnošću se može nazvati najširom manifestacijom sabornosti građana Srbije u jedinstvenom naporu za ostvarenje zajedničkog dobra, u ovom slučaju odbrane od preteće poplave nabujale reke Save.
Za vreme opasnosti od poplava u značajnoj meri bio je ugrožen i grad Sremska Mitrovica. Vodostaj Save kod Sremske Mitrovice 17. maja prevazišao je nivo zaštitne linijske odbrane, preteći da prevaziđe i tzv. stogodišnje vode, što se u jednom trenutku i desilo. Nivo vode dostigao je kotu od 880 santimetara…

Izvinjavam se, samo još rečenicu da završim.

… 880 santimetara izlivanja vode je sprečeno džakovima koji su postavljeni u visini od jednog metra i dužini od 17 kilometara.
Ujedno osećam potrebu da kao zdravstveni radnik iskažem i veliku zahvalnost svojim kolegama lekarima, medicinskim sestrama, tehničarima, vozačima Hitne pomoći i radnicima doma zdravlja na samopregornom radu i požrtvovanju u teškim vremenskim uslovima za naš grad.
Na samom kraju ukazaću još jednom da će poslanička grupa SPS podržati Predlog zakona i Izveštaj o elementarnoj nepogodi, kako bi što pre sanirali posledice poplava koje su zadesile Republiku Srbiju. Hvala vam, predsedavajući.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka Mihajlović, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, predlozi zakona koji su danas na dnevnom redu u okviru prvog zajedničkog jedinstvenog pretresa odnose se na projekat rehabilitacije puteva i unapređenja bezbednosti saobraćaja, a koji su nastali kao rezultat potpisanih ugovora i sporazuma sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, Evropskom investicionom bankom i Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj 27. novembra 2013. godine.
Usvajanjem Predloga zakona omogući ćemo da se ostvari osnovni cilj za koji smatramo da je izuzetno važan, a to je rehabilitacija nacionalne putne mreže, olakšanje drumskog saobraćaja, povećanje bezbednosti, kao i efikasnije i ekonomičnije izvođenje radova i upravljanja putnom mrežom. Zbog toga ću odmah na početku naglasiti da će poslanička grupa SPS podržati predloge zakona u danu za glasanje.
Navedeni sporazumi su nastali kao rezultat potrebe da se unapredi i poboljša saobraćajna infrastruktura koje je Ministarstvo saobraćaja zajedno sa EU razvilo u generalni master plan transporta Srbije po kome je predviđeno da se u održavanje i rehabilitaciju puteva, u periodu od 2009. do 2027. godine, uloži 4,6 do 5 milijardi evra.
Naglasio bih da je značaj ovih sporazuma, pored Ministarstva saobraćaja, prepoznala i Vlada Republike Srbije koja je budžetom za 2014. godinu predvidela investicione kredite neophodne za realizaciju projekta rehabilitacije puteva i unapređenja bezbednosti saobraćaja.
U okviru svog obraćanja, želeo bih da kažem nekoliko rečenica o konkretnim projektima koji su predviđeni ugovorom, odnosno sporazumima, a obuhvataju probleme kraja iz koga dolazim. Naime, u okviru deonice puta jedan predviđena je rehabilitacija puta i unapređenje bezbednosti saobraćaja na deonici auto puta Adaševci-Kuzmin, a u okviru deonice puta tri predviđena je rehabilitacija deonica Sremska Mitrovica-Ruma i Ruma-Pećinci.
Pored ovoga, rehabilitacija je predviđena i na deonici regionalnog puta Ruma-Iriški Venac, Irig-Vrdnik, Ruma-Šabac, Ruma-Putinci.
Verujem da je mnogima od nas poznato da je prilikom ulaska u Srbiju iz pravca Hrvatske, upravo na delu auto-puta Adaševci-Kuzmin, stanje na deonici veoma loše, uz prisustvo izraženih ulegnuća i kolotraga, što nakon vožnje po auto-putevima susednih država, priznaćete, ostavlja još jači utisak zaista nebezbedne i nesigurne deonice.
Zbog toga je za mene, a verujem i za druge poslanike koji dolaze iz sremskog kraja, ovo izuzetno važno. Rehabilitacijom i unapređenjem ovog dela, ali i regionalnih puteva, stvoriće se uslovi za brže, bezbednije i sigurnije saobraćanje ovim delom Srbije.
Podsetiću vas da je ova deonica deo Koridora 10, koja osim što povezuje Srbiju sa Hrvatskom, Slovenijom i dalje sa Austrijom i Evropom, sa druge strane povezuje Srbiju sa Mađarskom, auto-putem Beograd-Novi Sad, a ujedno i sa Makedonijom, Bugarskom i Grčkom. Dodao bih da se Srbija ovim delom puta i ovom deonicom povezuje i sa saobraćajnicama Republike Srpske i BiH.
Za nas koji živimo u Sremu, ovo će značiti bolju infrastrukturu, bolje putne veze, veći potencijal za privlačenje investicija, kako domaćih tako i stranih. Omogućiće i razvoj turizma i upoznavanje sa prirodnim lepotama Srema, na primer, rezervatom Bara Zasavica ili nacionalnog parka Fruške Gore, i to ne samo za domaće goste, već i za strane, pa i one u tranzitu.
Ovo je posebno važno i upravo zbog činjenice da drumski prevoz predstavlja dominantan vid prevoza u Republici Srbiji, sa učešćem od oko 80% u prevozu robe i 74% u prevozu putnika. Sada je, nadam se, svima jasno koliko je od velikog značaja da se predloži zakoni usvoje.
Na kraju, želeo bih još jednom da kažem da će poslanička grupa SPS podržati sve napore Vlade da se unapredi i poboljša saobraćajna infrastruktura u Srbiji i u skladu sa tim će u Danu za glasanje podržati predloge zakona. Hvala vam.