Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7441">Milisav Petronijević</a>

Milisav Petronijević

Socijaldemokratska partija Srbije

Govori

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što iskažem neki svoj stav vezan za rebalans budžeta, jedan mali komentar. Kada građanin gleda ovu raspravu o rebalansu budžeta, stiče jednu zbunjujuću sliku. Svi su nešto sjajno, najbolje radili, uradili, a Srbija je već nekoliko godina u teškoj ekonomskoj i socijalnoj situaciji. To ne ide jedno s drugim.
Uzeo sam, da se malo podsetimo, prilikom rasprave o rebalansu budžeta za 2012. godinu, u septembru mesecu, citiram – najgora moguća situacija za neku državu postoji ukoliko postoji tzv. dvostruki deficit, ukoliko postoji visoka inflacija u privredi, ukoliko imate i recesiju. Sve te četiri stvari su bile prisutne u Srbiji. Dvostruki deficit znači da je budžetski deficit istorijski dostigao iznos od 7,1 BDP, da je deficit tekućeg računa platnog bilansa takođe dostigao jako visoke razmere od preko 10%, da javni dug ide ka 60% itd. Hajde da nam to bude polazna osnova kada pravimo poređenje.
Stav poslaničke grupe SPS je izneo naš kolega Zoran Kasalović i on ima potpunu podršku u vezi sa tim. Samo ću iz nekoliko uglova reći. Prvo ću podsetiti da kada smo razgovarali o budžetu za 2013. godinu, ocenio sam hrabrim predlog budžeta, tražio i dogovorili se da se nad njegovim sprovođenjem prati i na vreme reaguje. To je odgovorno ponašanje. Vlada je reagovala već u prvoj polovini godine, i to nije strašno. Strašno je da se događaju odstupanja, a da se ne reaguje. Dakle, odstupanja su pre svega kod prihoda. Tu su dati razlozi zbog čega je to tako. Očigledno onako kako je planirano nije bilo realno.
Želim da istaknem jedan detalj koji sam danas čuo u izlaganju gospodina ministra, a to je da rashodi nisu premašili planirani okvir. Iz toga izvlačim zaključak da se Vlada nije rasipnički ponašala. Dakle, ta odstupanja i pored pozitivnih ekonomskih pokazatelja, žao mi je što nekako tiho iznosite, gospodine ministre, to, a ako se ne varam radi se o blagom oporavku privredne aktivnosti. Bez privrede, bez proizvodnje nema novih para, nema novog zapošljavanja i ovo je pravac za vas, za Vladu kako treba nastaviti ubrzavanje rasta izvoza, usporavanje rasta uvoza, automatsko smanjenje spoljno-trgovinskog deficita. Zašto ovo kažem? Smanjenje deficita od 12%, ako se ne varam, u odnosu na isti period prošle godine, usporavanje međugodišnje inflacije, jel sam ja sve ovo dobro zapamtio, realan rast BDP u prvom kvartalu, fizički obim industrijske proizvodnje, a posebno dolazi do izražaja visok rast kapitalnih proizvod. Budžet je likvidan barem za šest meseci. Molim vas da to jasnije i glasnije kažete, jer u javnosti je dosta prisutna politička rečenica da je Srbija pred bankrotom. Ta rečenica ima političku pozadinu, ali ta rečenica ne nanosi štetu vama, Vladi, već nanosi štetu Srbiji. Zato mislim da treba da ističete ove stvari. Naravno, ne bežati od toga. Visoka je nezaposlenost. Raduju me oni podaci koje sam danas čuo da je bar zaustavljeno na 24 koma nešto i da je za malo ali, eto, za 2% zaposlenost. Dakle, zaustavljen je taj jedan trend, a nema prečeg i važnijeg zadatka u Srbiji od zapošljavanja.
Dakle, sve to kada se ima u vidu, jednostavno, Vlada je predložila rebalans kao jedan deo ekonomskog plana u širem smislu, jer su želeli da reaguju na odstupanja sa ciljem da ostvare stabilnost javnih finansija i da svede fiskalni deficit na održiv nivo, i to kroz mere smanjenja javnih rashoda, kod prihod ne povećanje poreza, ali bolja naplata, štednja na svim nivoima, strukturne reforme, mere za poboljšanje investicione klime. Izabrao sam ovih pet, ali šta želim da kažem. Želim da se vratim na ovo pitanje, u Srbiji je teška ekonomska i socijalna situacija i to je Vladin prioritet broj jedan i da svi ostali, takođe, važni zavise od toga. Zato trebamo svi zajedno preuzeti ovu obavezu i odgovornost da se zaustavi ovo ekonomsko propadanje, da se krene u ekonomski oporavak.
Ono što želim da pohvalim, da podržim i da zatražim jeste da je potreban konsenzus koji Vlada pravi i sa privrednicima, i sa sindikatima, sa finansijskim stručnjacima itd. Ne može bez toga da se izađe iz ove ekonomske i socijalne situacije. Tražim da se nastavi taj dijalog, ta rasprava traženja najboljih rešenja.
Kada je u pitanju rebalans budžeta, samo još nekoliko rečenica. Vlada se opredelila da smanji rashode, da jača poresku disciplinu, a kada su u pitanju rashodi, to je smanjenje diskrecionih rashoda, uvođenje novih pravila za planiranje mase plata i penzija. Kada se tome doda jedinstven registar plus centralni obračun, mislim da je to važno i značajno pitanje. Želim da podržim ovaj stav i da iznesem sledeći zahtev, a to je da podržavamo Vladu što je uspela da izdrži pritisak da ne zamrzava i da ne smanjuje plate i penzije, već da ih poveća onoliko koliko je moguće.
Tu imam još dva – tri pitanja. Dakle, kada se to bude u celini posmatralo, postavlja se pitanje sprovođenja zakona o maksimalnim zaradama. Da li se on sprovodi do kraja kako treba? Da li su svi obuhvaćeni? Da li ima tu sive ekonomije, šverca?
Drugo pitanje – da li Vlada razmišlja o donošenju novog zakona o platama državnih funkcionera? Najveći prostor tu postoji. Više se ne zna na šta ovo liči. Predsednik Republike ima platu, valjda zato što neodgovorno obavlja taj posao, možda 150.000. Govorim o državnim funkcionerima. Svi oni nezavisni, slobodni, ne znam kako sve da ih nazovem, samostalni, kao da plaćamo nezavisnost, samostalnost i ostalo, imaju po tri do četiri puta veće plate. Da li Vlada razmatra da predloži zakon gde će da se uvede red? Dakle, ne tražim veću masu plata, nego red, da se tačno zna kako svi to treba da dele u Srbiji.
Drugo pitanje je da li Vlada razmišlja o progresivnom oporezivanju kada su u pitanju zarade, o solidarnom porezu, da plate najviše oni koji imaju najviše, a oni koji imaju manje da plate manje, a jedna određena granica da ne plaća ništa?
Opet jedno kratko upozorenje. Poreski prihodi se ne povećavaju, odnosno porezi se ne povećavaju. Ono što Vlada želi u ovom rebalansu budžeta, to je puna poreska disciplina, suzbijanje nelegalnog prometa i striktna kontrola naplate poreskih obaveza. Molim vas, neka Vlada pokaže i ovde hrabrost i neka pokrene jednom konačno tu stvar sa mrtve tačke. U Srbiji je zavladala kultura neplaćanja svega i svačega. U Srbiji mora da se plaća porez, moraju da se plaćaju doprinosi. Ne vara se Vlada, vara se ogroman broj stanovništva, učitelja, nastavnika, lekara, rešavanje problema u oblasti zdravstva, obrazovanja, sudstva, policije, vojske itd.
Vraćam se na osnovno pitanje - mora da se plaća porez i doprinos u Srbiji i tačka. Znam da ova Vlada ne može do kraja, ali neka hrabro uđe u taj posao i neka povuče nogu. Predložili smo i jačanje kapaciteta poreske uprave i sve ono što treba da se naoruža taj organ, ali da se to uvede.
Sasvim na kraju, da ne dužim, sledeće dve mere koje se odnose na sprovođenje strukturnih reformi i mere za poboljšanje investicione klime, samo hoću jedno upozorenje u vezi sa tim. Kada je u pitanju restrukturiranje preduzeća, molim vas, kakva privatizacija, takvo je i restrukturiranje.
Prosto se pitam da li je zaista u prethodnih deset godina činjeno da se reše ti problemi do kraja ili ne? Hajde sada da ih rešimo i kada su u pitanju i ta preduzeća u restrukturiranju i kada su u pitanju i mere za poboljšanje investicione klime. Naravno, oko građevinskih dozvola nema nikakvih dilema, imamo puno podrške. Kada je u pitanju tržište rada, želim da dodam da kada su u pitanju strukturne reforme, mislim da je to nesporno u Srbiji. Vlada mora da uđe u tako nešto. Program na srednji rok treba da stvori povoljnije uslove za investitore, za privredni rast. Rekao sam, bez privrede, bez proizvodnje nema novih para, nema novih zapošljavanja, nema budžeta. Presipamo iz šupljeg u prazno.
Dakle, sve je to tako, ali želim da istaknem da, pored toga što su reforme nužne, i ekonomske i socijalne, ni jedna, ni druga ne mogu uspeti ako ne budu socijalno pravedne. Ne mogu uspeti, nije u pitanju druga filozofija. Zato smatramo i insistiramo da Vlada nastavi pravljenje društvenog konsenzusa u Srbiji, afirmisanje socijalnog dijaloga, da uključi socijalne partnere i Vladu i poslodavce i sindikate i stalno, danju, noću, koliko god treba, da se sa njima rasprave sva ta pitanja, da dođe do izražaja pravi socijalni dijalog, jer bez socijalnog dogovora teško da šta može da uspe u tim reformama u narednom periodu.
Vodeći računa i o interesu poslodavaca, stvaranje uslova da on ima još veći profit, ali vodeći računa i o interesu radnika, dozvolićete, obično se to prelomi preko njih, a radnik, i kroz te promene koje se najavljuju, mora da postane čovek, a ne trošak, čovek koji svojim radom doprinosi profit poslodavcu, ali istovremeno zaslužuje redovnu, urednu, pristojnu zaradu, plaćene doprinose itd. Dakle, ne sme da bude samo trošak iz ugla profita, mora da bude čovek. Toliko. Hvala lepo.
Vrlo ću kratko kroz jedno pitanje. Koliko sam razumeo u načelnoj raspravi ovaj predlog ovakav da je to rezultat zahteva sindikata i ispunjenja zahteva sindikata. U načelnoj raspravi sam gospodine ministre vas pohvalio kao jednog od retkih ministara koji ima stalni dijalog sa sindikatima i zatražio da ga stalno i dalje imate. Ako je to rezultat tog dogovora zahteva sindikata ja apsolutno podržavam i zahtev sindikata i ovakvo rešenje.
Uvažena predsedavajuća, član 27. povredili ste vi. Zašto? Zato što član 27. obavezuje vas da se starate o primeni Poslovnika. Vi kršite ceo Poslovnik.
Molim vas da mi objasnite gde ste našli uporište u Poslovniku na vaše pitanje – ko želi da priča o aktuelnoj temi, neka se javi za repliku? Nađite mi uporište u Poslovniku. Otvarate jednu novu, potpuno van Poslovnika priču i vi u stvari doprinosite da ljudi pričaju van teme, a onda ih kao upozoravate da to ne rade. Ne poštujete Poslovnik. Znam dobro da ga znate napamet od početka do kraja, ali vas molim, i ja sam u svim dosadašnjim grupama radio na tom Poslovniku, pa i ja nešto od toga zapamtim, nađite mi uporište u Poslovniku na pitanje – ko želi repliku na aktuelnu temu.
Inače, da svaki Poslovnik odgovara aktuelnoj vlasti, to je potpuno normalno, to nije ništa što izaziva repliku bilo koga. Molim vas da povedete računa.
Uvažena predsedavajuća, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, na početku moram da kažem sledeće iz pedagoških, iz sindikalnih razloga da treba, a zarad kvaliteta obrazovanja, da se ograniči broj učenika na 25. Veliki sam pristalica toga.
Moram da kažem da ste me, gospodine ministre, pokolebali u načelnoj raspravi kada ste rekli da za to sada, u ovom trenutku, ne postoje materijalni i prostorni razlozi. Ako se ne varam, govorili ste čak i o brojkama koliko to odeljenja, itd. Dakle, nalazimo se u jednoj situaciji, broj učenika ograničiti na 25, ne znam da li bi neko iz pedagoških razloga u Srbiji mogao to da ospori, da li bi to neko mogao da ne podrži. Ako sam razumeo, gospodine ministre, u izlaganju u načelnoj raspravi, i vi ste rekli da se za to zalažete. Šta me koleba? Koleba me jaka argumentacija koju ste izneli - jeste ljudi to dobro, jeste lepo, ali nemamo uslova ovog momenta to da sprovedemo.
Ako je to tako i protiv sebe ću podržati taj stav iz jednog razloga, dajte da budemo realni, nemojte da usvojimo nešto što ne možemo da sprovedemo. Da banalizujem stvar, nemojte da lažemo narod da to možemo da uradimo. Dakle, ta mi je dilema i jaka argumentacija, samo ta, što u ovim uslovima, u ovom vremenu, u ovoj ekonomskoj situaciji nema tih uslova za to. Sve ostalo, apsolutna podrška bi bila da se sprovede.
Ono što želim, takođe, da podržim, a to je pravac, cilj, koji ste odredili kada je u pitanju strategija obrazovanja, da se do 2020. godine dostigne taj cilj. To znači i obaveza o stvaranju uslova da se to uradi. Dakle, da se dođe u situaciju, da se stvore uslovi da može da se ograniči broj učenika na 25 u odeljenju.
I sam sam bio u dilemi kada se povela rasprava o tome, stekao se nekako utisak da se nudi neko u ovom predlogu zakona lošije rešenje, nego što je bilo. Onda sam malo tragao i našao, a vi, gospodine ministre, me ispravite ako ne govorim tačno, a to je da je dosadašnje rešenje bilo do 30, a maksimalno 34. Doduše izuzetno 34, što je u stvari postalo pravilo. Dakle, smanjeno je u odnosu na to, nema više 34, nego je maksimalno 30. To je već jedan korak napred.
Kada su u pitanju kombinovana odeljenja, za dva razreda bilo je maksimalno 20, sada je 15. Za više bilo je maksimalno 15, sada je 10. Tako sam došao do zaključka da, u stvari, ovo rešenje koje se nudi je rešenje koje je moguće u ovim ekonomskim uslovima u kojima se nalazi naša zemlja, ali da ne pogoršava položaj. Čak ako se ne varam Predlog zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju i na kraju krajeva, kada sam govorio o načelnoj raspravi, dobro je prvo što se ne zove zakon o osnovnoj školi, nego što se zove Zakon o obrazovanju i vaspitanju.
Na kraju krajeva, onaj predlog koji je i prethodna Vlada, u kojoj ste vi bili ministar, predložila, negde januara 2012. godine, je imala isto rešenje. Šta hoću da kažem? Da se ne stvori utisak u javnosti da se sad nudi nešto gore, nešto lošije, nego jasno i podržavam što želite u celoj ovoj situaciji, vodeći jedan stravično jak, ogroman sistem u vreme kada nema para, nema ničega, kada je hrabrost i voditi ga i sačuvati ga, da izađete i da tako pošteno kažete – jeste ljudi lep predlog, svi bi to podržali, ali ne možemo da ga sprovedemo sad, zbog toga što ne postoje materijalni i prostorni uslovi.
Dakle, ostajem i dalje zagovarač, ali uvažiću vašu argumentaciju, koja je dosta jaka, da za sada u ovom trenutku nema takvih mogućnosti, a hvala Bogu, vremenom ćete biti u obavezi da stvorite takve mogućnosti da to može da se sprovede. Hvala.
Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja, predlozi zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju i srednjem obrazovanju i vaspitanju i Predlog zakona o obrazovanju odraslih, zajedno sa već donetim Zakonom o predškolskom obrazovanju i vaspitanju, čine celinu zakona iz oblasti obrazovanja i vaspitanja. Dobro je da o njima razgovaramo zajedno.
Uz već donetu strategiju i krovni zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, ovo je jedan zakonski okvir za sve zakone iz oblasti obrazovanja i vaspitanja i prvi korak ka realizaciji državne strategije u oblasti obrazovanja. Već ta činjenica je za podršku predloženim zakonima.
Ovlašćeni predstavnik naše poslaničke grupe izneo je stav SPS i mi ćemo podržati predložene zakone u načelu, a o detaljima ćemo kada bude rasprava po članovima zakona, o svakom članu ćemo dati svoj stav, izneti svoja mišljenja i dati svoj doprinos donošenju najkvalitetnijih zakona iz ove oblasti.
Želim da pozdravim vašu spremnost da saslušate svakog, da raspravite svaku primedbu, svaki predlog, da detaljno razmotrite svaki amandman, ne gledajući koga je podneo, već da li doprinosi kvalitetu zakona i kao takav usvojite, jer mislim da je to veoma važno pitanje iz prostog razloga što je sistem obrazovanja i vaspitanja stariji od svake vlade i ne sme da zavisi od vlade do vlade.
Prilikom izrade ovog zakonskog okvira o kome sam govorio ono što želim da istaknem, to je realnost, ozbiljnost i odgovornost, imajući u vidu da se pošlo od toga kakvo je stanje u oblasti obrazovanja. Moram da kažem da pripadam onima koji ne kažu da je školski sistem najbolji, jer da je najbolji ne bi ga dorađivali, ali nisam ni za one koji kažu da ne valja. Jedno je sigurno, da može, da treba i da mora da bude bolji, naravno, svesni uslova u kojima živimo, svesni ekonomske situacije koja utiče na to, demografskih kretanja, svesni da je sve manje dece, da imamo praznih i pretrpanih škola u Srbiji, da nije dovoljno obuhvaćeno dece iz osetljivih grupa sa smetnjama u razvoju, iz ruralnih seoskih sredina, siromašne dece, da nije dovoljna usklađenost sa potrebama tržišta obrazovanja, da materijalni položaj, kao posledica ekonomskog stanja u kome se zemlja nalazi, i škola i prosvetnih radnika nije na zadovoljavajućem nivou, da sam podatak da 94% samo kao protočni bojler odlazi za plate koje nisu velike, a 6% za unapređenje kvaliteta obrazovanja, školske infrastrukture itd, govori o dosta problema i dosta pitanja koja treba da se rešavaju u ovoj oblasti. Pozdravljam tu vašu realnost i spremnost da u takvim uslovima ulazite u rešavanje ovih pitanja.
Ako kažemo da sistem treba da stabilno funkcioniše, to je ogroman sistem, čuli smo brojke juče, od skoro milion dece do visokog obrazovanja i preko 100.000 zaposlenih u preko 40.000 odeljenja itd, bitno je da taj sistem stabilno funkcioniše. Ono što želim da kažem, to je da obrazovanje košta i da je potrebno mnogo još činiti da se obezbedi stabilno finansiranje za obrazovanje.
Ono što želim javno da kažem kada je u pitanju obrazovanje, čini mi se da i u našim glavama mora da se menja pristup, jer obrazovanje nije trošak, obrazovanje je investicija, i to najveća investicija u 21 veku. Naravno, mi smo nervozni ljudi u teškom vremenu i želimo da svaka investicija već sutra donese rezultate, a ova investicija donosi rezultate na duži rok. U ovakvim uslovima odajem priznanje vama što ste uspeli da sačuvate i da funkcioniše sistem obrazovanja na jedan stabilan način. U takvim uslovima ste ušli u reformu, u modernizaciju, pre svega kroz stvaranje ovog zakonskog okvira, imajući u vidu stanje, ali i način koji želim da istaknem, koji ste imali u vidu kada ste ponudili ova rešenja, a to je karakteristično i važno i odgovorno razmišljanje da se vidi da obrazovanje prilagođavate vremenu u kome živimo, uslovima u kojima se nalazi naša zemlja i svi mi, ali sa ciljem da obrazovanje povratno utiče na stvaranje boljih uslova života.
Vidi se da je potreba iskazana da se usklađuje sa potrebama društva, sa evropskim školstvom, sa školstvom razvijenih zemalja na jedan sistematičan ali i racionalan način, a zakoni su samo deo te ukupne reforme, predstoji još dosta posla u toj oblasti. Posla i mera koji treba da budu rezultat i uključivanja pedagoške nauke, ali i pedagoške prakse. Mi imamo sjajnih profesora, sjajnih učitelja, praktičara koji treba da budu uključeni u to.
Ono što želim da naglasim da ne lažemo narod, da ovakav jedan set je rađen imajući u vidu da bude i po meri dece Srbije, ali i po meri ekonomije Srbije, odnosno mogućnostima države. U takvim uslovima i na takav način vi u stvari nudite zakone koji treba da dopru do osnovnog cilja razvoja obrazovanja, a to su unapređenje dostupnosti, dakle, pravednosti, ravnopravnosti, kvalitet obrazovanja i naravno efikasnost obrazovnog sistema, sa opet velikim ciljem da povećamo broj obrazovanih građana i naravno da podstičemo školovanje na višem nivou, da ulažemo u razvoj obrazovne strukture a imajući u vidu glavni naš cilj da obezbedimo jednake šanse za sve.
Svako dete, svaki građanin u Srbiji mora da ima ravnopravni pristup obrazovanju i znanju bez obzira na njihov imovinski status, socijalno, nacionalno, versko poreklo itd. Dakle, mora da bude i pravedan, mora da bude, da tako kažem, da uključi u obrazovni proces i decu siromašnih roditelja i decu Roma i decu iz zabačenih seoskih sredina i one koji su izbegli, raseljeni, ometeni u razvoju itd.
Želim samo još kratko da se osvrnem govoreći o celini obrazovnog sistema na tri stvari. Prvo, veoma je važno i za opštu podršku je što je doneta državna Strategija u oblasti obrazovanja. To je dokument koji nama mnogo godina je falio, nedostajao. Ta strategija koja je doneta, da pojednostavim, određuje nam pravac, određuje nam način kako da dođemo do njega, tom strategijom u narednih 10 godina postavili smo barijakče kome idemo da bi dolaskom do njega podili i kvalitet obrazovanja i sve ovo o čemu sam govorio kao o osnovnim ciljevima.
Ovaj zakon o izmenama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ide u tom pravcu i realizacije Strategije obrazovanja i stvaranja tih uslova da obezbedi veći obrazovni nivo stanovništva, razvoj države zasnovane na znanju i što smatram veoma važnim da može da obezbedi dobru zaposlenost, dakle, usklađenost u tim oblastima.
Neću govoriti o detaljima, moje će kolege o svakom zakonu pojedinačno dati stav u načelu, ali želim da istaknem samo nekoliko stvari. Imajući u vidu da ove novine koje se predlažu i jedan deo koji se odnosi na zaposlene, a govori se o preuzimanju zaposlenih, o prestanku radnog odnosa, ono što želim da istaknem, tu je uvažen zahtev sindikata. Posebno želim da napomenem, gospodine ministre, vi pripadate retkim koji su dnevno u dijalogu sa sindikatima. Želim to javno da saopštim i da podržim i zatražim da nastavite svakodnevno dijalog sa socijalnim partnerima, sa sindikatima, to su ljudi nosioci u obrazovnom procesu, značajni, a bez socijalnog dijaloga nema uspešnih rešenja. Želim to da naglasim.
Želim još dve stvari. Ovo je zakonski okvir, mnogo se očekuje i ono što vi treba da podstaknete to je kada su u pitanju nastavni planovi i programi. Mislim da je veliki zadatak pred strukom kako da koncipira nastavne planove i programe, kako da razreši tu večitu dilemu koja postoji koja sva nova dostignuća da se uključe u programe, a da istovremeno ne bude veliko opterećenje za učenika. To je veliki posao i to je velika stvar da se nađe ravnoteža u vezi sa tim i velika obaveza stručnih tela.
Još nešto, pre dve-tri godine kada je donet zakon koji je takođe bitan za obrazovanje i vaspitanje u ovom periodu, Zakon o udžbenicima i nastavnim sredstvima, ja sam vas javno pohvalio, jer do tada smo imali situaciju da je to bilo kao neka pijaca. Bilo ih je mnogo, nije bilo reda, a na desetine milijardi se odbijalo od te oblasti. Ovo sada što precizirate u ovoj oblasti je još jedan korak dalje ka tome.
Samo nekoliko reči, radi se o jednom zakonu koji se prvi put kod nas donosi, a to je zakon o obrazovanju odraslih. Mislim da je to kao deo jedinstvenog sistema obrazovanja i vaspitanja, mislim da je u pitanju značajan i važan zakon. Sada da se malo našalim, to nije zakon koji na neki način liči na onu večernju školu Paje i Jareta iz serije "Kamiondžije", to je jedan jako značajan zakon, koji ima za cilj da omogući, čak da bude početak stalnog celoživotnog školovanja ljudi da steknu nove kvalifikacije da se brže zapošljavaju, da brže profesionalno mogu da menjaju radna mesta, itd.
Dakle, jedan veoma važan zakon iz prostog razloga što će imati za posledicu poboljšanje obrazovne kfalifikacione strukture, ali i povećanje zaposlenosti, a to je ono što nam u sadašnjem sistemu dosta fali. Dakle, radi se o učenju tokom celog života, uz mogućnost da se iskoriste postojeće institucije, a sa ciljem da se poveže svet obrazovanja i svet rada. Veoma je tu detaljno regulisano kako se ostvaruje i formalno i neformalno i informalno obrazovanje. Želim posebno da istaknem taj zakon i posebnu podršku tome.
Na kraju želim samo jednom rečenicom da podržim u okviru predloga za izmenu i dopunu Zakona o učeničkom i studentskom standardu, želim da podržim ovaj sistem koji je ponuđen, zaštite materijalnog položaja najboljih studenata, najboljih učenika. Impozantne su brojke ovde koje se javljaju, a to ako se ne varam, stoji, to ste i pomenuli juče, 2002. godine 1.184, 2007. godine 4.350, da bi 2013. bilo 14.021 stipendija. Dajem punu podršku posvećivanju pažnje nadarenim učenicima i studentima, stvaranjem uslova da oni mogu kvalitetno da se obrazuju i podršku ovom ovlašćenju da i lokalna samouprava ima sada ovlašćenje da takođe može, u skladu sa sopstvenim mogućnostima da dodeljuje stipendije za nadarene učenike i studente.
Završiću sa jednom rečenicom, skoro da se svi slažemo da su moćni pokretači razvoja u Srbiji u ulaganju u infrastrukturu, energetiku, poljoprivredu. Želim da završim sa tim. Najveći resurs Srbije, najmoćniji pokretač razvoja Srbije su obrazovani mladi ljudi i to je ta investicija koja mora da ima prioritet, za koju moramo da se borimo, da ulažemo u znanje, kao šansu za razvoj Srbije u narednom periodu. Hvala lepo.
Svoje izlaganje ću da pretvorim u pitanje.        Želim da podsetim da kada smo u petak razgovarali o ovim zakonima u načelu, da sam tada podržao predlog Vlade kada su u pitanju izmene Zakona o porezu na dohodak građana, u delu koji se odnosi na oporezivanje samostalnih preduzetnika i posebno istakao veoma važnu činjenicu da se kada je u pitanju dohodak samostalnih preduzetnika deli na dohodak od rada, dohodak od kapitala. Posebno sam istakao značaj da se poveća paušalni limit sa tri miliona na šest miliona imajući u vidu moguće uštede u administriranju i posebno podržao predlog Vlade da se iz sistema paušalnog oporezivanju izuzmu delatnosti o kojima je danas bilo reči. To su pravne, knjigovodstvene, revizorske, zdravstvene, da ne nabrajam dalje delatnosti, smatrajući da su to visoko kvalifikovane profesije koje mogu i treba da plaćaju porez na stvarni prihod. I dalje mislim da te profesije trebaju da plaćaju porez na stvarni prihod.
Moje prvo pitanje je – ako neko ne plaća porez na stvarni prihod bez obzira da li je ovoliki, ili ovoliki, potpuno je nebitno, na šta onda plaća? Od oka? Razumeo sam da ne plaća porez na prihod koji je duplo veći nego što je stvarni, nego na stvarni. Ako je to razlika između prihoda i svih priznatih troškova, toliko je, zar to nije pošteno. Ako je mali prihod, mali će biti porez. Ako ga nema neće biti ni poreza. Ako je veliki, veliki je i porez. To je poruka i mojoj Vladi, da je to pravedno i da tako treba.
Neću, ako je to Vlada prihvatila, a vidim i šest poslaničkih grupa, svi zajedno se udružili da odbrane te amandmane koji se odnose na to i to interesantno, najviše izuzimanja advokata i zdravstvenih radnika, ne svih ima, ih i koji traže za sve one ostale i neka mi ne zamere kolege, veoma cenim tu profesiju, mnogo advokata, normalno je da brane svoju poziciju i svoju profesiju. Ali, gospodine ministre, normalno je i da ja kao laik u tom delu mogu da postavim pitanje kao narodni poslanik – šta je onda cilj izmene ovog zakona u ovom delu, ako istovremeno i povećamo limit sa tri na šest miliona i vratimo sve te preduzetnike u paušal?
Gospodine ministre, kakvi su fiskalni efekti toga? Vidim da ima dosta obrazloženja da će to da oteža položaj. Koliko će da oteža položaj, da to neće imati finansijski efekat? Ja vas pitam, vi ste odgovorni da kažete da li hoće ili neće imati. Zašto menjamo to?
I dalje smatram da nije dobro da se istovremeno poveća limit sa tri na šest miliona i da se zadrže svi oni paušali, uz dužno poštovanju svih profesija. Nije pravedno, nije pravično, nepravično je kada neko ne plaća porez na stvarne prihode. Na šta to treba da plaća, ako ne na stvarne prihode?
Imajući u vidu da smatram da će veoma teško biti održivo i jedno i drugo ili odgovorite što se to onda menja, kakvi su finansijski i fiskalni efekti, mislim da treba da date odgovor ne samo meni, nego i javnosti zbog čega je to tako i ako se već ne plaća porez na stvarni prihod, na koji to prihod treba da se plaća. Hvala.
Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću povodom amandmana na član 3. i povodom ove teme koja je vezana za utvrđivanje vrednosti nepokretne imovine, da nastavim priču koju sam imao u petak u delu koji se odnosi na porez na imovinu.
Tada sam, a i moje kolege skrenuli pažnju da treba amortizacija, da nije rešenje da se izbaci kao korektiv kada se utvrđuje vrednost imovine.
I tada sam rekao, a i sada ponavljam, prave promene u poreskoj politici, kada je u pitanju porez na imovinu, su da prvo oporezujemo, i to žestoko, one koji imaju po pet, deset veliki kuća, stanova, objekata, čega god hoćete, one koji nisu uknjiženi, nisu prijavljeni, nisu oporezovani uopšte, a na kraju, vrlo oprezno, sa puno, kako bih rekao, elemenata koji će voditi računa kako narod živi i na kraju one koji žive u svojoj kući, u svom stanu.
Tada, a evo i sada, želim da kažem da je jako dobro što je prihvaćen amandman da se amortizacija vrati kao korektiv za utvrđivanje vrednosti imovine i na ovakav način. To je veoma bitno iz dva razloga.
Jedan razlog, što je predviđeno da se utvrđuje vrednost imovine, da jedinica lokalne samouprave utvrđuje vrednost tako što utvrđuje prosečnu vrednost po zonama. Dakle, zona je ta za koju važi jedna tržišna vrednost. U toj zoni može da bude stara kuća, stara zgrada odavno već amortizovana i nova velelepna vila, zgradetina, pametna, ne znam kakve sve, itd. Dakle, taj korektiv smatram da je vrlo važan i podržavam nameru da se to vrati u zakup.
Moram da kažem, da budem pošten, još u petak je gospodin ministar najavio vraćanje tog korektiva. Ako uz to dodamo da je izvršena korekcija u delu zakona koji se odnosi na onih 10 ari, da je vraćeno rešenje koje je bilo prethodno, za šta takođe dajemo punu podršku, mislim da je najvažnije danas, gospodine ministre, ispravite me ako nisam u pravu, poslati poruku građanima da, kada je u pitanju promena Zakona o porezu na imovinu, nema nikakvih promena u odnosu na porez koji će plaćati građani.
Ovo je veoma važno, jer su bili i zbunjeni i uplašeni kada su čuli razne cifre, razna povećanja itd. Sada je bitno da im pošaljemo poruku da ova promena zakona ne odnosi se, tako da kažem, na njih. Da li je postojeći u celini dobar ili nije, to je drugo pitanje.
Uvek ću govoriti – naplatite od onih koji imaju najviše, koji imaju ogromne zgrade, kuće, Boga pitaj šta sve, a ne one gde ljudi žive u njima ili na najzadnji način kada su oni u pitanju.
Ponavljam, javio sam se iz razloga da, prosto, uputimo jednu poruku građanima. Nema promene u odnosu na plaćanje poreza od strane građana, u odnosu na ove promene zakona. Hvala lepo.
Želim da kažem da Poslovnik mora da poštuje dostojanstvo ove Skupštine i želim da kažem da se mora govoriti istina. Da ne bih dužio, ne pada nam na pamet da ulazimo u polemike. Molim vas, samo evidentirajte da su poslanici SPS tu i da je laž ne prisustvuju sednici. Ništa više.
Poštovana predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, stav poslaničke grupe SPS u vezi predloga ovih šest poreskih zakona izneo je u ime grupe naš kolega Zoran Kasalović, a ja ću dati svoj prilog učešću u raspravi, posmatrajući to na još nekoliko načina.
Primetno je bilo da je moj kolega Kasalović težište stavio na borbu protiv sive ekonomije i kroz to posmatrao predlog ovih poreskih zakona, koliko će doprineti da se ona smanji, jer smatramo da je to veoma važno pitanje, jedan najveći prostor gde mogu da se stvore nova sredstva za budžet.
Kada je u pitanju budžet, ekonomska situacija i finansijska, sami ste, gospodine ministre, najavili narednog četvrtka da o tome detaljnije razgovaramo, a i rebalans budžeta. Želim da kažem samo jednu rečenicu, da ponovim rečenicu sa kojom sam završio izlaganje kada je bio budžet na dnevnom redu. Vlada je pokazala hrabrost, gospodine ministre, da onako projektuje budžet, imajući u vidu stanje u kome se nalazi ova zemlja. Tražio sam da pokaže i odgovornost u sprovođenju budžeta, pozvao da bdi nad njim svaki dan, da prati realizaciju budžeta i da se reaguje odmah.
Šta hoću da kažem? Želim da vas podržim u tome. Zašto? Nije strašno da dođe do toga da se ne ostvaruje budžet onako kao što je zamišljeno. Ništa strašno nije da se pravi rebalans, dva rebalansa. Šta je to toliko strašno? Strašno je ako ne vidimo da to treba, a još strašnije ako vidimo, a ne preduzimamo mere. Zato želim od vas da zatražim i da vas podržim da nastavite na isti način kao što ste praveći ovaj budžet to činili.
Želim da vam dam još jedno upozorenje, koje sam i tada dao, a to je da i dalje posvećujete najveću pažnju privredi, proizvodnji, rasterećivanju, stimulisanju na sve moguće načine. Nema u Srbiji boljitka bez privrede, bez proizvodnje, bez onoga ko pravi novu vrednost, ko pravi pare, ko puni budžet. Kada se to realizuje, onda može sve ostalo da se realizuje. Pozivam vas da nastavite tako da imate taj prioritet, jer bez toga nema novih para, nema boljeg budžeta, nema novog zapošljavanja, a zaposliti jednog čoveka danas je vrhunski prioritet u Srbiji.
Takođe želim da se složim sa koleginicom iz SDPS, gospođom Savić, da u svim tim poslovima koji predstoje insistirate na društvenom konsenzusu, na socijalnom dijalogu sa socijalnim partnerima, jer sve te mere koje se donose, sve strukturne reforme koje su neophodne da se donesu, svi znamo da mora i ekonomska i socijalna reforma, ali isto tako vas upozoravam da morate da znate da nema ni jedne ni druge ako nisu socijalno pravedne. Zato je potrebno usaglašavanje svih tih mera sa socijalnim partnerima.
Kada su u pitanju ovi poreski zakoni, imajući u vidu da su oni nastavak poreske reforme i stvaranje uslova za finansijsku konsolidaciju, želim da se pozovem samo na prvi od tri osnovna cilja. Povećanje horizontalne i vertikalne pravednosti oporezivanja dohotka građana, odnosno načela da pojedinci jednake ekonomske snage treba da snose jednako poresko opterećenje, te da bogatiji pojedinci plaćaju više poreza. Ako je ovo cilj za ove poreske zakone, mi ćemo apsolutno podržati i podržaćemo svaki poreski zakon koji ima ovo za cilj. Naš stav je već puno puta izrečen i ja ću ga ponoviti – treba da daju najviše oni koji imaju najviše, manje oni koji imaju manje, a oni koji nemaju ništa, država njima da da.
Konkretno, kada se radi o ovim zakonima u načelu, daćemo podršku. Zadržaću se na nekoliko pitanja, iako želim da ukažem da, kada bude rasprava u pojedinostima, ima dosta prostora da se sagledaju sva rešenja, da se razjasne ili eventualno neka i promene.
Kada su u pitanju izmene Zakona o porezu na dohodak, dosta je bilo govora o smanjenju stope poreza na zarade sa 12 na 10, povećanje neoporezivog iznosa na 11.000, smanjenje efektivne poreske stope kod minimalne zarade sa 8,6 na 6,4 i mi tu dajemo apsolutnu podršku, ali i očekujemo da i ovo bude samo neko seme, neka klica za dalje povećanje poreske progresije, za dalje pojačanje vertikalne pravičnosti, da se od onih koji imaju više uzme više, a od onih koji imaju minimalno uzme manje.
Takođe, želim da naglasim, paralelno sa tim, povećanje ova 2%, kada su u pitanju doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje, da je to u stvari na dobitku budžeta, jer jednostavno zato i jeste finansijska konsolidacija, zato što će toliko manje morati da prebaci Fondu PIO. Mi tu nemamo nikakve dileme. Ono što želimo da upozorimo i da kažemo – tačno je, najveći deo sredstava ide na račun lokalnih samouprava. Ja bih umesto međusobnih optuživanja, sa jedne strane lokalne samouprave i sa druge strane republičke vlasti, tražio da tražimo rešenje gde je stvarno napravljena velika razlika u odnosu na postojeće stanje.
Molim vas, Beograd – pitanje sedam milijardi, ako uzmemo još skoro dve milijarde što su porez na izdavanje nepokretnosti prebacuju u porez na kapital, a nije onda vlasti prihoda isti. To su velika sredstva i tražim da se sedne sa Beogradom i da se razgovara. Odmah da se razumemo, baš me briga za Đilasa, ali me je briga za Beograd i za Beograđane. Dakle, dajte da sednemo i kod svake opštine tamo gde može da bude neka šteta.
Ono što želim takođe da podržim, to je razdvajanje ukupnog dohotka po osnovu, na dohodak rada i dohodak kapitala kod malih preduzetnika. Dali ste puno obrazloženja, on se obavezuje da plaća porez na doprinose na ono što je njegova lična zarada, to bira, to je za apsolutnu podršku, kao što je povećanje dozvoljene vrednosti prometa sa tri na šest.
Znam da će tu biti dosta polemike i hoću da budem vrlo jasan. Sužavanje obima delatnosti, kojima se pravo na paušalno oporezivanje može priznati, pa navodi tamo: računovodstvene, knjigovodstvene, revizorske, poreske savete, reklamiranje i istraživanje tržišta, pravne, zdravstvene delatnosti. Dajem punu podršku tome i ne vidim razlog zašto neko ne bi plaćao porez po stvarnom prihodu, što ja da plaćam porez po stvarnom prihodu. Ne traži se ni od koga da plaća porez duplo veći u odnosu na prihod koji ima, nego na stvarni prihod. A na koji to prihod hoćemo da plaćamo? Molim vas, kada to ne bi bilo, onda su vrlo diskutabilna povećanja ova sa tri na šest. Ogroman broj bi se tu proširio, onih koji bi to koristili.
Ono što još vrlo kratko hoću da zadržim još jedno poresko oslobađanje i da vas prosto upozorim. To je oslobađanje do 5.214 dinara za uplatu premija za doprinos zdravstvenog osiguranja i penzijskog osiguranja. Do sada je bilo za dobrovoljno penzijsko osiguranje i ovog puta se uvodi i premija za zdravstveno, ali ostaje ukupna suma 5.120. Jeste stimulativno za dobrovoljno zdravstveno osiguranje, ali je destimulativno za penzijske fondove. Zašto? Zašto smatram da treba tu tragati za još nekim boljim rešenjima? Zato što sami znamo da penzijski sistem nam je veoma napet, u teškoj situaciji i mi treba da stvaramo uslove da se ovaj treći dobrovoljni razvija, podsticali smo ga sa oslobađanjem od poreza i dalje se ljudi još uvek teško opredeljuju za to. Ovog puta kada zajedno učestvuju u tome, iako ni sada ne koriste onih 5.120, mislim da je prosek negde oko 4.400 za sve. Treba jednostavno povesti računa o tome.
Ono što želim da kažem, kada je ovaj zakon u pitanju, a to je, naravno, ne mislim da ćete tako da radite ali tražim od vas mnogo veću, hrabriju, odlučniju borbu za naplatu svih obaveza. Nemojte da ova dva posto što povećavamo doprinosa plaćaju oni koji su i do sada plaćali na račun a ne oni koji nisu plaćali, pa baš ih briga koliko je. U Srbiji je nažalost razvijena kultura neplaćanja, da se ne plati porez, doprinos, plata, struja, televizija, ništa, a mi ćemo tražiti stalno neke načine kako ćemo to da kombinujemo.
Molim vas da sami ste to danas, a imate našu punu podršku, mora da se naplaćuje, mora da se plaća, jer tada ne bi imalo potrebe da penzijski fond ovoliko vuče pare iz budžeta i da ne govorim o svim drugim stvarima. Dakle, mora plata da se isplati, mora doprinos da se plati. U drugim zemljama je to normalno, kod nas postaje normalno da se ne plati. Tu mora da se stavi tačka i da se to zaustavi.
Da bih ostavio kolegama malo vremena, samo još jedno upozorenje kada je u pitanju imovina i porez na dobit. Kada je u pitanju pore na dobit, povećanje koje je uvedeno pred kraj godine, smatram da taj porez nije do kraja iskorišćen. Mislim da tu treba posvetiti veću pažnju, iz prostog razloga, ne radi se tu samo o povećanju prihoda, nego jednostavno o sprovođenju politike baš da daju više oni koji imaju više, a time da oslobodimo manje, slabije, da mogu da uđu u žešću konkurenciju.
Znači, onaj koji ima najviše da da najviše, koji ima manje da da manje, onaj koji nema ništa da mu da država. Mislim da tu ima mnogo više prostora.
Na kraju krajeva smatramo da treba ići ka tome da se povećava porez na kapital, a smanjuje porez na rad. Kada je u pitanju porez na imovinu, jedna jaka, snažna podrška kada je to u pitanju, a to je ispravljanje jedne velike nepravde i nepravičnosti zbog različitog poreskog tretmana na imovinu u vlasništvu fizičkih i pravnih lica. Zašto bi fizička lica plaćala po tržišnoj vrednosti, a pravna ne? Zato tu imate našu podršku.
Inače, kada je u pitanju porez na imovinu kod fizičkih lica, mislim, i to želim da vam kažem i predložim da tu ima prostora za mnogo hrabrije poteze. Neće možda mnogo ukidanje amortizacije koja je do sada bila uticati, ali činjenica da se to posmatra ravno.
Molim vas, da imate više hrabrosti da uđete u oporezivanje imovine po snazi, po vrednosti. Ne znam zašto ste odustali od oporezivanja imovine, one koje imaju kuće, vile, pet, deset, treba da budu oporezivani žestoko. Ne onaj koji ima mali stan, živi u njemu, rodio se u njemu i ništa drugo nema. Mislim da tu ima prostora za mnogo jače, žešće, kako bih rekao napasti, u smislu, opet se vraćam na početak, uzeti od onih koji imaju najviše, manje od onih koji imaju manje, a dati onima koji nemaju ništa. Hvala lepo. Naravno podržaćemo ovo.
Želim da zatražim da se ispoštuje član 106. i da govorimo o onome što je na dnevnom redu, ali to tražim iz protesta, zato što dolazim do zaključka - nemojte više kao narodnog poslanika da me branite ovako. Oko jedne skandalozne izjave, to je skandalozna izjava koju je uputio jedan crkveni velikodostojnik, Skupština treba da se digne i da energično to osudi i zatraži intervenciju državnih organa, inače odosmo u anarhiju.
Navikli smo svaki dan da slušamo kako kriminalci i huligani prete državnom vrhu ubistvima itd, a danas smo to čuli iz usta crkvenog velikodostojnika. Šta je to nego u najmanju ruku skandalozno? Treba sa ogorčenjem to da osudimo i zatražimo intervenciju državnih organa. Ako to nismo spremni da uradimo, hajde da se vratimo na dnevni red, takvi smo kakvi smo.
Poštovani predsedniče, poštovani potpredsedniče, ministre Krkobabiću, sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, u nekoliko kazivanja ću podržati ovaj predlog o izmenama i dopunama Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji zapošljavanja osoba sa invaliditetom, posmatrano samo iz jednog ugla.
Prethodne naše koleginice, Vesna Jovicki i Mirjana Dragaš su detaljno govorile o zakonu, o stanju u toj oblasti, merama koje se preduzimaju i o onima koje treba preduzeti, tako da se neću na tome zadržavati.
Želim da posmatram Predlog izmene i dopune Zakona samo iz jednog ugla. Da se podsetimo, Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, koji je donet 2009. godine, imao je za cilj da omogući pre svega uključivanje u svet rada osoba sa invaliditetom, a onda naravno u sve druge sfere društvenog života. Dakle, cilj je bio da stvore uslovi da se omogući da osobe sa invaliditetom se uključe u svet rada da se zaposle, da pređu iz stanja u kome dobijaju u stanje u kome daju.
Veoma mi je drago, gospodine ministre, da ste počeli danas izlaganje sa jednom brojkom, da je od početka primene zakona zaposleno 9150. Pominjem tu cifru još jednom, jer kada je zakon donošen tada je bila procena obrazlažući potrebu donošenja zakona da se očekuju efekti od sedam do devet hiljada. Danas smo čuli podatak - 9150. Sva priznanja za jedan dobar zakon i naravno rad na sprovođenju tog zakona.
Koji je to ugao koji sam ja hteo da iskoristim da posmatram ove izmene i dopune? Upravo to. Tadašnji zakon je u prvi plan stavljao da se zaposle pa tek onda alternativna rešenja. To je taj ugao na koji sam želeo da još jednom pomenem danas, da se izmenama i dopunama Zakona ostaje se na tom pravcu, dakle ne dira se u cilj da je najvažnije osobu sa invaliditetom zaposliti, stvoriti mogućnost da za sebe zarađuje, a ne da dobija od države. Izmene i dopune Zakona koje su ovde pred nama jasno nam ukazuju da se ostaje na tom pravcu. I zato ga treba podržati, odnosno predložene izmene i dopune.
Naime, mi se sećamo kada je donošen Zakon da su tada utvrđene mere koje su išle u smislu donošenja mera i aktivnosti profesionalne rehabilitacije, mere koje su usmerene ka pojedincu, ka porodici, ka poslodavcu, ka široj društvenoj zajednici. Ali, pored toga da je Zakon tada predvideo i mogu da tako kažem, favorizovao zapošljavanje, naravno govorim favorizovano iz ovih razloga o kojima sam malopre govorio, zapošljavanje osoba sa invaliditetom i to pod opštim uslovima kada je definisana obaveza poslodavca da zaposli određeni broj osoba u radnom odnosu. Zašto ovo napominjem? Napominjem da se i dalje ostaje pri tom cilju, zapošljavanje osoba sa invaliditetom pod opštim uslovima kada se ne menja ni radno mesto, kada se ne menja ni posao ni radno mesto, i pod posebnim uslovima kada se menja i posao i radno mesto i naravno poseban deo zakona koji govori o posebnim oblicima preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju.
Najkraće, poslodavac je imao tri načina da ispuni svoju obavezu. Ono što sam rekao je glavno, da zaposli. Sve ostalo su alternative. Dakle, ako ne može iz bilo kojih razloga, onda da učestvuje u finansiranju zarada u preduzećima gde je ta delatnost, to je sada promena umesto 50% proseka u privredi, sada 50% proseka po zaposlenom, prosek u privredi više ne postoji već dve godine.
Druga mogućnost bi bila da sklopi ugovor sa takvim preduzećem, da kroz nabavku ili na neki drugi način u visini od 20 prosečnih zarada u privredi sada po zaposlenom i na taj način da ispuni tu obavezu.
Treća mogućnost bi bila da plati penal u trostrukom iznosu minimalne zarade, ako ne uradi ni jednu od tih. Penali su izmenama Zakona se isključuju, odnosno briše se ta odredba. Ostaje obaveza preduzeća ako ne može da zaposli 50% od prosečne zarade kao jedina obaveza. Nema tu nekih velikih izmena koje će ići na štetu poslodavaca. Država je subvencionisala te poslodavce da ako zaposli na neodređeno vreme ona mu 12 meseci plaća, subvencioniše zarade. Doduše, bila je minimalna, a sada je 75% od zarade, ali ne više od minimalne i da, pošto je to po propisima, ne bi bilo zablude mislim, gospodine ministre, da bi bilo potrebno još malo taj detalj razjasniti javnosti da ne ispadne da je nešto što može da bude problematično itd.
Druga vrsta podsticaja je bila refundacija troškova, prilagođavanja radnog mesta kada se zapošljava po posebnim uslovima. Sa jedne strane je bila obaveza, a sa druge strane subvenicije.
Kada su u pitanju posebni oblici, preduzeća koja se bave profesionalnom rehabilitacijom, velika je izmena između refundacije i subvencije, jer refundacija je nešto posebno, nešto što je dato, pa ti isplatim. Subvencionišem sa 75% svih troškova, a ne više od 50% prosečne zarade po zaposlenom, da bi zaposlio takvu osobu sa invaliditetom.
Da ne bih dužio, mnogo više su pričale one koje to bolje znaju, završiću sa onim sa čim sam započeo. Šta je bila obaveza zakona? Da se izvršava prvenstveno njihovo zapošljavanje, a tek onda drugi alternativni načini. Upravo izmene i dopune Zakona su sačuvale taj pravac, jer i dalje je obaveza zapošljavanja na prvom mestu. Već sam napomenuo koliki je značaj. Čak je značaj i za poslodavca, bolje je za njega da zarađuje osoba sa invaliditetom nego da plaća onu drugu varijantu. Smisao celog zakona je da se u prvi plan stavi osoba sa invaliditetom, da se njoj omogući da sama za sebe zarađuje i zbog tog pravca koji je ostao zaslužuju punu podršku predložene izmene i dopune Zakona. Vidim iz današnjih rasprava da će to biti jedna šira podrška.
Kada je u pitanju alternativa, kada se obezbeđuju sredstva, ta sredstva ne uzima država nego se skupljaju u budžetskom fondu, pa se vraćaju za podsticaje za zapošljavanje i vraćaju se kroz efekte da se zapošljavaju ljudi. Koliko sam danas razumeo, neko je pomenuo cifru od 2 milijarde. Nije baš ni tako malo.
Sasvim na kraju uz punu podršku ovoga samo jedno upozorenje, jedan detalj koji nije danas na dnevnom redu. Imamo izveštaj Poverenika za ravnopravnost. Diskriminacija prema osobama sa invaliditetom je najveća od svih diskriminacija. To moram da podsetim, jer sam podatak kaže da je najviše pritužbi bilo u vezi diskriminacije prema osobama sa invaliditetom pa tek onda nacionalnoj pripadnosti, polu. Da upozorim zašto. Zabrana diskriminacije prema osobama sa invaliditetom je jedno od osnovnih načela zakona o kome pričamo u članu 2. osnovnog zakona. Jedno upozorenje da kao država koja pokazujemo jedan odgovoran odnos prema ovim osobama i moramo da vodimo računa o tome.
Vraćam se na početak. Puna podrška Predlogu o izmenama i dopunama Zakona. Hvala.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu, koji se danas nalazi na dnevnom redu, ja bih okarakterisao sa jednom rečenicom – mala promena, a velika poruka.
O samom Predlogu zakona i uopšte o poruci koja je najavljena kroz obrazloženje ovog zakona, govorila je naša uvažena koleginica, gospođa Dragaš, priznajem, insistirajući uz podršku Predloga zakona, na sveobuhvatnom rešenju ovih pitanja, nama suzila prostor da možemo da govorimo. Ipak bih još nekoliko detalja izneo.
Sama promena odnosi se u stvari na dve stvari. Jedna je dopuna vezana za pravo na odsustvo radi dojenja deteta, druga je zaštita trudnica, majki i porodilja, onih koji imaju radni odnos na određeno vreme, insistirajući, propisujući da ne može da joj se prekine, da ne može da joj prestane radni odnos iako je istekao ugovor o radu na određeno vreme, do okončanja prava svih koje ima kao trudnica, kao majka porodilja i prava na negu i posebnu negu deteta.
Ono što je takođe karakteristično, još jedna odredba koja je neka vrsta dodatne zaštite, da ako nije tako, da se akti smatraju ništavnim, što mislim da je dobro i mislim da treba u Zakonu o radu na mnogo mesta da se pojavi ta zaštita.
Kada je problem rada na određeno vreme, samo vrlo kratko, to je jedan opšti problem, ne samo kada su u pitanju majke trudnice, na njih se najviše odražava taj problem, već inače problem u zakonu, pre svega zbog velikih zloupotreba u vezi sa tim, jer imamo i rad, ne ono kako je polemika da li je godinu dana ili tri godine, nego imamo i na deset godina, na više godina, itd.
Kada su trudnice u pitanju, bilo je mnogo ovde iznetih primera, da se ne zadržavam na tome, skoro da smo došli u situaciju, a nije valjda da je tako, da trudnoću posmatramo kao greh, kao problem, a ne nešto lepo, plemenito ili jednostavno zbog toga "greha i problema" preti joj da izgubi posao ili da ga ne može dobiti. Sve su to razlozi o kojima je inače bilo reči, da se da podrška u ovom Predlogu zakona.
Želim da se osvrnem na poruku, poruka mi je još bitnija, poruka je iz izlaganja predlagača, predsednika Narodne skupštine se tačno nagoveštava, čak mnogo puta je ponovio reč "prvi korak, početak, itd." nagoveštava se spremno da se kao država suočimo sa problemom i pokazuje jasnu nameru da se na organizovani sveobuhvatan način upustimo u rešavanje svih problema demografske politike, naravno i posebno materinstva, ali i pitanja rada i radnih odnosa. Ako je tako, naša je puna podrška.
Kratko ću se zadržati i na jednom i na drugom, materinstvu i radnom odnosu. Kada je u pitanju materinstvo, moram da napomenem, odnosi se na dve kategorije, jedno su trudnice, drugo su porodilje i majke. Sve mere koje su podrška, podsticaj ovim kategorijama, SPS će podržati, a opet i tu imamo tri kategorije, nezaposlenu trudnicu, trudnicu na radu na određeno vreme, što je sad predmet ovog zakona u smislu zaštite i naravno one koje su majke porodilje u radnom odnosu.
Kad posmatramo sve to, želim da istaknem da posmatramo iz dva ugla: jedno je materijalna podrška, finansijska podrška tim kategorijama, a drugo je podrška u sferi radnih odnosa.
Kada je u pitanju materijalna podrška, finansijska podrška, za trudnice je najveći problem što to reguliše Zakon o obaveznom zdravstvenom osiguranju, što trudnice kad ih zaštitimo ostaju na nivou od 65% a ne 100%, dok majke porodilje koje i za vreme dok imaju negu deteta i posebnu negu deteta, one su već regulisane jednim drugim zakonom, finansijska podrška o porodici. I jedan i drugi zakon treba da se izmeni u ovom osnovnom cilju u kome smo govorili, da podstaknemo i podržimo materinstvo.
Kada je u pitanju podrška trudnicama, želim da navedem da imamo problem nejedinstvene politike u Srbiji. Mi u ovoj oblasti imamo primera, ja sam govorio mnogo puta i sad ću reći, Beograda, Jagodine, čuli smo juče, i još nekih gradova, gde su sami gradovi dodatno izdvojili sredstva da bi trudnice koje su na trudničkom bolovanju dobile 100%.
Svestan sam da to nisu mala sredstva. Kada je Beograd u pitanju, samo prošle godine to je preko 800 miliona dinara za prosečno 3.420 mesečno, ali Beograd je pružio pomoć i nezaposlenima, tako što je i za to izdvojio sredstva preko 245 miliona a obuhvatio 4.914, dodeljujući jednokratnu pomoć od 50.000.
Ističući ovaj pozitivan primer, želim da ukažem da to mora da bude jedinstvena politika u Srbiji, da se sve trudnice u Srbiji osećaju ravnopravno. Pozdravljam promenu Zakona o zdravstvenom osiguranju koja će to omogućiti.
Drugo što želim da kažem, to je oblast radnih odnosa. Šta mi imamo sada u Srbiji, najkraće rečeno, telegrafski – neadekvatno rešenje prava radnika iz radnih odnosa, narušavanje stečenih prava radnika, crno tržište radne snage, izbegavanje obaveza prema državi i radnicima, antagonizam poslodavaca i sindikata i jedan veliki raskorak između njih. Imamo jednu situaciju da nas poslodavci stalno bombarduju kako mora da se krše ta prava jer to otvara prostor za zapošljavanje novih, kako to mora da bude u uslovima krize, itd.
Mislim da država tu mora da stavi tačku i da kaže – stop, ne može više. I nije tačno da je smanjivanje radničkih prava rešenje za krizu. Uostalom, uopšte smanjivanje radničkih prava ne može biti rešenje za tu oblast. Godine 2001. donet je Zakon o radu koji je potpuno premestio klatno prema poslodavcima, isforsirao poslodavce, u prvi plan doveo profit. Evo, posle toliko godina, vidimo da nije privreda ojačana, nezaposlenih je još više, itd. Dakle, nije tačno da radnička prava ometaju i razvoj privrede i veći profit poslodavcu, itd, itd.
Želim da kažem da suočavajući se sa tim problemom, Srbija mora da se suoči sa još jednim, a to u ovom trenutku čak ima veze i sa ovim zakonom. Mislim da je potrebno da se suoči sa jednom reči koja je postala razorna u Srbiji, a to je – trošak. Sve nam je iz ugla profita postalo trošak. I tako radnik više nije čovek nego trošak. Trudnica nam takođe nije čovek nego trošak. I kada sve to tako posmatramo, uvek nalazimo razloge da ne može i ne sme sve da bude trošak, jer jednostavno radnik je čovek koji dostojanstveno radi i želi da ima pristojnu zaradu, da živi od svog rada.
Šta mi mislimo da je rešenje? Mi mislimo da je rešenje da se sagleda stanje u oblasti radnih odnosa, celovito, i da se izvrši promena Zakona o radu. Ja prosto upozoravam. Od 2001. godine, kada je donet prvi, 2005. pa nadalje, stalno se išlo na uštrb radnika.
Moram da izrazim zadovoljstvo da smo 2005. godine kao poslanička grupa SPS sprečili dalje derogiranje tih prava kad su bile izmene Zakona o radu, podnoseći 22 amandmana od kojih je većina usvojena. Ali, ne treba da posmatramo izmene zakona tako – šta će ko da dobije, a šta će ko da izgubi. Jer, danas je karakteristično da poslodavac insistira na promeni zakona da bi dobio, a radnik kad čuje za promenu zakona, on gleda, jadnik, šta će još da izgubi. To mora u državi da se zaustavi.
Zato smatramo i insistiramo na samo socijalni dijalog socijalnih partnera, jer su to partneri. Ne treba da bude na račun ikoga. Znači, samo socijalnim dijalogom, ravnopravno, u kome nema pobednika i pobeđenih, koji se vodi na ravnopravnoj osnovi, čiji rezultat omogućuje, s jedne strane, fleksibilnost kapitalu, a s druge strane, neophodnu sigurnost radnika. Dakle, to je dijalog koji u jednakoj meri uvažava zakone tržišne ekonomije, ali i štiti socijalne interese za radnika i zaposlene. Svaki dogovor koji postignu socijalni partneri u tom dijalogu Socijalistička partija Srbije će u potpunosti podržati.
Kratko samo još jedno pitanje. I ovde se postavlja pitanje, kada je u pitanju primena ovog zakona, da li će moći da se primeni, da li će da se sprovede i da li će neko hteti ili neće hteti?
Naveo sam mnogo kršenja zakonskih propisa. Želim samo da završim svoju diskusiju sa sledećim. Mi smo protiv toga da kršenje zakonskih propisa koji regulišu prava iz radnog odnosa ili sužavanja tih prava, postane ono što je postalo, nešto normalno u Srbiji. To ne sme da bude normalno. To je nešto što je neprihvatljivo i ne sme da bude prihvatljivo.
To što se često obrazlaže da u uslovima ekonomske krize da je to neumitan uslov za napredovanje ekonomije itd. nije tačno. To se pokazalo i mi smo protiv toga. Niti će "pravo" da se krše prava zaposlenih podstaći i pojačati interes investitora da ulažu, niti principi tržišne ekonomije podrazumevaju prava poslodavaca da uskraćuju zakonom zagarantovana prava iz rada i po osnovu rada.
Završio bih ovo svoje izlaganje uz još jedno pominjanje da ćemo dati punu podršku ovom predlogu zakona i insistirati na sveobuhvatnim rešenjima u ovoj oblasti. Hvala lepo.
Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, narodni poslanici, stav poslaničke grupe SPS o predlozima svih pet zakona koji su na dnevnom redu je izneo naš kolega Neđo Jovanović, stav koji sadrži u sebi i politički i stručni pristup. Naravno, naš kolega Đorđe Milićević je takođe potvrdio u svom izlaganju te stavove. I ja, potvrđujući reči i jednog i drugog, želim da se zadržim samo na nekoliko detalja i to, pre svega, na dva zakona.
Prvo, kada je u pitanju Zakon o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima, želim na početku da iznesem jedan opšti stav. Mere, aktivnosti, sve ono što se preduzima u smislu prevencije, u smislu sprečavanja nasilja nad decom, zaštite dece i naravno, kada je ova tema danas u pitanju, većeg stepena krivično pravne zaštite, SPS daće i davaće uvek snažnu podršku.
Kada je u pitanju ovaj konkretan zakon, Zakon o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima, smatramo da je to samo deo mera i aktivnosti onoga o čemu sam malopre govorio. Ovaj zakon treba podržati zbog svrhe, zbog cilja, zbog onoga šta se želi time postići. Malopre sam već pomenuo, to je, pre svega, veći stepen krivično–pravne zaštite maloletnih lica, a zatim, pored postojećeg sistema krivičnih sankcija, a tako mu i naslov sam kaže, predviđa posebne mere da se učinioci krivičnih dela protiv polne slobode, izvršenih prema maloletnim licima, onemoguće da vrše ta dela ponovo. Dakle, pored opštih sankcija, naravno, radi se o predviđanju, prevenciji, da se ista dela ubuduće ne vrše.
Ono što želim da istaknem kada je ovaj zakon u pitanju, samo nekoliko detalja. Svrha donošenja ovog zakona jeste ovo o čemu sam govorio, da se pored postojećeg sistema krivičnih sankcija donesu posebne mere, sa ciljem da se ne ponovi, da učinioci to ne urade posebno. Suština ovog zakona jeste u predviđanju tih posebnih mera i u ustanovljavanju jedne posebne kaznene evidencije za ova osuđena lica.
Ono što želim kratko samo da kažem, kada su u pitanju krivične sankcije, to je da podržavamo stav koji je našao svoje mesto u ovom zakonu, da se učiniocu krivičnog dela ne može ublažiti kazna, niti pak osuđeni ne može da se uslovno otpusti. To je i na tragu našeg zalaganja na jednoj od prethodnih sednica, kada smo smatrali da ne treba omogućavati automatski otpust, već da treba selektivno gledati kako to da se radi.
Ono što je suština ovog zakona, ogleda se u pravnim posledicama, osude i u posebnim merama. Pravne posledice, kada su u pitanju, od gubljenja javne funkcije, gubljenja posla, onog koji je vezan za rad sa maloletnom decom, do nemogućnosti da bude izabran na funkciju, nemogućnosti da dobije taj posao, je već jedna od tih mera koje zakon predviđa da se primeni. I naravno, onih posebnih pet mera, o čemu je bilo dosta reči, i ja ne bih o tome oduzimao vreme.
Želim samo, kada je ovaj zakon u pitanju, na kraju da kažem, iako je ova veoma teška tema na dnevnom redu, da se pridružujem jednom stavu koji je ovde prisutan, jednoj vrsti jedinstva da se pokaže spremnost države da se suoči i da rešava ovaj problem, i to se vidi iz ove rasprava juče i danas. Ja se pridružujem tom.
Imajući u vidu značaja ovoga zakona, pozivam gospodina ministra, znajući da je uvek spreman da se upusti u raspravu, u polemiku, u argumentovanu polemiku, da dobro pogleda sve amandmane i sve one koji doprinose poboljšanju ovog zakona da prihvati. Ovo je pre svega iz razloga što smo svi iskazali stav da želimo takav zakon da se donese. Dakle, nema nekih drugih razloga, osim da se popravi.
Sasvim na kraju samo jedna rečenica. Ovo o čemu mi pričamo, pričamo o posledicama. Delo se dogodilo. Mi pored krivičnih sankcija sada uvodimo i posebne mere za učinioca dela. Mislim da treba da pošaljemo poruku svima nama, društvu u celini, da treba da uđemo na jedan organizovani način, da obezbedimo, da preduzimamo mere aktivnosti, da se suočimo sa uzrocima, da ne dođe do krivičnog dela. Molio bih da imate u vidu i tu jednu poruku.
Kada je u pitanju ovaj drugi zakon, Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnih dela, želim samo kratko da potvrdim reči koje su moje kolege iz poslaničke grupe već rekle i, takođe, da zadržim vašu pažnju na nekoliko detalja. Pridružujem se onima koji kažu da je onaj zakon koji je donet 2008. godine dobar zakon, a da je ovo što je sada predloženo bolje. Dakle, i to me raduje, da ministarstvo i Vlada nisu bili gadljivi na dobra rešenja, već da ih i te kako preuzimaju. Značaj toga jeste u tome, bez obzira da li je 350, 360, 300 ili koliko miliona evra, značaj je veći. Značaj je veći i kada je ovaj zakon u pitanju, a to je da zakon omogućava i efikasno i celovito oduzimanje imovine stečene kriminalom. Time se odgovara i na zahteve EU, da unapredimo zakonodavstvo jačanja i da jačamo kapacitete za oduzimanje imovinske koristi pribavljene krivičnim delima, ali najvažnije je što se prekida praksa da učinioci krivičnih dela, pogotovo profitnih, da tako kažem, budu osuđeni za ta dela, a zadrže imovinu. To je u ovom trenutku najbitnije.
Vrlo kratko, na koja dela se primenjuje? Ovde u članu 2. su nabrojana sva ta dela. Ono što je već bilo predviđeno prošireno je i opet, da ne oduzimam vaše vreme, mislim da ima prostora da se još proširi.
Sada imam jedno pitanje. Odmah da kažem, nisam pravnik i ne bih želeo da poremetim ništa, pitam logičnim narodnim jezikom. Ako je ovo Predlog zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, zašto se ne odnosi na imovinu svih tih krivičnih dela, na imovinu koja je proistekla iz izvršenja tog krivičnog dela? Ako je neko učinio krivično delo, a imovina kojom raspolaže je proistekla iz tog krivičnog dela, zašto se ne odnosi na sva krivična dela? Znam da je ovo što je nabrojano, da kažem pod znacima navoda, najprofitnije, najveći problemi su sa kojim država treba da se suoči i svakako treba dati prednost, ali isto tako, upozoravam, mnogo ljudi još ima u ovoj državi gde se vidljivim okom sumnja da im je imovina mnogo veća nego što su mogli da zarade.
Kada je definisana imovina, ono što je ključni pojam da se radi o imovini koja je u nesrazmeri sa zakonitim prihodima, definiše vlasnika, definiše i nadležne organe, definiše i postupak. Tu bih samo opet imao jedno pitanje kada je u pitanju početak postupka, odnosno pokretanje finansijske istrage. Možda to tako treba, ali uvek imam tu neku rezervu kada se kaže: "znatna". Šta je to znatna? Koliko je to? Koliko je to veliko? Prosto neki detalj koji ne bi trebao da nam ostane nerazjašnjen.
Kada je u pitanju postupak, takođe još želim samo da skrenem vašu pažnju, da ono što je najvažnije jeste da se trajno oduzimanje može vršiti tek posle pravosnažne presude za učinjeno krivično delo, ali istovremeno je sprečena opasnost da u međuvremenu ta imovina nestane kroz privremenu oduzimanje te imovine. Mnogo bitno pitanje je pitanje međunarodne saradnje. To je svima nama poznato kada je ova oblast u pitanju.
Da ne bih dalje dužio, želim da završim sa tri poruke. Jedna je da je ovaj zakon veoma važan instrument u borbi protiv organizovanog kriminala, kriminala, korupcije i da predstavlja okvir da se učiniocima krivičnog dela oduzme imovina za koju ne dokažu da je zakonito pribavljeno. Dakle, imamo normu. Imam dve poruke za koje takođe mislim da su važne. Jedna je da niko ne može zadržati imovinsku korist pribavljenu izvršenjem krivičnog dela, a druga da niko ne može imati koristi od izvršenog krivičnog dela, pa ni lica koja su nasledila takvu imovinu. Sa ovim porukama želim još jednom da ponovim da ćemo dati punu podršku predlozima ovih navedenih zakona. Hvala lepo.
Poštovani predsedavajući, pre nego što počnem da govorim, pitam da li mi dozvoljavate da govorim o tački koja je na dnevnom redu? Hvala.
Poštovani predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SPS će podržati Predlog zakona o dopuni Zakona o platama u državnim organima i javnim službama. Smatramo da je to jednostavno sanacija postojećeg stanja. Dakle, ako su u pitanju ljudi koji su zaposleni u Fondu osiguranja vojnih osiguranika, ako imaju status profesionalnih pripadnika vojske, nije nelogično da ostvaruju sva prava, prava iz radnog odnosa, pa i prava na plate, kao profesionalni pripadnici vojske.
Razlog zbog čega se Fond za osiguranje vojnih osiguranika izuzima iz Zakona o platama u državnim organima i javnim službama je taj. Smatramo da to u ovom trenutku je u redu i zato ćemo podržati. Ali želim da kažem da govorimo o dva pitanja. Jedno pitanje na koje je ministar već odgovorio i ja ću samo kratko reći. Ako sam dobro razumeo, gospodine ministre, u pripremi je zakon o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju vojnih lica, jel tako? Upravo sam to pitanje hteo da postavim iz jednog razloga, da dođemo do jednog sistema. Vraćam se na početak kada kažem – ovo je sanacija postojećeg stanja, jer i do sada su ti ljudi primali plate kao profesionalni pripadnici vojske prema pravilnicima koji važe u odbrani, iz budžeta koji se odnosi na odbranu itd. Takođe smatramo da treba urediti taj sistem kompletan i zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja, s obzirom da ste to najavili, biće prilika, kada bude taj ili ti zakoni u proceduri, da o njima iskažemo svoj stav.
Drugo pitanje, želim samo kratko da podsetim - iz kog zakona se izuzima ovaj fond za osiguranje vojnih osiguranika? Izuzima se iz Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, tako što se član 1. dopunjuje upravo sa ovim izuzetkom. To je povod, gospodine ministre, mislim da je dobro što ste baš vi danas ovde, u okviru programa Vlade, uređenja sistema i u pravosuđu i u svim oblastima, prilika je da uredite sistem i u ovoj oblasti. Zašto to kažem? Zakon o platama u državnim organima i javnim službama je zakon koji je već došao do besmisla, obesmišljen je. Iz njega ne samo sad, nego su mnogi izuzeti na razne načine. Da se vratim, na koga se taj zakon odnosi? Predsednika Republike, predsednika Narodne skupštine, premijera, članove Vlade, sudije, tužioce, postavljena i zaposlena lica u posebnim organizacijama, u sudovima, tužilaštvu, ministarstvima, pravobranilaštvu, organima za prekršaje itd, izabrana, postavljena i zaposlena lica u organima i organizacijama teritorijalne autonomije lokalne samouprave, zatim u službama koje se finansiraju iz doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, zaposlenih u organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, da ne nabrajam dalje. Taj član definiše na koga se sve odnosi Zakon o državnim platama i platama u javnim službama. Odakle se izuzima inače ovim predlogom zakona ovaj fond.
Taj zakon je donet 2001. godine. Verovatno je imao dobru ideju da uvede red, da postoji neki red u svim ovim oblastima i svim ovim poslovima, pa recimo, tako je u jednom članu definisano da se plate određuju na osnovu koeficijenta i osnovice, da ne pričamo o ovim drugim naknadama. Koeficijent je utvrdio ovaj zakon, a osnovicu utvrđuje Vlada svuda, osim kada je u pitanju predsednik Republike i njegove službe i Narodna skupština i njene službe, koji utvrđuje Administrativni odbor. Tada je napravljen redosled, pa kaže – za predsednika Republike je koeficijent 15, za predsednika Narodne skupštine i predsednika Vlade 12, za ministre, sudije, za tužioce itd, za zamenike tužioca, sve poređano. Pretpostavljam da je kriterijum bio složenost, odgovornost, značaj tih poslova itd.
Šta je namera bila? Da se uvede red neki u vezi sa tim. Šta je problem? Što ovaj redosled, kako je utvrđeno u zakonu, svojim koeficijentima ne znači da je to redosled i u platama. Šta se u međuvremenu dogodilo? Dogodile su se dve stvari – jedna je ta da su uvedene nove funkcije, poverenici, zaštitnici, agencije, itd. Šta je karakteristično? Kad god su uvođeni, zakonom ili bilo kojim drugim aktom, bežalo se od ovog zakona. Uvek se nalazio razlog da se pobegne od njega, od ovih ovde propisanih stvari, naravno, pod raznim izgovorima - da rade odgovoran posao, nezavistan, da su samostalni itd. Ne bih želeo da budem grub pa da kažem – kupujemo i nezavisnost i samostalnost itd, ali kada je u pitanju odgovoran posao ispada, kada se sve ovo poređa ovako, da predsednik Republike, predsednik Skupštine, premijer, da ne nabrajam dalje, poslanike neću da pominjem, uopšte ne rade odgovoran posao jer su negde daleko od ovih koji rade odgovoran posao. Dakle, to je jedna stvar.
Druga stvar, došlo je do utvrđivanja različitih osnovica i sada je džaba što su koeficijenti poređani kada, recimo, sud, tužilaštva ima osnovicu 32.178 na ove koeficijente. Skupština, čini mi se, 8.800.
(Predsedavajući: Gospodine Petronijeviću, mislim da ste se udaljili od teme.)
Govorim o izmeni zakona koji je na dnevnom redu.
(Predsedavajući: Dozvolićete, ipak materiju dobro poznajem i verujte mi da ste se udaljili od teme.)
Dobro, vratiću se na početak. Podržaćemo ovaj izuzetak, zato što u gomili izuzetaka sanira jedno stanje. Moj poziv ministru je da se izradi nov zakon. Ovaj, gospodine predsedavajući, koji se danas menja, dopunjuje, da se izradi nov, samo sa jednim ciljem – da se uvede red ili vrati red, kako god hoćete.
Dakle, nije zahtev za veća sredstva, za veće plate, to se reguliše osnovicama, to je vezano za ekonomsko stanje u zemlji, za način kako žive i drugi građani u Srbiji, a ne mogu ništa, ovi koji su na ovom spisku da žive bolje od njih sve dok i drugi ne budu živeli bolje. Ovo je jednostavno potrebno da bi se uveo red u ceo zakon, u sve ove funkcije. Dakle, završavam sa tim, podržaćemo ove promene, ali molim vas, gospodine ministre, pozivam i tražim od vas, od Vlade, da izađete sa potpuno novim zakonom jer ovaj koji je na dnevnom redu, član 1, je obesmišljen. Hvala lepo.
Uvažena predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SPS je danas jasno iskazala svoj stav u raspravi, kada je u pitanju Predlog zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, dajući punu podršku tom predlogu zakona, dajući neke dopune šta još sve da obuhvati, a o čemu je danas bilo govora.
Imajući u vidu da je to značajan zakon koji daje, da tako kažem, sigurnost i koji govori o dugoročnom saznanju ljudi kako i na koji način će moći da se bave time. Dakle, veoma visok potencijal te privredne grane, ali i veoma neiskorišćen taj potencijal i veliki prostor za njegovo iskorišćavanje. Imajući sve to u vidu, dali smo punu podršku. Smatrali smo da je to, između ostalog, politika, jasna politika, ove vlade koja je promovisana još od ekspozea gospodina premijera, Ivice Dačića, u julu mesecu da Srbija ulaže u oblasti poljoprivrede, kao veliku razvojnu šansu Srbije. Dajemo vam punu podršku da istrajete na ovome.
Takođe, dali smo punu podršku i predlogu zakona koji potvrđuje međunarodni ugovor o biljnim i genetičkim resursima za hranu i poljoprivredu.
Imajući u vidu da se radi o očuvanju i održivom korišćenju biljnih i genetičkih resursa za hranu i poljoprivredu, i to onih koji su stvoreni u vekovnom procesu odabiranja i gajenja, onih koji su otporni na sve bolesti i suše, oni koji su karakteristični za svaku sredinu, pa pre svega i u Srbiji sa ciljem da se oni zaštite, evidentiraju i naravno omogući njihovo dalje razvijanje.
Ono što sam želeo posebno, to smo podržali i, naglašavam, to nema veze sa genetski modifikovanim organizmima. Dakle, puna podrška i tom predlogu zakona.
Ono što sam hteo kratko samo da upozorim, pošto je danas očigledno ova tema dominirala, tražim od Vlade Srbije, moje Vlade, da onoliko snage i energije koliko je uložila, a ulaže mnogo, ni jedan problem ne stavlja pod tepih, nego se suočava sa njim, da u svim onim oblastima o kojima smo već govorili, da isto toliko snage i energije uloži i u zaštitu životne sredine, konkretno, zaštitu od zagađenja vazduha.
Ovaj zakon je danas bio na neki način u podređenom položaju. Nije moglo, zbog značaja ove prve teme da se o njemu mnogo više govori, ali najmanji je problem koliko ćemo mi o njemu govoriti, a mnogo je važnije da ova Vlada do kraja godine donese uredbu o graničnim emisijama zagađivanja vazduha, posebno iz postrojenja za sagorevanje, da donese nacionalnu emisiju godišnju do kraja 2015. godine i da donese, ono što je najvažnije, nacionalni program kako da smanji zagađenje iz vazduha. Najbitnije je da se dođe do tih mera i da se mere preduzmu.
Smatram da je nedopustivo da još uvek ne postoji strategija zaštite od zagađivača i zaštita od zagađivanja iz vazduha. Dakle, prosto sam želeo da ukažem na to.
Mi ćemo podržati izmene i dopune zakona, ali tražimo i insistiramo da se tome posveti mnogo veća pažnja iz prostog razloga što je vazduh najvažniji, najneophodniji prirodni izvor života ljudi. Njega treba da čuvamo da bi sačuvali ljude, da bi sačuvali i zdravlje.
Prošli put sam govorio o jednom snažnom termo-energetskom sistemu Kolubare TNT i pet opština koje on obuhvata – Lazarevac, Obrenovac, Lajkovac, Ub i Ljig, jedan ogroman sistem koji pola proizvodnje u Srbiji, odaje im priznanje za to, ali upozorio i javnost i Vladu da je to područje sa oko 200.000 stanovnika istovremeno i područje degradirane životne sredine gde je zagađena i voda i zemljište i vazduh. Četvrto nema. Dakle, ovde govorimo o vazduhu kao najvećem zagađivaču kada su u pitanju ta postrojenja. Molim da se tu do kraja pokaže i snaga i energija da se ta pitanja uzmu u rešavanje.
Samo kratko kada su u pitanju sredstva, pošto se ovde govori – sredstva iz budžeta. Sredstva od operatera po principu zagađivač plaća i naravno sredstva od pokrajine i lokalne samouprave. Ono na čemu insistiram su dve stvari. Jedna je da ta sredstva koja pripadaju lokalnim samoupravama moraju da dođu u lokalnu samoupravu. Druga je da ta sredstva moraju da budu uložena u rehabilitaciju tog područja i ne samo to. To nije dovoljno. To je lečenje posledica.
Želim jedan pohvalan primer baš kada je Obrenovac u pitanju, da je opština odvojila sredstva da sva deca od prvog do četvrtog razreda imaju besplatno klimatsko lečenje preko jedne renomirane kuće, Centar dečjih letovališta Grada Beograda. Ali, to je lečenje posledica.
Pored korišćenja tih sredstava, mora da se mnogo više kroz mere koje će preduzimati Vlada, onaj ko je zagađivač, preduzima sve da to bude što manje.
Dakle, podržaćemo zakon, a pozivamo Vladu da posveti veliku pažnju ovom problemu u ovoj oblasti, jer u pitanju je zdravlje.
Veoma cenimo i podržavamo da se ulaže u razvoj, da se otvaraju tu radna mesta, da se zapošljavaju ljudi. Nema dileme. Ali isto tako, paralelno, mora da se odvija. Nemojte da ih zaposlimo, a ovamo da ih imamo bolesne. Mora se i u zdravlje ulagati. Hvala lepo.