Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, u ime Poslaničke grupe SPS-JS izneću stav naše poslaničke grupe o Predlogu zakona o finansiranju političkih aktivnosti.
Želim odmah na početku da kažem da će Poslanička grupa SPS-JS podržati Predlog zakona o finansiranju političkih aktivnosti, a da će za vreme dok traje ova rasprava i za vreme rasprave o pojedinostima, imati predloga, sugestija i zahteva, kako da se još više poboljša ovaj zakon, da bi bio još primenljiviji i jasniji, jer smatramo ga veoma značajnim zakonom.
Zato sada koristim priliku da pozovem i predlagače da dobro obrate pažnju na predloge svih poslanika, bez obzira iz koje grupe to dolazi, sve sa jednim osnovnim i zajedničkim ciljem – da dođemo do najkvalitetnijeg zakona koji je veoma važan u ovoj oblasti. On je važan, pre svega, za građane Srbije, jer će biti u prilici da saznaju kako se troše sredstva koja država izdvaja za političke stranke, kako politička stranka učestvuje u pribavljanju i raspodeli sredstava. On će biti značajan i za nezavisna tela, jer im ovaj zakon omogućuje ovlašćenja da mogu da vrše efikasnu kontrolu sprovođenja ovog zakona.
Ovaj zakon će imati značaja i za političke stranke, jer, jednostavno rečeno, u poslednje vreme kod građana Srbije je prisutno mišljenje da su političke stranke te koje su, maltene, izvorište korupcije. Veoma važno jeste da se upravo uspostavljanjem jasnih pravila, uspostavljanjem jednakih uslova i, pre svega i najvažnije, javnosti u radu to demantuje. Dakle, političke stranke ovim zakonom imaju priliku da demantuju jedno takvo razmišljanje građana Srbije. On je važan i za Srbiju, jer njegovim donošenjem Skupština izvršava svoju obavezu prema pre svega Srbiji, a onda, tek, prema EU, stvaranjem uslova i činjenjem još jednog velikog koraka ka sticanju statusa kandidata kome ova zemlja teži.
Smatramo veoma važnim zakonom i zato mislimo da treba dobro iskoristiti priliku. Ima i vremena, ima i potrebe da se još oko mnogih detalja dogovorimo detaljnije, da on bude u celini prihvatljiv, da bude jasan, da bude sprovodljiv.
U jednoj bih rečenici rekao za ovaj zakon šta je njegov cilj, šta je njegova želja – da se napravi jedan pravni okvir koji omogućava političkim subjektima, upotrebljavam izraz "politički subjekti" jer je i to jedna promena u ovom zakonu, do sada je to bio Zakon o finansiranju političkih stranaka, sada je to Zakon o finansiranju političkih aktivnosti političkih subjekata, u koje ubrajamo, pored stranaka, i koalicije i grupe građana, dakle, svih onih koji učestvuju na izborima ili imaju aktivnosti između izbora, prema tome, on stvara mogućnost, da stranke, odnosno politički subjekti pribavljaju sredstva, ali po jasnim pravilima, po jednakim uslovima. Jednostavno rečeno, stvara im se mogućnost da to čine. Ograničava ih jedino nedozvoljen politički utucaj svih onih koji to mogu.
Ono što treba posebno istaći, a to je, ističem u prvi plan, transparentnost, odnosno javnost uvida u sva sredstva koja troše političke stranke i efikasna kontrola. To bi bila, neka, suština ovog zakona. Pri tome mislim, smatrajući sva pitanja važnim, da je najvažnija u stvari transparentnost ili javnost u radu. Jednostavno, to je najbolji način da građani, javnost može da vidi, može da sudi i presuđuje kako se to čini, a nema boljeg sudije od javnosti.
Ukratko ću se zadržati na nekoliko pitanja za koja smatram da su važna, ali isto tako da ih treba još detaljnije pogledati.
Prvo, kada su u pitanju izbori i način finansiranja, taj deo je dosta sličan prethodnom zakonu, ali ipak ima i dosta preciziranja u vezi s tim. Ponavljam, politički subjekti mogu se finansirati iz javnih i privatnih izvora. O javnim izvorima ću nešto kasnije, a kod privatnih zadržao bih se samo na dva pitanja. Jedno je članarina, a drugo je prilozi.
Članarina nije ograničena, ovim zakonom. Ostavljena je mogućnost da stranke, politički subjekti, svojim statutima, odnosno svojim aktima regulišu njenu visinu. Prema tome, nema ograničenja, ali ima ograničenja u načinu prikupljanja. Dakle, mora se uplata vršiti sa tekućeg računa na račun političke stranke, osim ako je ona na godišnjem nivou manja od hiljadu dinara. U tom slučaju data je mogućnost da se može prikupljati i u gotovini ili putem uplatnice. Mislimo da je to dobro regulisano.
Čini mi se da u ovom delu u ovom članu moramo dati i obavezu političkog subjekta da tako prikupljena sredstva uplati na žiro račun u skladu sa Zakonom o platnom prometu ili, već, u nekom roku od sedam dana itd.
Kada je u pitanju prilog, definisan je i od strane za prilog koji daje pravno lice i način na koji to čini, kao i za fizičko lice i način na koji to čini, dakle, nema ograničenja u prilozima za političke subjekte, ali ima ograničenja za onoga ko daje, tako da fizičko lice može u toku godine dati do 20 prosečnih zarada, a pravno lice do 200.
Šta je tu još, takođe, karakteristično? Za razliku od prethodnih zakona gde su postojala ograničenja u tom delu, nema ograničenja za politički subjekat koliko će primiti sredstava, već ima ograničenje za onoga ko daje i ne samo u maksimalnom iznosu, nego ispunjavanje i drugih kriterijuma, što je navedeno ovde; ko to, kako i na koji način može da uradi. Ovde je obaveza da se to čini sa tekućeg računa i obaveza je da se to evidentira. A ono što je najbitnije to je obaveza da ako je preko jedne prosečne zarade da se javno objavi. Mislim da treba istaći ta pitanja, jer su značajna i razlikuju se od prethodnog zakona.
Naravno, bilo je reči o zabrani finansiranja, kao što je ovde precizirano, nedozvoljeno prikupljanje sredstava, to je nešto što je bilo u prethodnom zakonu. Želim posebno da ukažem na ovaj deo koji govori o nedozvoljenom prikupljanju sredstava. Za razliku od prethodnog zakona, koji, takođe, nije dozvoljavao vršenje pritiska, davanje privilegije itd, ovde upozoravam na poslednji stav: ''Zabranjeno je prikrivanje identiteta davaoca priloga ili iznosa priloga.'' Zašto upozoravam da se na taj stav obrati pažnja? Zato što se taj stav sankcioniše kao krivično delo. To je nešto što je novo, veoma važno u ovom zakonu, da se uvodi kao krivično delo, da se kažnjava zatvorom za delo koje se ''nakačinje'', da tako kažem, na ovo, a to znači, da onaj ko ima nameru da prikrije identitet i iznos sredstava podleže krivičnoj odgovornosti.
Želim kratko da se osvrnem na sredstva iz javnih izvora, to sam malopre napomenuo, za redovne delatnosti i za izbore. Tu imamo nekoliko sugestija i predloga da se do kraja razjasni da ne bi bilo dileme. Čuli smo već da se izdvaja 0,15% od budžeta Republike, autonomne pokrajine, odnosno lokalne samouprave za redovan rad političkih subjekata, dakle, ne više političkih stranaka nego političkih subjekata. Politički subjekata je taj koji učestvuje u raspodeli. Ako postoji više političkih subjekata, oni se međusobno prethodno dogovaraju kakav je način raspodele.
Na šta želim da ukažem? Način raspodele sredstava je drugačiji nego što je bio u prethodnom zakonu. Prethodni zakon je poznavao sistem da 30% dobijaju sve stranke u jednakom iznosu, a 70% prema broju mandata. Ovde se ide na varijantu da se sredstva raspodeljuju srazmerno broju glasova. Doduše, uveden je jedan, po našem mišljenju, dobar korektiv tako da se političkom subjektu koji osvoji do 5% važećih glasova množi sa koeficijentom 1,5, svima, a preko toga množi sa 1. To je, na neki način, pravljena neke ravnoteža i podsticaj manjim strankama.
Ono što ovde može da izazove zabunu, molim da dobro pogledate, a to je, pitanje 5% važećih glasova. Čijih važećih glasova? To može biti svih birača koji su glasali, to može biti političkih subjekata, to može biti svih birača koji su glasali samo za one koji se nalaze u parlamentu itd. Smatrajući da je to važno pitanje dali smo jedan amandman u vezi s tim, imajući u vidu da je predlagač mislio na 5% važećih glasova birača koji su glasali na izborima. Zato smo tražili u vezi sa tim pojašnjenje.
Kada je u pitanju finansiranje troškova izborne kampanje, već je ovde rečeno, 20% sredstava se deli pre izbora, svima ravnomerno koji učestvuju, a 80% posle izbora, prema broju osvojenih mandata. Molim još jednom da se dobro obrati pažnja baš na taj deo pre izbora. Ovo rešenje koje podrazumeva 20% sredstava svim učesnicima ravnomerno, nije sporno, ali šta može da bude sporno? Može da bude sporno izborno jemstvo koje kao želja predlagača da se eliminiše bilo kakva zloupotreba da onaj ko učestvuje na izborima mora da ima makar 1% podrške da bi mogao da koristi sredstva, da se ne pretvori u problem, jer ovde se kaže – prilikom predaje kandidature podnosi jemstvo. Kada predaje kandidaturu on ne zna koliko njih učestvuje. Dakle, to može da se zna posle proglašene liste. Tada može da se dostavlja i jemstvo ili, možda, neki drugi način, ali suština jeste da izborno jemstvo treba da bude i nije sporno, rešenje mora da bude jasno i da zadovolji cilj koji smo želeli ovim zakonom, a istovremeno da ne omete učesnike u postupka da ne mogu na odgovarajući način da ga ostvare, prema tome, rešenje koje će mnogo jednostavnije i jasnije rešiti ovo pitanje. Mislim da u vezi toga isto ima amandmana, treba ih dobro pogledati i prihvatiti ono koje je jasnije.
Još nešto, može da se pojavi kao pitanje, kaže – ukoliko namerava da koristi sredstva za izbornu kampanju. Šta ako politički subjekt neće da koristi samo onih 20% sredstava? Ako osvoji mandate, zašto ne bi koristio onih 80%? Dakle, ima tu još dosta pitanja.
Molim vas, pozivam, da ih dobro razmotrite, sve s ciljem da izborno jemstvo bude, ali da bude precizno definisano, jer ono u stvari treba da bude garancija da će onaj ko ne osvoji 1% glasova vratiti sredstva koja je dobio, ovde je i rečeno u roku, mada na vidim zašto ovde nema rok i kad ste vi obavezni da vratite jemstvo ako je on prošao to? Mislim da i to treba da bude, takođe, definisano u ovom delu.
Dakle, da ne dužim, imajući u vidu da su dalje u ovom postupku preciznije navedena ovlašćenja onih koji treba da vrše kontrolu, a što je bio problem u prethodnom zakonu, jasno su propisani postupci kako se to radi i jasno se na vreme stavlja do znanja da slede sankcije koje nisu do sada bile. Ponovo podsećam na sankciju koja predviđa za onoga ko daje, kao i onoga ko pribavlja suprotno odredbama zakona, a želi da sakrije identitet i iznos, kazna zatvora.
Još jednom vas molim da obratimo pažnju na sve te odredbe, naravno, u želji da donesemo zakon koji će jasno propisati pravila, jasno utvrditi ovlašćenja, kontrolu, nadzor itd, i dati priliku, završiću sa onim sa čime sam počeo, političkim strankama da promene jednu sliku u Srbiji o njima. U Srbiji u poslednje vreme političke stranke su na veoma velikom udaru, maltene, kao da su najveće štetočine. Političke stranke su subjekt političkog sistema u Srbiji, ustavna kategorija koja je ovlašćena da utiče na javno mnjenje i svoju politiku. Treba i sama da čini dovoljno, da ne dolazi u situaciju da bude predmet javnosti samo kao nešto ružno, nešto što je zlo, već naprotiv, nešto što na najbolji način, uz jasna pravila, oblikuje javno mnjenje u Srbiji.
Ponavljam, Poslanička grupa SPS-JS podržaće ovaj zakon, ali i dalje traži da se sva ova pitanja razjasne, sve sa ciljem da dođemo da najkvalitetnijeg zakona. Hvala lepo. (Aplauz)