Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o predloženim aktima.
Hvala lepo, poštovana predsedavajuća.
Poštovana gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da ovaj zakon koji je danas na dnevnom redu ne bi trebalo da bude predmet bilo kakvih političkih podela ili politizacije njegovog sadržaja, jer je on podjednako važan za državu i građane, da li će biti jedna politička opcija, druga politička opcija, bez obzira na političku opciju koja će biti na vlasti.
Nismo ga doneli ranije, verovatno, između ostalog, što nemamo dovoljno odgovoran odnos prema ovoj problematici i verovatno nemamo dovoljno znanja. Taj zakon je bio pre urađen od Zakona o energetici, a jedini razlog što nije bio donet, nismo mogli tada da se usaglasimo oko fonda za energetsku efikasnost, uopšte oko postojanja fonda u okviru tog zakona.
Ako želimo da delujemo na građane, ako želimo da delujemo na institucije i kroz našu raspravu, onda zaista treba da govorimo o suštini ovog zakonskog projekta ili o onim vrednostima koje su se iskazale u društvenom razvoju ili preporodu ljudske civilizacije, recimo od 1900. do 2000. godine, pod snažnim uticajem energetike. Ni jedna industrijska oblast nije toliko snažno uticala na tehničko-tehnološki razvoj i sveukupni preporod i kvalitet života. Ni jedan čovek, kao pojedinac, nije toliko uticao kao naš srodnik Nikola Tesla na razvoj energetike, pa ako hoćete, i na energetsku efikasnost jer je on osmislio najefikasniji način proizvodnje električne energije, najefikasniji prenos električne energije, najjednostavniju distribuciju i primenu.
Nismo mi uvek kaskali za svetom, u onoj meri koliko sada. Prva hidrocentrala po Teslinim principima napravljena je 1896. godine, kada je Tesla na najbolji mogući način definisao značaj energije, koji je jednako aktuelan i danas, da razvoj, kako je on rekao, gradova i nacija zavisi od raspoložive količine energije i ljudske sposobnosti da otkriva nove izvore energije. Recimo da su to sada obnovljivi izvori energije.
Mi smo već 1900. godine drugi u svetu bili koji smo imali izgrađenu hidroelektranu po Teslinim principima pod gradom u Užicu. Uzmimo period iz bivše zemlje u kojoj smo živeli, od 1953. do 1965. godine, Jugoslavija je imala drugu stopu industrijskog rasta u svetu, posle Japana, između ostalog, zahvaljujući tome što je znala koliko je važan energetski sektor i koliko je važno ulagati u energetski sektor.
Sada kada govorimo o energetskoj efikasnosti, moram da podsetim da se značajni napori čine u sektoru proizvodnje energije, na povećanju energetske efikasnosti. Sve kapitalne revitalizacije koje su izvršene podrazumevale su podizanje kapaciteta postojećih proizvodnih kapaciteta, bilo da je reč o termo, bilo da je reč o hidroenergetskim kapacitetima, na nivo iznad 10%, sa istom potrošnjom energenata ili istom potrošnjom vode.
Mi ćemo kapitalnim remontom "Đerdapa" dobiti praktično novu hidrocentralu, od preko 120 megavata snage i produžiti vek te hidroelektrane onoliko koliko joj je vek bio i do sada, za bar preko 30 godina. Revitalizovani blokovi u Obrenovcu ili Kostolcu se otplaćuju iz povećane energetske efikasnosti u njihovoj proizvodnji sa istom količinom uglja kao energenta, kada su proizvodili 10 ili 12, 13% manje energije. Znači, u tom sektoru mislim da činimo dobre zahvate, da imamo dobre rezultate i da on može da prati ciljeve koji su definisani ovim predlogom zakona koji mi danas treba da usvojimo.
Mi imamo veliki problem i velike gubitke u energiji, kada je u pitanju distribucija i kada je u pitanju neovlašćeno preuzimanje ili, kako to narod kaže, krađa energije, posebno električne energije. Ukoliko bi u tom delu uradili ono što ovaj zakon predviđa, mi bismo bar za 10% samo u gubicima u delu distribucije povećali našu energetsku efikasnost za više od 10%. Šta to znači? To znači da bismo imali jedan oslobođen kapacitet od oko 700 ili 800 megavata snage koji bi mogao da plasira svoju proizvodnju i izvan našeg tržišta, pod uslovom da imamo istu potrošnju. Očekujemo da će potrošnja u industrijskom sektoru rasti i da će restrukturiranje potrošnje energije ići u korist industrijskog sektora, a ne ove lične i potrošnje u domaćinstvima.
Reč je o tome da ćemo svi uštedeti, od građana do privrednih društava koja se bave proizvodnjom, prenosom i distribucijom električne energije. Zato postoje tehničke mogućnosti. Razumem i formulacije koje su date u delu zakona, zašto su tako date. Jer, ako mi idemo na sistem daljinskog očitavanja i kompjuterskog vođenja cele distribucije i potrošnje električne energije, onda se mora voditi u onim elementima koje ste vi uneli u ovaj član koji se odnosi na distribuciju, odnosno na korišćenje električne energije i tehničku i ekonomsku opravdanost u takvim situacijama. Jedno je Beograd, drugo je Radan planina itd, što ne znači da u nekom doglednom vremenu taj sistem ne treba da bude celovit, konzistentan.
Zakon ne isključuje nikoga, nego govori gde određeni zahvati moraju da se urade. Ako gledamo koliko ovaj Nacrt zakona ili zakon obuhvata energetiku u celini, možemo doći do zaključka da on, u odnosu na proizvodnju i potrošnju primarne energije, obuhvata preko 70%. Šta to znači? To je negde u nivou između 10 i 11 miliona tona ekvivalentne nafte. Ako bi izvršili uštedu na nivou od 10%, što je realno, što je moguće, kroz pet godina primenjivanja ovog zakona, mi bi uštedeli bar pola milijarde evra i pružili mogućnost da se ta sredstva iskoriste u neke bolje svrhe nego u bacanje energije, kao što se to danas čini.
Jeste Danska zemlja možda sa najvećom energetskom efikasnošću, ali moram da vam kažem da je Danska pored zakonske regulative koju ima i naša se neće mnogo razlikovati od te Danske sada kada je usvojimo, ima cenu električne energije šest puta veću od cene u Srbiji, to je 600%. Ta cena tera i one koji nisu dovoljno prosvećeni da vode računa koliko će energije da potroše. Nisam za danske cene da se razumemo, nego govorim o instrumentima koji mogu da utiču na racionalno ponašanje u smislu zadovoljavanja, na primer, ciljeva određene energetske politike.
Mnogi će građani danas reći da je visoka cena električne energije ili toplotne energije. Ali, uzmite sami pogotovo oni koji puše, neka izračunaju pa će videti da ako u jednom četvoročlanom domaćinstvu postoji jedan koji puši, da će više para potrošiti na cigarete, nego na sredstva koja mora da izdvoji za potrošenu električnu energiju. To imam pravo da kažem svim pušačima, pošto i ja pušim, nažalost od poslednje dve godine, da radimo nešto što je štetno po nas, po okolinu, a kada uštedimo električnu ili toplotnu energiju mi koristimo opšte dobro i za sebe, koristimo opšte dobro i za sve.
S obzirom da, između ostalog ciljeve energetske politike podrazumevaju i zaštitu životne sredine u onoj meri koliko budemo realizovali odredbe ovog zakona u toj meri ćemo štititi i životnu sredinu. Jer, ušteda ova koju postižemo sada revitalizacijom određenih kapaciteta za toliko procenata smanjujemo emisiju štetnih gasova u termoelektranama ili za koliko smanjimo potrošnju toplotne energije, a možemo da je smanjimo do 30% pa i više procenata, ukoliko se budemo ponašali striktno po odredbama ovog zakona.
Mislim da jedan takođe od naših ciljeva jeste i proces stabilizacije i pridruživanja, odnosno regionalne integracije i da je potrebno da o tome vodimo računa. Mi smo članica energetske zajednice, mi smo deo preko energetske zajednice evropskog energetskog tržišta. Frekvenca električne energije danas je u Beogradu i u Briselu ista. Po istim standardima, da kažem, treba da vodimo naš, na primer, elektroenergetski sistem kao što ga vodi i cela Evropa i mislim da je to jako dobro. Ali, ne radimo mi ovo zbog toga da bi se samo harmonizovali sa evropskim zakonodavstvom i postali deo globalnog energetskog tržišta Evrope. I to u prvom redu treba da radimo, zbog sebe, zbog opšte koristi, zbog ušteda i zbog mogućeg daljeg razvoja.
Zakon je struktuiran veoma dobro, ima sve ono što bi jedan ovakav zakon trebalo da ima, što slični zakoni u evropskim zemljama imaju. Mislim da nema nijedan razlog da ga svi ne podržimo, jer ćemo time poslati poruku građanima, time ćemo poslati poruku nadležnim sektorima koji se bave ovom problematikom da nam je to zaista životno važno i da je bolje da tu električnu energiju koju uštedimo izvezemo u region. Jer, i danas postoji manjak električne energije na nivou od 20 teravat sati u okruženju. Očekuje se da će 2020. godine možda biti i 24 teravat sati ili da prevedem to u milijarde kilovat sati, to je 24 milijarde kilovat sati električne energije. Znači, postoji realna mogućnost da sve viškove koje bi po toj osnovi ostvarili, a ne bi mogli da plasiramo kod nas, da plasiramo u regionu u kome živimo.
Inače, sigurno da bi doprineli i smanjenju uvozne zavisnosti iako istine radi mi nismo uvozno najzavisnija zemlja u regionu. Najmanju energetsku zavisnost ima Rumunija sa nekih 29% uvozne zavisnosti, onda sledimo mi u regionu sa 34%, a posle nas sve druge zemlje su još više energetski zavisne, kao što je u ostalom i najveći deo Evrope zavisan i od prirodnog gasa iz Ruske Federacije i od uglja iz Ruske Federacije, ne samo iz Ruske Federacije.
Pošto ovde danas razgovaramo i o ovom drugom zakonu, želim da kažem da postoji podjednaka ili slična uvozna energetska zavisnost naše zemlje sa zemljama u regionu, u Evropi i da nismo jedini mi koji pravimo ovakve aranžmane sa Ruskom Federacijom vezano za ovaj sporazum o dugoročnoj isporuci gasa, nego to rade i druge zemlje. Bili smo privilegovani, a verujem da ćemo biti i dalje, bili smo jedina zemlja koja je mogla da ugovori i tri i pet milijarde dinara normalnih metara kubnih gasa, da povučemo dve i da ne platimo penale za ugovorene količine. Za ostale države to nije važilo. Bilo je još i nekih drugih pogodnosti i mislim da nema nijedan razlog, naprotiv, da treba podržati i danas ratifikovati ovaj sporazum o dugoročnom snabdevanju gasa, jer on nama samo garantuje da ćemo moći imati sigurno snabdevanje, a da ćemo godišnjim ugovorima dogovarati isporuku, količine, cene i sve ostalo kao što je i do sada to bila praksa.
Slažem se da ima ovde na tržištu i drugog gasa i ukoliko bi on bio jeftiniji i za nas povoljniji, ne bi bio nijedan razlog da mi to tako ne uradimo. Ali, ne vidim nijedan razlog da ne podržimo, naprotiv, mislim da je jako dobro da podržimo, da ratifikujemo ovaj sporazum da bi obezbedili sigurno snabdevanje Srbije prirodnim gasom. Hvala.
Javljam se po članu 107. Ne bih želeo da ovo bude replika u odnosu na uvaženu ministarku moju koleginicu profesorku ali bih zamolio da ipak budemo vrlo precizni u ocenama i podacima koje iznosimo. Kada se govori o energetskim dozvolama koje su izdavane, one su izdavane po zakonu iz 2004. godine…
(Predsedavajući: Gospodine Škundriću, uz svo moje uvažavanje vas, reklamirali ste povredu Poslovnika i molim vas da o toj povredi i diskutujete, a vi sada ustvari replicirate i to vam ne mogu dozvoliti, onda ja pravim povredu Poslovnika.)
Ne, ja želim da ukažem da je ovde rečeno…
(Predsedavajući: Vi morate obrazložiti u čemu je izvršena povreda Poslovnika.)
Izvršena je povreda Poslovnika u nedorečenosti. Evo jedan primer, molim vas građani slušaju, kaže se vršena je preprodaja energetskih dozvola. Preprodaja energetskih dozvola ne može da se vrši, vršili su preprodaju preduzeća koja su dobila energetske dozvole. To su dve različite stvari jer bi se ispostavilo u suprotnom drugo.
Javljam se s obzirom da je moje ime više puta pomenuto. Suzdržavao sam se da ne oduzimam vreme i da ne učestvujem u raspravi, ali iz poštovanja prema onim ljudima koji su nešto uradili u sektoru, moram nekoliko reči da kažem.
Mogu da se saglasim sa mojom koleginicom prof. Mihajlović, da nije urađeno dovoljno, da nije dovoljno dobro, ali mislim da nije ni za državu dobro da pričamo da je gora nego što jeste.
Ne možemo izaći sa konstatacijom da u energetici u poslednjih 20 godina nije urađeno ništa.
Podsetiću vas na nešto što je urađeno. Između ostalog, realizovan je deo naftno-gasnog aranžmana. Izvršena je rekonstrukcija Naftna industrija. Od gubitaša, Naftna industrija je postala najbolja kompanija i u zemlji Srbiji, a i u regionu. Investirala je samo u deo rekonstrukcije 540 miliona evra, a ukupno oko milijardu evra. Očekuje se da bude najveći investitor u naredne tri, četiri godine. Da ne ulazim sada u detalje. Mogao bih o tome mnogo više da pričam.
Urađena je prava faza skladišta "Banatski dvor" i došli smo do realizacije strateški najvažnijeg i najznačajnijeg projekta. Reč je o "Južnom toku".
(Predsednik: Vreme. Hvala, gospodine Škundriću.)
Dozvolite još samo da kažem, imam ličnu potrebu.
(Predsednik: Prošlo je dva minuta i 20 sekundi. Ako dozvolim vama…)
Dozvolite mi samo još jednu rečenicu da kažem.
Između ostalog, stvoreni su uslovi za rekonstrukciju i urađen deo rekonstrukcije Termoelektrane Kostolac i stvoreni su uslovi za investiranje u novi termoblok. Da ne govorim o drugim rekonstrukcijama koje su urađene.