STEFANA MILADINOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 28. septembra 1981. godine. Živi u Rakovici u Beogradu.

Diplomirana je politikološkinja za diplomatiju i bezbednost.

Osim funkcije narodne poslanice SPS, obavljala je i funkciju šefice Službe za marketing Agencije za bezbednost saobraćaja. Članica je Izvršnog i Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije. Takođe, članica je Foruma žena Socijalističke partije Srbije.

Nakon izbora 2012. godine, izabrana je za narodnu poslanicu, a na to mesto je reizabrana i na vanrednim izborima 2014 i 2016.godine.

Osnovne informacije

  • Socijalistička partija Srbije
  • Beograd
  • Beograd
  • 28.09.1981.
  • politikolog

Statistika

  • 0
  • 0
  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Šesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 22.05.2019.

Hvala vam, poštovani kolega Marinkoviću.

Uvaženi ministre, koleginice i kolege, narodni poslanici, drage sugrađanke i sugrađani, građani i građanke grada Beograda, pred nama, evo čuli smo, su jedne sveobuhvatne izmene Zakona o glavnom gradu, koje možemo slobodno reći, regulišu različite oblasti i nadležnosti i pružanje usluga i koordinaciju svih službi unutar grada i propisuje neka nova rešenja koja prate nacionalne politike, a u skladu su sa nekim nacionalnim strategijama.

Grad Beograd je posebna teritorijalna jedinica u sistemu lokalne samouprave i taj status propisan je i ustavom i ovim Zakonom o glavnom gradu. Naravno, utemeljen je na svim onim specifičnostima koje ima glavni grad, a to je veličina, broj stanovnika, privredni, finansijski, saobraćajni, kulturni, obrazovni centar, što Beograd i jeste kada je u pitanju Srbija, a možemo slobodno reći i centar regiona Balkana, sa svim predispozicijama da postane i centar Jugoistočne Evrope.

Kompleksno sistema koji se direktno tiče građana odražava se na svakodnevni život jedne metropole i upravljanje tim sistemom zahteva i jasne procedure i efikasnost, koordinaciju poslova svih službi u ovom sistemu i 24- dostupnost svim građanima.

Ovim izmenama koje su jednim delom usaglašavanja sa drugim zakonima, a tiču se nadležnosti lokalnih samouprava, stvoriće se mogućnost da grad Beograd, a o tome smo slušali dosta danas, prenese broj poslova nadležnosti na gradske opštine, što i jeste najvažnija izmena ovog zakona. Izmene predviđaju da grad Beograd svoje izvorne nadležnosti prenosi, a najavljuje gradska vlasti novim Statutom da će preneti na rubne gradske opštine.

Ova politika u skladu je sa Evropskom Poveljom o lokalnoj samoupravi Saveta Evrope koja je u svojoj preambuli propagira najneposrednije ostvarivanje prava građana na lokalnom nivou i postojanja lokalnih vlasti, koje poseduju visok stepen autonomije. Povelja u delokrug lokalne samouprave propisuje da će se javni poslovi po pravilu vršiti, pre svega, od strane onih vlasti koje su najbliže građanima. Prilikom prenošenja odgovornosti na neku drugu vlast, vodiće se računa o obimu i prirodi posla, kao i o zahtevima efikasnosti i ekonomičnosti.

Upravo i u skladu sa ovom Poveljom, prigradskim opštinama, kako ih mi kolokvijalno u Beogradu zovemo, a to su Mladenovac, Obrenovac, Lazarevac, Barajevo, Sopot, Surčin i Grocka, proširiće se ovlašćenja i vratiti zakonske mogućnosti koje su u jednom trenutku bile oduzete, čime će se ispraviti nepravda.

Ove opštine koje po svom geografskom, demografskom, ekonomskom ali i po privrednim posebnostima zaslužuju da o pojedinim pitanjima odlučuju samostalno, upravo u skladu sa uslovima i potrebama građana, i to najpre o komunalnim, u pogledu organizacije i pružanja komunalnih usluga, kroz osnivanje javnih preduzeća, ali i u drugim poslovima, kao što su pitanja urbanističkih planova ili poslova legalizacije.

Pored ovih izmena o kojima su i moje kolege iz moje poslaničke grupe ali i druge kolege govorile, ja ću u nekoliko rečenica pomenuti izmene koje su ostale u senci ovih izmena, a mislim da su podjednako važne za građane Beograda. Jedna od njih je utvrđivanje i uređivanje manifestacija od značaja za Beograd, čime će se na jedinstven način urediti i utvrditi održavanje javnih manifestacija, kulturnih, sportskih, privrednih i doprineti i transparentnosti finansiranja, ali afirmisati i neke nove manifestacije.

Za nas, vlasnike ljubimaca, važno je da kažemo da je ovim odredbama predviđeno uređivanje i organizovanje vršenja poslova u vezi sa držanjem i zaštitom domaćih i egzotičnih životinja, čime će se propisivati uslovi i ograničenja držanja životinja, mesta i načina izvođenja kućnih ljubimaca, posebno pasa i mačaka na javnim površinama, što do sada nije bio slučaj.

Takođe, pozdravljamo i predlog odredbe koja se tiče sprovođenja mera populacione politike, upravo u skladu sa Nacionalnom strategijom podsticanja rađanja, gde se predlaže da grad Beograd, naravno u okviru svojih budžetskih planiranja, sprovodi mere i finansira projekte populacione politike.

Još jedna mera a ima ekološki aspekt, o čemu je moj kolega Rakonjac već govorio, jeste propisivanje uslova za upravljanje komunalnim otpadom, kao i njegovo odlaganje na teritoriji Beograda i donošenje programa mera prevencije stvaranja otpada plastičnih kesa, sa planom sprovođenja. Ovo je nešto što zaista podržavamo, jer učešće grada u oblasti kretanja i odlaganja komunalnog otpada doprineće, naravno, i zaštiti životne sredine, što je jedna od prioritetnih politika i Socijalističke partije Srbije.

Iskoristiću priliku da danas simbolično pomenem nešto što se tiče svih građana Srbije, a da pohvalimo i podržimo inicijativu koju je juče pokrenula zajedno kompanija „Borba“ i časopis „Bazar“, a zapravo tiče se dodeljivanja ulice naše legende Velimira Bate Živojinovića.

Danas se obeležava tri godine od odlaska ovog velikog glumca, čoveka koji je svoj život posvetio i kulturi, ali i razvoju društva u Srbiji. Rođeni Vračarac, čovek koji je ceo svoj životni vek proveo na Vračaru, smatramo da zaslužuje da, ako ništa drugo, dobije ulicu na Vračaru ili bude bar prvi u nizu gestova koje mogu građani Srbije i Beograda da pokažu, čime će se odužiti, odnosno čime će ukazati poštovanje svemu što Velimir Bata Živojinović predstavlja, te u tom smislu želimo da iskoristimo priliku da ovu inicijativu podržimo. Kako je već najavljeno od juče, reakcije gradske vlasti su pozitivne, te verujemo da će u što skorijem roku grad Beograd, odnosno opština Vračar dobiti i ulicu Velimira Bate Živojinovića. Hvala.

Jedanaesto vanredno zasedanje , 11.02.2019.

Hvala vam, uvažena predsednice.

Poštovani ministri, kao što su moje kolege narodni poslanici govorili, jasno je iz diskusije da će SPS podržati sve zakone koji su na dnevnom redu. Ali, ovde je malo bilo reči od strane mojih kolega o potvrđivanju određenih sporazuma koji su danas na dnevnom redu. Posebno bih se u nekoliko minuta osvrnula na sporazume koji su iz oblasti saobraćaja.

Mi ćemo ratifikovati ovih dana četiri nova sporazuma iz avio-saobraćaja. To su bilateralni sporazumi sa Šri Lankom, Kanadom, Indijom i Azerbejdžanom. Ovo su, možemo reći, novi, moderniji sporazumi iz oblasti avio-saobraćaja, koji će, sigurna sam, uticati na dalji razvoj našeg avio-saobraćaja u Srbiji.

Posebno važan međunarodni sporazum koji se oslanja na pre godinu i po dana ratifikovan Sporazum o formiranju Transportne zajednice danas je zapravo ugovor koji moramo da ratifikujemo sa Transportnom zajednicom mi kao Republika Srbija, a povod je, svakako, utvrđivanje sedišta ove Transportne zajednice, koje će biti u Beogradu.

Kada smo i 2017. godine diskutovali o potvrđivanju ovog sporazuma, odnosno formiranju Transportne zajednice, bilo je reči za i protiv. Ali, svakako, SPS smatra da ćemo ovom ratifikacijom imati brojne benefite kao država, ne samo na međunarodnom planu i neće se samo podići međunarodni ugled Republike Srbije, već će svakako uticati i na struku i, verujem, pre svega, na građevinarstvo i saobraćaj u tom smislu da će biti uključeni.

Verujem da ovim doprinosimo, naravno, razvoju svih vidova saobraćaja. Regionalna transportna mreža zapadnog Balkana deo je transportnog prostora Evrope i deo evropske transportne mreže. Srbija je u toj regionalnoj transportnoj mreži prepoznata od strane EU kao čvor ne samo u spajanju država i regiona zapadnog Balkana, već ceo zapadni Balkan sa Evropom.

Sve inicijative i svi projekti koji doprinose razvoju infrastrukture i saobraćaja moraju biti podržani. Ovo je jedna od dve izuzetno važne inicijative na međunarodnom planu kada je u pitanju regionalni razvoj transporta. Druga inicijativa o kojoj je nešto ranije govorio i moj uvaženi kolega prof. Obradović jeste inicijativa u okviru „Puta svile“, odnosno jedan pojas – jedan put, u formatu 16 plus 1, gde je takođe Republika Srbija prepoznata kao država koja bi mogla biti centar kada su u pitanju infrastrukturni projekti.

U svakom slučaju, kao poslanik i predstavnik SPS, u danu za glasanje podržaćemo sve ove zakone. Hvala.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.11.2018.

Hvala gospodine Marinkoviću.

Poštovana ministarka, gosti iz oba ministarstva, moj kolega Vladan Zagrađanin je danas obradio nekoliko zakona iz seta zakona u nadležnosti MUP, a ja ću se osvrnuti nekoliko minuta na predloge zakona koje se tiču vanrednih situacija.

Samoupravljanje krizama aktuelizovane u prethodnim decenijama naravno jer savremeno društvo donosi brojne izazove, rizike i pretnje na koje je neophodno doneti i usvojiti brojne nove odgovore. Svedočimo svi ovde i koleginica Aleksandra Tomić je upravo to i pomenula da smo u prethodnih nekoliko godina brojne sistemske zakone usvojili u Narodnoj skupštini i svi oni su doneli upravo te moderne, nove, savremene prakse i istakli prevenciju kao nešto što je ključno u samom sistemu zaštite i spasavanja.

Vanredni događaji kojima smo svedočili u poslednjim godinama i odgovorima na iste, pre svega mislim na ad hok reagovanja i javnih službi i drugih subjekata sistema, ukazali su na neophodnost daljeg razvoja celokupnog sistema zaštite u našoj državi. Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, zapravo njegovim usvajanjem staviće se van snage važeći Zakon o vanrednim situacijama, ali ovaj novi zakon ostavlja temelj postojećeg sistema i uvodi neke nove procedure, reguliše na drugačiji način pitanja planskih dokumenata i ispravlja greške i propuste u samom funkcionisanju sistema, određuje na drugačiji način odgovornost subjekata u sistemu i ono što je izuzetno važno unapređuje koordinaciju javnih službi i privatnog sektora što je izuzetno važno, posebno zbog pravovremenog, odnosno blagovremenog reagovanja.

Sistem je do sada bio postavljen tako da je svaki nivo teritorijalne organizacije imao odgovornost i pripremu i odgovor u skladu sa zakonom, odnosno zakonskim mandatom i operativnim kapacitetima što se na različitim primerima pokazalo kao da nisu realni kapaciteti i lokalne samouprave su imale više operativnu ulogu dok je regionalni nivo bio neka vrsta medijatora.

Iskustva iz 2014. godine i poplava ali i neke druge vanredne situacije pokazale su koliko je važno i kakva je uloga lokalnih samouprava i njihovo reagovanje. I u ovom novom zakonu lokalne uprave dobijaju neka nova rešenja i odgovornosti. Mi se slažemo, tj. podržaćemo ova rešenja, nešto više od toga će govoriti moja koleginica Danijela Stojadinović koja je 2014. godine kao zamenica predsednika Opštine Svilajnac bila je zamenik štaba, šefa štaba za vanredne situacije pa će iz svog iskustva dati komentar na ovaj zakon.

Sama uloga, nacionalnog, odnosno državnog nivoa ostaje ista, to je naravno jasno, od usvajanja strategija, koordinacija i nadzora nad celokupnim sistemom. Republički štab za vanredne situacije će kroz nacionalnu platformu, to je nešto što je novo u ovom zakonu i to treba naglasiti i okupljati akademsku zajednicu različite subjekte, predstavnike različitih strukovnih i drugih udruženja, čime će svi zajedno na jedan, možemo slobodno da kažemo, savremen, moderan način dizajnirati kompletan sistem koji je deo sistema nacionalne bezbednosti.

Koleginica Danijela će govoriti nešto više i o novom Zakonu o dobrovoljnom vatrogastvu. Činjenica da raspravljamo o ovom predlogu zakona govori da država zaista želi da podstiče dobrovoljno vatrogastvo i kroz neka predložena rešenja se vidi da želimo da afirmišemo upravo ovo sa javnim službama i jedinicama lokalnih samouprava.

Sama kompleksnost vanrednih situacija, odnosno činjenica da pojam vanrednih situacija se ugrožavaju kritični kapaciteti i oni objekti i ona postrojenja koja su od vitalnog značaja za funkcionisanje države i društva i svetu je upravo zbog toga razvijen sistem zaštite kritične infrastrukture dobila svoj normativni okvir.

Svakodnevno raste broj destruktivnih aktivnosti, o tome svi svedočimo. One se ispoljavaju u obliku vandalizma, sve češće u obliku terorističkih aktivnosti, različitih sabotaža ali neodgovornog ponašanja. Objekti, kritične infrastrukture sve više su međusobno i povezane i zavisne i raste njihova ranjivost i zato je važno da se nacionalnim zakonodavstvima upravo termin kritična infrastruktura jasno i definiše.

Posebno je značajno da se definišu one kritične infrastrukture, odnosno objekti, postrojenja, infrastrukture koje podrazumevaju javno-privatno partnerstvo. Ovo se pokazalo i u svetskoj praksi kao prilično problematično, a s obzirom da mi tek razvijamo u Srbiji sistem, odnosno koncept javno-privatnog partnerstva, mislim da će ovo biti u implementaciji ovog zakona možda i najveći izazov. Sam pojam je relativno nov. Prvi put je u našim dokumentima pomenut u Uredbi Vlade o sadržaju, načinu izrade plana i zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama. Pominje se i u nacionalnoj strategiji razvoja informacionog društva. Naravno, kritičnu infrastrukturu kroz različite zakone prepoznajemo kao objekte od strateškog značaja, posebnog značaja i tako dalje.

Sam zakon, znači, zakonom se utvrđuje i uređuje nacionalna i evropska kritična infrastruktura i vrši identifikacija i uređivanje te kritične infrastrukture Republike Srbije i obično se to definiše kroz utvrđivanje samih sektora. Mi smo pristupili modelu od osam, neću ih sada navoditi. Sve u svemu sve što je propisano ovim zakonom je zapravo ono što je od vitalnog značaja za državu i za zaštitu ovih objekata, jer zaštita i bezbednost ovih objekata, odnosno kritične infrastrukture jeste i pitanje nacionalne bezbednosti.

Osvrnula bih se ukratko i na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. Mi smo početkom ove godine imali sveobuhvatne izmene i dopune ovog zakona. Neću se posebno osvrtati na pitanje tehničkih pregleda, odnosno obaveza ukidanja obaveza o tehničkim pregledima. Slažemo se i moja poslanička grupa podržava ova rešenja kada je to u pitanju, a pohvalila bih praksu koja je uspostavljena, a jeste poenta samog Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima da periodično na osnovu godišnjih analiza stanja bezbednosti saobraćaja mi korigujemo, odnosno vršimo korekciju prekršaja i kaznenih odredbi u tom smislu.

U članu 1. Predloga zakona kojim se menja član 7. važećeg zakona, definišu se vozila za sportska takmičenja. Ovo je navelo kolegu Dejana Radenkovića i mene da podnesemo amandman kojim bi se na drugačiji način tj. preciznije definisalo vozilo od istorijskog značaja. Mi smo taj amandman podneli, doduše sa ispravkom, a upravo ta ispravka se odnosi na potrebu da se konačno reši pitanje vozila od istorijskog značaja i napravi jasna razlika između tih vozila koja su motoran vozila koja podležu registraciji i potrebna je za njih i klasifikacija, da se utvrdi klasifikacija u odnosu na vozila koja zapravo predstavljaju eksponate.

U svakom slučaju, sve zakone ćemo podržati. U raspravi o amandmanima mi smo podneli nekoliko, više desetina amandmana. Nadam se da ćemo imati prilike da o njima govorimo. Toliko od mene. Ostaviću vreme i za moje kolege. Hvala.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 15.05.2018.

Hvala, predsedavajući.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani gosti članovi delegacije Narodne Republike Kine, uvažena ministarka i gosti iz Ministarstva, danas ću svoje pitanje postaviti ministru za rad i socijalna pitanja. Pitanje se tiče Zakona o volontiranju i odnosi se na volontere.

Naime, nakon donošenja Zakona o volontiranju 2010. godine, kada je volontiranje proglašeno aktivnostima od interesa za Republiku Srbiju, veliki broj mladih ljudi prevashodno sa završenim fakultetima započelo je da volontira. Najveći broj volontera dobrovoljno radi u državnim organima, javnim preduzećima i različitim službama i volontiranje se veoma često završavalo i prijemom u radni odnos, što svakako i jeste pozitivno. Tokom volontiranja mladi lekari, pravnici, ekonomisti, ali i drugi obrazovani mladi ljudi pokazuju svoj odnos prema radu, odgovornost, znanja stečena tokom školovanja, a neka volontiranja, nažalost, traju i nekoliko godina.

Prema važećem zakonu, volonteri ne dobijaju nikakve zarade, tako da najčešće oni sami snose troškove volontiranja. Tu pre svega mislim na troškove putovanja, odnosno putne troškove, i troškove za topli obrok. Članom 21. Zakona o volontiranju predviđeno je da organizatori volontiranja ugovorom o volontiranju predvide naknadu troškova, tu mislim upravo na troškove puta i troškove za topli obrok. Za sada je to veoma retka praksa, tako da većina mladih ljudi koji volontiraju i po više meseci, a kao što sam rekla i nekoliko godina, iako su nezaposleni, snose sami upravo ove troškove. Ne treba, naime, zanemariti učinak volontera i značaj poslova koje oni tokom volontiranja obavljaju.

Kako bi volontiranje bilo i dalje stimulativno za mlade, koji ga vide pre svega kao priliku za dobijanje posla, ali i priliku za sticanje novih znanja i iskustava, postavila bih pitanje ministru rada, imajući u vidu nadležnost ovog ministarstva u praćenju i kontroli sprovođenja Zakona o volontiranju. Da li Ministarstvo raspolaže podacima o ukupnom broju i kadrovskoj strukturi volontera u Srbiji i da li i u kom obimu ustanove, preduzeća i državni organi koji su organizatori volontiranja nadoknađuju troškove i da li je potrebno razmotriti možda neko drugo zakonsko rešenje kako bi organizatori snosili troškove volonterima? Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68844.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68844.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Poslednji put ažurirano: 13.09.2016, 07:39