STEFANA MILADINOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 28. septembra 1981. godine. Živi u Rakovici u Beogradu.

Diplomirana je politikološkinja za diplomatiju i bezbednost.

Osim funkcije narodne poslanice SPS, obavljala je i funkciju šefice Službe za marketing Agencije za bezbednost saobraćaja. Članica je Izvršnog i Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije. Takođe, članica je Foruma žena Socijalističke partije Srbije.

Nakon izbora 2012. godine, izabrana je za narodnu poslanicu, a na to mesto je reizabrana i na vanrednim izborima 2014 i 2016.godine.

Osnovne informacije

  • Socijalistička partija Srbije
  • Beograd
  • Beograd
  • 28.09.1981.
  • politikolog

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četrnaesto vanredno zasedanje , 18.07.2019.

Hvala kolega.

Poštovani ministre, javila sam se po ovom amandmanu upravo iz razloga jer delim vaše mišljenje gospodine Đorđeviću, a to je da je ovaj amandman, odnosno inicijativa koleginice Nataše Jovanović nešto što treba razmotriti i dobro je da ste prepoznali i dobro je da želite da se napravi neka aplikacija upravo za jedan deo populacije koji jeste osetljiv, a o kome bi trebalo još više da brinemo.

Razne amandmane smo imali svih ovih godina, sadržaj amandmana, bilo da su oni briše se, što je uobičajeno za opoziciju, ali ovo je jedan od onih amandmana koji ipak možemo reći imaju pozitivnu nameru. Hvala.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 16.07.2019.

Hvala kolega Milićeviću.

Ja ću se u nekoliko minuta osvrnuti na jedan od ova tri zakona koja su na dnevnom redu danas, a to je Zakon o trgovini, uz naravno jedan komentar, a to je da čestitamo i Vladi na sva tri predložena akta koja su vrlo kvalitetna i u duhu vremena u kome živimo.

Sam Zakon o trgovini i o tome jeste bilo reči danas, je zakon koji je dobio jednu novu sistematiku, nova podela trgovine koja je usklađena, nova pravila u prodajnim postupcima i druga usklađivanja sa našim zakonodavstvom i sa direktivama EU.

Prema novoj podeli trgovina na malo je podeljena na prodajno mesto, lično nuđenje i daljinska trgovina. Ova treća, daljinska trgovina je definisana kao trgovina putem sredstava komunikacije. To podrazumeva i katalošku prodaju trgovine putem pošte, TV prodaju, telefonsku prodaju, štampani i reklamni sadržaj koji imamo prilike svaki dan da vidimo, ali i elektronsku trgovinu.

Učešće u ukupnom maloprodajnom prometu u Srbiji se iz dana u dan uvećava, a samim tim internet trgovina je nešto što zahteva našu dodatnu pažnju i detaljnije regulisanje. Zakonom se detaljnije definišu najčešći oblici trgovine, najzastupljeniji modeli elektronskog poslovanja na digitalnom tržištu, što jeste normalno jer se svakog dana pojavljuju novi modeli i novi kanali za oglašavanje.

Potpuno je jasno zašto postoji i na koji način funkcionišu reklame i odavno nije naše poštansko sanduče jedino koje je puno, već i naši inboksi imejlova i inbuksi naloga na društvenim mrežama. Internet oglašavanje je odavno naša realnost i deo svakodnevnice, što potvrđuje da Republika Srbija iz dana u dan razvija svoje informatičko društvo.

Na koji način se naši podaci koriste, iz kojih izvora se izvlače i kako se odbraniti od svakodnevnog bombardovanja reklamnih sadržaja, posebno na društvenim mrežama, jedno je od pitanja. Naravno, ovo pitanje reguliše neki drugi zakon, Zakon o oglašavanju i drugi zakoni, ali kako internet zajednica iz dana u dan postaje brojnija, tako i kontrola mora biti veća, ne samo bezbednost, već i kontrola platnog prometa.

Pored pitanja kako se odbraniti od reklamnog sadržaja, postavlja se pitanje kako kontrolisati prodaju, odnosno razmenu dobara koja se odvija ovim putem? Većina oglašivača prodaju vrši pouzećem, što može biti rizik za prodavca, ali istovremeno i rizik za kupca. Naravno, postoje zvanični zalozi zvaničnih firmi koje transparentno u skladu sa propisima nude proizvode i svoje usluge i njihovo sveobuhvatno poslovanje može biti kontrolisano. Postoje i oni oglašivači, odnosno prodavci koji su u sivoj, odnosno u crnoj zoni poslovanja. Ovo polje sive ekonomije jeste polje 21. veka i ni jedno društvo, ni jedna država nije imuna.

Novim zakonom su predviđeni i podzakonski akti, nekoliko njih. Za nas poslanike taj sadržaj još uvek nije dostupan, ali verujem da će kroz podzakonske akte biti obuhvaćeno i ovo poslovanje, odnosno ova siva zona. Potpuno je jasno da ne možemo rešiti sve, niti obuhvatiti sve kanale, ali verujem da ćemo iz godine u godinu posebno podzakonskim aktima moći da pojedine nove modele ipak pokrijemo.

Ono što je novina, rekla sam na početku, a značajno je za naše građane, jeste novina u slučaju prodajnih postupaka koja obuhvata akcijsku prodaju, sezonsko sniženje i rasprodaju. Ovo je nešto što je važno posebno, jer smo svakodnevno suočeni sa primerima zloupotreba prodavaca, posebno kada istaknu rasprodaju ili sezonska sniženja, a nakon izvesnog vremena vrate cene onih proizvoda koje su bile na početku.

Drugi zakon je Zakon o elektronskoj trgovini. On se oslanja na ovaj Zakon o trgovini i usklađuje sa njim. Najvažnija izmena tiče se ugovaranja u elektronskom obliku, regulisanje slanja komercijalnih poruka. Predviđen je i prekršajni nalog. Mi mislimo da je to dobro rešenje. Uskladili ste i sa Zakonom o oglašavanju čuvanje samih podataka. Dalje, uklanjanje neprimerenog i nedopuštenog sadržaja, uz obaveze pružaoca usluga da taj sadržaj uklone u roku od dva dana i mislimo da je to dobro rešenje.

Ono što je poslednje, a mislim da je važno, jeste prekogranično pružanje usluga elektronske trgovine. Ove odredbe su u skladu sa direktivama Evropske unije, a njihova je primena odložna, odnosno biće primenjive pristupom Srbije EU.

U svakom slučaju, još jednom čestitke na kvalitetnim zakonima i glasaćemo u danu za glasanje za sva tri. Hvala.

Šesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 22.05.2019.

Hvala vam, poštovani kolega Marinkoviću.

Uvaženi ministre, koleginice i kolege, narodni poslanici, drage sugrađanke i sugrađani, građani i građanke grada Beograda, pred nama, evo čuli smo, su jedne sveobuhvatne izmene Zakona o glavnom gradu, koje možemo slobodno reći, regulišu različite oblasti i nadležnosti i pružanje usluga i koordinaciju svih službi unutar grada i propisuje neka nova rešenja koja prate nacionalne politike, a u skladu su sa nekim nacionalnim strategijama.

Grad Beograd je posebna teritorijalna jedinica u sistemu lokalne samouprave i taj status propisan je i ustavom i ovim Zakonom o glavnom gradu. Naravno, utemeljen je na svim onim specifičnostima koje ima glavni grad, a to je veličina, broj stanovnika, privredni, finansijski, saobraćajni, kulturni, obrazovni centar, što Beograd i jeste kada je u pitanju Srbija, a možemo slobodno reći i centar regiona Balkana, sa svim predispozicijama da postane i centar Jugoistočne Evrope.

Kompleksno sistema koji se direktno tiče građana odražava se na svakodnevni život jedne metropole i upravljanje tim sistemom zahteva i jasne procedure i efikasnost, koordinaciju poslova svih službi u ovom sistemu i 24- dostupnost svim građanima.

Ovim izmenama koje su jednim delom usaglašavanja sa drugim zakonima, a tiču se nadležnosti lokalnih samouprava, stvoriće se mogućnost da grad Beograd, a o tome smo slušali dosta danas, prenese broj poslova nadležnosti na gradske opštine, što i jeste najvažnija izmena ovog zakona. Izmene predviđaju da grad Beograd svoje izvorne nadležnosti prenosi, a najavljuje gradska vlasti novim Statutom da će preneti na rubne gradske opštine.

Ova politika u skladu je sa Evropskom Poveljom o lokalnoj samoupravi Saveta Evrope koja je u svojoj preambuli propagira najneposrednije ostvarivanje prava građana na lokalnom nivou i postojanja lokalnih vlasti, koje poseduju visok stepen autonomije. Povelja u delokrug lokalne samouprave propisuje da će se javni poslovi po pravilu vršiti, pre svega, od strane onih vlasti koje su najbliže građanima. Prilikom prenošenja odgovornosti na neku drugu vlast, vodiće se računa o obimu i prirodi posla, kao i o zahtevima efikasnosti i ekonomičnosti.

Upravo i u skladu sa ovom Poveljom, prigradskim opštinama, kako ih mi kolokvijalno u Beogradu zovemo, a to su Mladenovac, Obrenovac, Lazarevac, Barajevo, Sopot, Surčin i Grocka, proširiće se ovlašćenja i vratiti zakonske mogućnosti koje su u jednom trenutku bile oduzete, čime će se ispraviti nepravda.

Ove opštine koje po svom geografskom, demografskom, ekonomskom ali i po privrednim posebnostima zaslužuju da o pojedinim pitanjima odlučuju samostalno, upravo u skladu sa uslovima i potrebama građana, i to najpre o komunalnim, u pogledu organizacije i pružanja komunalnih usluga, kroz osnivanje javnih preduzeća, ali i u drugim poslovima, kao što su pitanja urbanističkih planova ili poslova legalizacije.

Pored ovih izmena o kojima su i moje kolege iz moje poslaničke grupe ali i druge kolege govorile, ja ću u nekoliko rečenica pomenuti izmene koje su ostale u senci ovih izmena, a mislim da su podjednako važne za građane Beograda. Jedna od njih je utvrđivanje i uređivanje manifestacija od značaja za Beograd, čime će se na jedinstven način urediti i utvrditi održavanje javnih manifestacija, kulturnih, sportskih, privrednih i doprineti i transparentnosti finansiranja, ali afirmisati i neke nove manifestacije.

Za nas, vlasnike ljubimaca, važno je da kažemo da je ovim odredbama predviđeno uređivanje i organizovanje vršenja poslova u vezi sa držanjem i zaštitom domaćih i egzotičnih životinja, čime će se propisivati uslovi i ograničenja držanja životinja, mesta i načina izvođenja kućnih ljubimaca, posebno pasa i mačaka na javnim površinama, što do sada nije bio slučaj.

Takođe, pozdravljamo i predlog odredbe koja se tiče sprovođenja mera populacione politike, upravo u skladu sa Nacionalnom strategijom podsticanja rađanja, gde se predlaže da grad Beograd, naravno u okviru svojih budžetskih planiranja, sprovodi mere i finansira projekte populacione politike.

Još jedna mera a ima ekološki aspekt, o čemu je moj kolega Rakonjac već govorio, jeste propisivanje uslova za upravljanje komunalnim otpadom, kao i njegovo odlaganje na teritoriji Beograda i donošenje programa mera prevencije stvaranja otpada plastičnih kesa, sa planom sprovođenja. Ovo je nešto što zaista podržavamo, jer učešće grada u oblasti kretanja i odlaganja komunalnog otpada doprineće, naravno, i zaštiti životne sredine, što je jedna od prioritetnih politika i Socijalističke partije Srbije.

Iskoristiću priliku da danas simbolično pomenem nešto što se tiče svih građana Srbije, a da pohvalimo i podržimo inicijativu koju je juče pokrenula zajedno kompanija „Borba“ i časopis „Bazar“, a zapravo tiče se dodeljivanja ulice naše legende Velimira Bate Živojinovića.

Danas se obeležava tri godine od odlaska ovog velikog glumca, čoveka koji je svoj život posvetio i kulturi, ali i razvoju društva u Srbiji. Rođeni Vračarac, čovek koji je ceo svoj životni vek proveo na Vračaru, smatramo da zaslužuje da, ako ništa drugo, dobije ulicu na Vračaru ili bude bar prvi u nizu gestova koje mogu građani Srbije i Beograda da pokažu, čime će se odužiti, odnosno čime će ukazati poštovanje svemu što Velimir Bata Živojinović predstavlja, te u tom smislu želimo da iskoristimo priliku da ovu inicijativu podržimo. Kako je već najavljeno od juče, reakcije gradske vlasti su pozitivne, te verujemo da će u što skorijem roku grad Beograd, odnosno opština Vračar dobiti i ulicu Velimira Bate Živojinovića. Hvala.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 15.05.2018.

Hvala, predsedavajući.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani gosti članovi delegacije Narodne Republike Kine, uvažena ministarka i gosti iz Ministarstva, danas ću svoje pitanje postaviti ministru za rad i socijalna pitanja. Pitanje se tiče Zakona o volontiranju i odnosi se na volontere.

Naime, nakon donošenja Zakona o volontiranju 2010. godine, kada je volontiranje proglašeno aktivnostima od interesa za Republiku Srbiju, veliki broj mladih ljudi prevashodno sa završenim fakultetima započelo je da volontira. Najveći broj volontera dobrovoljno radi u državnim organima, javnim preduzećima i različitim službama i volontiranje se veoma često završavalo i prijemom u radni odnos, što svakako i jeste pozitivno. Tokom volontiranja mladi lekari, pravnici, ekonomisti, ali i drugi obrazovani mladi ljudi pokazuju svoj odnos prema radu, odgovornost, znanja stečena tokom školovanja, a neka volontiranja, nažalost, traju i nekoliko godina.

Prema važećem zakonu, volonteri ne dobijaju nikakve zarade, tako da najčešće oni sami snose troškove volontiranja. Tu pre svega mislim na troškove putovanja, odnosno putne troškove, i troškove za topli obrok. Članom 21. Zakona o volontiranju predviđeno je da organizatori volontiranja ugovorom o volontiranju predvide naknadu troškova, tu mislim upravo na troškove puta i troškove za topli obrok. Za sada je to veoma retka praksa, tako da većina mladih ljudi koji volontiraju i po više meseci, a kao što sam rekla i nekoliko godina, iako su nezaposleni, snose sami upravo ove troškove. Ne treba, naime, zanemariti učinak volontera i značaj poslova koje oni tokom volontiranja obavljaju.

Kako bi volontiranje bilo i dalje stimulativno za mlade, koji ga vide pre svega kao priliku za dobijanje posla, ali i priliku za sticanje novih znanja i iskustava, postavila bih pitanje ministru rada, imajući u vidu nadležnost ovog ministarstva u praćenju i kontroli sprovođenja Zakona o volontiranju. Da li Ministarstvo raspolaže podacima o ukupnom broju i kadrovskoj strukturi volontera u Srbiji i da li i u kom obimu ustanove, preduzeća i državni organi koji su organizatori volontiranja nadoknađuju troškove i da li je potrebno razmotriti možda neko drugo zakonsko rešenje kako bi organizatori snosili troškove volonterima? Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68844.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68844.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Poslednji put ažurirano: 13.09.2016, 07:39