STEFANA MILADINOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 28. septembra 1981. godine. Živi u Rakovici u Beogradu.

Diplomirana je politikološkinja za diplomatiju i bezbednost.

Osim funkcije narodne poslanice SPS, obavljala je i funkciju šefice Službe za marketing Agencije za bezbednost saobraćaja. Članica je Izvršnog i Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije. Takođe, članica je Foruma žena Socijalističke partije Srbije.

Nakon izbora 2012. godine, izabrana je za narodnu poslanicu, a na to mesto je reizabrana i na vanrednim izborima 2014 i 2016.godine.
Poslednji put ažurirano: 20.05.2019, 12:45

Osnovne informacije

  • Socijalistička partija Srbije
  • Beograd
  • Beograd
  • 28.09.1981.
  • politikolog

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Šesnaesto vanredno zasedanje , 13.09.2019.

Hvala vam, kolega Milićeviću.

Ovo je poslednji amandman na ovaj predlog zakona. Želela bih da se nadovežem na moje prethodne govornike iz poslaničke grupe SPS i podržim ovaj predlog zakona i sve druge predloge zakona o kojima ćemo raspravljati u pojedinostima, a tiču se ovog drugog pretresa.

Svi se ovde slažemo da su pronalasci pokretači razvoja civilizacije i da intelektualni napor i kreativnost pojedinca ne mogu samo i ne treba samo da budu pohvaljeni i ne zaslužuju samo čestitke, već i punu pravnu zaštitu, i to zaštitu patentom ili malim patentom, čime se štiti pravo upravo onog ko je napravio pronalazak, na način što se njegovo komercijalno izrađivanje, korišćenje, prodavanje, ne može vršiti bez saglasnosti nosioca prava.

Intelektualna svojina, kao i svaka druga svojina, mora biti nepovrediva i zahteva precizno njeno regulisanje.

Ove izmene i dopune zakona, o tome je govorila i moja uvažena koleginica Snežana Bogosavljević Bošković, suština ovih izmena i dopuna zapravo imaju u fokusu jednu drugu oblast, a to je zaštita patenata proizvedenih odnosno nastalih u radnom odnosu, što do sada nije bilo detaljno regulisano važećim zakonom. Zaštita patenata jeste rezultat i treba biti rezultat i sinergije, zapravo partnerstva onog ko ulaže, odnosno poslodavca i intelektualnog rada zaposlenih.

Ne stoji da se regulativa prilagođava investitorima, čuli smo i to tokom diskusije danas. Ja mislim da se na ovaj način štiti i intelektualna svojina, odnosno intelektualni rad zaposlenih, ali i štiti kapital, odnosno štite ulagači.

Na samom kraju bih rekla da jačanje kreativne industrije jeste nešto što je pokretač privrede i nadam se da će ovo doprineti razvoju intelektualne, kreativne industrije u Srbiji. Hvala.

Šesnaesto vanredno zasedanje , 12.09.2019.

Hvala vam, kolega Milićeviću.

Svoju diskusiju ću započeti pre svega čestitkama našoj reprezentaciji. Imali smo prilike da tokom ove pauze i gledamo utakmicu, a verujem da zahvaljujući rezultatu su i tonovi u ovoj sali nakon pauze nešto prihvatljiviji.

Moram da priznam da zadovoljstvo učestvovati u ovakvoj raspravi, odavno nismo imali konstruktivnu raspravu i sučeljavanje, mogu slobodno reći, dva koncepta.

Kada je u pitanju sam zakon, slušajući moje kolege, moram da priznam da gotovo sve što je kolega Vladimir Orlić rekao jeste suština ovog zakona i podržala bih, zapravo on je inženjerski precizno objasnio šta dualno obrazovanje predstavlja i šta će predstavljati kada je u pitanju visoko obrazovanje.

Kada je „Fijat“ u pitanju, više puta je pomenuto i to, moram da priznam da ja to kvalifikujem kao „Dinkićeva posla“ i nadam se da će problem „Fijata“ biti rešen. Evo, ministar je rekao da je Vlada spremna da razgovara sa predstavnicima „Fijata“ kako ne bi otišao iz zemlje, budući da većina ne samo građana, već i subjekata različitih preduzeća radi za „Fijat“ i zavisi od samog „Fijata“.

Sam zakon o modelu dualnog obrazovanja u visokoškolskim ustanovama jeste nešto što je korak unapred, on će približiti potrebe tržišta i obrazovni sistem u Republici Srbiji, to jeste bilo neophodno, i o tome je govorio i predstavnik poslaničke grupe prof. Žarko Obradović, a evo i koleginica Marjana Maraš je pomenula, mi smo bukvalno 30 godina unazad imali problem da potrebe privrede prilagodimo obrazovnom sistemu.

Ovaj model će zahtevati jedan sistematski pristup, odnosno zajedničko planiranje na osnovu i analiza i procena ne samo instituta i obrazovnih institucija, već i privrede uopšte.

Kroz ovaj model dualni studenti moći će kroz učenje da savladaju neka praktična saznanja koja će biti njima primenjiva u karijernom radu ali i da spoznaju na pravi način šta je zapravo ono što studiraju i da li zaista jesu odabrali pravu struku za sebe. Dešavalo se da studenti se opredele za tehničke, prirodno-tehničke nauke i da tokom studiranja shvate da to zapravo nije ono što su oni želeli da rade. Postoje prakse i u skandinavskim zemljama da pojedini fakulteti pre samog upisa studenata daju priliku studentima da se upoznaju sa onim što je priroda posla koji bi trebalo da obavljaju nakon diplomiranja. Stoga za nas, kao poslaničku grupu, jeste nešto što je novina i potrebno je i našem obrazovnom sistemu i razvoju privrede. Mislim da će doprineti da se celokupni ambijent u Srbiji pojača. Hvala.

Šesnaesto vanredno zasedanje , 10.09.2019.

Hvala vam kolega Marinkoviću.

Poštovani ministre, tema današnje sednice jesu izuzetno važni zakoni iz oblasti prava, intelektualne svojine. Neke od ovih zakona smo čekali jako dugo, gotovo par meseci su neki od predloga o kojima danas raspravljamo bili u proceduri. Nekoliko minuta ću se osvrnuti na suštinu sva tri predloga zakona.

Intelektualna svojina izuzetno je važna tema za razvoj svakog društva i njen ekonomski napredak. Ona je predmet zaštite intelektualnih prava i ta prava obuhvataju i autorska prava i srodna prava o autorskom pravu, kao i pravo industrijske svojine.

Izmenama i dopunama Zakona o patentima, o autorskim pravima i srodnim pravima, kao i zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda uvodi se red među korisnicima tih zakona i izmenama se vrše dalja usklađivanja sa direktivama EU, između ostalog neke od direktiva novih su stupile na snagu prethodnih mesec dana i verujem da će i na dalje usklađivanje biti u ovom pravcu tokom naredne godine. U svakom slučaju, sva rešenja će doprineti većoj vidljivosti i pravnoj zaštiti i umetnika i naučnih radnika, kao i onih ljudi koji se bave specifičnim poslovima u oblasti informatičkih tehnologija, odnosno informacionih tehnologija.

Intelektualna svojina nastala u radnom odnosu utiče na povećanje vrednosti preduzeća, povećanje dobiti ili stvaranje ušteda a pre svega kroz unapređenje delatnosti koje obavljaju, a to dalje doprinosi i boljim ekonomskim rezultatima samog preduzeća, ali i razvoju privrede uopšte. U tom smislu jeste bilo izuzetno važno da se ovi odnosi između poslodavaca i zaposlenih urede na jedan efikasan način kako bi poslodavac imao interesa da ulaže u istraživanje i razvoj, a zaposleni bio motivisan da unapređuje proizvodni proces samog poslodavca. Ovo je izuzetno važno i za privredu, jer postojeće rešenje pokazalo se da nije bilo baš ohrabrujuće za potencijalne investitore u Srbiji.

Usvajanjem predloženih izmena i dopuna Zakona o patentima očekuje se povećanje broja prijava patenta od strane privrednih društava, jer će poslodavci i zaposleni imati pravnu sigurnost u vezi sa raspolaganjem, ali i iskorišćavanjem patenta koji je nastao u tom radnom odnosu.

Daljim rešenjem se povećava pravna sigurnost u zaštiti intelektualne svojine i smanjuju rizici i za one koji ulažu. U tom smislu i najznačajnije izmene i dopune ovog zakona odnose se na oblast pronalazaka koji su nastali u tom radnom odnosu, kako u nacionalnim kompanijama, tako i u velikim internacionalnim kompanijama. Poslodavac može staviti na raspolaganje zaposlenom materijalno-tehnička sredstva i informacije i tako stvoriti okruženje u kome zaposleni može da bude kreativan i da predlaže nova tehnička rešenja koja će unaprediti proces rada.

Kada su u pitanju autorska prava i srodna prava, odnosno izmene i dopune ovog zakona, cilj jesu uspostavljanje efikasnijeg nacionalnog sistema pravne zaštite autorskih i srodnih prava. O tome je vrlo temeljno govorio moj kolega Neđo Jovanović, ja bih samo dopunila da jedna od pozitivnih efekata ovih izmena biće i ostvarivanje kroz unapređenje kolektivnog ostvarivanja autorskih i srodnih prava na produžavanje trajanja zaštiti imovinskih prava interpretatora i proizvođača fonograma i na jačanje građansko-pravne zaštite autorskog i srodnih prava.

Za razliku od autorskog prava koje nastaje samim stvaranjem ili materijalizovanjem autorskog dela, pravo industrijske svojine obuhvata patentno pravo, pravo žiga, pravo zaštite dizajna, pravo zaštite topografije integrisanog kola, pravo zaštite oznake geografskih porekla i drugi i možda najmanje jasan u pogledu materije koju reguliše ovaj Zakon o zaštiti topografije i poluprovodničkih proizvoda primenjuje se u oblasti IT i podrazumeva zaštitu prava industrijske svojine u pogledu obima prava na priznatu topografiju i u pogledu lica koje ima pravo na zaštitu. Da bi nastalo i bilo priznato neko pravo u oblasti industrijske svojine potrebna je odluka nadležnog organa uprave u slučaju Republike Srbije, to je Pravo za intelektualnu svojinu.

Topografija po svojoj prirodi predstavlja intelektualno dobro. Predmet zaštite je samo topografija, to su čipovi, integrisana kola, nanotehnološki proizvodi, dakle, predmeti zaštite jesu poluprovodnički proizvodi koji služe za obradu informacija i predstavljaju u nekim slučajevima ili mikroprocesor ili računar.

Znači, prostije rečeno Zakon o autorskim pravima reguliše pravo onih koji kreiraju u ovom slučaju softvere, dok Zakon o topografiji poluprovodničkih proizvoda reguliše nešto što se zove hardver, odnosno pravo zaštite topografije ima njen stvaralac. Sticanjem i ostvarivanjem zaštite ovog vida industrijske svojine podstiče se nesmetani razvoj topografije poluprovodničkih proizvoda što ima direktan uticaj na naučni, tehnološki i ukupan privredni razvoj.

Ne moram da se ponavljam u danu za glasanje podržaćemo sva tri predloga zakona, a verujem da će i rasprava u pojedinostima biti vrlo zanimljiva. Hvala vam.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 15.05.2018.

Hvala, predsedavajući.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani gosti članovi delegacije Narodne Republike Kine, uvažena ministarka i gosti iz Ministarstva, danas ću svoje pitanje postaviti ministru za rad i socijalna pitanja. Pitanje se tiče Zakona o volontiranju i odnosi se na volontere.

Naime, nakon donošenja Zakona o volontiranju 2010. godine, kada je volontiranje proglašeno aktivnostima od interesa za Republiku Srbiju, veliki broj mladih ljudi prevashodno sa završenim fakultetima započelo je da volontira. Najveći broj volontera dobrovoljno radi u državnim organima, javnim preduzećima i različitim službama i volontiranje se veoma često završavalo i prijemom u radni odnos, što svakako i jeste pozitivno. Tokom volontiranja mladi lekari, pravnici, ekonomisti, ali i drugi obrazovani mladi ljudi pokazuju svoj odnos prema radu, odgovornost, znanja stečena tokom školovanja, a neka volontiranja, nažalost, traju i nekoliko godina.

Prema važećem zakonu, volonteri ne dobijaju nikakve zarade, tako da najčešće oni sami snose troškove volontiranja. Tu pre svega mislim na troškove putovanja, odnosno putne troškove, i troškove za topli obrok. Članom 21. Zakona o volontiranju predviđeno je da organizatori volontiranja ugovorom o volontiranju predvide naknadu troškova, tu mislim upravo na troškove puta i troškove za topli obrok. Za sada je to veoma retka praksa, tako da većina mladih ljudi koji volontiraju i po više meseci, a kao što sam rekla i nekoliko godina, iako su nezaposleni, snose sami upravo ove troškove. Ne treba, naime, zanemariti učinak volontera i značaj poslova koje oni tokom volontiranja obavljaju.

Kako bi volontiranje bilo i dalje stimulativno za mlade, koji ga vide pre svega kao priliku za dobijanje posla, ali i priliku za sticanje novih znanja i iskustava, postavila bih pitanje ministru rada, imajući u vidu nadležnost ovog ministarstva u praćenju i kontroli sprovođenja Zakona o volontiranju. Da li Ministarstvo raspolaže podacima o ukupnom broju i kadrovskoj strukturi volontera u Srbiji i da li i u kom obimu ustanove, preduzeća i državni organi koji su organizatori volontiranja nadoknađuju troškove i da li je potrebno razmotriti možda neko drugo zakonsko rešenje kako bi organizatori snosili troškove volonterima? Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68844.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68844.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.