SUZANA SPASOJEVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 15. aprila 1970. godine u Smederevu, po zanimanju je pravnica. Potiče iz radničke porodice socijalističke orjentacije. Članica je Socijalističke partije Srbije od 1996. godine. U partiju je ušla sa željom da ličnim aktivizmom doprinese razvoju zajednice u kojoj živi. U Socijalističkoj partiji Srbije videla je opciju koja se bori za bolji položaj radnika, socijalnu pravdu i jednakost.

Privatnim preduzetništvom uspešno se bavi od 2004. godine.

Bila je članica Mesnog odbora SPS u Kolarima, a potom i Mesnog odbora partije u Donjem gradu. U prošlom mandatu bila je potpredsednica Gradskog odbora, a od 2012. godine nalazi se na čelu smederevskog SPS-a. Članica je Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije i Komisije za međunarodna pitanja. Od maja 2008. godine je odbornica u Skupštini grada.

Kao predsednica Gradskog odbora insistira da Socijalistička partija Srbije u Smederevu bude u službi običnog čoveka i rešavanja njegovih problema. Poslednjih 15 godina se bavi humanitarnim radom i finansijski pomaže socijalno ugrožene, samohrane majke, penzionere, romska udruženja i sportiste.

Nakon izbora 2012. godine, postala je narodna poslanica Socijalističke partije Srbije, a na tom mestu je ostala sve do 03. juna 2016. godine.
Poslednji put ažurirano: 01.12.2016, 08:34

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja, 21.12.2015.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministri, koleginice i kolege narodni poslanici, ozbiljni zakoni su danas na dnevnom redu, svi su podjednako važni i za privredu i za ekonomski sistem zemlje i za finansijsko funkcionisanje Srbije. Ja ću danas diskutovati o dva predloga zakona, o Predlogu zakon o zadrugama i Predlogu zakona o privrednim komorama.

U Srbiji komorski sistem ima tradiciju dužu od 150 godina i za sve to vreme kroz brojna iskušenja komorski sistem u Srbiji se i menjao i prilagođavao tržišnom privrednom sistemu.

Ono što i znamo i što je neophodno da imamo u vidu, jeste da u srpskoj privredi ima zaista mnogo problema, a privredne komore su upravo te koje su najsposobnije da brzo identifikuju problem i da brzo predlože rešenje tog problema. Pored toga, privredne komore imaju i kapacitet da sprovedu strategiju pružanja određenih oblika podrške poslovanju privrednih subjekata.

Država je dužna da stvori najpovoljniji privredni ambijent za poslovanje, da osluškuje zahteve privrede i da privredi bude na usluzi, a to najbolje može preko privrednih komora koje su svuda u svetu veza između države i između privrednika.

Privrednici preko komore daju smernice Vladi u kom pravcu treba praviti rezove i reforme da bi se unapredio poslovni ambijent, a verujem da ni jedan ozbiljan privrednik u Srbiji od države ne očekuje ništa drugo do stvaranja dobrog poslovnog ambijenta.

Predlog zakona o privrednim komorama o kojem danas i raspravljamo je sasvim novi i moderan Predlog zakona, koji će sigurno otkloniti sve one probleme koji su uočeni u primeni važećeg zakona, a koji će definitivno uticati na dalju transformaciju i reformisanje komorskog sistema u Srbiji. Najbitnije da i ta transformacija i reformisanje komorskog sistema budu u korist privrede jer privredne komore postoje i zbog privrede.

Svakako jedna od najvažnijih novina koja se uvodi ovim zakonom, konstituisanje novog načina organizovanja komora sa obaveznim članstvom, što jeste novina sada što se tiče ovog zakona. Inače, ovakav sistem obaveznog članstva je već postojao i time se uloga komora i u zemlji i prema inostranstvu biće mnogo i ozbiljnija i izraženija u smislu moći, u smislu kvaliteta, uticaja, itd.

Ono što se ovim zakonom afirmiše, a što jeste glavni i najobuhvatniji zadatak komore je da zastupa i da štiti interese privrede i privrednika, što podrazumeva sve one aktivnosti koje su usmerene na kreiranje ambijenta povoljnog za poslovanje, promociju privrede u zemlji i van nje, edukativne aktivnosti i slično, a što opet podrazumeva i aktivnu uključenost svih članova privredne komore u smislu iznošenja stavova, primedbi, sugestija i na taj način tako objedinjeni zahtevi privrede dođu do onih koji kreiraju politiku i onih koji donose odluke. Na taj način privredna komora postaje ozbiljan partner Vladi, što u stvari i jeste cilj.

S obzirom da Privredna komora Srbije jeste institucija sa dugom tradicijom, da u Srbiji ima dovoljno stručnih i dovoljno profesionalnih ljudi i zaista dovoljno stečenog poverenja poslovnih ljudi.

Smatram da će ova institucija i ojačati i zauzeti mesto u privrednom životu koje joj pripada odmah nakon početka primene ovog novog zakona.

Kada je zakon o zadrugama u pitanju, želim da kažem ono što ste i vi, gospodine Sertiću, rekli, da važeći Zakon o zadrugama nikada nije dao prave efekte i da su nam i zadruge i zadrugarstvo u Srbiji izložene problemima različite vrste koji opterećuju poslovanje zadruga, a koji se mogu otkloniti jednim novim savremenim zakonskim okvirom i sprovođenjem reformi u zadružnom sektoru u skladu sa jednom modernom, tržišnom, ekonomskom i finansijskim kretanjima u Evropi i svetu kada je oblast zadrugarstva u pitanju.

Problemi poput nerešenih imovinsko-pravnih odnosa, pravni status imovine zadrugara, zatim, postojanje potrebe harmonizacije domaćeg zakonodavstva sa regulativom EU u oblasti zadruge i zadrugarstva, nepostojanje sistema ili mehanizma za privlačenje kapitala u zadrugu, jedno nedomaćinsko poslovanje do sada, ekonomska kriza, sve su to problemi iz kojih je proizišla potreba da se pristupi reformi zadrugarstva u celosti po uzoru na razvijene zemlje, što bi oživelo značaj zadruga i stvorilo uslove da zadrugarstvo ponovo ostane važan faktor razvoja domaće privrede, kao što je to nekada bilo.

Istorijski gledano, poljoprivredne zadruge su bile prve koje su se proširile u regionu, a i danas su one najvažniji i najbrojniji oblik organizovanja, kada su zadruge u pitanju, od negde oko 4.000 zadruga koliko postoji registrovanih u Srbiji, najveći broj je zemljoradničkih zadruga.

Problem imovinsko-pravnih odnosa, što sam već istakla da je zaista bio problem, biće ovim zakonom rešen i to je ono što je dobro. Međutim, zemljoradničke zadruge ne treba posmatrati samo sa aspekta čime one raspolažu u smislu kapaciteta kada je u pitanju zemljište, mehanizam, nekretnine, već ih treba posmatrati sa stanovišta koliko su te zadruge u mogućnosti da organizuju proizvodnju, da obezbede plasman, jer je to u ovom momentu i ovakvoj situaciji u kakvoj je naša poljoprivreda, za naše poljoprivrednike i najbitnije.

Država, počev od zakona, pa nadalje, mora da preduzme sve da zemljoradničke zadruge ponovo ožive i da budu uključene u sve segmente agrarnog razvoja.

Što se tiče stambenih zadruga, takođe imaju tradiciju u srpskom zadrugarstvu. Imale su u jednom vremenu izrazito prepoznatljivu ulogu u podmirivanju stambenih potreba. Zato i želim da iskomentarišem par odredbi koje se tiču baš stambenih zadruga.

Predlogom zakona predviđeno je da se zadruge osnivaju ulogom zadrugara ili bez uloga, izdržavaju se članarinom i s obzirom na to da stambene zadruge i omladinske zadruge i potošačke zadruge, a posebno socijalne zadruge, ne osnivaju radi sticanja i raspodele dobiti, već radi zadovoljavanja određenih potreba zadrugara, smatram da bi ove zadruge trebalo uvrstiti u one koje se mogu osnovati bez uloga, jer njihovo poslovanje odlikuje prvenstveno pravila uzajamnosti, solidarnosti, podmirivanje stvarnih troškova, a svaki višak prihoda u odnosu na rashode usmerava se u namene radi kojih je zadruga i osnovana.

Takođe, kada su u pitanju organi upravljanja, s obzirom na to da uslovi rada kada su zadruge u pitanju su poslednjih godina bitno promenjene i nepotrebno je, pre svega iz tehničkih i praktičnih razloga, predvideti zakonom glomazne organe upravljanja, već to svesti na neki primereniji i prihvatljiviji broj članova, zbog npr. kvoruma ili zbog obezbeđivanja prostora za održavanje sastanaka i slično, 100 članova je zaista preveliki broj.

Za SPS naročito je važno i to želim i da istaknem i da pohvalim, što je Predlogom zakona predviđeno osnivanje socijalnih zadruga, koje su bitne u smislu podrške i pomoći socijalno ugroženim kategorijama građana. Bitno je da se u ovakav vid podrške uključe i lokalne samouprave i pruže pomoć i kod osnivanja ovih zadruga, ako postoji mogućnost da se olakša i da se skrati postupak za registraciju i slično.

Sve ove zakone koji su danas na dnevnom redu u danu za glasanje poslanička grupa SPS će podržati. Zahvaljujem.

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja, 15.12.2015.

Zahvaljujem predsedavajući, uvaženi ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, svi predlozi zakona koji su danas na dnevnom redu za zajedničko imaju cilj da unaprede kvalitet života građana štiteći bezbednost, štiteći javni red i mir, ljudska prava i slobode i svakako pravično postupanje.
Danas ću u svom izlaganju govoriti o Predlogu zakona o izvršenju i obezbeđenju. Iz današnjeg izlaganja ministra Selakovića čuli smo, zaista iscrpnu analizu važećeg Zakona o izvršenju i obezbeđenju i zaključke koje su ukazali na to da je bilo potrebno uraditi sasvim nov zakon iz ove oblasti.
Iako je važeći zakon koji je usvojen 2011. godine najslabiji zakon iz oblasti izvršenja, za njega je bitno reći da je tim zakonom prvi put u pravni sistem Srbije uveden institut javnih beležnika. Međutim, tim zakonom nije jasnije i bliže definisano, nisu definisana ni ovlašćenja javnih izvršitelja u izvršnom postupku niti odnos prema sudu, prema dužnicima, prema poveriocima, a tim još što je veća posledica, to je da je tim zakonom ukinuta su određena pravna sredstava od kojih je svakako najbitnija žalba, ali vraćanje u pređašnje stanje, veštačenje, odlaganje izvršnog postupka.
Takvim zakonskim rešenjem jeste postupak izvršenja i obezbeđenja dobio na nekoj brzini rešavanja, ali je stvorena jedna vrsta pravne nesigurnosti i pravne praznine u pocesnom delu što je uzrokovalo, odnosno nanelo uglavnom štetu strankama. Zato upravo cilj predlagača ovog novog zakona jeste da nađe jedno idealno kompromisno rešenje, da uspostavi neku vrstu balansa da se sa jedne strane ostanu prava stranaka zaštićena, a da postupak ne izgubi na brzini.
Važno je svakako voditi računa o efikasnoj i brzoj zaštiti poverilaca, ali da se ne ograničavaju i ne isključuju prava dužnika niti da se omalovažava ličnost dužnika niti članova njegove porodice. Danas smo mnogo toga čuli o prednostima i mana žalbe, ali pored toga važno je da predlogom ovog zakona ponovo vraćamo žalbu u izvršni postupak čime će se sigurno pružiti bolja pravna zaštita izvršnih dužnika.
Do sada su dužnici imali na raspolaganju samo pravo prigovora protiv prvostepenog rešenja o kome je rešavao sud koji je rešenje i doneo tako da se kontrola svih sudskih akata iz izvršnog postupka okončavala na nivou lokalnih osnovnih i privrednih sudova. Iako se žalbom gubi na brzini važno je da se vraćanjem žalbe u izvršni postupak dobija na poštovanju zakonitosti što je cilj i prioritet svake ozbiljne pravne države.
Kada govorimo o odredbama zakona kojima se uređuje prodaja nepokretnosti u slučajevima kada prodaja javnim nadmetanjem u prvom i drugom pokušaju. Nije uspela, nepokretnost se prodaje neposrednom pogodbom i u tom slučaju je predviđeno da prodajna cena nepokretnosti ne može biti ispod 70% od procenjene vrednosti nepokretnosti.
Povodom ovog člana postoje dva ugla gledanja. Sa jedne strane zaštiti interes dužnika i ograničiti da se nepokretnost ne može prodati ispod 70% od procenjene vrednosti nepokretnosti, a sa druge strane nameće se jedno logično pitanje. Ako nepokretnost ne bi mogla prodati u drugom pokušaju u javnom nadmetanju za vrednost iznad 50% od procenjene vrednosti kako se može neposrednom pogodbom prodati za 70%. To samo ukazuje da nije bilo zainteresovanih za tu vrstu nepokretnosti po toj ceni ili po tim uslovima zato mislim da bi bilo prihvatljivije neko drugo rešenje.
Ne mora da znači da sam ja u pravu da se iz zakona izostavi odredba da je 70% od procenjene vrednosti nepokretnosti nešto ispod čega se nedozvoljava prodaja nepokretnosti, ali da u cilju poštovanja zaštite interesa izvršnog dužnika koji je afirmisan predlogom ovog zakona bilo je potrebno možda predvideti, odnosno odrediti donju granicu ispod koje se nepokretnosti ne mogu prodati, odnosno ne ispod visine potraživanja izvršnog poverioca uz prethodnu saglasnost izvršnog poverioca.
Mislim da bi u suprotnom ako bi nepokretnost bila prodata za neku nižu cenu, izvršni dužnik bio doveden u situaciju da ostane i dalje dužan poveriocu za nenamerni iznos potraživanja što bi uslovljavalo nove postupke izvršenja i sprovođenja na nekoj drugoj imovini dužnika, ukoliko ima i svakako bi ugrozila i stabilnost i ekonomski i materijalnu situaciju dužnika.
Takođe, kada je u pitanju upis prava svojine izvršnog dužnika, mislim na odredbe člana 152. stav 3. i 4, kojim se određuje da se pravo svojine izvršnog dužnika u slučajevima kada je u katastru kao vlasnik upisano neko drugo lice, pravo svojine upisuje na zahtev suda, a tek posle upisa sud donosi rešenje o izvršenju.
Mišljenja sam da treba predvideti mogućnost da javni izvršitelj istovremeno sa zahtevom za upis javne svojine traži i upis zabeležbe o prodaji predmetne nepokretnosti, a na osnovu rešenja o izvršenju.
Zbog čega? Time bi se uskratila eventualna namera izvršnog dužnika da u međuvremenu od upisa svojine do donošenja rešenja o izvršenju koje nije pokriveno, može da otuđi nepokretnost.
Znamo da je članom 19. ovog zakona predviđena zabrana otuđenja nepokretnosti, ali samo onda kada se donese rešenje o izvršenju. Znači, imamo neko prazno vreme, koje pruža mogućnost izvršnom dužniku da otuđi nepokretnost i na taj način nanese štetu izvršnom poveriocu.
Ja bih, ako dozvoljavate ministre, evo samo za kraj da vas citiram i zaista mi se dopalo to što ste rekli, da je najbitnije da se Predlogom ovog zakona spreči propadanje našeg zakonodavstva, kada je reč o izvršnom postupku i da se ovim zakonom podjednako štiti i javni interes i interes dužnika i interes poverilaca.
Mi ćemo kao što je ovlašćeni predstavnik Socijalističke partije Srbije rekao, Neđo Jovanović, u danu za glasanje podržati ceo set predloženih zakona. Hvala.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja, 11.12.2015.

Poštovani predsedavajući, stav SPS je da se ovaj amandman ne podrži i prosto nas čudi da se predlagači ovog amandmana ne sećaju da posebna građevinska dozvola za pripremne radove, predviđena još Zakonom o planiranju i izgradnji iz 2009. godine, a takođe, istim zakonom je predviđeno da postoji faze gradnje.

Pripremni radovi su inače, svako ko se bavi građevinom, a to i koleginica Branka Bošnjak može bolje od mene da objasni, zna koliko su bitni prethodni pripremni radovi i oni prethodni u građenju i razlikuje se u zavisnosti od toga u kakvom se stanju nalazi parcela na kojoj se planira buduća gradnja, pa tako pripremni radovi mogu da budu i potporni zidovi, uklanjanje postojećih objekata, raščišćavanje terena itd. Sve su to važni pripremni radovi i da bi buduća gradnja mogla sigurno i efikasno i nesmetano da se odvija, svako gradilište mora da ima dobru i temeljnu pripremu.

Inače, tačno je da je Zakonom o planiranju i izgradnji predviđeno da lokalne samouprave izdaju građevinske dozvole.

Međutim, s obzirom na važnost projekta, na kvadraturu objekta, ovim zakonom se samo još detaljnije precizira da za ove objekte građevinsku dozvolu izdaje Grad Beograd i zaista ne razumemo zašto se uopšte traži brisanje i ovih i narednih članova. Jednom u koliko godina ovakva investicija dođe u Srbiju, investicija koja će zaista stvoriti mogućnost da se uposli i građevina i da se zaposle naši građani i da se sve druge delatnosti koje su u vezi sa građevinom, ožive. Ne treba se plašiti nečega što je novo, treba Srbiju gurati ka napred, ka novim investicijama i ka jačanju privrede. Zahvaljujem.