ZVONIMIR STEVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođen 17. marta 1957. godine u Prištini. Po zanimanju diplomirani pravnik.

Od 1996 do 2000. godine bio je poslanik u Veću građana Savezne Skupštine SR Jugoslavije. Od 1991. do 1999. godine bio potpredsednik Skupštine grada Prištine; 1987 – 1990. godine – sekretar komisije za JU program; 1984 – 1987. godine – novinar u NIP Jedinstvo.

Od 2003. do 2007. godine biran je u dva mandata za poslanika u Narodnoj Skupštini Republike Srbije. U julu 2008. godine postavljen za pomoćnika ministra i predsednika Koordinacionog centra u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju. Od decembra 2008. godine obavlja funkciju državnog sekretara u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju i predsednika Koordinacionog centra u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju.

Član Predsedništva Socijalističke partije Srbije.

Nakon izbora 2012. godine izabran je za narodnog poslanika. Na to mesto je ponovo izabran nakon vanrednih parlamentarnih izbora 2016. godine.
Na redovnim parlamentarnim izborima 2020. godine ponovo je izabran za narodnog poslanika na listi SPS-JS.

Govori ruski i engleski jezik.

Oženjen, otac dvoje dece.
Poslednji put ažurirano: 05.08.2020, 13:20

Osnovne informacije

  • Socijalistička partija Srbije
  • Priština
  • Priština
  • 17.03.1957.
  • pravnik

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.11.2020.

Poštovani potpredsedniče, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas je pored grupe sporazuma na dnevnom redu i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu na isplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ.

Ovaj zakon donet je 2016. godine, a odnosi se na preuzimanje obaveza države da obešteti stare devizne štediše koji su svoju deviznu štednju imali pre 27. aprila 1992. godine u bankama na teritoriji Srbije i njihovim ekspozitura na teritoriji bivše SFRJ, pre definitivnog raspada bivše države i nastanka SRJ.

Inače, ovaj zakon je donet radi izvršavanja obaveza Republike Srbije, proisteklih iz presude Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, pred kojim je grupa štediša iz bivših republika SFRJ ostvarila ovo pravo. U skladu sa ovom presudom država Srbija je imala obavezu da isplati neisplaćenu staru deviznu štednju.

U pitanju je neisplaćena devizna štednja deponovana u našim bankama, a obaveza države se uglavnom odnosi na štediše koje su svoje štedne uloge imale u ekspoziturama naših banaka u Sloveniji, Severnoj Makedoniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj ili u matičnim bankama u Srbiji. Neke od tih banaka su nažalost posle 5. oktobra gurnute u stečaj koji još nije okončan, to su "Jugobanka", "Invest-banka", "Beogradska banka", "Beobanka".

Zakonom je stvoren institucionalni okvir za ostvarivanje prava na isplatu stare devizne štednje. Zakonom je predviđeno da utvrđivanje prava na isplatu stare devizne štednje vrši Uprava za javni dug kao organ u sastavu Ministarstva finansija, jer se sredstva za sprovođenje ovog zakona tretiraju javnim dugom Republike Srbije nastali po osnovu međunarodne obaveze, a to je presuda suda u Strazburu.

Osnovnim zakonom je propisano da se ovim poslom bavi posebna Komisija koju formira Vlada. Njen zadatak je da na osnovu prikupljene dokumentacije i prijava starih deviznih štediša u zakonom predviđenom roku utvrdi predloge koji ispunjavaju uslove za ostvarivanje prava na isplatu devizne štednje. Komisiju je sačinilo 11 članova i to tri člana iz Ministarstva finansija, četiri člana iz Uprave za javni dug, jedan član iz Državnog pravobranilaštva, jedna član iz Agencije za osiguranje depozita i dva člana iz Narodne banke Srbije.

Prema podacima datim u obrazloženju ovog zakona, ova Komisija ozbiljno i stručno radila je u prethodnom periodu. Držala je 117 sednica, razmotrila je čak 9.500 podnetih prijava potraživanja. Ova Komisija primila je prijave o potraživanju u roku koji je zakonom bio određen. Važan zadatak Komisije je i provera potpunosti dokumentacije i tačnosti podataka podnosioca prijave, kao i da na osnovu tog utvrdi da li su ispunjeni ulovi za sticanje prava na isplatu stare devizne štednje, na osnovu predloga Komisije, Uprava za javni dug donosi konačan akt o ispunjenju uslova za isplatu stare devizne štednje.

Od 2018. godine Uprava je donela Odluku o čak 94% podnetih zakona, što govori o efikasnom radu Komisije i Uprave. Izmene ovog zakona koje su danas pred nama, odnose se na produženje roka za utvrđivanje prava na isplatu stare devizne štednje. Važećim zakonom je bio utvrđen rok koji je istekao 23. decembra 2019. godine, a sada se rok u kome će se odlučivati o prijavama potraživanja produžuje do 31. avgusta 2023. godine.

Druga izmena zakona odnosi se na broj članova Komisije koji se sa sadašnjih 11 članova smanjuje na pet članova. Razlog za ovu izmenu je racionalizacija rada, s obzirom da je ostalo svega oko 6% neizvršenih prijava, pri čemu su u pitanju uglavnom sudski postupci u kojima je najčešće stara devizna štednja predmet ostavinskih postupaka.

Važno je na kraju istaći da su sredstva za sprovođenje ovog zakona obezbeđena Zakonom o budžetu za 2020. godinu, a da će se u narednim godinama takođe bilansirati iz budžeta. Isplata stare devizne štednje će se vršiti u osam rata, svakog 28. februara i 31. avgusta, počev od 28. februara 2020. godine, do 31. avgusta 2023. godine kada bi trebalo da se izmire sve obaveze Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje.

Želim da istaknem da je na ovaj način država Srbija preuzela obaveze banaka u kojima su građani bivše SFRJ imali deviznu štednju i da je pokazala veliku odgovornost prema ovom problemu koji je nastao kao posledica raspada SFRJ.

Poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati predlog i glasati za predložena zakonska rešenja. Zahvaljujem.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.11.2020.

Poštovani potpredsedniče Skupštine, uvaženi ministre sa saradnicom, dame i gospodo narodni poslanici, današnja sednica posvećena je setu zakona iz oblasti poreske politike, carinskim zakonima i jednom broju međunarodnih ugovora koji se uglavnom odnose na zajmove od međunarodnih finansijskih organizacija usmerene na nastavak važnih infrastrukturnih projekata, kao i na sprečavanje teških posledica izazvanih pandemijom virusa Kovid-19.

Ja ću se danas u okviru prvog pretresa osvrnuti na predloge kojima se menjaju Carinski zakon i Zakon o carinskoj službi.

Uloga carine u svakoj organizovanoj pravnoj državi proističe iz širine i značaja poslova koje carina obavlja. To su poslovi carinjenja robe, sprovođenja carinskih nadzora i drugi poslovi kontrole robe i putnika, sa inostranstvom, kako na graničnim prelazima, tako i na carinskim terminalima unutar države.

Carine, koje spadaju u posebnu vrstu taksi, čine značajan prihod i carinskog organa i budžeta. Zato je uloga carine i carinskog postupka veoma značajna i sa finansijskog aspekta za jednu državu. Ovlašćenja carinskih organa su po zakonu široka i važna. Ona omogućavaju otkrivanje i sprečavanje nelegalnih prekograničnih protoka roba, a visoka kadrovska i tehnološka opremljenost carinske službe omogućava stručno, odgovorno i posvećeno izvršavanje ovako složenih zadataka. Posao carinske službe se može slobodno uporediti i sa dužnostima čuvanja državnih granica u svakom smislu.

Koristim ovu priliku da se zahvalim carini i carinskim službenicima za odgovoran rad i sve rizike i izazove kojima su carinski službenici svakodnevno izloženi, naročito na graničnim prelazima, jer zajedno sa policijom otkrivaju nelegalne tokove novca, narkotika, oružja, umetničkih predmeta i druge različite robe koja se nezakonito uvozi ili izvozi, što može naneti veliku štetu našoj privredi i našoj državi.

Rad naših carinika mnogo je složeniji zbog činjenice da je Srbija tranzitna zemlja na čijim drumovima se nađu svi koji putuju sa zapada ka jugu i ka drugim kontinentima. Ova tranzitna pozicija i naši dobri putevi, nažalost, osim turista i dobronamernika, na našu teritoriju dovedu i one koji bi lako da zarade, lako da se obogate na nezakonit način. Na sreću, to našim carinicima ne promakne.

Da ilustrujem to sa nekoliko svežih primera iz rada carinske službe. Od početka ove godine do juče zaplenjeno je preko 6.000.000 evra u pokušaju krijumčarenja deviza, tako da je i dalje novac najšvercovanija roba. Samo tokom prethodnog vikenda na Horgošu je zaplenjeno preko 100.000 evra. Inače, dozvoljen iznos je 10.000 evra, a prestupnici uglavnom sakriju ostatak novca i ne prijavljuju ga. Pre nedelju dana na administrativnom prelazu Merdare iz pravca Kosova i Metohije carinici su zaplenili 30.000 evra od vozača kamiona stranog državljana. Gotovo svakodnevno se zaplenjuju narkotici na graničnim prelazima, a uz njih i novac zarađen od narkotika ili namenjen njihovoj kupovini. Ovih nekoliko primera govori o težini rada carinskih službenika, o njihovoj časti i velikoj odgovornosti za posao koji obavljaju.

Danas govorimo o izmenama zakonodavnih okvira kojima se regulišu carinska pitanja. To su Zakon o carinskoj službi i Carinski zakon. Iako Srbija ima stabilan zakonski okvir u ovom sektoru potrebno je da kao zemlja koja se opredelila za evropski put i ovu oblast uskladi sa carinskim propisima EU koja je svoje propise uskladila sa realnim potrebama savremene međunarodne trgovine koja se menja.

Naime, savremeni način poslovanja ubrzao je tokove i potrošnju robe, pre svega pod uticajem novih informacionih tehnologija. Pored povećane globalne međuzavisnosti došlo je do kontinuiranog rasta međunarodne trgovine i kretanja robe što je dovelo do još većeg opterećenja carinskih službi. I ovo usklađivanje jedne od najznačajnijih obaveza državnih organa u ovom periodu, a uslovljeno je i ostvarenjem pregovaračkog poglavlja 29 – Carinska unija, a time i obavezama koje je Republika Srbija preuzela u pogledu rokova za usklađivanje sa carinskim zakonodavstvom EU.

Može se reći da je usvajanjem novog Carinskog zakona krajem 2018. godine ova obaveza Republike Srbije u pogledu usaglašavanja carinskog zakonodavstva sa carinskim zakonodavstvom EU u velikoj meri ispunjena. Carinskim zakonom iz 2018. godine pojednostavljene su carinske procedure, a time je i ubrzan celokupan carinski postupak i povećana efikasnost rada carinske službe, a znatno su smanjeni i troškovi poslovanja privrednih subjekata, pravnih i fizičkih lica, jer je omogućeno podnošenje carinskih isprava elektronskim putem. Istovremeno je obezbeđena i kvalitetnija i delotvornija carinska kontrola, dakle efikasan carinski postupak smanjuje troškove u spoljno-trgovinskom postupku.

Predloženim izmenama i dopunama Carinskog zakona, najpre se vrši terminološka korekcija kojom se precizira trenutak kada donete odluke carinskog organa postaju izvršne. Predlaže se da je to od dana dostavljanja odluke licu na koje se predmetna odluka odnosi. Izmena se odnosi na važeći član 17. Zakona. Ovo izmenom se vrši usklađivanje ove odredbe Carinskog zakona sa odredbama Zakona o opštem upravnom postupku sa kojim je ova odredba sada u suprotnosti, jer predviđa da se odluke carinskih organa izvrše u trenutku donošenja, a ne od trenutka dostavljanja stranci, odnosno licu na koje se odnosi, kako bi trebalo da bude ova izmena predložena je u cilju postizanja pravne sigurnosti stranaka u postupku pred carinskim organima.

Druga izmena Carinskog zakona takođe nije obimna, ali je suštinski važna za ukupan efekat primene Carinskog zakona. Izmena člana 99. važećeg zakona se tiče naplate carinskog duga i odnosi se na produženje roka za utvrđenje carinskog duga. Za donošenje odluke o tom dugu i obaveštavanje dužnika uz istovremeno sprovođenje prinudne naplate tog duga. Po važećem zakonu taj rok je iznosio tri godine, ali se u praksi pokazalo da je teško izvodljivo sprovođenje ove odredbe u tom istom roku, tako da se ovim izmenama taj rok produžava na pet godina.

Cilj ovakve zakonske odredbe jeste da se obezbedi efikasna naplata carinskih obaveza koje su naplaćene u redovnim rokovima, pa se smatraju carinskim dugom. Za takve slučajeve, da bi se omogućilo da carinski dug bude naplaćen u realnim rokovima, a time i zaštitili finansijski interesi Republike Srbije izvršene su izmene tako što su predloženi duži rokovi zastarelosti. Sada iznose pet godina, odnosno ovo izmeno se carinski dug ne može naplatiti po isteku roka od pet godina od dana njegovog nastanka.

Drugim delom ove odredbe se predviđa da sa svakom novom radnjom organa zastarevanja prekida i postupak nastavlja od početka. Takođe se predviđa da izuzetno rok zastarevanja može biti deset godina. U svakom slučaju ove izmene Carinskog zakona treba da doprinesu efikasnijoj zaštiti finansijskih interesa Republike Srbije.

Kada su u pitanju izmene i dopune Zakona o carinskoj službi, one takođe imaju za cilj efikasnije i brže sprovođenje carinskog postupka i svih carinskih formalnosti, a naročito da se u primeni zakona izbegne različito tumačenje odredbi i smanji veliki broj zahteva za davanje mišljenja o primeni pojedinih odredaba zakona zbog njihove nepreciznosti. Sve ovo je usporavalo ili onemogućavalo sprovođenje carinskih procedura.

Jedna od najproblematičnijih odredaba u tom smislu je član 48. važećeg zakona koji reguliše ovlašćenja rukovodioca organizacione jedinice u čijoj nadležnosti su poslovi vezani za carinski prekršaj, kao i ovlašćenja carinskih službenika koji vode poslove vezane za carinsko prekršajni postupak. Primena ovog člana zahteva u dosadašnjoj primeni najviše tumačenja i objašnjenja, zbog čega se sada i predlaže dopuna ovog člana i na taj način otklanja pravni problem u primeni. Kako pred zakonom moraju biti svi isti, pa i u procesnom smislu primena zakona mora biti ista, što doslednija i mora obezbediti efikasniji rad carinske službe.

Pojedine zakonske odredbe zahtevale su i pravno tehničko usaglašavanje, zato se u delu zakona koje reguliše disciplinsku odgovornost carinskih službenika koji imaju status državnih službenika ili nameštenika vrše određene pravno tehničke ispravke i dopune kojom se upućuje na shodnu primenu Zakona o državnim službenicima u delu koji se odnosi na procedure i vršenje rukovodilaca u slučaju privremenog udaljenja sa rada.

Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o carinskoj službi proširuju se ovlašćenja prava i obaveza pojedinih carinskih službenika, odnosno proširuje se krug lica ovlašćenih za podnošenje zahteva za pokretanje carinsko-prekršajnog postupka, kao i za vršenje ovlašćenja u vezi podnetog zahteva. Ove izmene će doprineti bržem i efikasnijem pokretanju i okončanju carinsko-prekršajnog postupka a samim tim i većim prilivu sredstava u budžet naplatom novčanih kazni u carinsko-prekršajnom postupku.

Izmena oba navedena zakona doprinose uspostavljanju kvalitetnijeg zakonskog okvira, obezbeđuju pravnu sigurnost, a u krajnjem obezbeđuju uslove za ostvarenje finansijskih interesa Srbije kroz efikasan rad carine.

Na kraju poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati i glasati predloženi set zakona. Zahvaljujem.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 08.05.2020.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege poslanici.

Nakon ukidanja vanrednog stanja uvedenog 15. marta zbog pandemije Koronavirusa Srbija se polako vraća u redovne životne tokove. Ovo naravno ne znači da su sve mere opreza i dalje zaštite prestale da važe. I dalje se moramo pridržavati važećih mera koje treba da onemoguće eventualno produžavanje epidemije.

Iskoristio bih priliku da pohvalim rad Vlade Republike Srbije, predsednika Republike i naših medicinskih stručnjaka koji su preduzeli ozbiljan paket mera kojima se Srbija veoma uspešno izborila sa pandemijom Kovida 19 koja je zahvatila čitav svet, izazvala ogromne ljudske gubitke. Srbija je, iako mala zemlja postigla uspešnije rezultate od mnogo razvijenijih i ekonomski snažnijih država. Takav rezultat potvrđuje kvalitet našeg zdravstvenog sistema koji je socijalno odgovoran i pred kojim svaki građanin ima isti tretman u lečenju ovog virusa.

U ovoj borbi protiv gotovo nepoznate zarazne bolesti Srbija je imala prijatelje. Još više je učvrstila prijateljstvo sa svojim tradicionalnim prijateljima Kinom i Rusijom, koje su nam uputile veliku pomoć iako su i same pogođene ovom pandemijom. Hvala vam na tome, hvala i svim ostalim zemljama koje su nam pomagale svojim donacijama, kao i onim zemljama koje su nam omogućile nabavku medicinske opreme. Ova pomoć je potvrda da je Srbija svojom spoljnom politikom obezbedila stabilan međunarodni položaj i ugled.

To je u toku ove pandemije potvrdila i aktivnost Ministarstva spoljnih poslova koje je u saradnji sa mnogim državama sveta uspelo da organizuje povratak preko 15.000 naših građana iz velikog broja zemalja širom sveta. Takođe, Ministarstvo spoljnih poslova je organizovalo povratak stranih građana koji su se zatekli u Srbiji u vreme pandemije, u njihove matične zemlje. Od mnogih zemalja naš ministar spoljnih poslova dobio je pismo zahvalnosti.

Posebno bi iskoristio ovu priliku da se zahvalim Ministarstvo zdravlja kao i svim zdravstvenim radnicima, lekarima, medicinskim tehničarima i svom nemedicinskom osoblju u našem zdravstvenom sistemu koji su rizikujući svoje zdravlje, čak i svoje živote spašavali živote građana mnogi od njih su izgubili svoje živote. Među lekarima je bio i doktor Lazić iz niškog kliničkog centra koji je dokazani stručnjak, a iznad svega veliki patriota kome naša država treba da se posthumno oduži jer je on heroj današnjice.

Posebno bih istakao značaj borbe sa Kovidom naših zdravstvenih radnika na KiM. Mi sa KiM smo govorili da smo u dvostrukoj izolaciji jer je deo srpskog naroda južno od Ibra koji živi u enklavama izolovan već punih 20 godina. Zahvaljujem se i svim ostalim radnicima zahvaljujući kojima smo u danima izolacije mogli da se normalno snabdevamo i živimo. Ovde mislim na prodavce, na apotekare, na Crveni Krst, na sve volontere, na gradsku čistoću, na naše poljoprivredne proizvođače, na gradski prevoz, taksiste i sve ostale koji su danonoćno radili u toku vanrednog stanja.

Podsetio bih da smo na prošloj sednici usvojili Odluku o prestanku vanrednog stanja i zakon kojim je 11. maj označen kao dan kada će se nastaviti izborne radnje koje su prekinute danom uvođenjem vanrednog stanja, jer izbori raspisani pre uvođenja vanrednog stanja moraju da se okončaju u skladu sa zakonom.

Ovoga puta izbor će se održati u nešto drugačijim uslovima, ali mi moramo da naučimo da živimo sa virusom koji svakako nije potpuno nestao, odnosno da u dužem vremenskom periodu poštujemo još jedan broj mera kojima se štiti zdravlje od zaraznih bolesti, odnosno sprečava mogućnost dalje širenja epidemije. To ne znači da život treba da stane. Moramo nastaviti sve aktivnosti koje su prekinute pojavom pandemije. Moramo, dakle, da završimo započete izbore, jer je tu u skladu i sa zakonom i sa Ustavom.

Kada su u pitanju predlozi izbornih zakona sa današnjeg dnevnog reda, rekao bih da oni nude jedno praktično rešenje, a to je da se overa potpisa birača koji žele da podrže određene lokalne, pokrajinske ili parlamentarne liste osim javnih beležnika i suda sada mogu overavati i lokalne, odnosno gradske uprave. To će olakšati ovaj izborni postupak u ovom periodu kada zbog Kovida-19 još uvek moramo da poštujemo mere socijalne distance kako bi se stanovništvo zaštitilo od epidemije davanjem zakonskog ovlašćenja opštinskih i gradskim upravama da overavaju potpise birača.

Ovo daje još jednu mogućnost svim zainteresovanim strankama i koalicijama koje to nisu učinile do uvođenja vanrednog stanja da predaju svoje izborne liste uz bržu overu potpisa birača. Dakle, izbori će se održati u skladu sa zakonskim rokovima koje će zbog vanrednog stanja revidirati izborne komisije na svim nivoima na kojima se izbori sprovode.

Ovu priliku koristim takođe da se zahvalim ministru Ružiću i ministarstvu na čijem je čelu koji su predlagači izmena izbornih zakona i zato što su tokom vanrednog stanja bili u stalnoj komunikaciji sa lokalnim samoupravama prepoznavali i rešavali sve potrebe i probleme, a svojim projektima podrške lokalnoj samoupravi značajno doprineli unapređenju efikasnosti rada lokalnih organa vlasti i inspekcijskih službi.

Takođe, treba istaći ogroman doprinos Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave u ažuriranju Jedinstvenog biračkog spiska koji je svakako važan uslov za sprovođenje demokratskih i fer izbora.

Na kraju ono što je važno reći, a imajući u vidu ovaj trenutak i dešavanja, pa i ponašanje određenih opozicionih lidera kao što je danas bio slučaj i gde se ja svim kolegama koji su osudili način i skandalozno ponašanje, gospodina Boška Obradovića pridružujem. Pojedini predstavnici dela opozicije, oni koji bi da ne bude izbora ali da dođu na vlast, jeste da svi imaju priliku da učestvuju na izborima ukoliko prikupe potreban broj potpisa birača i da se vlast osvaja na izborima.

Uz konstataciju da sa ovim zakonskim rešenjima se unapređuje izborni proces želim da kažem da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati ovaj set zakona. Hvala vam.

Dvadeset četvrta posebna sednica , 20.06.2019.

Poštovani potpredsedniče, uvažene kolege narodni poslanici, danas bih koristiće svoje pravo iz člana 287. Poslovnika postavio nekoliko pitanja, prvo potpredsedniku Vlade i ministru spoljnih poslova, Ivici Dačiću.

Kao narodni poslanik sa Kosova i Metohije, kao i srpski narod na Kosovu i Metohiju životno smo zainteresovani za tok i ishod razgovora Beograda i Prištine koji se odvija uz posredovanje Međunarodne zajednice, a koji ima temelje u Rezoluciji 1244 i Briselskom sporazumu.

Dakle, posrednici u rešavanju problema koji je kulminirao pre 20 godina NATO agresijom na Srbiju danas su i EU i UN, koje su i donele Rezoluciju 1244, znam da se naša diplomatija i naš državni vrh svim snagama bore da Srbija ostane svoj na svome, da sačuva državni suverenitet i da se istovremeno dođe do obostrano prihvatljivog rešenja pitanja Kosova i Metohije.

Kao uspešnu diplomatsku aktivnost želim da istaknem nastup ministra spoljnih poslova, Ivice Dačića, na poslednjoj sednici Saveta bezbednosti UN, kada je podneo Izveštaj o stanju na Kosovu i Metohiji i delovanju međunarodnih snaga, kada je svim diplomatskim sredstvima, pre svega argumentima, nazivajući stvari pravim imenima branio Srbiju i potpuno otvoreno svim predstavnicima Međunarodne zajednice ukazao na neosnovane zahteve i sredstva kojima se Priština služi kako bi ubedila svet da Kosovo i Metohija pripadaju samo njima.

Nedopustivo je da na istoj sednici Saveta bezbednosti Fjora Čitaku sticanje nezavisnosti tzv. Kosova nazove dekolonizacija, a ne secesijo, što u suštini jeste proces koji Priština zagovara i vodi uz pomoć nekih velikih sila i to nekih stalnih članica Saveta bezbednosti.

Pitam se o kakvoj dekolonizaciji je ovde reč? Ko je tu kolonizator? Srbi žive na ovim prostorima desetinu vekova, o čemu svedoče stotine pravoslavnih svetinja, manastira i crkava još iz 10. i kasnijih vekova. Na primer, crkva Svetog Nikole u Velikoj Koči.

Želim ovom prilikom da u ime poslaničke SPS pružim punu podršku predsedniku Republike, Aleksandru Vučiću, Vladi Republike Srbije i diplomatskim aktivnostima i nesebičnom radu i zalaganju ministra Dačića koji je pokrenuo postupak povlačenja priznanja samoproglašene države Kosovo, što je do sada zvanično učinilo 13 država članica EU. Ministar Dačić je najavio da će se ovaj proces i u budućnosti nastaviti.

U vezi sa tim želim da pitam – koje sve diplomatske mere i aktivnosti državno rukovodstvo i Ministarstvo spoljnih poslova planiraju u narednom periodu? Jer, kako stvari stoje sastanka u Parizu neće biti, jer Priština takav format ne prihvata pošto se oslanja na svetske mentore i sponzore, posebno na Ameriku ignorišući na taj način zalaganje Nemački i Francuske kao predstavnika EU.

Koje se mere još planiraju kako bi se u Svetu pokazalo da Srbija ne traži ništa tuđe, već brani svoje i kako bi što veći broj država povuklo priznanje, a Međunarodna zajednica počela da primenjuje međunarodno pravo i iste standarde za sve članice Međunarodne zajednice i prestala da vodi politiku dvostrukih aršina, koja je, nažalost postala gotovo redovno sredstvo demonstracije i moći nekih velikih država sveta. Zahvaljujem.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.10.2018.

Poštovani predsedavajući, uvaženi narodni poslanici, danas bih iskoristio priliku da postavim pitanje Ministarstvu pravde i Ministarstvu unutrašnjih poslova.

U poslednje vreme svedoci smo brojnih objava putem interneta kao javnog medija i društvenih mreža. Neproverene i neistinite vesti i objave na društvenim mrežama prenose se velikom brzinom, a pojedine kao posledice imaju širenje panike i uznemirenosti među građanima Srbije. Internet i društvene mreže kao tehnologija savremenog doba su svakako korisne i neosporno da su potrebne i neophodne, ali se one koriste i u krivično-pravnom smislu dolaženjem do određenih informacija ili pomoći u istragama i potragama i naravno da ne želimo, niti je naša namera da se one ugase ili na bilo koji način onemogući sloboda govora, ali često umeju da budu predmet zloupotrebe.

Svakako podržavamo da se putem interneta kao medija ukazuje na određene potrebe i situacije u društvu, ali potrebno je svakoj informaciji pristupiti odgovorno i profesionalno i u skladu sa zakonom ispitati navedene činjenice, što je Ministarstvo do sada i radilo. Međutim, šta se dešava u situaciji kada se posle te provere utvrdi da je objava bila lažna. Setimo se samo slučaja neispravne vode za piće u Beogradu od pre par meseci, lažnih silovanja, neproverenih informacija o kidnapovanju i nestajanju dece. Imali smo situaciju od pre samo nekoliko dana da je bilo prijavljeno čak četiri otmice dece u par dana.

Isto tako, nailazimo na objave u kojima se navodi da su migranti koji su došli sa ratno ugroženih područja počinili razno razna krivična dela. Da li to neko namerno radi sa lošim namerama prema tim ljudima, a i prema državi koja je podnela velike napore u zbrinjavanju migranata i rešavanju migrantske krize, čuvajući bezbednost svojih građana. Svakako u navedenim slučajevima nadležni organi su se oglasi povodom ovih situacija i demantovali navode.

Pitanje želim da uputim MUP – da li MUP prati, ispituje i proverava istinitosti i pouzdanosti tih objava i pojedinih vesti, koje se svakodnevno prenose putem društvenih mreža. U slučaju da se objave lažne u cilju zastrašivanja naroda, izazivanja panike i eventualno na neki način urušavanje bezbednosnog sistema Republike Srbije, da li u takvim situacijama MUP sprovodi postupak u skladu sa članom 343. Krivičnog zakona Republike Srbije?

Pitanje za Ministarstvo pravde – da li je do sada javno tužilaštvo vodilo istrage, naravno u saradnji sa MUP povodom ovakvih situacija? Koliko je do sada ljudi procesuirano i kakvi su ishodi tih procesa? Hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 08.05.2018.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, danas bi postavio poslaničko pitanje ministru zdravlja gospodinu Lončaru i direktoru Kancelarije za Kosovo i Metohiju Đuriću. Pre toga bih iskoristio priliku da osudim sramnu zabranu igranja fudbalske humanitarne utakmice od strane kosovskih vlasti, koju je trebalo sutra da igra Crvena zvezda u Gračanici, a od koje bi sav prihod bio namenjen porodilištu u Gračanici.

Naime, poznato je da je posle bombardovanja 1999. godine i dolaska međunarodnih snaga na Kosovu i Metohiji, Kliničko-bolnički centar Priština biće izmešten u Gračanicu, gde do današnjeg dana egzistira i radi. Smešten je u Gračanici i Lapljem Selu u montažnim objektima koje su donirale nevladine organizacije iz Grčke i Francuske. Na površini od oko 2.500 kvadratnih metara smeštena su odeljenja hirurške, ginekološko-akušerske, internističke, pedijatrijske, infektivne i neurološke klinike, kao i služba za transfuziju krvi, laboratorija, kabineti za mikrobiologiju, rendgen, bolnička apoteka, prostorije za tehničku službu, dok je zgrada uprave i administracije smeštena u privatnoj kući za čije se iznajmljivanje plaća kirija. Od ukupnog broja zaposlenih, 86 su lekari specijalisti, od čega čak 99 profesora univerziteta.

Kliničko-bolnički centar Priština sa sedištem u Gračanici je ustanova koja je nosilac zdravstvene zaštite sekundarnog nivoa za oko 60 hiljada stanovnika srpske nacionalnosti koji žive južno od reke Ibar i to u Gračanici, Novom Brdu, Kosovskoj Kamenici, Vitini, Lipljanu, Kosovu Polju, Obiliću, Gnjilanu, Štrpcu, Goraždevcu, Orahovcu, Istoku, Klini itd.

Iako godinama unazad radi u otežanim uslovima, nedostatak prostora za rad, postojeći objekti su u lošem stanju, neadekvatno izgrađeni od montažnih elemenata. Ovaj centar se suočava sa svakodnevnim problemima u radu, neredovno snabdevanje lekovima i sanitetskim materijalom, nedostatak finansijskih sredstava za plaćanje komunalnih usluga.

Kliničko bolnički centar Priština - Gračanica uspeo je da sačuva profesionalni kadar. Naime, u ovoj ustanovi rade eminentni lekari, profesori medicinskog fakulteta koji žive na ovim prostorima, koji su stručni i spremni za izvođenje najsloženijih operacija, lečenja teških bolesti, što su do sada dokazali radeći u izuzetno teškim i neadekvatnim uslovima.

Pored ovih izuzetno stručnih lekara, ukazana je hitna potreba za prijem jednog broja mladih lekara, medicinskih tehničara, što je i zaključak sa sednice skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju, koji je razmatrao probleme u zdravstvu na Kosovu i Metohiji.

U ovaj ustanovi obavi se više od 50.000 pregleda na mesečnom nivou i pruži više od 30.000 usluga pacijentima. Određeni broj se zadrži na stacionarnom lečenju. Kapacitet bolesničkih postelja je veoma mali, 61 postelja. Pacijentima sa težom kliničkom slikom pruža se neophodna pomoć, a zatim se ambulantnim vozilom transportuju u veće kliničke centre na teritoriji centralne Srbije na dalje lečenje.

Iskoristio bih ovu priliku da se svim lekarima, medicinskom i nemedicinskom osoblju na Kosovu i Metohiji zahvalim na izuzetnoj stručnosti, požrtvovanju zato što su očuvali zdravstveni sistem na Kosovu i Metohiji u okviru sistema zdravstva Republike Srbije, kao i na velikom doprinosu našem opstanku na prostoru Kosova i Metohije.

Podatak koji raduje jeste da se godišnje na Ginekološkoj klinici KBC Priština sa sedištem u Gračanici rodi u proseku oko 270 dece. Imajući u vidu navedene činjenice, neophodno je izgraditi novu zgradu bolnice gde bi pod istim krovom bile smeštene sve klinike, kabineti, uprava i službe koje bi funkcionisale u pristojnim uslovima, dostojnim dobu u kojem živimo.

Opština Gračanica i investitor u Vladi Republike Srbije pruža garancije za izgradnju bolnice kroz zakonski osnov za pružanje sekundarne zdravstvene zaštite i zakonski osnov za pribavljanje zemljišta za izgradnju bolnice. Takođe, opština Gračanica ima spreman projekata za izgradnju bolnice površine od 4,5 hiljade metara kvadratnih, koliko bi, prema procenama, bilo dovoljno za potrebe KBC Priština sa sedištem u Gračanici.

Napomenuo bih da je ovaj projekat bezazleno podržao i predsednik Republike Aleksandar Vučić prilikom posete Lapljem Selu koji je u boravku na slavi kod porodice Stević u Gračanici.

Moje pitanje – kada će Ministarstvo zdravlja i Kancelarija za Kosovo i Metohiju pristupiti realizaciji ovog projekta u cilju ostvarivanja potpune i adekvatne zdravstvene zaštite stanovnika koji žive južno od Ibra? Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 23.01.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika mesečno 99442.00 RSD 02.06.1016 -