ZVONIMIR STEVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođen 17. marta 1957. godine u Prištini. Po zanimanju diplomirani pravnik.

Od 1996 do 2000. godine bio je poslanik u Veću građana Savezne Skupštine SR Jugoslavije. Od 1991. do 1999. godine bio potpredsednik Skupštine grada Prištine; 1987 – 1990. godine – sekretar komisije za JU program; 1984 – 1987. godine – novinar u NIP Jedinstvo.

Od 2003. do 2007. godine biran je u dva mandata za poslanika u Narodnoj Skupštini Republike Srbije. U julu 2008. godine postavljen za pomoćnika ministra i predsednika Koordinacionog centra u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju. Od decembra 2008. godine obavlja funkciju državnog sekretara u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju i predsednika Koordinacionog centra u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju.

Član Predsedništva Socijalističke partije Srbije.

Nakon izbora 2012. godine izabran je za narodnog poslanika. Na to mesto je ponovo izabran nakon vanrednih parlamentarnih izbora 2016. godine.

Govori ruski i engleski jezik.

Oženjen, otac dvoje dece.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:53

Osnovne informacije

  • Socijalistička partija Srbije
  • Priština
  • Priština
  • 17.03.1957.
  • pravnik

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Prvo redovno zasedanje , 02.03.2020.

Poštovani potpredsedniče, uvažene kolege narodni poslanici, danas je na dnevnom redu Predlog zakona o izmeni Zakona o oružju i municiji, koji su podneli naše kolege narodni poslanici Marijan Rističević, Đorđe Komlenski i Bojan Torbica.

Osnovni razlog za donošenje ovog zakona jeste potreba da se produži rok za preregistraciju oružja, koji ističe za par dana, tačnije 5. marta. Kako kolege kažu u obrazloženju, do ovog roka koji je već jednom produžavan, nije izvršena preregistracija svog i čitavog oružja i naoružanja.

U tom smislu, skrenuo bih pažnju na još neke aspekte od značaja za vlasnike oružja u Srbiji.

Kako je naš ovlašćeni predstavnik rekao, u Srbiji ima preko 950 hiljada registrovanih oružja, kratkih i dugih cevi. Važeći Zakon o oružju i municiji usvojili smo 2015. godine, kada su pored postojećeg kao novi uslov za držanje i nošenje oružja utvrđena obavezna provera zdravstvenog stanja vlasnika oružja i obučenost za rukovanje oružjem.

Na osnovu Zakona, doneta su i podzakonska akta kojima su precizirane procedure dobijanja oružja, kao i uslovi za ponovnu registraciju, odnosno preregistraciju već registrovanog oružja. Ovim aktima je nastala obaveza svih vlasnika oružja da prilikom preregistracije, uz ostale uslove, moraju imati uverenje o zdravstvenom stanju i dokaz da su prošli obuku za rukovanje oružjem.

Ovo je usporilo primenu zakona, pre svega zbog velikih dažbina i taksi, tako da mnogi vlasnici nisu želeli da preregistruju svoje oružje. Mnogi nisu stigli da to učine, ali se uglavnom svi razlozi svode na prilično velike troškove koje su vlasnici morali da plate kako bi preregistrovali svoje oružje.

Ne treba zaboraviti da je među vlasnicima veliki broj onih koji su oružje nasledili i da je to oružje deo porodične tradicije. U tom smislu bi bilo dobro razmisliti o širim izmenama ovog zakona, kako bi se smanjile dažbine i pojednostavila procedura, kako bi se omogućilo većini vlasnika da svoje oružje preregistruju i zadrže.

Današnja rasprava je pokazala neophodnost donošenja izmena i dopuna ovog zakona, ili donošenje potpuno novog zakona, uz neposredno uključivanje Ministarstva pravde, Ministarstva unutrašnjih poslova, lovačkih udruženja i drugih subjekata, kako bi se na sistemski i kvalitetan način rešio ovaj ozbiljan problem u našem društvu i našoj državi.

Nažalost, sada mnogi vlasnici vraćaju oružje za koje su emotivno vezani. Ono što je većina vlasnika sa kojima sam ja razgovarao navela kao razlog za vraćanje oružja jeste komplikovana i veoma skupa obuka za rukovanje oružjem. U redu je da obuku prođe svaki novi vlasnik koji želi prvi put da nabavi oružje, ali stari vlasnici ovu proceduru vide kao problem.

Kada je u pitanju rok za preregistraciju, smatram da je dobro što se predlaže njegovo produženje za dve godine, pošto prema podacima koji su dostupni, tek oko 250 hiljada vlasnika je preregistrovalo svoje oružje.

Pošto prema podacima nadležnih organa u Srbiji ima preko 950 hiljada primeraka oružja kratkih i dugih cevi, to znači da je tek nešto više od jedne četvrtine preregistrovano. Ovde je u pitanju i lovačko oružje, za čije je nošenje i držanje takođe složena procedura. Na primer, ako lovac krene u lov sa sklopljenom puškom, on ima potencijalni problem dok se ne stigne do lovišta, jer ne bi po zakonu smeo da transportuje sklopljeno lovačko oružje. Sa druge strane, lovci u lovištima nemaju uvek uslove za brzo i bezbedno sklapanje oružja, tako da se već pojavljuju problemi i na ovom planu.

Ono što je sigurno, jeste potreba da se u svakom slučaju rok za preregistraciju produži, jer će omogućiti svima koji žele da izvrše preregistraciju da to učine u naredne dve godine. Pri tom, u prvi plan stavljam značaj ovog postupka za lovačka udruženja i lovnu privrednu Srbije u celini, koja je značajan izvozni potencijal. U lovišta Srbije dolazi veliki broj stranaca koji veoma bogato plaćaju svoje ulove.

Na kraju, poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati i glasati za Predlog zakona o izmeni Zakona o oružju i municiji.

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 25.02.2020.

Poštovana predsednice, uvaženi ministri sa saradnicima, poštovane kolege poslanici.

Pred nama su danas važni zakoni i sporazumi koje Narodna skupština treba da usvoji i ratifikuje. Ja ću se osvrnuti na Predlog zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rada i članova njihovih porodica i na set sporazuma iz oblasti spoljne politike koje je naša Vlada zaključila sa više različitih država.

Želim da se zahvalim Vladi i Ministarstvu za rad i boračku zaštitu koji su učinili velike napore da pripreme zakon o pravima boraca, jer je postojala velika pravna praznina, a pre svega velika nepravda prema borcima iz 90-ih godina i boraca koji su branili Srbiju od NATO agresije.

Do sada ni jednim zakonom nisu bili obuhvaćeni pripadnici oružanih snaga SRJ, državne zajednice Srbije i Crne Gore, koji su vršili vojne ili druge dužnosti u oružanoj akciji preduzetoj za vreme mira radi odbrane suvereniteta, nezavisnosti i teritorijalne celovitosti SRJ, državne zajednice Srbije i Crne Gore ili Srbije u periodu posle 27. aprila 1992. godine.

Druga kategorija koja nije bila obuhvaćena jesu pripadnici oružanih snaga SRJ koji su vršili vojne dužnosti ili druge dužnosti u vezi sa vojnim ciljevima za vreme NATO agresije na SRJ od 24. marta do 26. juna 1999. godine. Obe ove kategorije sada po prvi put dobijaju status boraca, a time stiče pravo da koriste boračka prava po osnovu ovog zakona. To se odnosi i na njihove porodice.

Na žalost od 2000. godine do prošle godine kada smo odali javno priznanje junacima sa Košara, o tome se malo govorilo, kao da smo mi krivi što nas je potpuno bez osnova mimo međunarodnog prava napalo 19 država NATO pakta.

Još jedna kategorija stradalih je ovim putem prvi put obuhvaćena, a to su žrtve napada u diplomatskim i konzularnim predstavništvima koji se po ovom zakonu smatraju civilnom žrtvom i civilnim invalidom rata.

Za mene koji sam sa Kosova i Metohije, važno je da će se i lica nestala u toku izvođenja ratnih dejstava, kao posledica zlostavljanja ili lišenja slobode od strane neprijatelja ili od zaostalog ratnog materijala, sada smatrati civilnim žrtvama. Rata, i u skladu sa tom kategorizacijom, će moći da ostvaruju određena prava po ovom zakonu.

Ovo je veoma važno, jer imamo porodice preko hiljadu nestalih lica koja sada nemaju adekvatnu zakonsku zaštitu. Za nestalim licima veoma posvećeno traga Vladina Komisija za nestala lica, koja je dala veliki doprinos otkrivanju način na koji su nestajali i gde su nestajali, šta se sa njima dešavalo. Ne mogu, a da ne pomenem „žutu kuću“.

Želim da pohvalim zakonska rešenja koja se odnose na obuhvat svih kategorija boraca, invalida i njihovih porodica, kao i obim prava koji se zakonom predviđa za sve kategorije boraca ratnih, vojnih i civilnih invalida rata i njihovih porodica. Na kraju, ono što je najvažnije, sve je to regulisano jednim sistemskim zakonom.

Kada su u pitanju sporazumi koji su na dnevnom redu, osvrnuću se na set sporazuma iz oblasti spoljne politike, kojima se osnažuju bilateralni odnosi sa zemljama potpisnicama što je potvrda uspešne, veoma dinamične spoljne politike Srbije, koju sa predsednikom države i Vladom, vodi ministar spoljnih poslova Ivica Dačić. Potvrđujući protokol o određivanju tromeđne granične tačke između Republike Srbije, Crne Gore i BiH stvaraju se uslovi za nastavak pregovora i rešavanje otvorenog pitanja u vezi sa granicama, odnosno unapređenje bilateralnih odnosa sa zemljama potpisnicama. Tromeđe se nalaze na mestu između mesta Pljevlja, Priboj i Čajniče.

Potpisivanjem i usvajanjem ovog protokola doprinećemo stabilizaciji, kao i međusobnom poštovanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta, čime šaljemo dobru poruku da zemlje zapadnog Balkana mogu samostalno da rešavaju svako pitanje sopstvenim kapacitetima.

Usvajanjem ovog protokola stvaramo mogućnost budućim generacijama, država potpisnica, da se slobodno kreću u skladu sa međunarodnim pravom, ceneći mir kao vrhovnu vrednost. Srbija i BiH imaju tradicionalno prijateljske odnose i saradnju na šta ukazuje veliki broj usvojenih sporazuma.

Na dnevnom redu j i i sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Nikaragve o ukidanju viza za nosioce diplomatskih, službenih i zvaničnih pasoša. Prijateljski odnosi dve države počivaju na poštovanju načela na mešanju unutrašnje stvari suverenih država, koji poštovanjem međunarodnog prava i principa teritorijalnog integriteta suverenih država i podrške očuvanju nacionalnih interesa.

Nikaragva nije priznala jednostrano proglašenu državu Kosovo. Neće podržati učlanjenje tzv. Kosova u međunarodne organizacije, kao što su Interpol, UNESKO i mnoge druge. Međusobna saradnja Srbije i Nikaragve je potvrda uspešnih i prijateljskih diplomatskih odnosa koji traju već 40 godina i pružaju podršku Srbiji za nastavak dijaloga kao način za prevazilaženje problema Beograda i Prištine.

Pored toga što sa Nikaragvom imamo dobru saradnju u oblasti spoljnih poslova i politike, postoji potencijal za jačanje saradnje u oblasti ekonomije, trgovine, trgovinske razmene na polju poljoprivrede, odbrane i vojne saradnje, kulture itd.

Pored navedenih na dnevnom redu su Sporazum sa Brazilom, Slovačkom, Crnom Gorom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, koji se odnose na bavljenje delatnosti zapošljavanja određenih članova porodice, članova diplomatskog konzularnog, vojnog, administrativnog i tehničkog osoblja.

U savremenim uslovima života imamo sve češću pojavu da supružnici u mnogim zemljama odbijaju da napuste svoj posao da bi u inostranstvu pratili svog bračnog ili vanbračnog partnera koji je član diplomatske misije. Efekti rada diplomatsko-konzularnih predstavnika u slučaju razdvojenih porodica nesumnjivo su manji od efekta rada onih koji rade u okruženju svojih porodica.

Osnovni cilj navedenih sporazuma je očuvanje normalnog porodičnog života i držanje porodice na okupu, uz zadovoljenje profesionalnih i ekonomskih preduslova za funkcionisanje porodica diplomatskih i konzularnih predstavnika. Istakao bih značaj ovih sporazuma naročito sa Brazilom, Nikaragvom, Slovačkom, Bosnom i Hercegovinom koje nisu priznale jednostrano priznatu tzv. državu Kosovo.

Poslanička grupa SPS će, ceneći značaj svih zakona koji su na dnevnom redu, u danu za glasanje podržati sve predložene zakone. Zahvaljujem.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.12.2019.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, poštovane kolege poslanici, u paketu zakona iz ovog objedinjenog pretresa, nalaze se izmene više zakona, kojima se regulišu radnopravni status i plate zaposlenih u javnom sektoru. Izmene se odnose na pomeranje rokova za početak primene novog načina obračuna plata.

Pred nama su izmene krovnog zakona, Zakona o sistemu plata u javnom sektoru, kojim se pomera rok za primenu zakona i za usklađivanje posebnih zakona na 2021. godinu. Zatim, menjaju se rokovi i u posebnim zakonima na 2021. godinu za utvrđivanje osnovica i na 2022. godinu za primenu zakona i to, pod jedan, u Zakonu o platama zaposlenih u javnim agencijama i drugim organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, autonomnih pokrajina ili jedinica lokalne samouprave. Pod dva, u Zakonu o platama službenika i nameštenika u organima autonomnih pokrajina ili jedinica lokalne samouprave. Pod tri, u Zakonu o platama zaposlenih u javnim službama.

Naime, o čemu se radi? Cilj donošenja ovog paketa zakona u protekle tri godine od 2016. do 2018. godine bio je da se uvedu platni razredi i razrade modeli ocenjivanja i napredovanja zaposlenih u različitim delovima javnog sektora.

Prilikom usvajanja ovih zakona, koje je i tada obrazlagao ministar Ružić, konstatovali smo da su plate u javnom sektoru deo reforme i modernizacije javne uprave koja treba da doprinese daljoj profesionalizaciji i efikasnijem radu administracije koja je po zakonu javni servis svih građana u ostvarivanju njihovih prava i regulisanju njihovih zakonskih obaveza pred organima javne vlasti.

Drugi segment modernizacije javne uprave, što posebno želim da istaknem jeste, modernizacija javne uprave uvođenjem elektronske uprave i povezivanjem elektronskih baza podataka, tako da se građanima omogućava da sve svoje obaveze i prava pred organima javne vlasti dobiju na jenom šalteru, kako je to ministar Ruži, koji je na čelu ovog resora rekao, na jednom upravnom mestu. Ovaj projekat već se uspešno realizuje u jednom broju opština na teritoriji Republike Srbije.

Činjenica je da reforma sistema plata predstavlja neophodan proces, jer već pravedno obračunate plate treba da omoguće efikasnu i stručnu administraciju, treba motivisati već zaposlene stručne kadrove u ovom sektoru da tu ostanu da rade, ali i motivisati i mlade kadrove da se zapošljavaju u državnoj administraciji i javnim službama, jer jedino stručna, posvećena i efikasna javna uprava može biti jedan od garanta pravne države i to u jednom osetljivom segmentu, a to je ostvarivanje prava građana pred organima javne vlasti.

Znamo, naime, da javna uprava, kako to kažemo najčešće, državna administracija, jeste važna karika u sprovođenju i primeni zakona, a građani su uvek osetljivi jer su se do skoro susretali sa onom krilaticom – fali ti jedan papir, i prikupljali potrebna dokumenta idući od šaltera do šaltera. U tom smislu su strateška opredelenja i ove i prethodne Vlade i Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu u čijoj su nadležnosti ova pitanja, da se omogući pravedni model plata.

Tako, da je donošenjem Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru 2016. godine ustanovljena obaveza primene novog modela obračuna plata, po različitim nivoima i različitim sektorima javne uprave i javnih službi, s tim što su rokovi za primenu ovih pojedinačnih zakona bili pomerani zbog potrebe da se izrade precizne analize učinka za svako radno mesto i stručnu spremu zaposlenih, kako bi se s jedne strane, na što pravedniji način uvelo ocenjivanje radnog učinka i nagrađivanje, a sa druge strane izvršilo veoma precizno budžetiranje sredstava za plate u javnom sektoru i analiza njihovih uticaja na ukupan budžet države, kao i učešća ovih plata u ukupnom bruto nacionalnom proizvodu.

Tu pre svega mislim na delove javnog sektora koji zapošljavaju veliki broj ljudi, kao što je prosveta, zdravstvo, pravosuđe i drugi segmenti, gde nije jednostavno doći do dobrog modela obračuna plata. Projektovani model polazi od činjenice da se na jedinstven način urede osnovna načela rada, da se omogući nagrađivanje zaposlenih u skladu sa postignućima. Istovremeno da zakonska rešenja budu u skladu sa standardima prihvaćenim i uporednom službeničkom pravu, odnosno da sa standardima razvijenih evropskih zemalja, koji imaju efikasne i ekonomski funkcionalne administracije.

Ta načela su ugrađena u ove zakone. Ali, ovaj period pripreme preciznih kriterijuma za pojedine delove javnog sektora očigledno zahteva mnogo više vremena upravo iz razloga koje sam naveo, a to je pravednost sistema s jedne, i ukupan uticaj plata javne uprave na budžet države.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim da podsetim da smo pre par meseci usvojili zakon kojim se omogućava povećanje plata u javnom sektoru od 8 do 15%, što je budžetski održivo, jer privreda Srbije beleži progresivan trend, a time i rast bruto nacionalnog dohotka. Plate su povećane i to jeste jedna od podsticajnih mera za očuvanje stručnih i profesionalnih kapaciteta i uslov efikasne javne uprave. Činjenica je da relativno niske plate u javnoj upravi nisu motiv za rad.

Takođe, predviđeno je da se donesu posebni zakoni o radno-pravnom statusu i platama u javnim službama u javnim agencijama i drugim organima i organizacijama čiji je osnivač Republika Srbija, AP ili lokalna samouprava. Sve ovo nije jednostavan proces kojim se obuhvata nekoliko stotina hiljada zaposlenih. Smatram da je bolje produžiti rokove za početak primene ovih zakona, nego pogrešiti i da tako kažem, ogrešiti se o pojedine delove javnog sektora, odnosno zaposlene u pojedinim delovima javnog sektora, što bi moglo da ima i negativne posledice po ukupne odnose u društvu.

Da ne zaboravimo javnom sektoru pripadaju vaspitači, učitelji, profesori, lekari, sudije, policijski službenici, profesionalna vojna lica, državni službenici, nameštenici, zaposleni u lokalnim samoupravama, u javnim agencijama i mnogi drugi. Treba biti što pravedniji u utvrđivanju visine njihovih primanja. Nije lako utvrditi platu vaspitaču ili učitelju, nastavniku čije se radno vreme ne meri samo satima provedenim na poslu, već i činjenicom da brinu, vaspitavaju i obrazuju našu decu.

Mi socijalisti smo programski opredeljeni da brinemo o socijalnom i ekonomskom statusu zaposlenih, tako da podržavamo svako rešenje koje poboljšava njihov položaj. Iz tih razloga podržavamo i produženje rokova za primenu ovih zakona, jer znamo da ovo nije jednostavan proces, jer je u pitanju nekoliko stotina hiljada zaposlenih. Zato smatramo da je bolje produžiti rokove za početak primene ovih zakona nego pogrešiti i da tako kažem, ogrešiti se o zaposlene u pojedinim delovima javnog sektora, što bi moglo da ima i negativne posledice po ukupne odnose u društvu.

Na kraju, poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati predloženi set zakona. Zahvaljujem se.

Dvadeset četvrta posebna sednica , 20.06.2019.

Poštovani potpredsedniče, uvažene kolege narodni poslanici, danas bih koristiće svoje pravo iz člana 287. Poslovnika postavio nekoliko pitanja, prvo potpredsedniku Vlade i ministru spoljnih poslova, Ivici Dačiću.

Kao narodni poslanik sa Kosova i Metohije, kao i srpski narod na Kosovu i Metohiju životno smo zainteresovani za tok i ishod razgovora Beograda i Prištine koji se odvija uz posredovanje Međunarodne zajednice, a koji ima temelje u Rezoluciji 1244 i Briselskom sporazumu.

Dakle, posrednici u rešavanju problema koji je kulminirao pre 20 godina NATO agresijom na Srbiju danas su i EU i UN, koje su i donele Rezoluciju 1244, znam da se naša diplomatija i naš državni vrh svim snagama bore da Srbija ostane svoj na svome, da sačuva državni suverenitet i da se istovremeno dođe do obostrano prihvatljivog rešenja pitanja Kosova i Metohije.

Kao uspešnu diplomatsku aktivnost želim da istaknem nastup ministra spoljnih poslova, Ivice Dačića, na poslednjoj sednici Saveta bezbednosti UN, kada je podneo Izveštaj o stanju na Kosovu i Metohiji i delovanju međunarodnih snaga, kada je svim diplomatskim sredstvima, pre svega argumentima, nazivajući stvari pravim imenima branio Srbiju i potpuno otvoreno svim predstavnicima Međunarodne zajednice ukazao na neosnovane zahteve i sredstva kojima se Priština služi kako bi ubedila svet da Kosovo i Metohija pripadaju samo njima.

Nedopustivo je da na istoj sednici Saveta bezbednosti Fjora Čitaku sticanje nezavisnosti tzv. Kosova nazove dekolonizacija, a ne secesijo, što u suštini jeste proces koji Priština zagovara i vodi uz pomoć nekih velikih sila i to nekih stalnih članica Saveta bezbednosti.

Pitam se o kakvoj dekolonizaciji je ovde reč? Ko je tu kolonizator? Srbi žive na ovim prostorima desetinu vekova, o čemu svedoče stotine pravoslavnih svetinja, manastira i crkava još iz 10. i kasnijih vekova. Na primer, crkva Svetog Nikole u Velikoj Koči.

Želim ovom prilikom da u ime poslaničke SPS pružim punu podršku predsedniku Republike, Aleksandru Vučiću, Vladi Republike Srbije i diplomatskim aktivnostima i nesebičnom radu i zalaganju ministra Dačića koji je pokrenuo postupak povlačenja priznanja samoproglašene države Kosovo, što je do sada zvanično učinilo 13 država članica EU. Ministar Dačić je najavio da će se ovaj proces i u budućnosti nastaviti.

U vezi sa tim želim da pitam – koje sve diplomatske mere i aktivnosti državno rukovodstvo i Ministarstvo spoljnih poslova planiraju u narednom periodu? Jer, kako stvari stoje sastanka u Parizu neće biti, jer Priština takav format ne prihvata pošto se oslanja na svetske mentore i sponzore, posebno na Ameriku ignorišući na taj način zalaganje Nemački i Francuske kao predstavnika EU.

Koje se mere još planiraju kako bi se u Svetu pokazalo da Srbija ne traži ništa tuđe, već brani svoje i kako bi što veći broj država povuklo priznanje, a Međunarodna zajednica počela da primenjuje međunarodno pravo i iste standarde za sve članice Međunarodne zajednice i prestala da vodi politiku dvostrukih aršina, koja je, nažalost postala gotovo redovno sredstvo demonstracije i moći nekih velikih država sveta. Zahvaljujem.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.10.2018.

Poštovani predsedavajući, uvaženi narodni poslanici, danas bih iskoristio priliku da postavim pitanje Ministarstvu pravde i Ministarstvu unutrašnjih poslova.

U poslednje vreme svedoci smo brojnih objava putem interneta kao javnog medija i društvenih mreža. Neproverene i neistinite vesti i objave na društvenim mrežama prenose se velikom brzinom, a pojedine kao posledice imaju širenje panike i uznemirenosti među građanima Srbije. Internet i društvene mreže kao tehnologija savremenog doba su svakako korisne i neosporno da su potrebne i neophodne, ali se one koriste i u krivično-pravnom smislu dolaženjem do određenih informacija ili pomoći u istragama i potragama i naravno da ne želimo, niti je naša namera da se one ugase ili na bilo koji način onemogući sloboda govora, ali često umeju da budu predmet zloupotrebe.

Svakako podržavamo da se putem interneta kao medija ukazuje na određene potrebe i situacije u društvu, ali potrebno je svakoj informaciji pristupiti odgovorno i profesionalno i u skladu sa zakonom ispitati navedene činjenice, što je Ministarstvo do sada i radilo. Međutim, šta se dešava u situaciji kada se posle te provere utvrdi da je objava bila lažna. Setimo se samo slučaja neispravne vode za piće u Beogradu od pre par meseci, lažnih silovanja, neproverenih informacija o kidnapovanju i nestajanju dece. Imali smo situaciju od pre samo nekoliko dana da je bilo prijavljeno čak četiri otmice dece u par dana.

Isto tako, nailazimo na objave u kojima se navodi da su migranti koji su došli sa ratno ugroženih područja počinili razno razna krivična dela. Da li to neko namerno radi sa lošim namerama prema tim ljudima, a i prema državi koja je podnela velike napore u zbrinjavanju migranata i rešavanju migrantske krize, čuvajući bezbednost svojih građana. Svakako u navedenim slučajevima nadležni organi su se oglasi povodom ovih situacija i demantovali navode.

Pitanje želim da uputim MUP – da li MUP prati, ispituje i proverava istinitosti i pouzdanosti tih objava i pojedinih vesti, koje se svakodnevno prenose putem društvenih mreža. U slučaju da se objave lažne u cilju zastrašivanja naroda, izazivanja panike i eventualno na neki način urušavanje bezbednosnog sistema Republike Srbije, da li u takvim situacijama MUP sprovodi postupak u skladu sa članom 343. Krivičnog zakona Republike Srbije?

Pitanje za Ministarstvo pravde – da li je do sada javno tužilaštvo vodilo istrage, naravno u saradnji sa MUP povodom ovakvih situacija? Koliko je do sada ljudi procesuirano i kakvi su ishodi tih procesa? Hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 08.05.2018.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, danas bi postavio poslaničko pitanje ministru zdravlja gospodinu Lončaru i direktoru Kancelarije za Kosovo i Metohiju Đuriću. Pre toga bih iskoristio priliku da osudim sramnu zabranu igranja fudbalske humanitarne utakmice od strane kosovskih vlasti, koju je trebalo sutra da igra Crvena zvezda u Gračanici, a od koje bi sav prihod bio namenjen porodilištu u Gračanici.

Naime, poznato je da je posle bombardovanja 1999. godine i dolaska međunarodnih snaga na Kosovu i Metohiji, Kliničko-bolnički centar Priština biće izmešten u Gračanicu, gde do današnjeg dana egzistira i radi. Smešten je u Gračanici i Lapljem Selu u montažnim objektima koje su donirale nevladine organizacije iz Grčke i Francuske. Na površini od oko 2.500 kvadratnih metara smeštena su odeljenja hirurške, ginekološko-akušerske, internističke, pedijatrijske, infektivne i neurološke klinike, kao i služba za transfuziju krvi, laboratorija, kabineti za mikrobiologiju, rendgen, bolnička apoteka, prostorije za tehničku službu, dok je zgrada uprave i administracije smeštena u privatnoj kući za čije se iznajmljivanje plaća kirija. Od ukupnog broja zaposlenih, 86 su lekari specijalisti, od čega čak 99 profesora univerziteta.

Kliničko-bolnički centar Priština sa sedištem u Gračanici je ustanova koja je nosilac zdravstvene zaštite sekundarnog nivoa za oko 60 hiljada stanovnika srpske nacionalnosti koji žive južno od reke Ibar i to u Gračanici, Novom Brdu, Kosovskoj Kamenici, Vitini, Lipljanu, Kosovu Polju, Obiliću, Gnjilanu, Štrpcu, Goraždevcu, Orahovcu, Istoku, Klini itd.

Iako godinama unazad radi u otežanim uslovima, nedostatak prostora za rad, postojeći objekti su u lošem stanju, neadekvatno izgrađeni od montažnih elemenata. Ovaj centar se suočava sa svakodnevnim problemima u radu, neredovno snabdevanje lekovima i sanitetskim materijalom, nedostatak finansijskih sredstava za plaćanje komunalnih usluga.

Kliničko bolnički centar Priština - Gračanica uspeo je da sačuva profesionalni kadar. Naime, u ovoj ustanovi rade eminentni lekari, profesori medicinskog fakulteta koji žive na ovim prostorima, koji su stručni i spremni za izvođenje najsloženijih operacija, lečenja teških bolesti, što su do sada dokazali radeći u izuzetno teškim i neadekvatnim uslovima.

Pored ovih izuzetno stručnih lekara, ukazana je hitna potreba za prijem jednog broja mladih lekara, medicinskih tehničara, što je i zaključak sa sednice skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju, koji je razmatrao probleme u zdravstvu na Kosovu i Metohiji.

U ovaj ustanovi obavi se više od 50.000 pregleda na mesečnom nivou i pruži više od 30.000 usluga pacijentima. Određeni broj se zadrži na stacionarnom lečenju. Kapacitet bolesničkih postelja je veoma mali, 61 postelja. Pacijentima sa težom kliničkom slikom pruža se neophodna pomoć, a zatim se ambulantnim vozilom transportuju u veće kliničke centre na teritoriji centralne Srbije na dalje lečenje.

Iskoristio bih ovu priliku da se svim lekarima, medicinskom i nemedicinskom osoblju na Kosovu i Metohiji zahvalim na izuzetnoj stručnosti, požrtvovanju zato što su očuvali zdravstveni sistem na Kosovu i Metohiji u okviru sistema zdravstva Republike Srbije, kao i na velikom doprinosu našem opstanku na prostoru Kosova i Metohije.

Podatak koji raduje jeste da se godišnje na Ginekološkoj klinici KBC Priština sa sedištem u Gračanici rodi u proseku oko 270 dece. Imajući u vidu navedene činjenice, neophodno je izgraditi novu zgradu bolnice gde bi pod istim krovom bile smeštene sve klinike, kabineti, uprava i službe koje bi funkcionisale u pristojnim uslovima, dostojnim dobu u kojem živimo.

Opština Gračanica i investitor u Vladi Republike Srbije pruža garancije za izgradnju bolnice kroz zakonski osnov za pružanje sekundarne zdravstvene zaštite i zakonski osnov za pribavljanje zemljišta za izgradnju bolnice. Takođe, opština Gračanica ima spreman projekata za izgradnju bolnice površine od 4,5 hiljade metara kvadratnih, koliko bi, prema procenama, bilo dovoljno za potrebe KBC Priština sa sedištem u Gračanici.

Napomenuo bih da je ovaj projekat bezazleno podržao i predsednik Republike Aleksandar Vučić prilikom posete Lapljem Selu koji je u boravku na slavi kod porodice Stević u Gračanici.

Moje pitanje – kada će Ministarstvo zdravlja i Kancelarija za Kosovo i Metohiju pristupiti realizaciji ovog projekta u cilju ostvarivanja potpune i adekvatne zdravstvene zaštite stanovnika koji žive južno od Ibra? Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 12.07.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika mesečno 99442.00 RSD 02.06.1016 -