ZVONIMIR STEVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođen 17. marta 1957. godine u Prištini. Po zanimanju diplomirani pravnik.

Od 1996 do 2000. godine bio je poslanik u Veću građana Savezne Skupštine SR Jugoslavije. Od 1991. do 1999. godine bio potpredsednik Skupštine grada Prištine; 1987 – 1990. godine – sekretar komisije za JU program; 1984 – 1987. godine – novinar u NIP Jedinstvo.

Od 2003. do 2007. godine biran je u dva mandata za poslanika u Narodnoj Skupštini Republike Srbije. U julu 2008. godine postavljen za pomoćnika ministra i predsednika Koordinacionog centra u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju. Od decembra 2008. godine obavlja funkciju državnog sekretara u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju i predsednika Koordinacionog centra u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju.

Član Predsedništva Socijalističke partije Srbije.

Nakon izbora 2012. godine izabran je za narodnog poslanika. Na to mesto je ponovo izabran nakon vanrednih parlamentarnih izbora 2016. godine.
Na redovnim parlamentarnim izborima 2020. godine ponovo je izabran za narodnog poslanika na listi SPS-JS.

Govori ruski i engleski jezik.

Oženjen, otac dvoje dece.
Poslednji put ažurirano: 05.08.2020, 13:20

Osnovne informacije

  • Socijalistička partija Srbije
  • Priština
  • Priština
  • 17.03.1957.
  • pravnik

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deveta sednica Prvog redovnog zasedanja , 27.04.2021.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, uvaženi ministre sa saradnicom, poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, u ovom sazivu Narodna skupština veoma dinamično radi i za svega osam meseci od konstituisanja usvojeno je preko 170 akata od čega je čak 82 zakona, što je potvrda odgovornog odnosa zakonodavne grane vlasti prema našim građanima čiji smo mi predstavnici.

U tom smislu želim da zahvalim i predsedniku Narodne skupštine koji je dao novu dinamiku parlamentu i kolegama poslanicima.

I danas imamo paket od četiri zakona kojima se takođe unapređuje zakonodavni prostor naše države. Ja bih govorio o dva zakona, koji predstavljaju nastavak digitalizacije koja je godinama unazad jedan od prioriteta i strateških ciljeva Vlade Republike Srbije i implementira se u svim sektorima društva.

Pomenuo bih, kao i moje kolege, da je jedan od najvidljivijih rezultata digitalizacije elektronska uprava, a ovaj projekat je započeo i u velikoj meri realizovao prethodni ministar državne uprave i lokalne samouprave, gospodin Branko Ružić.

Zakonski predlozi koji su danas na dnevnom redu, posebno Zakon o elektronskom fakturisanju, u velikoj meri su prilagođeni procesu digitalizacije. Uvodi se obaveza elektronskog fakturisanja svih komercijalnih transakcija, odnosno izvršnog prometa roba, usluga ili drugih dobara. Elektronska faktura prenosi se sa izdavaoca na primaoca bez fizičkog oblika fakture i dokument je od suštinske važnosti za trgovinske partnere, računovodstvo i poreske organe.

Prednosti elektronskog fakturisanja su, pre svega, transparentnost, brže plaćanje, veća efikasnost i pravna sigurnost, kao i suzbijanje sive ekonomije. Na taj način omogućavaju efikasnu kontrolu naplate poreza.

Obaveza elektronskog fakturisanja odnosiće se na sve obveznike koji su u sistemu poreza na dodatu vrednost, a to su subjekti javnog i privatnog sektora. U skladu sa navedenim, elektronsko fakturisanje možemo posmatrati kao deo elektronskog poslovanja.

Jedan od savremenih modela poslovanja brojnih kompanija danas je i koncept društvene odgovornosti, što je dovelo do razvoja svesti o potrebi zaštite životne sredine. Ovde mislim, pre svega, na potrošnju papira za čiju proizvodnju moramo da sečemo drveće. Dakle, možemo reći da će elektronsko fakturisanje čuvati naše šume.

Očekuje se da će ovakav način poslovanja doneti brojne koristi i olakšice u samoj proceduri, jer će se elektronskim fakturisanjem mogućnost ljudske greške svesti na minimum i omogućiće se bolja kontrola knjiženja u računovodstvu.

Kao socijalista ne mogu da ne primetim još jednu prednost ovog zakona, a to je smanjenje troškova i mnogo brže i lakše poslovanje, što bi velikom broju privrednih društava, ali i javnom sektoru koje je čestim finansijskim transakcijama omogućilo značajne uštede.

Drugi zakon koji je u neposrednoj vezi sa digitalizacijom jeste Predlog zakona o registru administrativnih postupaka. To je nastavak modernizacije javne uprave, a do sada smo, kao što sam već napomenuo, ostvarili dobre rezultate, uspostavili i pokrenuli brojne usluge. U ovom kontekstu veoma je važan Zakon o elektronskoj upravi iz 2018. godine koji je osnovni pravni okvir za realizaciju daljih normativnih, ali i praktičnih koraka u sektoru digitalizacije. Pokazalo se već da se primenom novih tehnologija olakšava komunikacija između građana i uprave, menja se način pružanja javnih usluga, a građani mogu brže, efikasnije, jeftinije da završe svoje poslove.

Uspostavljanje registra administrativnih postupaka upravo ima taj cilj, da omogući građanima da brže, jednostavnije ostvaruju svoja prava pred organima javne vlasti, organima lokalne samouprave, javnim preduzećima i drugim organima i organizacijama koje imaju javna ovlašćenja. Govorili smo mnogo puta da je administracija ogledalo svake države.

Registar administrativnih postupaka vodiće se u elektronskom obliku i sadržaće inventar svih mogućih administrativnih postupaka koji se vode u Republici Srbiji. Registar će obezbediti transparentnost svakog postupka i uvid u tok predmeta kod nadležnih organa za vođenje administrativnog postupka, sve do činjenice koji je službenik personalno zadužen za određeni predmet. Registar je javno dostupan svim zainteresovanim građanima koji mogu pratiti tok svojih podnesaka, a da ne moraju ići na razne šaltere i dobijati različite informacije o svom predmetu.

Upravo će jedna od velikih prednosti ovog registra biti sistematizacija postupaka i metodološko ujednačavanje prakse, kako za ostvarivanje jednog istog prava organi javne vlasti ne bi postupali različito u različitim sredinama ili organima. Elektronski vođen registar smanjiće upravo te razlike koje često proističu iz različitih tumačenja određenog zahteva građana ili privrede ili nedovoljne stručnosti.

Registar dobija na značaju zbog velikog broja administrativnih postupaka, velikog broja građana i privrednih subjekata koji pred organima javne vlastima vode različite administrativne postupke. Te broje su, pored ostalog, do uvođenja elektronske uprave, bile jedan od razloga spore administracije koja je bila pretrpana zahtevima u papirnatoj formi. Sada se ta slika postupno menja i administracija postaje efikasna, a građani zadovoljniji što na jednom šalteru ili preko elektronskog portala, a sada i preko novog registra administrativnih postupaka mogu da ostvaruju svoja prava.

Kako bi građani imali informaciju o kojim se administrativnim postupcima radi, naveo bih neke od onih koji će biti objedinjeni u elektronskom registru administrativnih postupaka i koji će se stalno ažurirati. To su postupci za dobijanje različitih dokumenata, isprava, službenih i ličnih, kao što su: rešenja, uverenja, potvrde, licence, dozvole, odobrenja, mišljenja, obaveštenja, svedočanstva, uslove, deklaraciju, zapisnike, izvode iz službenih evidencija i brojna druga dokumenta.

Uspostavljanje registra doprineće većoj pravnoj sigurnosti, a time i jačanju pravne države, imajući u vidu da će informacije o administrativnim postupcima u svakom trenutku biti u skladu sa važećim propisima. Takođe, na ovaj način obezbeđuje se jednoobraznost u postupanju, a građani i privreda će u svakom trenutku imati uvid u dokumentaciju, obrasce, iznose taksi i naknade.

Smatramo da ovi zakoni doprinose jačanju pravne i efikasne države i smanjenju troškova, kada je u pitanju elektronsko fakturisanje i kada je u pitanju registar administrativnih postupaka, tako da ćemo u danu za glasanje podržati sve predloge zakone iz ovog pretresa. Hvala.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 30.03.2021.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, danas na dnevnom redu imamo Predlog zakona o izmenama Zakona o popisu stanovništva, domaćinstva i stanova 2021. godine.

Zakon je usvojen početkom prošle godine, ali usled aktuelne situacije u celom svetu i nepovoljne epidemiološke situacije ne bi bilo bezbedno kako za popisivače instruktore, tako i za građane Republike Srbije da se ovaj popis sprovede u zakonom predviđenom roku.

Stoga danas razmatramo odlaganje ovog roka za oktobar mesec tekuće godine. Podsetio bih na novine koje su predviđene ovim zakonom. Popis će ove godine trajati 30 umesto 15 dana i biće angažovano više od 15 hiljada umesto 36 hiljada popisivača, a za prikupljanje podataka koristiće se lap top računari.

Prvi put na ovom popisu pitanja o broju biološke dece biće postavljeno i muškarcima. Popis stanovništva nije novina na našim prostorima, imali smo ih mnogo do sada. Početkom 19. veka, tačnije 1834. godine, sproveden je prvi popis u savremenom smislu te reči. Dinamika popisa stanovništva, domaćinstva i stanova, ušla je u tzv. periodični sistem popisa, što podrazumeva da se popis mora izvršiti na svakih 10 godina, kako bi se morala pratiti demografska i druga kretanja stanovništva.

Popisom se utvrđuje ukupan broj stanovnika, domaćinstva i stanova u Republici Srbiji, kao i svi drugi podaci koji su od najvećeg značaja, poput ekonomskih, obrazovnih, migracionih tokova, statistika koja se odnosi na etnička i druga obeležja stanovništva. Svi ovi podaci neophodni su da bi se dobila što preciznija slika trenutnog stanja stanovništva u zemlji, ali da se predvide budući tokovi.

Stanovništvo je najvažniji resurs svake države. Srbija je mala zemlja sa dugom i bogatom istorijom, tradicijom i kulturom. Poslednji popis sproveden je 2011. godine, i po tada dobijenim podacima u Srbiji je živelo sedam miliona i oko 200 hiljada stanovnika. Od tada do danas Srbiju je napustilo oko 600 hiljada građana i prema nekim procenama na predstojećem popisu možemo da očekujemo manje od sedam miliona stanovnika. Skoro sve države evropskog kontinenta, pa tako i Srbija decenijama beleže veću stopu mortaliteta u odnosu na natalitet, a primetno je tzv. starenje populacije. Srbija već skoro 30 godina gubi na ovaj način oko 35 hiljada stanovnika, tačnije čitav jedan grad veličine Zaječara ili Sremske Mitrovice.

Statistika pokazuje da smanjenje stanovništva nije ravnomerno raspoređeno, već je dosta intenzivnije na jugu Srbije, nego na severu. U Jablaničkom okrugu najveći pad zabeležen je u Leskovcu, koji je administrativni centar ovog okruga. Demografski, najveći pad stanovnika ima Crna Trava, Babušnica i Majdanpek, dok se beleži procentualno povećanje stanovnika u Novom Pazaru i beogradskim opštinama Zvezdara i Surčin.

Imajući u vidu prethodno rečeno, ukazao bih na dve stvari, jedna koja se tiče depopulacije srpskog sela, i druga koja se odnosi na bojkot izbora od stane albanskog i bošnjačkog stanovništva. Jedan od najvećih društvenih problema u Srbiji jeste brzo smanjivanje seoskog stanovništva, tj. depopulacija sela. U selima uglavnom živi starije stanovništvo, natalitet u selima izuzetno mali, dok je stopa mortaliteta sve veća, prirodni priraštaj negativan. Ukoliko se ovakav trend bude nastavio, bojim se da ćemo suočiti sa masovnim izumiranjem sela, i smatram da bi država trebala da se aktivno bavi ovim pitanjem.

Poljoprivreda je jako važna grana naše privrede, a daljom depopulacijom i odlaskom mlađih generacija iz sela neće imati ko da se bavi proizvodnjom hrane i osnovnih životnih namirnica. Na državi je da svojom politikom i subvencijama motiviše mlade da ostanu na selu, obrađuju zemljište i stvaraju svoje porodice.

Drugi problem na koji želim da ukažem je više političke prirode. Popis iz 2011. godine, kao i prethodna dva, bila su pod jakim uticajem političkih događaja. Stanovništvo albanske nacionalnosti u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa, bojkotovalo je popis. Bilo je sličnih pokušaja u Novom Pazaru za pripadnike bošnjačke nacionalne pripadnosti. S obzirom na sve ove okolnosti ne možemo da utvrdimo tačan broj stanovnika u ovim opštinama, već se oslanjamo na procene međunarodnih organizacija.

Nadam se da će državni organi učiniti sve da do bojkota ne dođe na ovom popisu, kao što je to činjeno na par prethodnih popisa. S obzirom da je stanovništvo najvažniji resurs svake države, veoma je značajno i važno da popisivači ovaj veliki posao, zadatak obave valjano, savesno i odgovorno i na taj način dobila bi se precizna slika stanja stanovništva u zemlji, ali da se predvide budući tokovi i aktivnosti državnih organa i institucija.

Poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati Predlog zakona o popisu stanovništva. Hvala.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 10.03.2021.

Poštovani potpredsedniče, poštovana ministarko sa saradnicima, uvaženi narodni poslanici, današnji skupštinski pretres posvećen je izboru organa dva veoma važna nezavisna tela, odnosno organa.

Narodna skupština treba da izabere predsednika, zamenika, predsednika i tri člana Upravnog odbora Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge, odnosno RATEL-a i članove Veća Agencije za sprečavanje korupcije.

Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge je regulatorno telo sa važnim delokrugom rada u oblasti elektronskih komunikacija, poštanskih usluga i informacione bezbednosti.

Agencija za sprečavanje korupcije je nezavistan državni organ čiji je zadatak sprečavanje korupcije.

Kako je naveo naš ovlašćeni predstavnik o njihovom radu i postignutim rezultatima govorili smo nešto ranije prilikom razmatranja i usvajanja izveštaja o njihovom radu za 2019. godinu.

Međutim, kada se govori o kadrovskim rešenjima za ovako važne organe, smatram da je i ovo prilika da se osvrnemo na ovlašćenja i rezultate rada i društvene pojave i procese koji su povezani sa njihovim radom. Iskoristiću tu priliku, jer i time želimo da istaknemo značaj njihove uloge u našem pravnom i društvenom sistemu, ali i važnost izbora ljudi koji će tim organima rukovoditi i sprovoditi zakone.

Ovoga puta bih skrenuo pažnju na značaj postojanja i rada Agencije za sprečavanje korupcije u oblasti sistemskog suprotstavljanja društva korupciji i organizovanom kriminalu. Zakonom o sprečavanju korupcije koji smo usvojili 2019. godine, a počeo je da se primenjuje u septembru 2020. godine, precizno je uređen okvir nadležnosti Agencije. Da podsetimo, nadležnosti Agencije po ovom zakonu jeste nadzor nad sprovođenjem strateških antikoruptivnih dokumenta, zatim vođenje registra javnih funkcionera, evidencije i kontrola imovine javnih funkcionera, sprečavanje sukoba interesa u vršenju javnih funkcija, naročito ako funkcioner vrši više javnih funkcija.

Ovaj deo aktivnosti Agencije važan je jer kontrola imovine funkcionera i transparentnost podataka o imovini i načinu njenog sticanja potvrđuje da smo pravna država u kojoj ne može biti povlašćenih i zaštićenih i niko ne može biti iznad zakona. Iako se nama ponekad čini da su u pitanju marginalne stvari, Agencija svoj posao treba i mora da obavlja veoma odgovorno. Tako se izbegava bilo kakva mogućnost koruptivnog ponašanja, ali sa druge strane transparentnošću podataka onemogućavaju se zlonamerni i neargumentovani napadi na nosioce javne vlasti.

U tom smislu je veoma važan izbor kadrova koji će upravljati ovim organom. Po novom zakonu Veće Agencije je petočlani organ koji bira Narodna skupština, koji je po suštini drugostepeni organ, jer nadzire rad direktora i odlučuje po žalbama na odluke direktora. Veće zato treba da čine stručni i ugledni ljudi sa visokim moralnim integritetom. Verujem da su među kandidatima upravo takve ličnosti.

Pored navedenih ovlašćenja Agencije posebno bih podvukao to što Agencija ima ovlašćenja da istražuje stanje korupcije, analizira rizike od korupcije i sačinjava izveštaje sa preporukama o otklanjanju rizika. Ovo vidim kao značajnu preventivnu delatnost u sprečavanju korupcije koja u svakom društvu, pa i u našem, predstavlja veliku opasnost, možemo reći, po zdravo društvo.

Korupcija koja doslovno znači podmitljivost, potkupljivost podrazumeva nezakonito korišćenje društvenog i državnog položaja i moći radi sticanja sopstvene koristi. Korupcija obuhvata različite aktivnosti, uključujući podmićivanje, proneveru i pranje novca. Korupcija je i kupovina skupocenih poklona, kako bi se zauzvrat dobile određene usluge ili rešio neki problem.

Da bi se došlo do uglednih, moćnih ili iskoristilo poznanstvo za neregularni način rešavanja nekog problema, naročito velike posledice po društvo izaziva tzv. politička korupcija koja se javlja kada neki državni zvaničnik ili osoba, zaposlen u državnom, odnosno javnom sektoru, pribegava korupciji, odnosno javnu funkciju zloupotrebljava radi sticanja lične koristi.

Nije lako efikasno se boriti protiv korupcije. Zašto? Zato što je o korupciji teško pribaviti dokaze, jer se većina koruptivnih radnji obavlja bez svedoka. Sva težina borbe protiv korupcije ne znači da se protiv nje ne treba boriti. Dobro organizovana pravna država i njeni nadležni organi nikada ne odustaju od borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Takav odnos države prema ovom društvenom zlu ima i Srbija. To dokazuje i naše zakonodavstvo. Srbija je donela više zakona koji sveobuhvatno tretiraju i korupciju i organizovani kriminal i pranje novca, ali, ne samo zakonima, Srbija je to dokazala čvrstom odlučnošću rukovodstva Srbije na čelu sa predsednikom Republike Srbije Aleksandrom Vučićem, da se suoči sa svim korupcionaškim aferama, sa kriminalnim grupama, trgovinom, uticajem i ostalim pojavnim oblicima kriminala, koji u ovom trenutku okupira celokupnu javnost Srbije.

U tom smislu, želim da podržim sve aktivnosti rukovodstva i nadležnih organa u ovoj ne tako lakoj borbi, upravo zbog činjenice koje sam naveo, da su putevi korupcije i korumpiranih ljudi ne otkrivaju lako, ali naša država koja je ozbiljna neće u tome posustati, a sve preduzete aktivnosti govore o tome da neće biti dvostrukih aršina i da će pred slovom zakona isti.

Verujem u dobar ishod ove borbe, jer jasni su ciljevi organizovanog kriminala, jasno je da tim pojedincima i organizovanim grupama do države i društva im nije stalo, da im nisu sveta ničija deca koja dele drogu po ulicama i na sportskim manifestacijama, njima nije ni do sporta ni do zdravlja nacije, njima je do njih i do novca koji stiču na nezakonit način, a koji žele da unesu u legalne tokove i tako peru i novac i savest.

Istina je, nažalost, u činjenici da korupcija postoji od kad je sveta i veka, ali to nije razlog da se od korupcije ne lečimo. To upravo na odlučan način radi naša država i rukovodstvo.

Poslanička grupa Srpske partije Srbije će u Danu za glasanje glasati za izbor organa za dva važna nezavisna tela. Hvala.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.12.2020.

Poštovani predsedniče, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, pitanje postavljam Vladi Republike Srbije.

Iako Republika Srbija, uprkos svemu, nastoji da poboljša odnose kako sa albanskim pregovaračima na KiM, tako i sa Republikom Albanijom, sa suprotne strane sve je intenzivnija retorika koja nikako ne doprinosi unapređenju odnosa niti rešavanju otvorenih pitanja.

Od strane lidera kosovskih Albanaca neprekidno dolaze oštre provokacije i pretnje kojima se ističu njihove težnje za prisvajanjem ne samo delova naše teritorije, već i naše viševekovne istorije i kulture.

Ono što zabrinjava jesu potpuno isti, a sve češći zahtevi i izjave zvaničnika Republike Albanije. Može se reći da se radi o rafalnom, organizovanom napadu i provokacijama Albanaca kojima se poništavaju svi pokušaji Srbije i njenog državnog rukovodstva, na čelu sa predsednikom Republike Srbije, Aleksandrom Vučićem, da se dijalog nastavi i dođe do mirnog rešenja, na šta je Srbija uvek spremna.

Da podsetim, otvoreno pitanje KiM, uprkos tome što je sa svojih vekovnih ognjišta proterano preko 250 hiljada Srba, da su mnogi stradali u raznim žutim kućama i da se još uvek mnogi vode kao nestala lica, da su ubijana deca, spaljivane kuće i manastiri i rušeni krstovi sa srpskih crkava, danas imamo tvrdnju albanske strane da je to albanska baština.

Poslednji primer falsifikovanja kulturne istorije Srbije jeste pokušaj prisvajanja ostatka pravoslavne crkve u blizini Srbice u mestu Suvo Grlo, koje su upravo oni porušili.

Još ozbiljnije pretnje o kojima i mediji pišu ovih dana jesu izjave albanskog predsednika Iljira Mete koji je proglasio Medveđu, našu opštinu na jugu Srbije, albanskom teritorijom, pri tom optužujući Srbiju za tzv. raseljavanje Albanaca iz te sredine, misleći na pasivizaciju njihovih prebivališta.

Ovakve izjave predstavljaju direktno mešanje u unutrašnju politiku Srbije, a aspiracije ka delovima teritorije Republike Srbije su ovde očigledne.

Šta je istina? U opštini Medveđa, prema popisu i procenama broja stanovnika u kojoj je učestvovala i međunarodna zajednica živi oko 7,1% Albanaca. To su Albanci starosedeoci sa kojima Srbi i ostali stanovnici Medveđe lepo žive.

Drugo, albanska manjina u Medveđi često je na izborima i ima svoje predstavnike u skupštini opštine, ima nastavu na svom jeziku, svoj jezik koristi u službenim komunikacijama. Ali, u Medveđi se pored više prethodnih izbornih ciklusa u veoma kratkom roku prijavljivalo, i to na fiktivne adrese, veliki broj Albanaca koji nikada nisu živeli u Medveđi. Na nekim adresama prijavljivano je po 30 lica, ali oni nisu tu nikada živeli. Adrese su nekada bile propale i neuslovne seoske kuće u kojima decenijama niko nije živeo.

U skladu sa zakonom vršene su višestruke administrativne provere i nikada ni na jednoj od tih adresa nije pronađen ni jedan prijavljeni Albanac, čak ni da primi glasačke listiće. Oni nisu prijavljivani niti u elektrodistribuciji, niti u poreskoj upravi, niti u katastru. Oni su očito došli da promene etičku sliku Medveđe, a ne da je Medveđa njihovom pasivizacijom menja etički odnos stanovništva. Ali, trebalo je uklopiti Medveđu u izmišljenu geografsku oblast koju nazivaju preševska dolina, a tamo doline nigde nema.

Druga očigledna aspiracija prema teritoriji Srbije jesu izjave nekih Albanaca da je Albanija do Niša, nudeći da u Medveđi i Nišu izgrade spomenik Skenderbegu.

Još jedan događaj nas ne ostavlja ravnodušnim, a to je da se na aplikaciji Gugl mape atletski stadion u centru Kraljeva iznenada naziva stadionom Đurađa Kastriota Skenderbega i to na albanskom jeziku. Pitamo se da li je ovo greška ili namera?

Da podsetim koliko su samo puta poslednjih meseci Albanci prisvajali srpsku kulturnu baštinu na KiM i srpske pravoslavne svetinje, pokušavajući da falsifikuju istoriju i da prisvajanjem srpskih svetinja iz perioda Nemanjića dokažu kako su to oni gradili u 12, 13. i 14. veku. Izgleda da Albanci na celom Balkanu drže parole – Ako nemaš svoje, uzmi tuđe.

Zato pitanje postavljam Vladi Republike Srbije – kako se radi o izjavama najviših zvaničnika Republike Albanije, u kojima se jasno vide aspiracije prema našim teritorijama i istoriji, čime se blokira svaki pokušaj i dobra volja Srbije da se nastavi dijalog Beograda i Prištine, a radi se i o grubom i nedopustivom diplomatskom presedanu, pitam da li Vlada Republike Srbije planira da preduzme određene diplomatske aktivnosti kako bi se sprečilo vređanje Srbije i atakovanje na naš državni suverenitet i teritorijalni integritet. Zahvaljujem.

Dvadeset četvrta posebna sednica , 20.06.2019.

Poštovani potpredsedniče, uvažene kolege narodni poslanici, danas bih koristiće svoje pravo iz člana 287. Poslovnika postavio nekoliko pitanja, prvo potpredsedniku Vlade i ministru spoljnih poslova, Ivici Dačiću.

Kao narodni poslanik sa Kosova i Metohije, kao i srpski narod na Kosovu i Metohiju životno smo zainteresovani za tok i ishod razgovora Beograda i Prištine koji se odvija uz posredovanje Međunarodne zajednice, a koji ima temelje u Rezoluciji 1244 i Briselskom sporazumu.

Dakle, posrednici u rešavanju problema koji je kulminirao pre 20 godina NATO agresijom na Srbiju danas su i EU i UN, koje su i donele Rezoluciju 1244, znam da se naša diplomatija i naš državni vrh svim snagama bore da Srbija ostane svoj na svome, da sačuva državni suverenitet i da se istovremeno dođe do obostrano prihvatljivog rešenja pitanja Kosova i Metohije.

Kao uspešnu diplomatsku aktivnost želim da istaknem nastup ministra spoljnih poslova, Ivice Dačića, na poslednjoj sednici Saveta bezbednosti UN, kada je podneo Izveštaj o stanju na Kosovu i Metohiji i delovanju međunarodnih snaga, kada je svim diplomatskim sredstvima, pre svega argumentima, nazivajući stvari pravim imenima branio Srbiju i potpuno otvoreno svim predstavnicima Međunarodne zajednice ukazao na neosnovane zahteve i sredstva kojima se Priština služi kako bi ubedila svet da Kosovo i Metohija pripadaju samo njima.

Nedopustivo je da na istoj sednici Saveta bezbednosti Fjora Čitaku sticanje nezavisnosti tzv. Kosova nazove dekolonizacija, a ne secesijo, što u suštini jeste proces koji Priština zagovara i vodi uz pomoć nekih velikih sila i to nekih stalnih članica Saveta bezbednosti.

Pitam se o kakvoj dekolonizaciji je ovde reč? Ko je tu kolonizator? Srbi žive na ovim prostorima desetinu vekova, o čemu svedoče stotine pravoslavnih svetinja, manastira i crkava još iz 10. i kasnijih vekova. Na primer, crkva Svetog Nikole u Velikoj Koči.

Želim ovom prilikom da u ime poslaničke SPS pružim punu podršku predsedniku Republike, Aleksandru Vučiću, Vladi Republike Srbije i diplomatskim aktivnostima i nesebičnom radu i zalaganju ministra Dačića koji je pokrenuo postupak povlačenja priznanja samoproglašene države Kosovo, što je do sada zvanično učinilo 13 država članica EU. Ministar Dačić je najavio da će se ovaj proces i u budućnosti nastaviti.

U vezi sa tim želim da pitam – koje sve diplomatske mere i aktivnosti državno rukovodstvo i Ministarstvo spoljnih poslova planiraju u narednom periodu? Jer, kako stvari stoje sastanka u Parizu neće biti, jer Priština takav format ne prihvata pošto se oslanja na svetske mentore i sponzore, posebno na Ameriku ignorišući na taj način zalaganje Nemački i Francuske kao predstavnika EU.

Koje se mere još planiraju kako bi se u Svetu pokazalo da Srbija ne traži ništa tuđe, već brani svoje i kako bi što veći broj država povuklo priznanje, a Međunarodna zajednica počela da primenjuje međunarodno pravo i iste standarde za sve članice Međunarodne zajednice i prestala da vodi politiku dvostrukih aršina, koja je, nažalost postala gotovo redovno sredstvo demonstracije i moći nekih velikih država sveta. Zahvaljujem.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.10.2018.

Poštovani predsedavajući, uvaženi narodni poslanici, danas bih iskoristio priliku da postavim pitanje Ministarstvu pravde i Ministarstvu unutrašnjih poslova.

U poslednje vreme svedoci smo brojnih objava putem interneta kao javnog medija i društvenih mreža. Neproverene i neistinite vesti i objave na društvenim mrežama prenose se velikom brzinom, a pojedine kao posledice imaju širenje panike i uznemirenosti među građanima Srbije. Internet i društvene mreže kao tehnologija savremenog doba su svakako korisne i neosporno da su potrebne i neophodne, ali se one koriste i u krivično-pravnom smislu dolaženjem do određenih informacija ili pomoći u istragama i potragama i naravno da ne želimo, niti je naša namera da se one ugase ili na bilo koji način onemogući sloboda govora, ali često umeju da budu predmet zloupotrebe.

Svakako podržavamo da se putem interneta kao medija ukazuje na određene potrebe i situacije u društvu, ali potrebno je svakoj informaciji pristupiti odgovorno i profesionalno i u skladu sa zakonom ispitati navedene činjenice, što je Ministarstvo do sada i radilo. Međutim, šta se dešava u situaciji kada se posle te provere utvrdi da je objava bila lažna. Setimo se samo slučaja neispravne vode za piće u Beogradu od pre par meseci, lažnih silovanja, neproverenih informacija o kidnapovanju i nestajanju dece. Imali smo situaciju od pre samo nekoliko dana da je bilo prijavljeno čak četiri otmice dece u par dana.

Isto tako, nailazimo na objave u kojima se navodi da su migranti koji su došli sa ratno ugroženih područja počinili razno razna krivična dela. Da li to neko namerno radi sa lošim namerama prema tim ljudima, a i prema državi koja je podnela velike napore u zbrinjavanju migranata i rešavanju migrantske krize, čuvajući bezbednost svojih građana. Svakako u navedenim slučajevima nadležni organi su se oglasi povodom ovih situacija i demantovali navode.

Pitanje želim da uputim MUP – da li MUP prati, ispituje i proverava istinitosti i pouzdanosti tih objava i pojedinih vesti, koje se svakodnevno prenose putem društvenih mreža. U slučaju da se objave lažne u cilju zastrašivanja naroda, izazivanja panike i eventualno na neki način urušavanje bezbednosnog sistema Republike Srbije, da li u takvim situacijama MUP sprovodi postupak u skladu sa članom 343. Krivičnog zakona Republike Srbije?

Pitanje za Ministarstvo pravde – da li je do sada javno tužilaštvo vodilo istrage, naravno u saradnji sa MUP povodom ovakvih situacija? Koliko je do sada ljudi procesuirano i kakvi su ishodi tih procesa? Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 23.01.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika mesečno 99442.00 RSD 02.06.1016 -