ĐORĐE MILIĆEVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođen 1978. godine u Valjevu.

Po zanimanju diplomirani ekonomista. Bio je Narodni poslanik i u prethodna dva saziva Narodne Skupštine Republike Srbije. Obavljao je funkciju potpredsednika Skupštine Opštine Valjevo i u tri mandata odbornik Skupštine grada Valjeva. U prethodnom sazivu bio je zamenik predsednika poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije.

Bavio se novinarstvom, radio u više medijskih kuća.

Sportista i istaknuti sportski radnik, aktivno igrao fudbal u nekoliko fudbalskih klubova.

Član Predsedništva Socijalističke partije Srbije.

Na vanrednim parlamentarnim održanim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.
Na redovnim parlamentarnim izborima 2020. godine ponovo je izabran za narodnog poslanika na listi SPS-JS.

Oženjen, otac jedne ćerke.

Poslednji put ažurirano: 11.12.2020, 10:41

Osnovne informacije

  • Socijalistička partija Srbije
  • Valjevo
  • Valjevo
  • 29.09.1978.
  • ekonomista

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Peto vanredno zasedanje , 16.06.2021.

Zahvaljujem.

Poštovana gospođo Kisić Tepavčević, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Kisić Tepavčević, poslanička grupa SPS smatra da je od velike važnosti i značaja ono što ste rekli u uvodnom izlaganju, a to je da se nastavlja sa reformom sistema penzijskog i invalidskog osiguranja i u potpunosti razumemo da se celokupna reforma ne može sprovesti u ovom trenutku zbog perioda koji je, nadam se, iza nas i nadam se da će vrlo brzo biti iza nas, a to je period pandemije. Ali, ohrabrujuće je to što ste rekli da će se nakon toga nastaviti sa daljom reformom penzijskog i invalidskog osiguranja.

Inače, govoriti o penzijskom i invalidskom osiguranju za nas iz SPS uvek ima poseban i veliki značaj, jer govorimo o našim najstarijim građanima, o generacijama koje su dale veliki doprinos i napretku države, veliki doprinos izgradnji države, o generacijama na čije penzionerske tragove ostavljaju, nažalost, i brojne društvene promene, reforme koje se sprovode, rekao bih, u poslednjih 20 godina.

Naši penzioneri su sa svima nama, i sa predstavnicima srednje generacije i sa predstavnicima mlađe generacije, delili sudbinu, osetili sve socijalne posledice i potrese o kojima je, između ostalog, bilo reči. Pre svega mislim na posledice tranzicije, naročito posle vremena pljačkaških privatizacija, kada su sinovi i kćeri ostajali bez posla, a upravo oni, penzioneri ih izdržavali.

Danas su penzioneri oni koji su možda tih dvehiljaditih ostajali bez posla, njihova preduzeća odlazila u stečaj ili prodavana, nažalost, u bescenje.

Ako bismo se vratili u neka ranija vremena, da kažemo, u predtranzicioni period ili predtranziciono vreme, podsetili bismo se da je Fond PIO svojevremeno bio najmoćnija finansijska institucija u zemlji. Ne samo da su iz Fonda isplaćivane zaslužene penzije, već je PIO fond, možemo reći, bio i svojevrstan investicioni fond upravo tog vremenskog perioda.

Iz sredstava PIO fonda izgrađen su mnogi javni objekti, poput, recimo, Sava centra u Beogradu, a u gotovo svim našim banjama građani su u rehabilitacionim centrima u kojima su penzioneri mogli da se leče i odmaraju takođe bili građeni. Nadamo se da taj period ponovo dolazi.

Danas možemo reći da se Srbija, ovako ekonomski osnažena, polako vraća ostvarenju tog cilja, da našim penzionerima obezbedi, pre svega, uslove da na dostojanstven način sprovode svoje penzionerske dane, period života koji zovemo tim tzv. trećim dobom.

Ono što uvek treba naglasiti da su mnogi naši građani u svom trećem dobu još uvek kreativni i da su još uvek društveno angažovani. Na njih društvo uvek računa, jer oni su ti koji su pre naših generacija gradili ovu zemlju, čuvali bazičnu vrednost svakog društva koji omogućava napredak i razvoj, a to je rad i to je, pre svega, život od svog rada, dostojanstven život od svog rada.

Socijalisti se kao partija socijalne pravde zalažu za pravedni svet rada, bez diskriminacije, eksploatacije, za dostojanstven život od rada koji podrazumeva platu od koje može pristojno da se živi i za dostojanstveno treće doba uz zaslužene penzije za svakog našeg građanina Srbije.

Penzije su važan deo ekonomske i socijalne politike naše države, jer u Srbiji od oko 2,5 miliona domaćinstava, preko 700 hiljada domaćinstava, tako govore neki podaci do kojih smo mi došli, živi samo od penzije. Dakle, socijalni položaj ovih domaćinstava zavisi upravo od visine penzije.

U tom smislu za svaku socijalno odgovornu državu pitanje penzija nije samo pitanje pojedinačnog penzionerskog čeka. To je daleko više od toga. Danas u Srbiji pitanje penzija se posmatra upravo sa stanovišta učešća penzija u ekonomskoj stabilizaciji i u privrednim reformama koje naša Vlada sprovodi poslednjih godina, čime su bile obuhvaćene i penzije.

Da se podsetimo da je 2014. godine zbog zatečenog stanja bilo nužno sprovesti paket nepopularnih mera među kojima je, između ostalog, bilo i smanjenje penzija, smanjenje plata u javnom sektoru. Penzije su bile smanjene posebnim zakonom o privremenom umanjenju penzija koji je primenjivan do 2018. godine, kada je ukinut, a nakon toga penzionerima je novim paketom mera nadoknađivan umanjeni deo. Od 2018. godine penzije se povećavaju određenim tempom i taj trend rasta se nastavlja.

Za socijalnu i ekonomsku stabilnost društva veoma je važan odnos između broja zaposlenih i veoma je važan odnos između broja zaposlenih i broja izdržavanih. Balans između broja zaposlenih i broja penzionera nije jednostavno održavati. Na taj balans utiču različiti faktori, od demografskih do ekonomskih. Nažalost, Srbija postaje stara nacija, tako da je pozitivan odnos između broja zaposlenih i broja penzionera teško održavati.

Prema poslednjih podacima broj penzionera u Srbiji je negde oko milion i 700 hiljada, a broj registrovanih zaposlenih je blizu dva miliona i 300 hiljada zaposlenih. Dakle, na jednog penzionera dođe oko 1,3, 1,4 zaposlena, što je još uvek nedovoljan odnos, imajući u vidu činjenicu da se penzija isplaćuje iz doprinosa koji plaćaju upravo aktuelno zaposlenih. To je načelo generacijske solidarnosti na kome je zasnovan naš penzijski sistem.

Ovom prilikom, kao poslanička grupa SPS, još jednom želimo da se zahvalimo predstavnicima najstarije populacije, jer oni jesu podneli najveći teret reformskog kursa Vlade Republike Srbije čiji su temelji postavljeni, kao što sam rekao, 2014. godine. To je nešto što je bila neminovnost, neophodnost i nešto što je bila nužnost da bi došli do ekonomskih pokazatelja i ekonomskih rezultata koje imamo danas.

Broj penzionera je rastao u poslednjih dvadesetak godina. Tako je 2002. godine, kada je donet novi Zakon o PIO, bilo 1.511.497 penzionera, a u decembru 2019. godine je bilo 1.708.293, što je blagi pad, a u ovoj godini taj broj je oko 1.700.000. Podaci za oktobar 2020. godine su 1.692.697 penzionera, što je blagi pad broja penzionera.

Važno je i ubuduće posvetiti pažnju korisnicima najnižih penzija, pronaći korektivne faktore ili druge oblike podrške ovoj kategoriji penzionera. S druge strane, ne treba narušavati princip da se visina penzija obračunava i na osnovu visine uplaćivanih doprinosa za PIO.

Hteo bih da podsetim da je reforma penzijskog sistema u Srbiji, vi ste rekli, započela 2001. godine, ja sada nisam siguran da li je 2001. ili 2002. godine, u vreme tranzicije koja je bila bolna za privredu, a time za ekonomsku održivost penzijskog fonda koji je trebalo reformisati zajedno sa modelom obračuna penzija. Sistem PIO je pretrpeo sedam reformi koje su uglavnom i nažalost bile restriktivne, kako bi se došlo do modela koji treba da napravi balans između ekonomske održivosti sistema i potrebe da se obezbedi pravna sigurnost i odgovarajući socijalni položaj sadašnjih i budućih generacija penzionera, kroz visinu penzija od kojih građani koji su zaslužili, radeći i plaćajući uredno zakonom utvrđen doprinos za PIO, mogu pristojno da žive.

U tom smislu Predlog zakona o kojem danas govorimo i koji je pred nama predstavlja nastavak uređivanja sistema PIO u okviru započetih reformi, a radi korekcije ranije propisivanih restriktivnih mera u penzijskom sektoru.

Jedno od ključnih pitanja o kojima je već bilo reči, a koja se rešavaju ovim izmenama Zakona o PIO jeste problem koji je nastao za dve grupe vlasnika prevremene starosne penzije, u pitanju su oni korisnici koji su pre 2014. godine prihvatili socijalni program Vlade za rešavanje viška zaposlenih u procesu racionalizacije, restrukturiranja ili pripreme za privatizaciju preduzeća, a zbog promenjenih uslova za ostvarivanje prava na penziju, nastali izmenama Zakona o PIO 2014. godine, nisu mogli da ostvare pravo na punu starosnu penziju, jer je tim izmenama uvedena kategorija prevremene starosne penzije. U pitanju su korisnici socijalnog programa koji su se svojevremeno opredelili za dve vrste naknade, i to za posebnu novčanu naknadu. To je kategorija viška zaposlenih kojima je nedostajalo do pet godina radnog staža do ispunjenja prvog uslova za odlazak u penziju ili za novčanu nadoknadu preko tržišta rada, a kategorija viška zaposlenih kojima je nedostajalo dve godine do ispunjenja prvog uslova za penziju.

Kako je zakonom o izmenama i dopunama Zakona o PIO usvojenim 2014. godine, a koji je u primeni od 1. januara 2015. godine, podignuta starosna granica sticanja prava na starosnu penziju za oba pola – 65 godina starosti za muškarce, odnosno postepeno podizanje starosne granice za žene na 65 godina i uvedena kategorija prevremene starosne penzije, to je kategorija korisnika socijalnog programa Vlade po sili zakona odlazili u prevremenu penziju, a ne u punu starosnu penziju, a u koju bi išla po ranijim propisima. Dakle, najveća smetnja za navedene kategorije iz tzv, kako ste i vi naveli u uvodnom izlaganju, opcije tri i opcije pet je postalo trajno zakonsko umanjenje prevremene starosne penzije zbog načina obračuna ovih penzija.

Ovo je prepoznato kao značajan problem, i to je važno, pa i izvesna vrsta diskriminacije, tako da se navedeni problem ovim izmenama zakona rešava trajno tako što se u ovim kategorijama korisnika zakona visina prevremene starosne penzije utvrđuje u visini pune starosne penzije i omogućava se isplata razlike između iznosa prevremene starosne penzije koju su ostvarili i pune starosne penzije koju bi imali pravo da ostvare.

Ovim izmenama i dopunama zakona, takođe, utvrđeni su i rokovi u kojima će ove kategorije korisnika prevremenih starosnih penzija podnositi zahtev Fondu za PIO za isplate razlike. Napomenuo bih da su i druge kategorije korisnika koje su otišle u prevremenu penziju trajno pogođene tzv. penalima, a to znači da im se za svaki mesec koji im od odlaska u prevremenu penziju, nedostajalo do 65 godina, oduzima 0,34% penzije koju bi ostvarili sa navršenih 65 godina starosti. Ovi penali se trajno primenjuju i po navršenoj 65 godini.

Primetio sam da je ovaj problem bio prisutan i u toku javne rasprave u nacrtu ovog zakonskog predloga. Za sada su, međutim, korekcijom koja se predlaže ovim zakonom obuhvaćeni samo oni korisnici koji su se pre odlaska u penziju opredelili za neki od socijalnih programa Vlade i zato kažem da je važno što ste napomenuli u uvodnom izlaganju da ćemo nastaviti reformu PIO i verujemo da će i ovo pitanje biti razrešeno kroz nastavak te reforme.

Sa druge strane, strateški posmatrano, mere umanjenja penzija i uvođenja kategorija prevremenih starosnih penzija koje su bile restriktivne dale su pozitivne efekte na makroekonomskom planu, jer je smanjen budžetski deficit, a smanjen je i procenat finansiranja penzija iz budžeta, kao i zaduženja za pokrivanje deficita. Ove mere, ma koliko to bilo posmatrano kao restrikcija, su u suštini sačuvale i Fond za PIO.

Sve ovo govori upravo u prilog činjenici da je za trajnu stabilnost sistema PIO potrebno njegovo usklađivanje sa demografskim kretanjima, ali i da osnovni temelj stabilnog i zdravog penzijsko-invalidskog sistema mora biti dalji privredni razvoj zemlje, nove investicije, time i novo zapošljavanje. To je upravo put koji je trasirao i predsednik i Vlada Republike Srbije.

Pored navedene izmene, koja je suštinska, istakao bih izmenu zakona kojom se porodična penzija supružnika, odnosno vanbračnom partneru profesionalnog vojnog lica koje je poginulo tokom dejstava odnosno vršenja vojne službe, utvrđuje u visini od 100% penzije koja bi osiguraniku pripadala u času smrti.

Dobro je predloženo rešenje prema kome će se, nažalost, pogrebni troškovi isplaćivati u visini koja je važila na dan smrti osiguranika. Takođe je dobro što će se ti troškovi usklađivati na način na koji se usklađuju penzije.

Pomenuo bih još jednu izmenu zakona, a ona se odnosi na status svih penzionera čije su penzije niže od najnižeg iznosa penzija, reč je o izmeni člana 77, izjednačavaju se sa korisnicima domaćih najnižih penzija sa korisnicima koji su svoje penzije stekli u inostranstvu. Ravnopravnost ovih kategorija lica se postiže tako što se i za korisnike domaćih i za korisnike inostranih penzija obračunava i isplaćuje razlika između njihovih penzija i najnižeg iznosa penzija. Ova korekcija ima socijalnu komponentu i to svakako pozdravljamo kao poslanička grupa SPS.

Često se govori o velikim razlikama u penzijama. Važno je reći da te razlike potiču pre svega od dužine radnog staža, od stepena obrazovanja, poslova na kojima je osiguranik radio, odnosno od visine plate koju je ostvarivao, kao i od visine uplaćivanih doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje. Naravno, u formuli za obračun penzije postoje i treba da postoje korektivni faktori koji treba da umanje te razlike.

Država Srbija je danas socijalno odgovorna država pre svega i sve sektorske politike se kreiraju i vode tako da naši građani mogu bolje da žive.

Naravno da ćemo prihvatiti ove izmene i dopune Zakona, ali ono što bih želeo još jednom da istaknem, ta 2014. godina jeste bila ključna i još jednom zahvalnost najstarijoj populaciji na teretu koji su preuzeli na sebe tokom reformskog kursa Vlade Republike Srbije, jer se te 2014. godine Srbija našla na raskrsnici. Postojala su zapravo dva puta. Jedan put je bio, rekao bih, spisak lepih želja, ono što bi građani želeli da čuju i što bi bilo lepo da čuju, a što bi, ukoliko bi se realizovalo, dovelo do finansijskog kraha i finansijskog bankrota.

Drugi put je bio nužan put, ono što je neophodnost, što je neminovnost, a to je reformski kurs Vlade Republike Srbije. To jeste hrabra politička odluka, ali to je nešto što je omogućilo da upravo danas imamo zdrav sistem, koji je zasnovan na zdravim osnovama. Dakle, ne na politikanstvu i politici, već na životu i na ekonomiji. I danas nema potrebe da se Srbija zadužuje, jer vrlo često se govori od strane jednog dela opozicije kako se Srbija zadužuje. Dakle, Srbija se danas ne zadužuje da bi isplaćivala plate i penzije, već zaduživanja idu u pravcu razvoja, u pravcu budućnosti.

Kada smo 2014. godine govorili o reformskom kursu Vlade Republike Srbije, svi smo uglavnom pretrpeli kritike, a oni dušebrižnici za SPS, ali rekao bih pre svega dušebrižnici za biračkim telom SPS, su nam rekli da smo izdali ideje levice, da smo kao i ostali naši koalicioni partneri nekome oteli penzije, nekome oteli plate u javnom sektoru, ne shvatajući zapravo da su to mere koje su bile mere za spas srpske ekonomije, mere koje se tiču budućnosti Srbije i mere koje se tiču budućnosti svakog građanina Srbije.

Što se tiče SPS, mi smo 30, evo 31. godina, prisutni na političkoj sceni Srbije i sigurno da za ovih prvih 31. godinu postojanja i političkog delovanja postoje stvari na kojima građani mogu da nam zamere, ali nikada ne mogu da nam zamere i spočitavaju jedno, a to je da smo bilo kada, u bilo kom trenutku bili protiv svoje države i protiv svog naroda.

Napraviću jednu digresiju koja nema apsolutno nikakvih dodirnih tačaka sa današnjom temom, ali i tih 90-ih smo od tih kvazi opozicionara slušali - predaja, izdaja, pa 2000. godine kada su preuzeli odgovornost, osnov odbrane nacionalnih i državnih interesa su upravo bile političke tekovine tih 90-ih, a to su Dejtonski sporazum i Rezolucija 1244.

Dakle, mi jesmo socijalisti, ali ne možemo da budemo socijalisti utopisti. I naravno da između onoga što su bajke, što su priče koje bi građani želeli da čuju i što lepo zvuči i onoga što je neminovnost, što je nužnost, što je realnost, nešto što je neophodno da bi, kao što sam rekao, došli do zdravog sistema koji je zasnovan na zdravim osnovama i koji jeste interes građana, uvek biramo interes građana Srbije.

Inače, da nije bilo te 2014. godine, da nije bilo reformskog kursa Vlade Republike Srbije, šta bi se desilo od marta meseca prošle godine? Da li bi sistem mogao da funkcioniše? I ne samo da funkcioniše, da li bi mogli da se ostvaruju ovako uspešni ekonomski pokazatelji? Dakle, da li bi država mogla na sebe da prihvati ovoliki teret krize? Da li bi kroz pakete mera mogla najpre da izdvoji 800 milijardi dinara, što je tada bilo 12,7% BDP, pa 257,1 milijardu dinara, što je 4,2% BDP, ukupno 17,2% BDP? Postoji li država u svetu koja je ovoliki teret krize prihvatila na sebe? Da li postoji država u svetu koja je u periodu pandemije povećala penzije za 5,9%, povećala plate u javnom sektoru najpre za 1,5% a potom za 3,5%, minimalnu cenu rada za 6,5%, plate u zdravstvenim ustanovama odnosno zdravstvenim radnicima za 6%, izdvojila jednokratnu pomoć i penzionerima i zdravstvenim radnicima? Dakle, svega toga ne bi bilo da nije 2014. godine postavljen temelj, a to je reformski kurs Vlade Republike Srbije.

Još jednom, Poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržaće predložene izmene i dopune. Zahvaljujem.

Četvrto vanredno zasedanje , 09.06.2021.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Poštovani predstavnici Ministarstva, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, složio bih se, dobri zakoni i dobri zakonski predlozi danas pred nama i najpre nekoliko reči o Predlogu zakona o nacionalnoj bazi podataka za sprečavanje i borbu protiv terorizma.

Terorizam je danas, nažalost, najozbiljnija pretnja globalnom miru i gotovo da nema države na svetu koja danas ne razmišlja o ovoj opasnosti kao nacionalnoj zaštiti od terorizma. To zahteva priroda terorizma koji je višedimenzionalni, politički i društveni fenomen.

Terorizam je po definiciji složeni oblik organizovanog, grupnog, individualnog ili institucionalnog političkog nasilja koji se prepoznaje po zastrašujućim fizičkim, psihološkim metodama, političke borbe radi ostvarivanja političkih ili socijalnih ciljeva terorista.

Upravo takvoj metodi terorizma čine velikim bezbednosnim problemima i bezbednosnim rizikom. S druge strane, terorizam zbog socijalnih uzroka i posledica može da se posmatra i kao ozbiljna društvena devijacija, jer ugrožava neprikosnovene društvene i ljudske vrednosti, a to su životi ljudi, sloboda, imovina, kao i društveni i politički sistem neke države. Zato osim ratovanja terorizam predstavlja najteži oblik atakovanja na ljudske živote i nacionalnu bezbednost država.

Danas u eri globalne povezanosti sveta svim vrstama komunikacija od saobraćajnih preko elektronskih, terorizam postaje transnacionalni i rekao bih globalni bezbednosni izazov, pre svega, koji prevazilazi okvire država, regiona, pa čak i kontinenata. Upravo zbog ovakve prirode terorizma mora postojati i globalni odgovor na ovu, po čovečanstvo, opasnu pojavu koja se stalno prilagođava, prikriva ili transformiše u različite oblike. Taj globalni odgovor svet pokušava da formuliše kroz svetske i regionalne oblike saradnje, kao i kroz svetske i nacionalne strateške dokumente i odgovarajuće zakonske okvire.

Borba protiv terorizma u Republici Srbiji regulisana je podsetiću Krivičnim zakonikom i Zakonikom o krivičnom postupku. Želim da podsetim da su izmenama i dopunama Krivičnog zakonika koji je usvojila upravo ova Narodna skupština Republike Srbije 2014. godine, dodati članovi kojima se kao krivično delo određuje učešće državljana Republike Srbije u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi i organizovanje učestvovanja u ratu ili oružanom sukobu u drugoj zemlji te se za to propisuje i kazna zatvora.

Na ovaj način se sankcioniše učešće naših građana međunarodnim terorističkim i drugim grupama. Zatim, naš pravni okvir čine i Zakon o borbi protiv organizovanog kriminala, Zakon o borbi protiv visoko-tehnološkog kriminala, a pre svega kao krovni i Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.

Republika Srbija prepoznaje univerzalni karakter fenomena terorizma i ekstremizma i neophodnost kontinuirane i široke saradnje među državama radi uspostavljanja, pre svega, zajedničkog pristupa i u tom smislu smatram da su UN, čiji je i Srbija član, i ključni i globalni forum za aktivan aranžman na ovom planu.

Srbija svoju podršku anti terorizmu daje i kao potpisnica brojnih konvencija kojima su regulisane suzbijanje i borba protiv terorizma, pre svega na međunarodnom nivou. Takođe, Srbija podržava i implementiranje i implementaciju principa globalne strategije UN za borbu protiv terorizma.

Srbija dobro razume opasnost od terorizma, jer je i sama od sredine 90-ih godina, posetiću vas na meti terorističkih paravojnih organizacija kakva je OVK-a, kakva je UČK koja je formirana radi nasilnog ocepljenja južne srpske Pokrajne KiM od Srbije i njenog pripadanja Albaniji.

Ova organizacija na KiM je samo od 1995. do 1998. godine, dakle, pre NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju izvršila ukupno 1.845 oružanih napada na pripadnike policije i na građane svih nacionalnosti, pre svega na Srbe. Na civile i njihovu imovinu izvršeno je čak 745 napada. U tim terorističkim napadima zverski je ubijeno 364 ljudi među kojima je bilo 122 policajca i 242 civila sa KiM, a među njima i 97 Albanaca koji nisu bili na strani terorista.

Da pomenem masakre u Klečki na Radonjičkom jezeru, u Orahovcu. U ovom periodu je oko 1.100 terorističkih napada izvršeno na policiju i policijske objekte. Za analizu svih terorističkih akata koje je UČK učinio na KiM za vreme i posle NATO agresije trebalo bi zaista mnogo vremena. Pomenuću samo još „Žutu kuću“ u kojoj se tokom 1999. godine Srbima i drugim otetim nealbancima, vađeni organi kojima se trgovalo na zapadu.

Upravo poznajući prirodu i posledice terorizma Srbija se aktivno uključuje u svetske tokove beskompromisne borbe protiv terorizma kome su sila, strah i oružje i način za postizanje političkih ciljeva.

Terorizam zahteva sigurne izvore finansiranja koji ne mogu biti legalni i zato je usko povezan sa pranjem novca, sa trgovinom narkoticima, oružjem, ljudskim organima, belim robljem i drugim nelegalnim vidovima trgovine.

Upravo Srbija kroz Predlog zakona o kojem danas govorimo, stvara jedan pravni okvir za formiranje nacionalne baze podataka o teroristima i terorističkim organizacijama, zakon koji je usklađen sa Nacionalnom strategijom za prevenciju i borbu protiv terorizma u periodu od 2017. do 2021. godine i sa akcionim planom za njeno sprovođenje.

Ova strategija ima za svrhu zaštitu Republike Srbije od terorističkih pretnji po njene građane, vrednosti i interese uz istovremeno podržavanje međunarodnih napora u borbi protiv terorizma.

Važno je reći da još pre same izrade Nacionalne strategije 2017. godine na predlog Ministarstva pravde formirana je radna grupa za uspostavljanje nacionalne baze podataka za borbu protiv terorizma. Uspostavljanjem nacionalne baze podataka za borbu protiv terorizma će se obezbediti efikasna razmena podataka i informacija između državnih organa nadležnih za prevenciju i borbu protiv terorizma u Republici Srbiji, a sve u svrhu prevencije terorizma, blagovremenog otkrivanja i dokumentovanja terorističkih aktivnosti i krivičnog gonjenja.

Uspostavljanje ove baze podataka predstavlja planiranu i neophodnu aktivnost u akcionom planu za pregovaračko Poglavlje 24 - Pravda, sloboda i bezbednost. Borba protiv terorizma je visoko pozicionirana na agendi EU, te se od država članica i država kandidata zahteva da usklade svoje standarde sa standardima EU i aktivno učestvuju u sprečavanju terorističkih napada, kao i da onemoguće finansiranje terorizma i razmenu informacija upravo među terorističkim organizacijama.

Nacionalna baza će sadržati podatke o teroristima, terorističkim organizacijama. U bazi će biti podataka o fizičkim licima, pravnim licima, kao i o grupama i organizacijama koje su na teritoriji Srbije povezane sa terorizmom na bilo koji način. To je od velike važnosti i značaja.

Smatram da je borba protiv terorizma i nasilnog ekstremizma nemoguća bez međunarodne saradnje koja, između ostalog, podrazumeva efikasnu razmenu operativnih podataka. Tu saradnju naša država sa svetom i zemljama EU obavlja preko Interpola, preko Evropola, kao i sa drugim državama sa kojima ima bilateralne sporazume u ovoj oblasti.

Želim da napomenem da Republika Srbija kroz učešće u multinacionalnim operacijama, kao kredibilan partner, deli odgovornost i pruža svoj doprinos u očuvanju mira i bezbednosti.

Narodna skupština Republike Srbije takođe je ta koja donosi odluku o učešću pripadnika vojske i policije Republike Srbije u međunarodnim mirovnim operacijama.

Posebno bih naglasio da se zalažemo za zajednički, sveobuhvatni i ujedinjeni pristup izazovima kakav je terorizam sa kojima se države sveta suočavaju, jer tako najbolje štitimo interese pojedinačne zemlje. Naravno da će ovaj predlog imati podršku poslaničke grupe SPS.

Ono što želim da kažem u nastavku današnjeg izlaganja, a smatram da imam sasvim dovoljno vremena, reč je o jučerašnjoj sramnoj presudi i to moram da pomenem obzirom da su ovde predstavnici Ministarstva pravde.

Jučerašnji dan je jedan od najbolnijih u novijoj istoriji srpskog naroda. Juče je Haški tribunal izrekao presudu Ratku Mladiću čiji je greh samo što je branio svoj narod. On je u Hagu optužen za ratni zločin i genocid. znaju dobro svi koji se i malo razumeju u međunarodno pravo da u ovoj presudi prava nije ni bilo.

Zato pitamo, znaju li sudije Haškog tribunala šta je pravo i pravda, znaju li šta je genocid? Imaju li odgovor na to zašto niko osim Srba pred tim sudom nije odgovarao?

Ova presuda je velika sramota za međunarodno pravo i međunarodne institucije koje su nažalost još od prvih dana raspada Jugoslavije u svemu videle Srbe kao jedine krivce.

Nije ovom tzv. sudu bilo dovoljno ni tri i po miliona dokumenata kojima je osporavana optužnica generala Mladića, napisana unapred po dobro poznatom modelu i po svaku cenu. Očigledno je bilo važno tom sudu da potpuno ponizi Srbije, da ih optuži za izmišljene genocide.

Znaju oni koliko je Srba bilo utamničeno u Hagu, a koliko drugih. Čiji su interesi ovakve presude. Nažalost, optužuju nas oni koji veoma dobro znaju da su Srbi tokom svoje istorije uvek samo branili sebe i druge, pa i njih od neprijatelja. Srbija nikada nije vodila osvajačke ratove.

Nije li presuda generalu Mladiću samo gruba i nedopustiva zamena teza kako bi se zaboravio genocid koji je sistematski vršen upravo nad srpskim narodom tokom 20. veka? To je bio Jasenovac, ali i NATO bombardovanje nedužnog srpskog naroda.

Srbija je zemlja posvećena evropskom putu, ali nikada neće kao pravdu prihvatiti dvostruke aršine. Sramotno je i za haške tužioce i za haške sudije, njima pravda leži u topuzu, a vreme će pokazati.

Gospodin Bramerc kaže da zapravo želi da nam zabrani da kažemo mi u Srbiji da je izvršen zločin, a ne genocid. Ja želim da vas podsetim, ova Narodna skupština Republike Srbije je jedina u regionu usvojila Rezoluciju o Srebrenici i time ispoštovala svoju i moralnu i međunarodnu obavezu i vrlo jasno rekla – jeste počinjen zločin, izražavamo saučešće porodicama, želimo dobronamerne susedske odnose i da se ovakve stvari više nikada ne ponove.

I, evo, ja prvi kažem danas, a gospodin Bramerc neka čini šta mu je činiti, nije počinjen zločin, nije počinjen genocid, neka pogleda Konvenciju i Rezoluciju iz 1946. godine.

Sa druge strane, Hag je odradio svoj posao. Šta je bio cilj Haga? Slobodan Milošević, Radovan Karadžić i Ratko Mladić. Oni su pobednici. To je bio cilj i da se na taj način osramoti Srbija, a osnovni zadatak Haga, vi me ispravite, znam da ne možete da govorite, ali ispravite me ako grešim, je bio da doprinese pomirenju u regionu. Jel tako? To je osnovni zadatak pred Savetom bezbednosti UN. Hag ne da je doprineo pomirenju u regionu, on je produbio i zaoštrio odnose u regionu.

Da ne govorimo o tome kako je Srbija prošla u svemu tome. Na koliko godina su osuđeni Srbi u Haškom tribunalu? Koliko je, nažalost, onih koji nisu sačekali presudu, koji su preminuli tokom procesa? Dakle, pravo i pravda nisu nešto čime se rukovodio Haški tribunal, on je unapred za sve ono što se dešavalo na prostoru bivše SFRJ osudio Srbiju. Ne može međunarodno pravo da bude selektivno, pa nekome manje, nekome više, pa dvostruki standardi, za nekoga važi, za nekoga ne važi.

Dakle, niti je poštovao pravo i pravdu, niti se time rukovodio, niti je ispunio zadatak koji mu je postavljen od strane Saveta bezbednosti UN. Naprotiv, pogoršao je situaciju. Da ne govorim o ostvarivanju prava za mnogobrojne srpske žrtve koje su se nalazile u Haškom tribunalu. Reći ću samo jednu reč – groteskno, a tu reč je upotrebio Fausto Pokar, on je predsednik žalbenog veća u slučaju Gotovine i Markača i ona sasvim dovoljno govori. I srpska javnost i međunarodna javnost moraju da znaju posledice ovakvih odluka, moraju da znaju veličanje i amnestiranje ovakvih odluka koje predstavljaju zločin, da se to ne bi ponovilo u periodu koji je pred nama.

Kada govore o optužnicama, zašto „žuta kuća“ nikada nije bila sastavni deo ni jedne optužnice? Jel ona postojala ili nije postojala? Malopre sam je pomenuo. Sad se pojavio u Prištini neki advokat Gaši koji će da tuži Dika Martija zato što je boravio na nekom prostoru nelegalno, nelegitimno. Pa, čovek se nije tu pojavio. Imate izjavu Vukčevića, koji je bio tužilac za ratne zločine, koji vrlo precizno i jasno kaže – Dik Marti tu nikada nije boravio, a nama je onemogućeno da pogledamo da li tu postoje tela.

Toliko, dame i gospodo, o Haškom tribunalu, o poštovanju međunarodnog prava, o tome koliko su poštovali pravo i pravdu. Žalbe koje su uložene, a koje smo mi očekivali da Srbija ne poštuje zato što nije isporučila zaboga predstavnike Srpske radikalne stranke. Pa, Srbija poštuje svoje zakone. Viši sud u Beogradu je jasno rekao da nisu ispunjeni uslovi.

Želim da vas podsetim na nešto, Karla del Ponte, vi me ispravite ako grešim, kada je otišla imala je svog portparola, čini mi se da je bila Florans Artman, ona je tada odala sve papire iz Haškog tribunala i otišla u Francusku. Jel tako bilo? Pa, što je nisu isporučili Haškom tribunalu? Znači, prema maloj Srbiji može sve, jer ona je unapred optužena za sve, a prema velikima ne sme ništa.

Želim da se zahvalim, u ime srpskog naroda, na dostojnosti i časti gospođi sudiji Nijabe iz Zambije, koja je juče u Haškom tribunalu izdvojila svoje mišljenje verujući da pravda i pravo treba da budu jedina mera i jedina vera sudija.

Da se vratim na temu. Dakle, kada govorimo o predlozima tri zakona o davanju garancije za pozajmice „Srbijagasu“, istakao bih da se ovim predlozima zakona obezbeđuju sredstva za realizaciju tri infrastrukturna projekta iz sektora energetike kojima su predviđena izgradnja gasovoda u Borskom, Zaječarskom, Kolubarskom, Pčinjskom okrugu, što je nastavak strateškog projekta gasifikacije Srbije. Država daje garancije kod dve domaće poslovne banke da se javno preduzeće, državno preduzeće zaduži za ove projekte, tako da se može reći da su u pitanju razvojni zajmovi.

Gasifikacija je definisana kao strateški projekat koji, osim zaštite životne sredine, treba da obezbedi sigurna snabdevanja građana energijom i da stvori uslove za privlačenje stranih investitora, jer se radi o čistoj i jeftinoj energiji, ali i o procesu energetske tranzicije koji treba da zameni klasične energetske izvore, pre svega ugalj koji je veliki zagađivač vazduha.

Ako znamo da u Republici Srbiji preko milion domaćinstava koristi pojedinačne uređaje na čvrsta goriva za grejanje u svojim domovima, onda je jasan očekivani efekat ovih investicija, jer bi se upravo prvoj individualnih ložišta u značajnoj meri smanjio, što bi posledično dovelo i do smanjenja zagađenja životne sredine korišćenjem čvrstih energenata.

Kao neko ko dolazi iz Valjeva, akcenat ću staviti na gasifikaciju Kolubarskog okruga, kao lokal patriota pre svega, odnosno na izgradnju razvojnog gasovoda na relaciji Beograd-Valjevo-Loznica, zašta je potrebno 75 miliona evra.

U Kolubarskom okrugu veoma su izraženi problemi sa zagađenjem vazduha. Javnost se o tome redovno informiše, pogotovo u toku grejne sezone. Vazduh je u Valjevu, prema zvaničnim podacima, kategorisan u treću kategoriju, odnosno kao opasan po zdravlje. Uzroci lošeg kvaliteta vazduha u Valjevu su opšte poznati, a gasovod će obezbediti bolju budućnost Valjeva, čist vazduh i zdravu sredinu, ali verujem da će biti i motiv za privlačenje novih investicija.

Podsetiću ovom prilikom i na to da država gradi brzu saobraćajnicu i Verak-Lajkovac, koja će Valjevo povezati sa autoputem „Miloš Veliki“. Izgradnja brze saobraćajnice je strateški važan projekat koji će omogućiti otvaranje Valjeva ka ostatku Srbije, ne samo Valjeva, već čitave zapadne Srbije, tog dela zapadne Srbije. U Valjevo dolazi i nemačka kompanija, svetski lider u proizvodnji vaga. Nova fabrika nemačkog investitora vredna 33 miliona evra imaće 305 zaposlenih. Sve ovo, izgradnja brze saobraćajnice, otvaranje novih fabrika, gasifikacija omogućiće nove razvojne šanse za Valjevo, tako da Valjevo postane interesantnije kao nova investiciona atraktivna destinacija.

Kada je reč o druga dva predloga zakona za pokrivanje troškova izgradnje gasovoda na području Paraćina, Boljevac, Rogotina, Negotin, Prahovo potrebno je 66 miliona evra, dok će 28 miliona evra biti izdvojeno za izgradnju deonice razvojnog gasovoda između Leskovca i Vranja.

Ovim projektima stvoriće se uslovi za korišćenje prirodnog gasa kao jeftinog, ekološki prihvatljivog goriva, jednostavnog za upotrebu, čime će se u znatnoj meri rasteretiti i postojeći energetski kapaciteti. Kolubarski, Pčinjski, Borski i Zaječarski okrug su zone velikog potencijala za privredne aktivnosti kojima upravo nedostaje pravi energent i mi to činimo usvajanjem ovakvog zakonskog predloga.

Dakle, gasifikacija treba da stvori uslove za privlačenje stranih investitora u ovim područjima, jer ih stranci zaobilaze baš zbog nedostatka ovog jeftinog i čistog energenta.

Naravno da će poslanička grupa Socijalističke partije Srbije u danu za glasanje podržati sve zakonske predloge. Zahvaljujem.

Četvrta posebna sednica , 07.06.2021.

Uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovana premijerko, poštovane ministarke, reklamiram, odnosno ukazujem na povredu Poslovnika član 106. i član 107.

Član 106. – govornik može da govori o tački dnevnog reda.

Mi danas pokazujemo odlučnost i opredeljenost Srbije, potvrđujemo odlučnost i opredeljenost Srbije na putu evropskih integracija, govorimo o ustavnim promenama, upravo poštujući stavove, sugestije i predloge Venecijanske komisije i one su usmerene samo ka jednom, a to je da ojačamo nezavisnost srpskog pravosuđa i efikasnost pravosudnog sistema Srbije. Ne primećujem da je prethodni govornik govorio o tome.

Član 107, gospodine predsedniče, povređeno je dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije. Ne znam da li ste primetili u izlaganju prethodnog govornika, ali ovde je rečeno da nije bilo demokratske javne rasprave. Ovde je, između ostalog, rečeno da se Ustav koristi kao instrument prisile ili državne sile, što je nedopustivo da se izgovori u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Ja poštujem nacionalne manjine, kao što svako od nas poštuje prava nacionalnih manjina. O pravima nacionalnih manjina smo mnogo puta govorili u Narodnoj skupštini Republike Srbije i dobro su došli u Srbiji. Gledamo ih kao građane Srbije, ali i nacionalne manjine moraju poštovati Ustav i zakone Republike Srbije.

S druge strane, mi nemamo apsolutno nikakav problem sa identitetom bilo kog poslanika, ali imamo problem sa onim što govori. I ovde je, shvatili smo, suština u jednom. Ovde je suština da se pošalje poruka preambule. Ovde je preambula suština.

Da budemo potpuno jasni, neće Srbija prihvatiti jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije i tačka.

Ne tražim da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika. Zahvaljujem.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.04.2021.

Zahvaljujem, poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.

Uvažena premijerko Vlade Republike Srbije, dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, predsedniče na samom početku, pošto je na prošloj sednici kolegijuma bila digresija upućena meni da imam dvostruke standarde i aršine, ja vas molim da vodite računa tokom predsedavanja i da poštujemo i mi i vi Ustav Republike Srbije. Ne postoje sandžačke opštine, postoji, ponoviću po ko zna koji put, Raški upravni okrug. Prosto da ne bude da imam dvostruke standarde i aršine samo kada je gospodine Enis Imamović i njegova poslanička grupa tu, jer smo maločas čuli da postoji sandžačke opštine, pa vas čisto molim da poštujemo Ustav Republike Srbije, jer to smo potpisali svi prilikom polaganja zakletve.

Što se tiče današnjeg pitanja, dakle, najpre želim da kažem da je rezultat posete predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića Briselu i dogovori koji su postignuti zaista ohrabrujući za Srbiju.

U potpunosti sam saglasan sa predsednikom koji ovu posetu ocenjuje kao jednu od najboljih i kada to kažem ne mislim samo na EU i pomoć i podršku u oblasti železničke infrastrukture, već pre svega mislim na obostrano poverenje.

Mi smo tokom jučerašnjeg dana ovde u parlamentu razgovarali o Izveštaju Evropskog parlamenta, razmenili mišljenje sa gospodinom Bilčkikom koji je sastavio Izveštaj Evropskog parlamenta, sugerisali da je potrebna još bolja saradnja za koju smo uvek otvoreni i spremni kako ubuduće ne bi došlo do različitih tumačenja, određenih procesa u Srbiji i do različitih konstatacija koje su prethodnom izveštaju bili posledica amandmana podnetih od strane nekih evroparlamentaraca.

Pre svega, ovde mislim na amandmane podnete od strane evroparlamentaraca na Predlog izveštaja Evropske komisije o Srbiji za 2019. i 2020. godinu, izvesne konstatacije koje su kod nas izazvale negodovanje, jer nam se činilo, ne, da nam se činilo, nego u potpunosti smo ubeđeni da nisu utemeljene i nisu precizne i nisu tačne. To smo u razgovoru sa evroparlamentarcima i sa gospodinom Bilčikom istakli.

Takođe smo rekli da se slažemo da je važna percepcija građana u EU. S tim u vezi želim da kažem da je velika razlika između, recimo izveštaja Evropskog parlamenta i rezultata posete predsednika Srbije EU i onoga što je dogovoreno u Briselu. U tom smislu molim vas, gospođo Brnabić da kao predsednica Vlade prokomentarišete, recimo dve konstatacije koje su iznete u izveštaju.

Prva, gde Evropski parlament izražava zabrinutost zbog navodnog istraživačkog novinarstva o tome da Vlada manipuliše statističkim podacima o Kovidu-19 u političke i izborne svrhe i druga koja se takođe tiče zdravstva, moram da pomenem zdravstvo, jer oni su heroji Srbije danas, gde se kaže – konstatuje da zdravstveni sistem Srbije trpi zbog nedostatka resursa i odliva stručne snage što je rezultiralo nedostatkom medicinske opreme, medicinske stručnosti i laboratorijskih kapaciteta za testiranje tokom pandemije Kovida-19.

Zahvaljujem.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.04.2021.

Zahvaljujem, predsednice.

U potpunosti se slažemo sa vama i ovo pitanje smo postavili upravo zarad javnosti i jednog odgovornog i ozbiljnog odnosa koji ima predsednik Republike, Vlada Republike Srbije, čitava zdravstvena struka tokom perioda pandemije.

Naravno da smo, između ostalog, po ko zna koji put evroparlamentarcima jasno stavili do znanja odlučnost, opredeljenost i posvećenost Srbije na putu evropskih integracija i jasno rekli da umesto izjave da je dobra vest da Evropski savet i Evropska komisija neće otvoriti nova pregovaračka poglavlja za Srbiju u prethodnoj godini, mi uvek predlažemo otvoren i konstruktivan dijalog sa predstavnicima Evropskog parlamenta.

Sledeće pitanje je upućeno Ministarstvu prosvete. Gospodine Ružiću, vi ste nedavno sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem razgovarali o tome da država sačini jedinstvene udžbenike za srpski jezik i književnost, istoriju i geografiju za osnovnu i srednju školu. U tom smislu dogovoreno je da vaše ministarstvo pripremi izmenu dva zakona kako bi se za ostvarivanje ovog cilja stvorile i zakonske i normativne pretpostavke.

Pitanje je, kako bi javnost bila opet upoznata, dakle, želim da postavim pitanje ministru – kada možemo očekivati početak realizacije Inicijative o jedinstvenim identitetskim udžbenicima kako u pogledu najavljenih izmena zakona, tako i u pogledu pisanja i štampanja ovih udžbenika, da li su već započete aktivnosti Ministarstva i kada se očekuju prvi udžbenici?

Treće vanredno zasedanje , 25.02.2021.

Prelazim odmah na stvar.

Najpre kao Valjevac želim da zahvalim na jednom odgovornom i ozbiljnom odnosu predsedniku Republike Srbije, Vladi Republike Srbije, kada je reč o investicionim ulaganjima u Valjevo.

Ja jesam predsednik političke opcije koja je u Valjevu opozicija, ali ja nikada ne mogu biti opozicija gradu i građanima i zaista hvala vam na tome.

Želim da zahvalim gospodinu Momiroviću, ministru Momiroviću što je obišao jednu veoma važnu deonicu u Lajkovcu, jer ta deonica nije važna samo za Valjevo, važna je za čitavu zapadnu Srbiju, za dovođenje investicija i nadam se da ćete efikasno ovaj projekat dovesti do kraja i sprovesti u realizaciju.

Prvo pitanje zato i postavljam vama - kada je o reč stanovima za pripadnike snaga bezbednosti koliko je država izdvojila sredstava, koliko se stanova gradi i koji je rok za završetak radova, kao i kako teče dinamika radova?

Drugo pitanje – Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara uredio je koje naknade su prihod republičkog, a koje lokalnog budžeta, kao i raspodelu prihoda od naknada između republike i lokala u slučaju da je prihod zajednički. Isti zakon definiše naknade za vodu u članu 74. Članom 98. zakona definisano je da prihodi ostvareni od naknade za vode pripadaju budžetu Republike Srbije, a prihodi ostvareni na teritoriji AP pripadaju budžetu AP. Međutim, prilikom same eksploatacije i distribucije vode javlja se ogromna amortizacija infrastrukture koja se često mora sanirati iz budžeta upravo jedinica lokalnih samouprava. Kao primer navodim opštinu Mionica.

Pitanje glasi – da li u cilju rešavanja ovog problema koji nije samo problem opštine Mionica se razmišlja o izmeni člana 98. zakona? Pre izmene zakona potrebno je uraditi dodatne analize kako bi se procenili troškove koje jedinice lokalne samouprave imaju u vezi sa eksploatacijom voda.

Sledeće pitanje je za ministra prosvete. Naši učenici i studenti postižu izvanredne rezultate na nacionalnim i međunarodnim takmičenjima, pa u tom smislu bih pitao – na koji način Strategija predviđa da se postigne opšti nivo kvaliteta svih obrazovnih institucija i poveća briga o talentima?

S obzirom na brz razvoj tehnologija svedoci smo da pojedina zanimanja nestaju, a nova nastaju. Na koji način Strategija obrazovanja prati brz proces promena, a da se pri tome ne izgubi identitet, jer postoje i naučno-obrazovne oblasti trajnog karaktera?

Poslednje pitanje – koji su prioriteti razvoja nerazvijenih opština kao pristup u rešavanju istih?

Molim ministre za kratak odgovor.

Samo jedna digresija. Evo, nisam ni tri minuta iskoristio. Samo jedna digresija, pošto je maločas ministar Krkobabić napravio jednu konstataciju.

Gospodine Krkobabiću, ne daje vama predsednik Narodne skupštine Republike Srbije mogućnost da radite ili ne radite, te naloge vam daje predsednica Vlade Republike Srbije, a predsednik Narodne skupštine Republike Srbije rukovodi i daje nama naloge, kao poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije.

Zahvaljujem. Neću se javljati drugi i treći put.

Zahvaljujem.

Trinaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 25.05.2021.

Uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine Dačiću, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, samo ću se nadovezati, pre nego što postavim pitanje, na ovo o čemu je govorio gospodin Starčević. On je zatražio pravdu. Ja neću spominjati porodicu, ali ja tražim u ime poslaničke grupe SPS pravdu za građane Srbije. Zašto to kažem? Kada neko ko sebe naziva nekakvim opozicionarem, a ko nikako u životu nije naučio šta je odgovornost, ozbiljnost, trud, rad, energija i posvećenost, naročito kada je reč interesima građana i interesima države, mentalno obolelom osobom nazvati legitimno izabranog predsednika države, mentalno obolelom osobom, onda vi degradirate i vređate građane Srbije koji daju istom tom predsedniku ogromnu podršku i šaljete poruku građanima Srbije da su mentalno oboleli. Mi tražimo zaštitu građana Srbije od ovakvih kvazipolitičara.

Moje današnje pitanje usmereno je, u ime poslaničke grupe SPS, ministarki kulture, gospođi Maji Gojković. Naime, aspiracije Albanaca prema najvrednijoj srpskoj kulturnoj baštini na KiM ne jenjavaju. Ovih dana Aljbin Kurti je izašao sa predlogom da UNESKO više ne tretira kao ugroženu baštinu spomenike kulture na KiM koji su upisani u Listu svetske kulturne baštine pod zaštitom UNESKO-a. U pitanju su Visoki Dečani, Pećka patrijaršija, Gračanica, Bogorodica Ljeviška. Kada ih je UNESKO 2004. i 2006. godine proglasio svetskom kulturnom baštinom, proglasio ih je istovremeno, podsetiću, i spomenicima kulture u opasnosti, odnosno ugroženosti, jer je u tom periodu došlo do potpunog uništavanja svega što je srpsko nasleđe na prostoru KiM.

Ne mogu se zaboraviti sve porušene i popaljene crkve, lomljeni krstovi na našim svetinjama, uništene freske, pokradene ikone i druge svete statue i sasude. Dobro su poznati napadi na manastir Visoki Dečani i na igumana tog manastira, koji imaju za cilj da i poslednji čuvari srpske istorije i kulture nestanu sa prostora KiM.

Zatim, Kurti u nameri da se prisvoji sva naša istorija i kultura, koja je sačuvana na prostoru KiM, čak je tražio da se Prištini vrate eksponati koji se čuvaju u Narodnom muzeju, Etnografskom muzeju i SANU u Beogradu, kao da je to njihovo i da ovo nisu centralne institucije kulture naše države u kojima se čuva kulturno blago sa cele teritorije Srbije.

Sve ovo govori da je Priština prilično nervozna i da hoće pošto-poto da dokaže da ima prava na nešto što joj ne pripada. Pitamo se nije li ovo kampanja za prisvajanje naše baštine, skrivalica za zataškavanje zločina nad Srbima o kojima se ovih dana govori, u pitanju je status nestalih lica, a najaktuelniji je primer nestalih lica u rejonu Košara, među kojima je i šest vojnika za koje postoje dokazi da je na njima izvršen zločin. O tome je govorio i gospodin Veljko Odalović, predsednik Komisije za nestala lica.

Jasno je da Priština pokušava da, koristeći neke svoje spoljne partnere i podršku nekih država u regionu, gradi svoju paralelnu državu na istorijskim temeljima i nasleđu naše države. Znamo da su hteli da uđu u UNESKO koristeći naše kulturno nasleđe na KiM.

Kako bismo se zaštitili od ovakvih ekstremističkih zahteva i ponašanja prema našem istorijskom i kulturnom nasleđu, moraju se oglasiti tim povodom i sve relevantne institucije koje se bave istraživanjem i čuvanjem našeg nasleđa koji potvrđuje da smo kao narod na ovim prostorima više od 13. veka. Neću pominjati nova istraživanja koja govore da smo ovde mnogo duže i da je srpsko pismo jedno od najstarijih.

U tom smislu postavio bih pitanje ministarki kulture. S obzirom da su srpsko kulturno nasleđe i svi spomenici kulture iz različitih istorijskih perioda koji se nalaze na KiM izloženi konstantnom uništavanju i prisvajanju od strane Albanaca, čime se vrši revizija istorije, da li Ministarstvo kulture može da napravi popis svih kulturno-istorijskih spomenika na teritoriji KiM i obrati se UNESKO zahtevom da se sva kulturna baština na KiM i proglasi ugroženom i stavi pod poseban oblik zaštite UNESKO kao globalne organizacije UN koja se bavi zaštitom kulturnog nasleđa svih naroda sveta.

Takođe bih iskoristio priliku da prokomentarišem i najsvežiju izjavu Aljbina Kurtija koja se odnosi na tri opštine na jugu Srbije u kojima žive i Albanci. Sveža je vest da je predsednik Nacionalnog veća Albanaca Rakmi Mustafa razgovarao sa Kurtijem i čak mu zahvalio za pomoć navodnu Prištine u vreme kovida. Zanimljivo je saznati kakvu su pomoć pružili Albanci u centralnoj Srbiji. Medicinska oprema i vakcine sigurno nisu u pitanju, jer znamo da su se Albanci sa teritorije KiM lečili širom Srbije i da nikada nismo napravili razliku među građanima.

Kurti je izneo besmislene optužbe na račun Srbije, govoreći da Srbi vrše pasivizaciju albanskog stanovništva u opštinama na jugu Srbije. To, naravno, nije istina. Radi se o onim građanima albanske nacionalnosti koji su se prijavljivali u ogromnom broju na nepostojećim adresama. Medveđa jeste primer za takvo prijavljivanje Albanaca, kojim se htela nasilno menjati nacionalna struktura stanovništva i veštački povećati procenat Albanaca koji uopšte ne žive niti su ikada živeli u ovim opštinama. Zahvaljujem, predsedniče.

Dvanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 20.05.2021.

Uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ja neću da citiram srpsku štampu, jel znate kako kaže naš narod, ali reći ću ono što kaže narod, to je da je samo glupost beskonačna, i da onakvu konstataciju kakvu smo maločas čuli, kako ste vi to interpretirali, vi koji vodite stranku koja je 31 godinu na političkoj sceni Srbije i koja je naslednik i nastala na ideji borbe protiv fašizma, može da izrekne takvu konstataciju, dakle samo glupost može biti beskonačna.

Sa druge strane, ne znam da li ste primetili, ali maločas je opet provučeno kroz određenu konstataciju da je u Srebrenici počinjen genocid. Gospodine Dačiću, ja vas molim da to ne dozvoljavate, jer nama se vrlo često spočitava kako mi ovde vršimo pritisak na poslanike jednog dela opozicije, kako im ne dozvoljavamo da govore. Ne, mi poštujemo njihov identitet, ali vrlo pratimo ono što govore i to mora biti u skladu sa Ustavom i to mora biti u skladu sa zakonima. Molim vas, Konvencijom iz 1946. godine, hajde da konačno razdvoje, neka nauče da razdvoje taj politički od pravnog dela. Zločin je postojao, ali elemenata genocida nema.

Republički parlament Srbije je jedini parlament koji je usvojio Rezoluciju o Srebrenici, ispunio svoju međunarodnu i moralnu obavezu, izrazio saučešće porodicama žrtava, izrazio uverenje da se takve više situacije neće dešavati ni na jednoj, ni na drugoj strani. Ja postavljam pitanje, da li je to učinio još neki parlament u regionu osim ove nove inicijative u Crnoj Gori i vrlo bi bilo interesantno da vidimo šta sadrži ova rezolucija koju su pokrenuli Bošnjaci u Crnoj Gori?

Nije to moja tema danas. Najpre želim da se zahvalim predsedniku Republike Češke, gospodinu Milošu Zemanu, koji se u ime svog naroda i svoje države izvinio Republici Srbiji i srpskom narodu zbog toga što su češki vojnici posle samo par nedelja od prijema u NATO bili primorani da učestvuju u NATO agresiji na Srbiju i Jugoslaviju 1999. godine.

Predsednik Zeman izvinio se predsedniku Vučiću priznavši da je bombardovanje Srbije bilo više od zločina što je ogromna satisfakcija za našu zemlju koja je na pragu 21. veka bila žrtva najgrubljeg kršenja međunarodnog prava, a pretrpela je nenadoknadive ljudske gubitke i materijalnu štetu koja se meri stotinama milijardi dolara, a ni do danas te posledice nisu sanirane.

Češka je prva članica NATO-a koja se zvanično izvinila Srbiji i za to smo veoma zahvalni ovoj prijateljskoj državi i njenom predsedniku koji je ovim, nadasve ljudskim, ali pre svega istorijskim gestom, stao na stranu istine, pravde i stao na stranu međunarodnog prava.

S druge strane, istog dana Aljbin Kurti je posle večere koji je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku, Žozef Borelj, priredio za lidere zapadnog Balkana, zatražio od pet država EU koje nisu priznale samoproklamovanu državu Kosovo da promene svoj stav i priznaju samoproklamovanu državu Kosovo. Dakle, Aljbin Kurti ovakvim zahtevom direktno krši Vašingtonski sporazum, dok se Republika Srbije pridržava slova ovog sporazuma i zaustavila je svoje diplomatske aktivnosti kojima u prethodnom periodu postigli izuzetne uspehe, jer je čak 18 država povuklo priznanje ove samoproklamovane države, a ima još dosta onih koje su na to spremne. To najbolje znate vi i predsednik Vučić, koji ste sinhronizovano i koordinirano vodili ovu izuzetno važnu diplomatsku aktivnost.

Prištinska strana očigledno ne odustaje od svoje agresivne politike ne prežući ni od jako smelih stavova i zahteva prema državama koje nisu priznale. Tako Priština nastavlja sa različitim pritiscima i pretnjama na Srbiju ne bi li tako skrenula pažnju sa svega što je na Kosovu i Metohiji učinjeno prema Srbija i što se bez prestanka čini i dalje.

Ono ponavljaju svoj drski model ponašanja, a to je da je napad, pre svega, najbolja odbrana, vodeći se parolom – svoje nemamo, tuđe hoćemo. Zato pored ostalog i dalje nastavljaju kampanju prisvajanja srpske istorije, prisvajanja srpske kulture.

U svojoj politici pritiska na Evropu i svet, Priština očigledno ne bira sredstva i na taj način utiče na destabilizaciju regiona. Za razliku od njih, koji su priznali, odnosno prizvali i NATO bombe kako bi im pomogle da silom oduzmu deo teritorije jedne suverene države, Srbija uprkos svemu želi da bude faktor stabilizacije prilika u regionu i da se dođe do najboljeg rešenja.

Iako sam slična pitanja postavio pre par dana, zbog složenosti situacije, zbog kompleksnosti situacije, zabrinutosti za dalji tok dešavanja u našoj južnoj pokrajini, i danas bih postavio pitanje Vladi Republike Srbije – da li Vlada planira da preduzme određene aktivnosti kojima bi se zaštitila prava Srbije pred evropskim i drugim međunarodnim institucijama kada je u pitanju KiM, imajući u vidu da i na međunarodnom planu sazreva svest o tome da je Srbija nepravedno optuživana i da odnos prema unutrašnjim pitanjima Srbije predstavlja kršenje međunarodnog prava, ali i da se na Srbiju nastavljaju pritisci čime se ugrožava naš teritorijalni integritet, pa samim tim i opstanak srpskog naroda na delu sopstvene teritorije? Zahvaljujem.

Dvanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 18.05.2021.

Zahvaljujem uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, prvo pitanje upućujem Vladi Republike Srbije, odnosno konkretno Ministarstvu pravde u vezi za izdržavanjem kazne bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića i njegovim prebacivanjem u Ujedinjeno Kraljevstvo gde bi služio kaznu doživotnog zatvora.

Podsetio bih da je 17. decembra 2015. godine doneta Rezolucija o minimalnim pravima osuđenih lica. U okviru ove Rezolucije postoji jedno poglavlje koje se zove Mendelina pravila, član 59. nalaže da se kazna izdržava najbliže moguće domu osuđenika. To je ministarka Kuburović koristila kao obrazloženje u UN kada je pre dve godine predlagala da Srbija sklopi ugovor za izdržavanje kazne u Srbiji.

Prigovor koji pominju je preporuka UN iz 1993. godine da do kad traje ne bi trebalo da se kazna izdržava u regionu. Međutim, njegova bezbednost je ugrožena, a kao drastičan primer odnosa prema zatvorenicima naveo bih generala Krstića koji je za malo preklan.

Takođe, podsećam da je Ujedinjeno Kraljevstvo učestvovalo u sukobu na strani Muslimana, a izašli su iz EU, Bregzit. Ukoliko se Radovanu Karadžiću nešto desi to može biti faktor, po našem mišljenju ozbiljne destabilizacije odnosa u BiH.

U vezi sa ovim postavljam pitanje Vladi Republike Srbije, odnosno Ministarstvu pravde – da li Vlada i Ministarstvo pravde mogu da preduzmu aktivnosti kojima bi se obezbedilo poštovanje Rezolucije o minimalnim pravima osuđenih lica, odnosno obezbedilo da Radovan Karadžić izdržava kaznu zatvora u Srbiji?

Naredno pitanje. Na Srbiju se i dalje nastavlja pritisak sa više strana koji ima neskriveni cilj da Srbiju primora da prizna nezavisnost samoproklamovane lažne države Kosov. Najnoviji napadi dolaze ponovo iz Prištine, odnosno od strane Vljose Osmani i Aljbina Kurtija koji od lidera iz regiona i Evrope traže podršku za sprovođenje svojih interesa i za sprovođenje svojih ciljeva.

Tako je juče na Samitu Brdo-Brioni Vljosa Osmani dobila podršku za svoju politiku i od Mila Đukanovića, odnosno Crne Gore koja je nažalost priznala nezavisnost Kosova, a i Đukanović je juče izjavio da je njihov zajednički cilj ulazak Kosova u NATO i EU.

Sa druge strane, Aljbin Kurti koji je razgovarao sa Angelom Merkel putem video linka izjavio je da su se njih dvoje složili da proces dijaloga treba da na kraju dovede do uzajamnog priznanja. Aljbin Kurti ponovo preti nekakvom tužbom za genocid koju će podneti, kako kaže, Međunarodnom sudu pravde. Samoproglašeno Kosovo nije suverena država, posebno ističem, da bi moglo da se obrati Međunarodnom sudu pravde i ovoga puta koristi napad kao sredstvo odbrane jer on odlično zna ko je na prostoru KiM činio zločine u proteklih više od 100 godina, od Prve Prizrenske lige do danas. Ni tada ni danas srpsko stanovništvo na teritoriji svoje države nije imalo mira. Oni koji su napadali nikada nisu bili Srbi.

Ovakav orkestrirani pritisak samo pokazuje da se međunarodno pravo potpuno zanemaruje i koristi samo zakon sile i pritisaka. Onda se postavlja suštinsko pitanje – koja je svrha međunarodnog prava, koja je uloga međunarodnih organizacija i institucija kada ne reaguju na ovako očigledno ugrožavanje međunarodnog poretka?

U slučaju Republike Srbije u pitanju je grubo kršenje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, a time i Povelje UN gde je međunarodno pravo i pravda. Ako svi na međunarodnoj političkoj sceni samo posmatraju kako se očigledno i silom narušava državni suverenitet i teritorijalni integritet jedne članice UN.

U vezi sa tim želim da postavim pitanje Vladi Republike Srbije – da li Vlada Republike Srbije može da se obrati UN i zatraži poštovanje Povelje UN koja se može smatrati Ustavom međunarodnog prava i poštovanje Rezolucije 1244 koja je osnov za dalje rešavanje pitanja KiM u skladu sa ovom Rezolucijom kao dokumentom međunarodnog prava koja je takođe obavezujuća za sve članice UN?

Ovo smatramo važnim jer je više nego očigledno da nekim međunarodnim faktorima nije mnogo stalo do poštovanja međunarodnog prava, do poštovanja prava i pravde, što je u slučaju Republike Srbije jedan od najdrastičnijih primera kršenja tog prava. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Valjevo, 17.05.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Potpredsednik Narodne skupštine Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 90358.00 RSD 03.06.2016 -
Potpredsednik Narodne skupštine Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 28686.00 RSD 03.06.2016 -