ĐORĐE MILIĆEVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođen 1978. godine u Valjevu.

Po zanimanju diplomirani ekonomista. Bio je Narodni poslanik i u prethodna dva saziva Narodne Skupštine Republike Srbije. Obavljao je funkciju potpredsednika Skupštine Opštine Valjevo i u tri mandata odbornik Skupštine grada Valjeva. U prethodnom sazivu bio je zamenik predsednika poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije.

Bavio se novinarstvom, radio u više medijskih kuća.

Sportista i istaknuti sportski radnik, aktivno igrao fudbal u nekoliko fudbalskih klubova.

Član Predsedništva Socijalističke partije Srbije.

Na vanrednim parlamentarnim održanim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.
Na redovnim parlamentarnim izborima 2020. godine ponovo je izabran za narodnog poslanika na listi SPS-JS.

Oženjen, otac jedne ćerke.

Poslednji put ažurirano: 11.12.2020, 10:41

Osnovne informacije

  • Socijalistička partija Srbije
  • Valjevo
  • Valjevo
  • 29.09.1978.
  • ekonomista

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 03.03.2021.

Zahvaljujem, gospođo Elvira Kovač.

Uvaženo predsedništvo, poštovani predstavnici Visokog saveta sudstva, ja nisam pravnik i verovatno da je danas tu moj uvaženi kolega Toma Fila, koji je odsutan iz opravdanih razloga, on bi kvalifikovanije i stručnije govorio na ovu temu. Siguran sam da će i moj kolega uvaženi kolega prof. dr Aleksandar Martinović, koji je vrstan pravnik, govoriti o ovoj temi, ali ja ću pokušati da govorim iz jednog drugog ugla i sa jednog drugog aspekta, kao neko ko je narodni poslanik, ko je legitimno izabran predstavnik građana, znate, parlament je glas naroda, a mi smo predstavnici građana i šta je to što građani očekuju od srpskog pravosuđa, šta je to što građani u Srbiji očekuju od sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju i šta je to što uopšte očekuju od celokupnog pravosuđa. Naravno, kada kažem – celokupno pravosuđe, mislim i na Visoki savet sudstva.

Moje izlaganje će biti nešto drugačije naspram ostalih, jer želim da napravim jednu retrospektivu urušavanja pravosuđa u Srbiji u periodu od 2000. do 2012. godine. Mislim da je to jako važno i da svi treba da se toga podsetimo iz jednog prostog razloga, da napravimo jednu paralelu kako danas biramo sudije prvi put na sudijsku funkciju, a kako su sudije birane nekada.

Dakle, najpre želim da kažem da je jasna procedura za izbor sudija. Dakle, procedura izbora sudija utvrđena je Zakonom o sudijama, a u skladu sa Ustavom, Zakonom o sudijama donet je 2008. godine. Dve godine nakon donošenja Ustava menjan je više puta. Ustavom iz 2006. godine utvrđeno je da je sudijska funkcija stalna, ukinut je reizbor sudija, osim kod sudija koji se prvi put biraju, čiji mandat traje tri godine.

Narodna skupština vrši izbor sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju. Visoki savet sudstva bira sudije na stalnu sudijsku funkciju, ukoliko po isteku od tri godine pokažu tražene rezultate. Narodna skupština vrši izbor i predsednika sudova, uključujući i predsednika Vrhovnog kasacionog suda, na predlog Visokog saveta sudstva. Predsednici se biraju iz redova sudija koji su na stalnoj sudijskog funkciji.

Takođe, u skladu sa Zakonom o sudijama, broj sudija za svaki sud, osnovni, prekršajni, viši, utvrđuje Visoki savet sudstva. Na osnovu iskazane potrebe za popunom mesta, sudija Visokog saveta sudstva, oba objavljuju oglas sa uslovima i rokovima za prijavu, ovo naglašavam posebno, obzirom da ću ono govoriti kasnije, dakle, sa uslovima i rokovima za prijavu, vrlo precizno i jasno definisano. Oglas se objavljuje u „Službenom glasniku“ i drugim sredstvima oglašavanja, na osnovu prijava pre predlaganja, sa svim kandidatima koji ispunjavaju uslove Visoki savet obavlja razgovor. Opet naglašavam, Visoki savet sudstva obavlja razgovor. Reći ću vam zašto je to važno. Nakon toga Visoki savet formira predlog kandidata za svaki sud za koji je raspisan oglas.

Kada su pitanju sudije koje se prvi put biraju, Visoki savet sudstva svoj predlog upućuje Narodnoj skupštini u formi predloga odluke, Narodna skupština, kao danas, vrši izbor sudija koji se prvi put biraju, pri čemu predlog Visokog saveta sudstva razmatra, naravno, nadležni skupštinski odbor, Odbor za pravosuđe i on upućuje Narodnoj skupštini predlog odluke o izboru sudija. I nadležni odbor i nadležna skupština mogu da ospore nekog kandidata ukoliko ocene da on ne ispunjava sve uslove, posebno u pogledu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata. Dakle, vrlo jasno i precizno definisana procedura.

Nisam pravnik, pa sam iščitao. Dakle, jedan sistemski pristup, koji omogućava samo onima koji znaju, koji umeju i koji žele da budu izabrani. Danas govorimo o onima koji se biraju prvi put na sudijsku funkciju.

Znate, kada neko kaže da je pravda spora, ali dostižna, to sagledavam kao građanin, pre svega, kao narodni poslanik, kao predstavnik građana, da kažem, kao krajnju ideju. Ali, suštinski, mišljenje poslaničke grupe SPS je da pravda mora da bude brza i efikasna.

Dakle, danas govorimo o sudijama koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju i želim samo da kažem da je najvažnije da ovo nije partijsko biranje, u partijskoj državi, kao što se nekada činilo.

To su nekada, podsetiću vas, činili lokalni odbori za pravosuđe određenih stranaka van uobičajenih proveravanja. Da bih vam to ilustrovao kako je izgledalo, ukazaću vam na jedan primer. Evo, imam ga pred sobom, dokument, nisam ga izmislio, niti sam ga falsifikovao, tu su potpisi. Vrlo interesantno kako se predlažu sudije i kako se predlažu tužioci. Potpis i pečat predstavnika jedne političke stranke sa jedne strane, a potpis predsednika opštine i pečat opštine sa druge strane.

Neću govoriti o ljudima, ne bi imalo smisla, ali ću vam reći, recimo, šta stoji u tom dopisu. Između ostalog, za jednog kandidata kažu ovako – predsednik suda od 2000. godine, lomio se između DS i DSS, prevagnuo trenutni interes, te se smatra DSS-ovcem, u principu, pošten, ali nekomunikativan i nepreduzimljiv, zaslužuje šansu.

Za sledećeg kandidata se kaže – simpatizer, supruga član DS, pošten, vredan, sa strane gledano nekorumpiran, desetak godina unazad pruža svu pravnu pomoć DS-u, verovatno najbolji u sudu, ambiciozan, zaslužuje da napreduje, zainteresovan za apelacionog sudiju, nesporan.

Za sledećeg kandidata kažu – povučen, miran, vredan, verovatno pošten, iskusan, simpatizer, nezainteresovan za politiku, bivši socijalista, sarađivao bez pogovora, nesporan opet. Kažu za sledećeg – neukaljan, nekompromitovan, verovatno pošten, druželjubiv, uvek spreman na saradnju, apolitičan, simpatizer, nesporan.

Onda kažu za sledećeg kandidata – mirna, pravedna, povučena, poštena, apolitična, jedina mana suprug bivši predsednik JUL-a, sada apolitičan, direktor elektrodistribucije u toj opštini, nespornih sudskih kvaliteta.

Sledeći kandidat – trenutno izvršni sudija, ne brani interese društva, korumpirana, gramziva supruga advokat, rade tu i tu, zlo za sudstvo. To su kvalifikacije na osnovu kojih su birane sudije.

Sledeći – nestručan, osoba bez ugleda, verovatno korumpiran i to i za sitnije poslove, zalutao među sudije, radikalno raspoložen. Pa kažu za sledećeg – predsednik suda do 2000. godine, okoreli neprijatelj DS, zbog smene, neprincipijelan, koruptivan, usiljen, danas radi tu i tu, presuđivao od 1996. godine kao predsednik Veća izbornu krađu u toj opštini, pred penzijom, nesporno negativan.

Onda na kraju za jednog kažu - izvršni sudija bez autoriteta, pošten, ali neupotrebljiv zbog alkohola, i sam se nada penziji.

E, tako su predlagali sudije na sudijske funkcije.

Ima ovde i dva tužioca koje su predlagali. Za tužioce kažu - pošten, vredan, sa strane posmatrano nekorumpiran, stručan, iskusan, dugogodišnji simpatizer DS, odbacivao sve krivične prijave prema funkcionerima opštinskog odbora DS iz te opštine, sin član, zaslužuje pažnju i šansu za napredovanje, zainteresovan za zamenika apelacionog tužioca ili starešine Višeg tužilaštva.

Sledeći – zamenik opštinskog javnog tužioca, simpatizer stranke, sigurni glas, pošten, nekorumpiran, nedovoljno preduzimljiv, u senci tužioca, upotrebljiv, nesporan za zamenika osnovnog tužioca u Leskovcu.

To su preporuke na osnovu kojih je neko biran za sudiju, a neko biran za tužioca, a te preporuke daju predsednici lokalnih odbora zajedno sa potpisom predsednika opština.

Zato kažem da je važno da danas kada govorimo o sudijama koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, da se ne biraju u partijskoj državi po partijskoj pripadnosti.

Međutim, sunovrat srpskog pravosuđa, ja sam o tome već govorio i ponoviću to i danas, kreće najpre proglašavanjem pobede na predsedničkim izborima 2000. godine, koja nije ostvarena u prvom krugu, jer politički proces nije završen. Jel neko za to odgovarao?

Sledeće, nastavlja se 5. oktobra i paljenjem Skupštine, iz Gradskog sekretarijata unutrašnjih poslova Stari grad, tada nestaje 200 komada oružja. Da li je neko odgovarao? Pa, upad sa dugim cevima u NBS. Bez krajnje odluke državne saglasnosti istražnog sudije otet, nema ni saglasnosti odluke ministra pravde i Haškom tribunalu isporučen predsednik države Slobodan Milošević. Da li je i na osnovu čega predsednik izveden iz pritvorske jedinice?

Sada taj koji je bio zadužen da vodi računa o toj pritvorskoj jedinici, a to je tamo neki gospodin Blanuša, piše neke knjige. Ne treba on da piše knjige, nego da snosi odgovornost, kako je mogao da dopusti da izađe neko iz pritvorske jedinice bez dokumentacije koju sam pomenuo.

Država koja je dozvolila da premijer bude ne ubijen nego streljan i nikada nije došlo do političke pozadine niti do svih učesnika u ubistvu, potom vanredno stanje, protivustavno, lišena su slobode lica koja su se ne samo bavila kriminalom već su bili i politički nepodobni, korišćeni podaci iz „Bele knjige“, čak su postojali razrezi – ko više uhapsi, taj je uspešniji, postavlja se pitanje da li je ova akcija plod odluke države ili je ova akcija plod odluke jedne druge akcije koja nosi naziv – „Mač“?

Nezvanično, tada su bile dobro poznate informacije i ocene instituta SAD i Velike Britanije da je do 2000. godine država bila jača i u situaciji da kontroliše podzemlje, a od 2000. godine podzemlje kontroliše državu. Onda sledi ta „uspešna“, nazovite reforma srpskog pravosuđa, u kojoj od 3.000 sudija 900 ostaje bez posla.

Sve ovo govorim iz jednog prostog razloga, da bih ukazao da je pred vama, da je pred srpskim pravosuđem, kad kažem srpskim pravosuđem mislim na Visoki savet sudstva, mislim na one koje danas biramo prvi put na sudijsku funkciju, ozbiljan i važan posao. Mreža sudova je bila totalno pogrešna, nije bila prilagođena pravnom sistemu i u potpunosti devalvirala prethodnu mrežu sudova koja se u organizacionom smislu pokazala kao dobra.

Neposredno pre reforme, uložena su velika sredstva u zgrade sudova, u prethodnu mrežu, a onda te opštine ostaju bez sudova.

Sistem Vrhovnog kasacionog suda i Apelacionog suda, po našem mišljenju, nije konzistentan. Vrhovni kasacioni sud koji je najviši ne sudi, izuzetno postupa, dođe nekako kao savetodavni sud. Sa druge strane, Apelacioni, koji nije rangiran, koji meritorno postupa, a svaki od tih sudova formira sudsku praksu i naravno da postoje posledice – nesklad u nadležnostima i funkcijama, sistemski loša mreža sudova, prekinut kontinuitet napredovanja kroz prethodnu karijeru, kroz čudne reforme – mnogi koji nisu zaslužili su napredovali, devalvirano je ono što je suštinski najvažnije ne samo za pravosuđe već za svaku oblast društva u Srbiji, a to je znanje i iskustvo, razoren sistem, pravna tradicija, veoma dobri sudovi. Nakon mreže i kadrova, lako je bilo i kreirati sudske postupke, nažalost.

Krenulo se sa izmenama i dopunama zakona i to je bilo, po našem mišljenju, jedna puka imitacija modela anglosaksonskog prava, koji nisu mogli biti primenjivi u našoj zemlji. Napravljen zakonski surogat koji su imali mnoge manjkavosti – nema objektivnosti i nema neutralnosti u postupcima.

Sve ovo sam naveo iz jednog prostog razloga, jer želimo kao poslanička grupa da ukažemo da je pred vama zaista ozbiljan, odgovoran, važan i značajan posao za čitavo društvo, da bi se građani Srbije, pre svega, osećali sigurno.

Mi ćemo, naravno, podržati predlog o kome danas govorimo, to apsolutno nije sporno, jer je taj predlog prošao jedan sistem, jednu proceduru koja je jasno i precizno definisana. Takođe očekujemo da u periodu koji je pred nama otklonimo sve one nedostatke i manjkavosti koje su učinjene tokom prethodnog vremenskog perioda. Zahvaljujem.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 02.03.2021.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, moje prvo pitanje, predsedniče, je upućeno vama. Mi smo danas na Kolegijumu razgovarali o tome, ali mislim da je važno da na ovo pitanje odgovorite i ovde u plenumu, pre svega zarad javnosti, da se, znate, ne bi pojavljivali komentari od jednog dela kvazi opozicije kako se ništa ne čini i ne radi po tom pitanju.

Obzirom da ste tokom jučerašnjeg dana na neki način i formalno započeli drugu fazu međustranačkog dijaloga razgovorom sa predsednikom Odbora za spoljnu politiku, Dejvidom Mekalisterom, pitanje je – šta je konkretno i da li postoji konkretan rezultat i nekakav dogovor za nastavak međustranačkog dijaloga?

Drugo pitanje je takođe veoma važno. Naime, vi ste uveli nešto što je praksa i što će biti praksa u Narodnoj skupštini Republike Srbije u narednom periodu. Mi iz SPS smatramo da je to jako dobro, a to je da u periodu kada nema zasedanja Kolegijumi Narodne skupštine Republike Srbije se održavaju van sedišta parlamenta, dakle van Beograda.

Na moje lično zadovoljstvo prva sednica je bila u Valjevu, u mom rodnom gradu i ja želim da zahvalim i vama i rukovodstvu Skupštine i svim kolegama i koleginicama koji su prisustvovali Kolegijumu.

Mislim da je to jako važno iz jednog prostog razloga jer na taj način stvaramo jedan partnerski odnosi između zakonodavne vlasti i organa lokalne samouprave. Upravo pitanje koje ću postaviti je rezultat tog razgovora koji smo imali sa gradonačelnikom i sa predsednicima opština.

Dakle, Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara uredio je koje naknade su prihod republičkog, a koje lokalnog budžeta, kao i raspodelu prihoda naknada između republike i lokala u slučaju da je prihod zajednički. Isti zakon definiše naknade za vodu članom 74. kao naknade za korišćenje voda, izvađeni rečni nanos, odvodnjavanje, korišćenje vodnih objekata i sistema, kao i naknade za ispuštanje vode. Članom 98. zakona definisano je da prihodi ostvareni od naknade za vode pripadaju budžetu Republike Srbije, a prihodi ostvareni na teritoriji AP pripadaju budžetu AP.

Međutim, prilikom same eksploatacije i distribucije vode javlja se ogromna amortizacija infrastrukture, poput habanja lokalnih puteva, koja se često mora sanirati iz budžeta jedinica lokalne samouprave. Kao primer navodim opštinu Mionicu, jer je to bilo, između ostalog, i pitanje predsednika opštine Mionica na čijoj teritoriji se nalaze tri fabrike za flaširanje vode koje godišnje flaširaju preko 200 miliona litara vode, što republici donosi oko 240 milion dinara prihoda. Sa druge strane, usled velikog prometa teretnih kamiona za potrebe rada fabrika opština Mionica morala je da sanira puteve koji prolaze pored fabrika svega nekoliko godina nakon njihove izgradnje.

Konkretno pitanje za ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture – da li u cilju rešavanja ovog problema, koji nije samo problem Mionice, se razmišlja o izmeni člana 98. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara tako da se omogući da deo prihoda od naplate naknade za vodu pripada budžetima jedinica lokalnih samouprava na čijim teritorijama se i vrši eksploatacija vode?

Pre izmene zakona takođe potrebno je uraditi dodatne analize kako bi se procenili troškovi koje jedinice lokalne samouprave imaju u vezi sa eksploatacijom voda sa ciljem predlaganja tačne raspodele naplaćenih prihoda.

Dodatno, potrebno je razmotriti da prihodi koje jedinice lokalnih samouprava dobiju na ovaj način treba da budu namenski za izgradnju ili neophodnu obnovu infrastrukture. Zahvaljujem.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 02.03.2021.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče.

Poštovano predsedništvo, poštovani ministre sa saradnicima, poslanička grupa SPS u danu za glasanje, naravno, podržaće predloženi sporazum, jer, podržavajući ovaj sporazum, mi želimo da podržimo cilj koji se postiže ovim sporazumom, a to je revitalizacija infrastrukture u oblasti kulture.

Pre nego što budem govorio o samom zajmu, želeo bih da se osvrnem na ukupni značaj kulture za kulturni identitet našeg naroda. Pri tome ističem činjenicu da je Srbija multikulturalno društvo u kome sve nacionalne manjine koje žive sa srpskim narodom imaju pravo da neguju svoj kulturni identitet i da razvijaju raznolikosti kulturnih sadržaja. To preplitanje sa druge strane potvrđuje univerzalnu vrednost kulture i njen značaj za opštini napredak svakog društva.

Kultura naše zemlje je upravo određena tim bogatstvom kulturne raznolikosti današnjice, ali i bogatim kulturnim nasleđem koje potvrđuje da su se na ovim prostorima ukrštale i smenjivale različite civilizacije.

Ono što Srbiju čini značajnom na kulturnoj mapi sveta jeste istorijska činjenica da se na teritoriji Srbije nalaze ostaci najstarije ljudske civilizacije u Evropi. To je doba još od pre, ispravite me ako grešim, 9.500 godina. Svedok toga je arheološko nalazište „Lepenski vir“, koje treba da posmatramo kao izuzetno vredno nasleđe i da ga predstavljamo svetu, jer zavređuje da bude uvršteno u Svetsku kulturnu baštinu UNESKO.

Znate, država koja na pravi način ne vodi računa i na pravi način ne neguje svoju prošlost ne može imati sadašnjost i budućnost, ali isto tako ta prošlost ne može i ne sme da nam bude jedina sadašnjost i budućnost. Ako se oko te prošlosti i politički razilazimo po nekim pitanjima, mi to danas ne možemo da promenimo, ali treba da izvlačimo pouke i treba da afirmišemo ono što je dobro, a posebno u oblasti kulture i da to gradimo danas i da na osnovu toga gradimo temelje neke nove budućnosti, jer istorija je satkana od činjenica koje apsolutno niko ne može promeniti, ma koliko se to drugi trudili i mi na tome treba da istrajemo i u tom kontekstu vidimo i ono što čini i radi, vi ste ministar omladine i sporta, ali ono što čini i radi ministar kulture Maja Gojković. Biću subjektivan, imao sam prilike sa njom jako dugo da sarađujem, verujem u njen entuzijazam, energiju i verujem da će u tome i uspeti.

Deo bogatog i vrednog kulturnog nasleđa Srbije vredno je i za čitavo čovečanstvo, što potvrđuje upravo naša baština koja se već nalazi na listi Svetske kulturne baštine UNESKO.

Sa druge strane, upravo je ta bogata i vredna srpska kulturna baština koja svedoči o kontinuitetu i istoriji našeg trajanja na ovom prostoru, o prvim srpskim državama, njihovim tvorcima, danas je, nažalost, predmet čestih pokušaja falsifikata, a o pokušajima prisvajanja naših najvrednijih srednjovekovnih spomenika kulture od strane nekih koji bi da od naše istorije prave svoju, ja danas ne bih govorio.

Upravo je ta tema aktuelna ovih dana i ovih meseci kada je u pitanju srednjovekovna baština na Kosovu i Metohiji, koju su gradili najveći srpski vladari. Zašto govorim o ovome u kontekstu zajma za revitalizaciju u najvažnijim institucijama kulture? Upravo zato što institucije kulture moraju čuvati našu kulturnu i istorijsku baštinu, materijalno i ne materijalno nasleđe koje svedoče o nama kroz vekove.

Srbija danas ima mrežu kulturnih institucija širom zemlje, ali moramo priznati da je u jednom periodu odnos prema kulturi, prema institucijama kulture i prema kulturnim stvaraocima, poslenicima bio prilično nezavidan. Kultura je nekako bila na repu drugih dešavanja koja su sasvim poremetila sistem vrednosti. Otuda danas ovolika poplava nekulture ili antikulture, a za kulturu, i onu modernu i onu koja predstavlja čuvanje kulturnog nasleđa, potreban je uvek novac.

Kada smo tražili kao poslanička grupa Socijalističke partije Srbije 1% budžeta za kulturu, znali smo da se kulturno stvaralaštvo u zaštitu kulturne baštine i revitalizaciju infrastrukture mora uložiti daleko više novca. To više od 1% ovoga puta predstavlja i ovaj projektni zajam od 20 miliona evra koji ima jasno definisane finansijske elemente i definisane ustanove i objekte kojima je zajam i namenjen. Vi ste, gospodine ministre, o tome govorili u uvodnom izlaganju.

Kulturna politika Vlade i samog Ministarstva kulture upravo je zasnovana na Strategiji razvoja kulture u Republici Srbiji za period od 2020. do 2029. godine, u kojoj se prioriteti strateškog razvoja kulture sagledavaju kroz dva područja. Prvo područje je kulturno nasleđe i drugo područje je savremeno stvaralaštvo.

U tom smislu vidim i zajam o kojem govorimo, da prati upravo realizaciju tih strateških ciljeva, da tako definišem, jer ako nema investicija koje mogu da očuvaju kulturno nasleđe, a to su muzeji i galerije, ako nema institucija savremenog stvaralaštva, a to su pozorište i kulturni centri, onda o kulturnom razvoju jednog društva ne može, nažalost, biti ni govora.

Ova i prethodna Vlada od 2013. godine se vraćaju kulturi koja je, uz očuvanje jezika i pisma, temelj identiteta jednog naroda. Da podsetim da je Narodni muzej, recimo, doživeo svoj puni sjaj rekonstrukcijom koja je završena u vreme prethodne Vlade. To se desilo i sa Muzejom savremene umetnosti, a sada je red da se istinski posvetimo i drugim institucijama kulture od nacionalnog značaja, ali i onim koji su od regionalnog, a ono što mene posebno raduje, i lokalnog značaja, jer sve te institucije čuvaju nasleđe ili stvaraju nove kulturne sadržaje.

Tako oko stotine muzeja u kojima se čuva bogato kulturno nasleđe, najveći broj njih smešten je u veoma starim zgradama koje i same predstavljaju kulturno nasleđe, ali višedecenijska jako skromna ulaganja, starost građevina su ove zgrade dovele u veoma loše stanje i vi to jako dobro znate.

Ovaj zajam je upravo usmeren na nekoliko ključnih, rekao bih, institucija koje je neophodno obnoviti kako bi bile istinski u funkciji kulture. Pomenuću neke koje su obuhvaćene ovim sporazumom, iako ste vi o tome govorili. Dakle, Narodno pozorište u Beogradu, nacionalna ustanova kulture koja je osnovana još davne 1868. godine, a u današnjoj zgradi koju je sagradio knez Mihajlo, nalazi se od 1869. godine. Zatim, Muzej Jugoslavije u Beogradu, Narodno pozorište u Nišu, obnova zgrade i izrada male scene, Umetnički paviljon „Cvete Zuzorić“. Posebno me raduje što će deo zajma biti usmeren i na obnovu i na pretvaranje stare Železničke stanice u istorijski muzej, tako da će na prostoru Savskog trga postati jedna kulturno-istorijska celina koju će činiti spomenik Stefanu Nemanji i upravo ovaj muzej.

Sama zgrada je kulturno dobro pod zaštitom države, izgrađena još 1884. godine, što će muzeju dati poseban značaj i posebnu lepotu. Drugi objekat na prostoru stare Železničke stanice, koji će se rekonstruisati, jeste zgrada ložionice stare Železničke stanice u Beogradu, koja će biti pretvorena u atraktivan prostor namenjen različitim kulturnim i različitim sadržajima. Iz zajma će se graditi i Galerija umetnosti na Kosančićevom vencu u Beogradu, čime će se ova kulturno-istorijska celina upotpuniti i svedočiti o prošlosti i istorijskom značaju ovog prostora.

Nisu zaboravljeni ni centri kulture širom Srbije, kao što sam rekao. Ovim zajmom planirana je digitalizacija 11 centara kulture u čitavoj Srbiji. Moramo priznati da su u pitanju sveobuhvatni infrastrukturni objekti kojima bi ove ustanove kulture dobile novi sjaj, primereno ulozi i značaju koji imaju za kulturnu politiku Srbije.

Sve ovo govori da se Srbija vraća svojim kulturnim korenima, a to je kulturna politika koju sprovodi ova Vlada i, naravno, Ministarstvo kulture, na čelu sa gospođom Majom Gojković, koja je od početka svog mandata odmah počela da pokreće važna pitanja srpske kulture i da otvara vrata kulturi i poslanicima kulture. Na tome želim da joj zahvalim u ime poslaničke grupe, kao što želim da zahvalim svim našim umetnicima koji su u godini Kovida na neki način svima nama bili lek.

Da ne zaboravimo međunarodnu ulogu kulture, koja povezuje i toleriše različitosti, koja kroz svedočenje o istoriji jednog naroda o kulturnom identitetu i nasleđu predaka može da nas predstavi u svetu na način na koji nas svetska politika ne vidi i ne želi videti.

Ne može se zanemariti jedna istorijska činjenica. Recimo, nakon 75 godina neko se setio da uradi jedno umetničko delo od velike važnosti i značaja, a to je film "Dara iz Jasenovca". Istinita priča, kažem, umetničko delo koje je veoma važno i značajno, pre svega za mlađe generacije, jer čini mi se da mlađe generacije veoma malo znaju, nažalost, o dešavanjima iz Drugog svetskog rata, a mislim da čak i ne znaju da je u Jasenovcu postojao logor za decu.

Sve kritike koje su se mogle čuti na račun ovog filma su bile neutemeljene, neistinite, neprimerene, političke i nisu one usmerene bile na račun filma. Ove kritike su zapravo usmerene i imale su za cilj da ospore pravo Srba da govore i da prikažu istinu o stradanju Srba, Roma i Jevreja u Jasenovcu nakon 75 godina. Svet mora da sazna istinu o ovim monstruoznim zločinima.

Znate, ima jedna izreka koja kaže, ja ću je citirati: "Istina je najuzvišenija stvar koju čovek može imati, da bismo došli do istine, ne treba da poželimo nikakve muke, niti da ih drugima pričinimo. Svađa nikada ne donosi napredak, a gonjenjem se niko ne da ubediti. Čini drugima ono što želiš da drugi tebi čini. Prekor, zapravo, ubija, a duh daje život." Ovo je samo jedna priča. "Dara iz Jasenovca" je jedna priča. Postoji mnogo drugih priča.

Na naše veliko zadovoljstvo u poslaničkoj grupi SPS je takođe jedna žena koja danas ima 94 godine, Smilja Tišma. Preživela je Jasenovac, tada je imala 12 godina, izgubila roditelje i svoje najbliže. Nadam se da će Srbija i svet biti u prilici da čuju i njenu priču, jer ona to svakako zaslužuje.

Dakle, ne može se zanemariti jedna istorijska činjenica, niti prevideti ko je gde i kada postojao, ko je gde i šta gradio i stvarao. To je uloga kulture, a možemo je definisati kao kulturnu diplomatiju koja može otvoriti mnoga zatvorena vrata.

Verujem da će srpski kulturni centri, koji postoje ili će biti formirani u svetu, ovu svoju ulogu shvatiti ozbiljno.

Na kraju da kažem da svima nama želim više kulture, više tradicije, više očuvane baštine, više brige za naše kulturno nasleđe, više brige za naš nacionalni identitet. Bez toga mi nismo mi. Zahvaljujem.

Treće vanredno zasedanje , 25.02.2021.

Prelazim odmah na stvar.

Najpre kao Valjevac želim da zahvalim na jednom odgovornom i ozbiljnom odnosu predsedniku Republike Srbije, Vladi Republike Srbije, kada je reč o investicionim ulaganjima u Valjevo.

Ja jesam predsednik političke opcije koja je u Valjevu opozicija, ali ja nikada ne mogu biti opozicija gradu i građanima i zaista hvala vam na tome.

Želim da zahvalim gospodinu Momiroviću, ministru Momiroviću što je obišao jednu veoma važnu deonicu u Lajkovcu, jer ta deonica nije važna samo za Valjevo, važna je za čitavu zapadnu Srbiju, za dovođenje investicija i nadam se da ćete efikasno ovaj projekat dovesti do kraja i sprovesti u realizaciju.

Prvo pitanje zato i postavljam vama - kada je o reč stanovima za pripadnike snaga bezbednosti koliko je država izdvojila sredstava, koliko se stanova gradi i koji je rok za završetak radova, kao i kako teče dinamika radova?

Drugo pitanje – Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara uredio je koje naknade su prihod republičkog, a koje lokalnog budžeta, kao i raspodelu prihoda od naknada između republike i lokala u slučaju da je prihod zajednički. Isti zakon definiše naknade za vodu u članu 74. Članom 98. zakona definisano je da prihodi ostvareni od naknade za vode pripadaju budžetu Republike Srbije, a prihodi ostvareni na teritoriji AP pripadaju budžetu AP. Međutim, prilikom same eksploatacije i distribucije vode javlja se ogromna amortizacija infrastrukture koja se često mora sanirati iz budžeta upravo jedinica lokalnih samouprava. Kao primer navodim opštinu Mionica.

Pitanje glasi – da li u cilju rešavanja ovog problema koji nije samo problem opštine Mionica se razmišlja o izmeni člana 98. zakona? Pre izmene zakona potrebno je uraditi dodatne analize kako bi se procenili troškove koje jedinice lokalne samouprave imaju u vezi sa eksploatacijom voda.

Sledeće pitanje je za ministra prosvete. Naši učenici i studenti postižu izvanredne rezultate na nacionalnim i međunarodnim takmičenjima, pa u tom smislu bih pitao – na koji način Strategija predviđa da se postigne opšti nivo kvaliteta svih obrazovnih institucija i poveća briga o talentima?

S obzirom na brz razvoj tehnologija svedoci smo da pojedina zanimanja nestaju, a nova nastaju. Na koji način Strategija obrazovanja prati brz proces promena, a da se pri tome ne izgubi identitet, jer postoje i naučno-obrazovne oblasti trajnog karaktera?

Poslednje pitanje – koji su prioriteti razvoja nerazvijenih opština kao pristup u rešavanju istih?

Molim ministre za kratak odgovor.

Samo jedna digresija. Evo, nisam ni tri minuta iskoristio. Samo jedna digresija, pošto je maločas ministar Krkobabić napravio jednu konstataciju.

Gospodine Krkobabiću, ne daje vama predsednik Narodne skupštine Republike Srbije mogućnost da radite ili ne radite, te naloge vam daje predsednica Vlade Republike Srbije, a predsednik Narodne skupštine Republike Srbije rukovodi i daje nama naloge, kao poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije.

Zahvaljujem. Neću se javljati drugi i treći put.

Zahvaljujem.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.11.2020.

Zahvaljujem, predsedniče.

Poštovana predsednice Vlade, dame i gospodo ministri, kolege i koleginice, najpre pitanje za ministarku pravde. Optužnica protiv bivših pripadnika OVK, koliko je meni poznato, ima 70 strana i nije u potpunosti i u celosti objavljena. Lista svedoka je takođe zatamnjena, sva imena su precrtana. Kada će biti obnarodovano i jedno i drugo i kada to bude učinjeno, šta je plan Ministarstva, da li postoji plan Ministarstva i Vlade Republike Srbije da preduzme nešto u vezi zaštite svedoka i eventualnog pojačanja dokaza? Cilj je, naravno, da se podrži sud, da se ne ponovi slučaj Haradinaj, svedoci su pobijeni, nije to moja konstatacija, to je i sudsko veće potvrdilo. Da li Vlada razmatra mogućnost da formira neku grupu ili tim koji će time da se bavi, jer je javnost veoma zainteresovana? Mi smo kao država pokazali spremnost za saradnju, valjda zauzvrat možemo očekivati pravdu i istinu, a to je konačno da bude sankcionisana ta vrhuška, jer očigledno se ne ide u dubinu.

Uz to, molim vas da, evo, dajem vam priliku, maločas niste imali mogućnost, da odgovorite na pitanje koje je postavio gospodin Marković – kada će tužilaštvo konkretno reagovati?

Sledeće pitanje vrlo konkretno za ministra prosvete – da li Ministarstvo prosvete vrši analizu usklađenosti redovnih školskih programa sa sadržajem onlajn sistema obrazovanja i koliko ova vanredna situacija izazvana kovidom utiče na kvalitet obrazovanja? Još jedno, po meni, izuzetno važno pitanje – kakav, po vašem mišljenju, može biti uticaj onlajn nastave na socijalizaciju dece?

Treće pitanje za novog ministra koji je dobio zaduženje da se bavi pitanjem problema nedovoljno razvijenih opština u Srbiji – da li će Vlada doneti novi program podsticaja regionalnog razvoja i razvoja nedovoljno razvijenih opština, koji će sprovoditi vaš kabinet? Drugo pitanje, opet vezano za prvo – da li vi kao ministar zadužen za razvoj nerazvijenih područja već imate projekte za zaustavljanje devastacije malih sredina i za obezbeđenje boljih uslova života u nedovoljno razvijenim područjima u Srbiji?

Nastaviću u narednih tri minuta. Zahvaljujem.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.11.2020.

Gospodin Tončev je u odgovoru na pitanje pomenuo EU, a to je nešto što me brine u ovom trenutku i tim povodom želim da postavim pitanje predsednici Vlade i ministru spoljnih poslova. Naime, šef diplomatije EU, gospodin Borele je izjavio da od Srbije očekuje da svoju spoljnu politiku uskladi sa stavovima EU kako naša evropska perspektiva ne bi bila narušena.

Ako sam ovu izjavu dobro razumeo, ona se odnosi na spoljno političke partnere Srbije, odnosno na neki način ovo sam razumeo i kao uslovljavanja Srbije da se opredeli za jednu stranu, za EU ako želi da postane punopravan član. Ova izjava se može smatrati i zadatim uslovom koji moramo da ispunimo. Srbija je slobodna i nezavisna država, samostalna država, vodi samostalnu spoljnu politiku u najboljem interesu svojih građana.

Srbija svakako ima cilj da postane punopravan član EU, ali Srbija želi da zadrži i tradicionalno prijateljske odnose sa tradicionalno prijateljski orijentisanim državama i SAD i sa Kinom i sa Rusijom, jer period kovida je pokazao da kada je teško možete da računate na dve stabilne i sigurne stvari, a to su najpre sopstveni resursi, a onda odnosi sa tradicionalno prijateljski orijentisanim državama.

U vezi sa ovim konstatacijama pitanje bih postavio predsednici Vlade, a tu je i ministar spoljnih poslova. Dakle, imajući u vidu poziciju Srbije u Evropi i svetu s jedne strane i naš državni nacionalni interes, s druge strane da li smatrate da se nekako prepliću interesi i ciljevi koji se žele postići između EU koja poseduje po pitanju Kosova i Metohije u dijalogu i recimo nove američke administracije? Da li očekujete, da li se po vašem mišljenju može desiti da nova američka administracija promeni diskurs svoje spoljne politike prema Srbiji?

Mi znamo i to je predsednik Srbije vrlo jasno rekao nakon izbora novog predsednika SAD da mi želimo da zadržimo dobre odnose sa SAD, da će Srbija poštovati Vašingtonski sporazum. Postavlja se pitanje da li je prištinska strana spremna na to.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 02.03.2021.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, moje prvo pitanje, predsedniče, je upućeno vama. Mi smo danas na Kolegijumu razgovarali o tome, ali mislim da je važno da na ovo pitanje odgovorite i ovde u plenumu, pre svega zarad javnosti, da se, znate, ne bi pojavljivali komentari od jednog dela kvazi opozicije kako se ništa ne čini i ne radi po tom pitanju.

Obzirom da ste tokom jučerašnjeg dana na neki način i formalno započeli drugu fazu međustranačkog dijaloga razgovorom sa predsednikom Odbora za spoljnu politiku, Dejvidom Mekalisterom, pitanje je – šta je konkretno i da li postoji konkretan rezultat i nekakav dogovor za nastavak međustranačkog dijaloga?

Drugo pitanje je takođe veoma važno. Naime, vi ste uveli nešto što je praksa i što će biti praksa u Narodnoj skupštini Republike Srbije u narednom periodu. Mi iz SPS smatramo da je to jako dobro, a to je da u periodu kada nema zasedanja Kolegijumi Narodne skupštine Republike Srbije se održavaju van sedišta parlamenta, dakle van Beograda.

Na moje lično zadovoljstvo prva sednica je bila u Valjevu, u mom rodnom gradu i ja želim da zahvalim i vama i rukovodstvu Skupštine i svim kolegama i koleginicama koji su prisustvovali Kolegijumu.

Mislim da je to jako važno iz jednog prostog razloga jer na taj način stvaramo jedan partnerski odnosi između zakonodavne vlasti i organa lokalne samouprave. Upravo pitanje koje ću postaviti je rezultat tog razgovora koji smo imali sa gradonačelnikom i sa predsednicima opština.

Dakle, Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara uredio je koje naknade su prihod republičkog, a koje lokalnog budžeta, kao i raspodelu prihoda naknada između republike i lokala u slučaju da je prihod zajednički. Isti zakon definiše naknade za vodu članom 74. kao naknade za korišćenje voda, izvađeni rečni nanos, odvodnjavanje, korišćenje vodnih objekata i sistema, kao i naknade za ispuštanje vode. Članom 98. zakona definisano je da prihodi ostvareni od naknade za vode pripadaju budžetu Republike Srbije, a prihodi ostvareni na teritoriji AP pripadaju budžetu AP.

Međutim, prilikom same eksploatacije i distribucije vode javlja se ogromna amortizacija infrastrukture, poput habanja lokalnih puteva, koja se često mora sanirati iz budžeta jedinica lokalne samouprave. Kao primer navodim opštinu Mionicu, jer je to bilo, između ostalog, i pitanje predsednika opštine Mionica na čijoj teritoriji se nalaze tri fabrike za flaširanje vode koje godišnje flaširaju preko 200 miliona litara vode, što republici donosi oko 240 milion dinara prihoda. Sa druge strane, usled velikog prometa teretnih kamiona za potrebe rada fabrika opština Mionica morala je da sanira puteve koji prolaze pored fabrika svega nekoliko godina nakon njihove izgradnje.

Konkretno pitanje za ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture – da li u cilju rešavanja ovog problema, koji nije samo problem Mionice, se razmišlja o izmeni člana 98. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara tako da se omogući da deo prihoda od naplate naknade za vodu pripada budžetima jedinica lokalnih samouprava na čijim teritorijama se i vrši eksploatacija vode?

Pre izmene zakona takođe potrebno je uraditi dodatne analize kako bi se procenili troškovi koje jedinice lokalne samouprave imaju u vezi sa eksploatacijom voda sa ciljem predlaganja tačne raspodele naplaćenih prihoda.

Dodatno, potrebno je razmotriti da prihodi koje jedinice lokalnih samouprava dobiju na ovaj način treba da budu namenski za izgradnju ili neophodnu obnovu infrastrukture. Zahvaljujem.

Treće vanredno zasedanje , 25.02.2021.

Gospodine predsedniče, zahvaljujem.

Imao sam nameru da postavim drugo pitanje, zapravo da uputim vama molbu i da izrazim određeni niz konstatacija lično vama, ali počeću sa onim što je malopre rečeno – genocid u Srebrenici.

Ja želim da podsetim da je ovo jedini parlament u regionu koji je izrazio jasan stav po pitanju Srebrenice i usvojio Rezoluciju o Srebrenici. Donošenjem Deklaracije o Srebrenici mi smo izvršili i moralnu i međunarodnu obavezu. Da li je to učinio bilo koji parlament u regionu?

Da li znate šta je genocid u Srebrenici? To kada predsednik države ode da se pokloni žrtvama, a za uzvrat pokušaju ubistvo predsednika države.

Kada već postavljate pitanje tužilaštvu, onda postavite pitanje da li je neko to osudio, da li je neko bilo šta uradio po tom pitanju? Ali, da se vratim na ono što sam želeo da pitam danas.

Uvaženi predsedniče, film „Dara iz Jasenovca“ poslanička grupa Socijalističke partije Srbije smatra da je veoma važan za naš narod, jer govori o mestu najvećeg stradanja našeg naroda. To nije propaganda, to je glas žene koja priča o stradanju i logoru koji je bio jedinstven po tome što je u svom sistemu imao logor smrti, nažalost, za decu. Ne postoji nijedno više i veće stratište i stradanje srpskog, romskog i jevrejskog naroda.

Nakon 75 godina, država, predsednik i Vlada su se setili da bi trebalo da se učini nešto što će da govori o našim žrtvama u Drugom svetskom ratu. Kritike koje su upućene na račun ovog filma su neutemeljene, neistinite, neprimerene i političke.

Kritike nisu upućene konkretno na račun filma. Ove kritike su upućene kako bi se osporilo pravo Srbiji da priča o žrtvama i o stradanjima Srba, Roma i Jevreja u Jasenovcu.

Sada želim da napravim jednu paralelu. Predsednik i Vlada su učinili svoje. Poslanički klub Socijalističke partije Srbije je razmatrao, analizirao, razmišljao na koji način mi kao najviši organ zakonodavne vlasti možemo da pomognemo u svemu tome da se žrtve Drugog svetskog rata ne zaborave i ja želim da vas podsetim, predsedniče, da mi imamo Komisiju za saradnju Narodne skupštine Republike Srbije sa Državnom dumom i sa Kinom i da je to najviši oblik bilateralne saradnje koji ima Narodna skupština Republike Srbije.

Na poslednjem zasedanju Komisije za saradnju Narodne skupštine Republike Srbije i Državne dume povodom 75. godišnjice obeležavanja Drugog svetskog rata i pobede nad fašizmom, na inicijativu upravo predsednika Državne dume, usvojena je, zapravo prihvaćena je inicijativa za stvaranje jednog instituta za očuvanje istorijskog sećanja.

Mi smatramo da je to od izuzetne važnosti i izuzetnog značaja. Mislim da je ovo predlog od ogromnog značaja za Srbiju i za srpski narod, jer svi smo svedoci pokušaja revizije istorije i pokušaja da se minimiziraju žrtve.

Naš zajednički zadatak, zadatak svih nas je da sačuvamo naše zajedničko nasleđe, jer važno je i da se nauka uključi sa ciljem da se sačuva prava istina o kreiranju slobodne Evrope.

Gospodine predsedniče, ja znam da vi imate komunikaciju sa predsednikom Državne Dume, gospodinom Vjačeslavom Volodinom i moja molba, nije pitanje, moja molba upućena vama je da u narednom razgovoru sa predsednikom Državne Dume postavite pitanje dokle se stiglo sa realizacijom ove inicijative, jer znam da je ova inicijativa prihvaćena i od srpske strane, učestvovao sam u tom sastanku, smatram da je od velike važnosti i značaja za Srbiju i za srpski narod. Zahvaljujem.

Treće vanredno zasedanje , 23.02.2021.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedniče, koliko je nama poznato danas će biti održana sednica Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta kojim predsedava Dejvid Mekalister. Na toj sednici će biti razmatrani amandmani na Izveštaj gospodina Bilčika, a sednica na kojoj će se odlučivati o kompletnom izveštaju biće održana krajem marta meseca.

Moje pitanje je upućeno vama i reći ću iz kog razloga. Pitanje, konkretno, glasi – da li postoji mogućnost da, nakon današnje sednice, u nekom doglednom vremenskom periodu, ali je važno da to bude pre početka međustranačkog dijaloga, jer mi, kako ste vi sami najavljivali, početkom marta treba da započnemo međustranački dijalog, čiji je inicijator, između ostalog, Evropski parlament i Dejvid Mekalister, dobijemo Predlog izveštaja gospodina Bilčika sa usvojenim amandmanima?

Znamo mi da oni za nas nisu obavezujući. Uobičajeno je za nas da imamo dvostruku praksu i dvostruke aršine, ali želimo da analiziramo taj izveštaj i da na osnovu tog izveštaja zauzmemo određene stavove i odnos kakav ćemo imati tokom samog dijaloga.

Mi sve vreme slušamo, jedan deo opozicije ima jednu platformu, drugi deo opozicije ima drugu platformu. Dozvolite, želimo i mi unutar poslaničke grupe da analiziramo ono što rade evropski parlamentarci i da shodno tome imamo našu platformu.

Ako je tačno, ne želimo o tome da se informišemo putem medija. Ali, ako je tačno ono što se tokom jučerašnjeg dana moglo čuti u medijima, Za nas su, gospodine predsedniče, brojna otvorena pitanja. Ovde se govori o dve države kada je reč o Briselskom sporazumu. Nama nije poznato da Briselski sporazum podrazumeva dve države, već normalizaciju odnosa i jednu državu koja je međunarodno priznata.

Opet se govori o slobodi medija i funkcionerskoj kampanji. O slobodi medija, sloboda izražava, sloboda govora su osnovni postulati jednog demokratskog društva kakvo Srbija dana jeste. Vrlo je interesantno, mi smo o tome govori sa evropskim parlamentarcima da po ko zna koji put govore o slobodi medija danas, a nisu se setili da o tome govore 2011. godine kada je Verica Barać sastavila izveštaj i ozbiljnu zabrinutost izrazila kada je reč o slobodi medija.

Kada je reč o funkcionerskoj kampanji, vrlo interesantno da o tome govore danas, a nisu o tome govorili od 2012. godine. Ponovo se govori o izborima. Kaže se da nismo u izbornoj godini mogli da usvajamo izborne zakone. Čekajte, da li mi bolujemo od amnezije, mi koji smo učestvovali u međustranačkom dijalogu?

Evropski parlamentarci su inicirali zajedno sa nevladinim sektorom, neka me isprave učesnici međustranačkog dijaloga, da izmenimo konkretno u parlamentu u izbornoj godini četiri ili pet zakonskih predloga koji se tiču izbornog zakonodavstva. To što smo cenzus smanjili sa 5 na 3%, samo smo želeli reprezentativni uzorak javnog mnjenja u parlamentu i da politiku sa ulice vratimo u parlament.

Kada već govore o Narodnoj skupštini Republike Srbije, gospodine predsedniče, demokratija se u Srbiji ostvaruje na izborima, a parlament je glas naroda. Ne dozvoljavamo više, apsolutno nikome, da spočitava nekakvu političku kulturu ili kako mi ne poznajemo termin političke kulture u parlamentu, jer na taj način degradiraju i devalviraju i rad parlamenta, ali i potcenjuju građane Srbije.

Kažu – nekakve kozmetičke promene. Mi smo implementirali sve ono što je bilo sadržano u izveštaju Evropske komisije. Kažu - pritisak na parlamentarce koji dolaze iz opozicionih redova. Na koji to pritisak misle? Na teror i tirade koje smo mi trpeli ovde u parlamentu, slušajući to na njihovom jeziku? Na insinuacije? Pritisak na pravosuđe i na lažne optužbe? Da li na to konkretno misle? Postavlja se pitanje po ko zna koji put, šta bi se desilo da predstavnici Srpske liste, kojima čestitam, osvojili su deset poslaničkih mandata, tako govore u Prištini? Da li bi izazvalo negodovanja i na koji način bi se odreagovalo na njihov govor?

Nismo mi apsolutno ni jednog trenutka govorili ništa loše ni o jednom evropskom parlamentarcu, niti ste vi kao predsednik parlamenta bilo koga diskvalifikovali iz razgovara, ali smo insistirali samo na jednom, a to je objektivan i nepristrasan pristup i da se ne svrstavaju na bilo koju stranu opozicije.

Postavlja se pitanje – ko je izvestilac za Srbiju, Bilčik ili Kramon, pošto neki više citiraju gospođu Kramon? Zahvaljujem, gospodine predsedniče.

Imovinska karta

(Valjevo, 17.05.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Potpredsednik Narodne skupštine Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 90358.00 RSD 03.06.2016 -
Potpredsednik Narodne skupštine Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 28686.00 RSD 03.06.2016 -