ĐORĐE MILIĆEVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođen 1978. godine u Valjevu.

Po zanimanju diplomirani ekonomista. Bio je Narodni poslanik i u prethodna dva saziva Narodne Skupštine Republike Srbije. Obavljao je funkciju potpredsednika Skupštine Opštine Valjevo i u tri mandata odbornik Skupštine grada Valjeva. U prethodnom sazivu bio je zamenik predsednika poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije.

Bavio se novinarstvom, radio u više medijskih kuća.

Sportista i istaknuti sportski radnik, aktivno igrao fudbal u nekoliko fudbalskih klubova.

Član Predsedništva Socijalističke partije Srbije.

Na vanrednim parlamentarnim održanim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.
Na redovnim parlamentarnim izborima 2020. godine ponovo je izabran za narodnog poslanika na listi SPS-JS.

Oženjen, otac jedne ćerke.

Poslednji put ažurirano: 05.08.2020, 13:12

Osnovne informacije

  • Socijalistička partija Srbije
  • Valjevo
  • Valjevo
  • 29.09.1978.
  • ekonomista

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.12.2020.

Zahvaljujem uvažena predsedavajuća na uviđajnosti.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolega je završio govor sa borilačkim veštinama. Uvaženi kolega, znate kako, ovo što čini i radi današnja opozicija, kada već pominjete borilačke veštine, pošto su i meni igrom slučaja jednim delom poznate, to su vam kao kate sa zamišljenim protivnikom. Pozovete one medije koji vam odgovaraju i onda tamo imate nekakav performans, a one koji vam ne odgovaraju ili izbacite ili im pretite ili prosto pokušate da ne odgovorite na njihova pitanja, a pretite im samo zato što vam se ne sviđa način na koji informišu i ne sviđaju vam se pitanja koja postavljaju. To sam samo želeo. Nadam se da mi nećete zameriti, da napravim jednu digresiju.

Dakle, mislim da je tema izuzetno važna i ja sam tokom jučerašnjeg dana koleginice Tomić izneo, žao mi je, iz opravdanih razloga znam da ste bili odsutni, izneo sam stav poslaničke grupe SPS kada je reč o radu odbora kojem vi predsedavate. Mi zaista smatramo da vi svoj posao obavljate odgovorno, ozbiljno i posvećeno i kao tokom jučerašnjeg dana i danas ću reći naravno da ćemo podržati zaključke Odbora za finansije i vrlo rado učestvujemo u radu vašeg Odbora, Odbora kojim predsedavate i vrlo rado učestvujemo u debatama koje su veoma kvalitetne i radujemo se debati koja će biti i u ponedeljak kada budemo raspravljali o budžetu za 2021. godinu.

Danas imamo na dnevnom redu finansijske izveštaje, ali svakako da je današnja tema i prilika da razgovaramo o nekim aktuelnim dešavanjima u Srbiji koja se konkretno tiču rada nekih nezavisnih tela koja su deo današnjeg izveštaja, konkretno kada govorimo o REM-u, jer duži vremenski period u Srbiji imamo jednu hajku, jednu, rekao bih histeriju na REM koja je usmerene pre svega od jednog dela opozicije. To jako dobro razumem. Kada nemate politiku, kada nemate ideju, kada nemate program, onda imate samo jedan cilj, a to je da pokušate da se bavite uređivačkom politikom medija, da Srbiju vratite mnogo godina unazad.

Ta istorija u Srbiji u svom najgorem obliku, kada se moglo čuti samo jedno mišljenje neće se vratiti i neće se ponoviti na njihovu veliku žalost i da pokušate ono što vam je uvek bio krajnji cilj i tokom razgovora na Fakultetu političkih nauka i tokom međustranačkog dijaloga, a potvrdu ovoga što ja govorim smo mogli čuti tokom jučerašnjeg postavlja pitanja jednog od kolega poslanika, koji je opet pominjao prelaznu vladu, dakle, šta je cilj - da bez izbora pokušate da dođete do vlasti i do privilegije, što svakako nije moguće jer demokratija se u Srbiji, dame i gospodo narodni poslanici, vi to jako dobro znate, ostvaruje samo na jedan način, a to je na izborima i kroz poverenje građana kao što se to desilo i na poslednjim parlamentarnim izborima.

Ne interesuju njih izbori, ne interesuju njih izborni uslovi, nisu oni zbog toga učestvovali u dijalogu i na Fakultetu političkih nauka i u okviru međustranačkog dijaloga. Njih je interesovalo samo jedno, a to je da imaju svoje predstavnike u REM-u, interesovala ih je uređivačka politika RTS i interesovala ih uređivačka politika privatnih medija.

Što se tiče REM-a mi imamo jasno definisane zakone. Poštujemo mi, kako to evropski parlamentarci kažu, njihovu dobru evropsku praksu, poštujemo mi evropsko zakonodavstvo, želimo mi da implementiramo sve ono što je pozitivno, ne činimo mi to zbog evropskog puta, već zbog Srbije i zbog naših građana, ali dozvolite, kada je reč o REM-u, imamo mi jasno definisane zakone, zakone koje smo usvojili ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije koji jasno definišu proceduru kako i na koji način se biraju članovi REM-a.

Kada je reč konkretno o RTS, mi smo to rekli tokom međustranačkog dijaloga. Nije ova vladajuća koalicija postavila nijednog urednika RTS. Želite da promenite urednika RTS? Promenite ga. Mi nemamo apsolutno ništa protiv. Želite veće prisustvo u Javnom servisu? Mogli ste da učestvujete na parlamentarnim izborima pa i na ovaj način kroz rad parlamenta, jer parlament se direktno prenosi na Javnom servisu. Ako ste smatrali da imate poverenje građana i ako se bili ubeđeni u to trebali ste da učestvujete na parlamentarnim izborima i imate svoje predstavnike, učestvujete u radu parlamenta i prisutni ste na Javnom servisu.

Nema vas u debati, niste prisutni u debatama, emisijama na RTS. To nije tačno. Prosto, analize ne govore u prilog takvoj konstataciji. Inače, moj lični stav, da se ja pitam, ja bih im tokom kampanje omogućio da što više budu prisutni na Javnom servisu jer onog trenutka kada smo napravili određene preporuke i određeni plan u dogovoru sa REM-om kada je reč o prisustvu tokom kampanje na Javnom servisu, onog trenutka kada je onaj deo opozicije koji je želeo da učestvuje na izborima bio prisutan na Javnom servisu, on nije dostigao ni onaj famozni cenzus koji smo spustili na 3%.

Što više prisustva na Javnom servisu i što više građani budu u prilici da čuju njihove stavove, to je njihov rejting i njihova popularnost sve manja i manja.

Ovako se postavlja pitanje danas nakon parlamentarnih izbora – koji je to vaš i kakav je to vaš legitimitet da vi danas budete prisutni i da insistirate da bude prisutni na Javnom servisu? Vi ste vanparlamentarna stranka. Mnogo je vanparlamentarnih stranaka. Znači li to da svaka vanparlamentarna stranka treba da bude na Javnom servisu? Dozvolite, i novinari znaju šta je vest, pa čim vas nema na Javnom servisu znači da niste vest, da ne postoji interesovanje u Srbiji za ono što činite i radite.

Odakle uopšte danas potreba kada govorimo konkretno o komercijalnim medijima, kada govorimo o privatnim medijima da se bavite uopšte privatnim medijima? Podsetiću vas, dame i gospodo narodni poslanici, Strategija o privatizaciji medija je usvojena 2000. godine i u tom periodu su privatizovani gotovo svi mediji. Dakle, u tom periodu ste želeli kapitalizam. Dobili ste kapitalizam i odakle danas potreba da se bavite privatnim sektorom?

Sa druge strane, i privatni mediji prate istraživanja i privatni mediji prate izbore i rezultate izbora. To što neko ima 50% podrške, što neko ne može da dođe čak ni do tih famoznih 3% podrške pa neće vam tu pomoći ni privatni mediji, ni Javni servis. Nije to problem medija i nije to pitanje za medije. To je pitanje za vašu politiku koju definitivno nemate.

Imali smo kao jedan od zaključaka Radne grupe Vlade Republike Srbije koja je radila na unapređenju izbornih uslova da održimo javnu raspravu i javnu debatu na temu učešća i prisustva političkih stranaka koje učestvuju u izborima sa predstavnicima medija sa nacionalnom frekvencijom i tu debatu smo imali ovde u parlamentu. Organizator je bio Odbor za kulturu i informisanje. Naravno, jedan deo opozicije nije želeo da učestvuje u takvoj vrsti debate. Bili su predstavnici svih nacionalnih medija, bili su predstavnici REM-a i tada smo vrlo jasno definisali i pravilnik kada je reč o Javnom servisu i preporuke kada je reč o komercijalnim medijima, odnosno privatnim televizijama.

Inače, naš stav, stav poslaničke grupe SPS je da mediji u Srbiji moraju da budu autonomni i slobodni u odlučivanju. Interes vlasništva je svakako primaran. Ne želimo ni na jedan način da se bavimo uređivačkom politikom medija.

Godine 2009. smo bili deo vladajuće koalicije i tada smo kao deo vladajuće koalicije glasali protiv izmena i dopune Zakona o javnom informisanju, zajedno sa našim koalicionim partnerima iz JS, jer smo smatrali da je takav zakon pritisak na objektivno i profesionalno novinarstvo i nismo želeli da se vraćamo nekoliko koraka unazad, u period pre 2000. godine kada je SPS bila izložena na stub srama upravo zbog medija.

Znate, teza - ako smo prisutni u medijima, medijska slika je dobra, a ako nas nema u medijima, medijska slika je loša je katastrofalna.

Kažu pojedini predstavnici opozicije – nema nas u medijima, a konstantno kukaju upravo o medijima u medijima.

Ponavljam – nemojte da potcenjujete medije, jer mediji jako dobro znaju šta je vest. Čim vas nema treba da se zapitate da li je ono što ste rekli na konferenciji za štampu uopšte vredno bilo kakve vesti u Srbiji, da li je to vest u Srbiji i da li je to nešto što se vrednuje kao vest u Srbiji? Nemojte na taj način da potcenjujete i da vređate novinarsku profesiju.

Kada je reč konkretno o REM-u, dakle, kao što sam rekao, već duži vremenski period traje jedan hajka i histerija koja je usmerena ka REM-u. Rekao sam šta je razlog, ali mislim da u tome oni koji vode takvu vrstu hajke i histerije na REM zaboravljaju samo jednu stvar – šta je zapravo suštinska uloga nas poslanika, nas koji imamo legitimitet i poverenje građana i koji donosimo zakone? Da jačamo rad nezavisnih regulatornih tela, da osnažimo i jačamo rad nezavisnih regulatornih tela, a ne da nezavisna i regulatorna tela guramo u politički ring, da ih guramo u političko blato, da na taj način ostvarujemo svoje ciljeve.

Naš posao, dakle, je da podržimo REM u onome što je najvažnije, da REM radi po zakonu, ne da tumačimo zakon onako kako svakome od nas u određenom trenutku odgovara i da tražimo i insistiramo konkretno od REM-a da REM krši te iste zakone i da tumači zakon onako kako mi želimo.

Nije REM politički subjekt, ne učestvuje REM na parlamentarnim, lokalnim i pokrajinskim izborima, ne odlučuje REM ko će da pobedi ili da izgubi na parlamentarnim, lokalnim i pokrajinskim izborima, niti REM ima obavezu da prati izbore, ali je pratio izbore, jer smo takav zaključak napravili tokom međustranačkog dijaloga i tokom razgovora koji smo vodili na Fakultetu političkih nauka. Jer, REM je napravio jednu detalju analizu o prisutnosti političkih stranaka koje su učestvovale, ali vrlo zanimljivo.

U toj analizi najveći procenat prisustva u informativnim emisijama, u dnevnicima, dakle govorim o televizijama koje su se bavile informativom i koje su pratile izbornu kampanju, najveći procenat i najveću zastupljenost imaju upravo one političke opcije koje nisu učestvovale na izborima. Dakle, oni koji su bojkotovali izbore imaju najveće prisustvo u medijima, što je nepojmljivo i što je nezamislivo.

Vrlo je interesantno da, kada već govorimo o evropskim parlamentarcima, i tokom jučerašnjeg dana je postavljeno pitanje kako će neko da se obrati od opozicije EU, pa će EU nas da uvede u red, da nas natera da mi razgovaramo, da mi prihvatamo nekakve uslove, vrlo je interesantno da su ti evropski parlamentarci došli u REM onog trenutka kada smo mi završili međustranački dijalog i kada smo završili razgovore na Fakultetu političkih nauka. Tada su govorili, podsetiću vas da su tad rekli da postoje dve paralelne zemlje, dve paralelne institucije i da postoje paralelni mediji. Kako onda ne postoji sloboda medija, ako kažu i oni sami da postoje paralelni mediji? To su isti oni parlamentarci koji su izrazili zabrinutost za demokratiju i to su isti oni parlamentarci koji su bili zabrinuti za slobodu medija u Srbiji.

Što se tiče demokratije, mi smo im poslali jasnu poruku – nema razloga vi da brinete, demokratija u Srbiji, rekao sam već, se ostvaruje na izborima i samo na izborima.

Što se tiče slobode medija, znate, pomalo je licemerno da se evropski parlamentarci naprasno, odjednom bave slobodom medija. Zašto to kažem? Godine 2011. imali smo Izveštaj Verice Barać u kome je vrlo precizno, eksplicitno definisano i rečeno da postoji ozbiljna zabrinutost za slobodu medija u Srbiji. Niko od evropskih parlamentaraca tada nije pokazao interesovanje da se bavi slobodom medija u Srbiji.

Ovo pitanje sam postavio Tanji Fajon. Gospođa Fajon je rekla – nisam tada bila nadležna za Srbiju. Ja sam je pitao – da li ste bili evropski parlamentarac? Ako ste bili evropski parlamentarac, a imate toliko interesovanje za Srbiju, onda ste bar mogli da postavite ovo kao pitanje.

Vrhunac svega je kada govorimo o političkoj sceni Srbije, a ko se to danas bavi slobodom medija i ko postavlja pitanje slobode medija u Srbiji? Da li su to isti oni koji protivzakonito bili vlasnici tabloida, koji su preko svojih marketingških agencija ucenjivali medije, zarađivali na svakoj sekundi nacionalne televizije, odnosno televizija sa nacionalnom frekvencijom? Da li su to isti oni koji su slali policiju u novine kada objave bilo šta o njihovim brljotinama u periodu kada su vršili odgovorne funkcije i kada su bili na vlasti? Isti oni u čije vreme je moglo da se čuje samo jedno mišljenje, isti oni koji su uređivačku politiku RTS želeli da uređuju motornom testerom, fizički napadali novinare TV Pink. Isti oni koji su slali jasne poruke putem konferencije za štampu da će gasiti komercijalne televizije, privatne televizije i da će podnositi krivične prijave protiv urednika dnevnih listova samo zato što oni rade svoj posao i što objavljuju ono što je istina. Zar nije istina interes svih nas?

Znate, kada govorimo o zastupljenosti u medijima, vrlo je interesantno, recimo spotove sa pozivom na bojkot izbora koji su emitovani tokom predizborne kampanje, ja sam ovaj podatak uzeo iz izveštaja REM-a, oko 400 puta emitovani su na kanalima dve televizije i platila ih je jedna produkcijska kuća u vlasništvu jedne novinarke, koja tvrdi da spotovi nemaju veze sa opozicijom i da ih je besplatno objavila na „jutjub“ kanalu te stranke, a reč je o stranci Slobode i pravde, moraće ipak da ih prijave u godišnjem izveštaju.

Mi upravo insistiramo i na REM-u i na svim nadležnim organima i institucijama da se pozabave ovi pitanjem i da nam daju konkretan odgovor kako je to moguće i da li se to stvarno desilo.

Recimo, u Ujedinjenom kraljevstvu, na šta se oni stalno pozivaju, na zakone pa čak i Ujedinjenog kraljevstva, prema zakonu Ujedinjenog kraljevstva recimo u debatnim emisijama tokom izborne kampanje, dame i gospodo poslanici, ne mogu da učestvuju oni koji nisu učesnici izbora. Mi smo se za to zalagali i zalagaćemo se i u nastavku dijaloga.

Molim vas, ako želite da učestvujete na izborima, nemamo mi ništa protiv debatnih emisija, svaka politička stranka treba ravnomernu zastupljenost. Što više debatnih emisija, da vidimo konkretan program, da vidimo ljude koji su garant za realizaciju tog programa, jer to svakako hoće pomoći građanima Srbije da se opredele kome će ukazati poverenje. Ali, ukoliko ne želite da učestvujete na izborima i bojkotujete izbore, šta je onda suština, šta je onda razlog vašeg pojavljivanja?

Dakle, još jednom na samom kraju, podržaćemo u danu za glasanje sve izveštaje i smatramo da i dalje treba da nastavimo kao poslanici da jačamo i osnažimo rad nezavisnih regulatornih tela, ali isto tako da vodimo i otvorene dijaloge i debatu, kada se za to ukaže potreba. Tokom jučerašnjeg dana sam rekao, vrlo često se dešava da stavovi vladajuće koalicije nisu potpuno identični sa stavovima nekih nezavisnih tela, ali nije to problem. Zato smo tu da razgovaramo. Zahvaljujem.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 01.12.2020.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, predsedniče, danas pitanje želim da uputim pre svega vama, a tu je i generalni sekretar koji može da vam pomogne u odgovoru na pitanje.

Naime, članom 17. Zakona o Narodnoj skupštini predviđeno je prilikom potvrđivanja mandata donošenje zakletve i tu zakletvu, koliko je logično, treba da potpiše svaki narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Ne bih čitao sadržaj zakletve, ali suština je u tome da se svaki poslanik obavezuje da će predano, pošteno i savesno, verno pre svega Ustavu, obavljati posao za koji je preuzeo odgovornost.

Moje prvo pitanje je da li je svako od poslanika potpisao ovu zakletvu nakon verifikacije mandata? Logično je da jeste. Ako je potpisao, onda, sa druge strane, logično je da je odgovornost i obaveza svakog poslanika da poštuje sadržaj ove zakletve. Kao što je i logično da poslanici koji imaju dugogodišnji poslanički staž i dugogodišnje iskustvo jako dobro poznaju Poslovnik o radu Narodne skupštine, pravilnike kojima je uređen rad Narodne skupštine.

Onda nije slučajno da imamo pokušaje, kao proteklog četvrtka kada su postavljana pitanja Vladi Republike Srbije, da se kroz incidentne situacije privuče pažnja javnosti, jer se verovatno očekivala drugačija reakcija sa druge strane, kako bi se oni koji su želeli da naprave takvu incidentnu situaciju predstavili pre svega kao žrtve. Ne računajući, naravno, da ćete vi odreagovati, kao predsednik Narodne skupštine, u jednom duhu tolerancije i nastaviti demokratsku raspravu. To se sasvim slučajno činilo pred 28. novembar, kada se obeležava Dan albanske zastave. Dakle, imamo Poslovnik o radu, imamo pravilnik koji uređuje rad parlamenta.

Moje drugo pitanje je, predsedniče, o tome smo maločas razgovarali na Kolegijumu, da li je u planu da se nastavi sa definisanjem i izradom etičkog kodeksa? Zašto postavljam ovo pitanje? Etički kodeks, osim ponašanja poslanika unutar parlamenta, definiše način na koji poslanici treba da se ponašaju van parlamenta. Jer, mi smo narodni poslanici ne samo u ovoj zgradi, već i van Narodne skupštine Republike Srbije. Da imamo etički kodeks, ne bi nam se dešavale stvari, ne bi dolazili u takvu situaciju da, recimo, šefovi pojedinih poslaničkih grupa Narodne skupštine Republike Srbije imaju posete povodom kosovskih snaga bezbednosti i da nam šalju poruke sa takvih skupova kako, zaboga, razlog što njihov incident nije uspeo i nisu uspeli da izazovu situaciju kakvu su želeli, na osnovu toga zaključuju da Vlada Ane Brnabić, zapravo Vlada Republike Srbije nema težinu.

Dakle, ponavljam, šef poslaničke grupe u Narodnoj skupštini Republike Srbije koji je, logično, potpisao zakletvu koju sam u uvodnom izlaganju pomenuo.

Dakle, to što neko nije za dijalog, to što neko želi da se bavi politikanstvom, što lično ima osećaj manje vrednosti, to je njegov problem, ali nema pravo da diskriminiše druge predstavnike nacionalne manjine kojoj i sam pripada. Srbija apsolutno ne želi da diskriminiše nikoga.

Apsolutno niko nema ništa protiv u ovoj sali identiteta tog kolege, ali ima problem, siguran sam, sa onim što govori. Ubeđen sam da većina poslanika, većina kolega i koleginica, kao i većina građana Srbije, ima problem kada neko u Narodnoj skupštini Republike Srbije, kao poslanik Narodne skupštine Republike Srbije, kao šef poslaničke grupe, kaže na sednici parlamenta – da se slobodno u Gračanici vijori zastava Srbije. Izvinite, a koja zastava u Gračanici to treba da se vijori?

Dakle, moje prvo pitanje je vezano za zakletvu, da li je svako od poslanika potpisao tekst zakletve? Dakle, to je obaveza i odgovornost onda da je poštuju.

Drugo pitanje, imamo Poslovnik, imamo pravilnike i da li je u planu izrada etičkog kodeksa, jer smatram da je to jako važno, kako se ovakve stvari u narednom periodu ne bi dešavale. Zahvaljujem.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 01.12.2020.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče.

Poštovano predsedništvo, poštovani predstavnici Agencije za borbu protiv korupcije, Fiskalnog saveta, Republičke komisije za zaštitu prava po postupcima javnih nabavki, Komisije za hartije od vrednosti, uvažena koleginica Tomić, ona će nam se pridružiti, iz opravdanih razloga trenutno nije tu.

Ono što želim na samom početku da kažem jeste da mi veoma uvažavamo kao poslanički klub rad Odbora za finansije, jedan ozbiljan, odgovoran i posvećen rad Odbora za finansije. Znam kako je to funkcionisalo u prethodnom sazivu, imao sam prilike da učestvujem u radu Odbora za finansije. Naravno da ćemo prihvatiti i da ćemo podržati kao poslanička grupa zaključke Odbora za finansije i naravno da su oni formulisani u skladu sa Poslovnikom o radu Narodne skupštine Republike Srbije i da ne treba previše obraćati pažnju na stavove, čini mi se, pojedinih organizacija koje dolaze iz nevladinog sektora, da Odbor treba da daje određene stavove, sugestije i predloge. Ne, Odbor shodno Poslovniku o radu Narodne skupštine, prihvata ili odbija, odnosno ne prihvata izveštaj o radu nezavisnih tela.

Dakle, imaćete podršku u danu za glasanje svakako, shodno odluci Odbora za finansije, ali isto tako smatramo da je današnja rasprava i prilika da porazgovaramo o radu nezavisnih tela, da porazgovaramo i o određenim stavovima, određenim analizama koje su se mogle čuti naročito, mi govorimo o 2019. godini, ali za nas je veoma važna i ova 2020. godina, jer postoje neki stavovi, gospodin Marković je rekao da mi imamo autonomiju pa tu autonomiju koristimo i želimo da iznesemo neke stavove koji su i suprotni stavovima konkretno nekih nezavisnih institucija. Dakle, svakako smatramo da takva vrsta rasprave može biti korisna.

Recimo, Fiskalni savet je nezavisno telo i mi ni na jedan način ne želimo da utičemo niti da vršimo pritisak na rad Fiskalnog saveta, na stavove i mišljenje Fiskalnog saveta, ali smo svakako uvek spremni na jedan otvoren dijalog, debatu, i na sednicama odbora i ovde u plenumu, što je od velike važnosti i značaja, što o vašim izveštajima razgovaramo i ovde u plenumu, a ne samo na sednicama odbora. Ponavljam, smatramo da je to korisno, a naročito kada slušamo analize i stavove koje se tiču životnih pitanja, koje se tiču konkretnog pitanja koja su usmerena na život naših građana, a to se moglo čuti tokom ove 2019. godine.

Nezavisne institucije nemaju uvek identično mišljenje kao vladajuće koalicije. To nije sporno. Jer, kada bi mislili isto po svim pitanjima, onda bi moglo da se postavi pitanje – pa, čemu služe nezavisne institucije, čemu svrha postojanja nezavisnih institucija? Ako svi mislimo isto, onda u svakom trenutku ne mislimo dovoljno, a to onda nije dobro.

Međutim, ovde je suština u nečem drugom. Ovde je suština da svako treba da radi svoj posao i svako ima određenu odgovornost, koja je vrlo jasno i precizno definisana zakonom i mislim da svako od nas ne treba, na neki način, da pređe tu crvenu liniju odgovornosti, već da obavlja posao u skladu sa onim što jeste njegova odgovornost.

Recimo, ako Fiskalni savet kaže da Skupština donosi zakone ili usvaja zakone kojima narušava ekonomsku uređenost, onda mi možemo da postavimo pitanje kao narodni poslanici – pa, da li je to pitanje i dilema koju treba da otvara Fiskalni savet? Fiskalni savet, kao i ostali predstavnici nezavisnih institucija, treba da shvate da naspram sebe danas imaju narodne poslanike i narodne poslanice koji imaju legitimitet i poverenje građana, koji imaju odgovornost prema građanima, čija je obaveza i zadatak da usvajaju zakone i isključivo za usvajanje tih zakonskih predloga odgovaraju građanima.

Usko stručna politika, rekao bih, jeste dobra ali nije čarobni štapić. To je pokazalo vreme koje je iza nas. Vreme koje je iza nas je demantovalo brojne analize i brojne stavove koji su se mogli čuti.

Nemojte me pogrešno shvatiti, ali, lako je voditi politiku iz udobnih fotelja, baviti se analizama, izveštajima, a realnost je nešto drugo, kada dođete i razgovarate sa građanima. Život je nešto drugo.

Slažem se, treba da se bavimo ciframa. Cifre jesu važne. Ali, šta znače cifre ako na drugoj strani imamo nezadovoljstvo građana, kada konkretno govorimo o životnom standardu građana, a to je naša odgovornost i to je naša obaveza, nas koji smo dobili legitimitet i poverenje građana. Mi smo glas naroda, nas 250 ovde u parlamentu.

Dakle, ovde se radi o ljudima a ne samo o suvim ciframa. To je, kako bih rekao, živa politika i to je nešto što je daleko važnije i daleko značajnije od svakog izveštaja, od svake analize koju je, u najvećem delu u prethodnom vremenskom periodu, demantovalo vreme.

Maločas smo govorili o penzijama. Ja se sećam, ako me dobro pamćenje služi, a mislim da me služi još uvek, 2014. godine Fiskalni savet je imao stav da dođe do drastičnog smanjenja plata i penzija, jer idemo ka finansijskom kolapsu ili haosu, kako je to tada definisano, a dve ili tri godine kasnije je Fiskalni savet tražio da te iste plate i penzije vratimo na isti nivo.

Šta je uloga Saveta? Uloga Saveta je da da ocenu budžeta Narodnoj skupštini Republike Srbije, da izađe sa određenim podacima, stavovima koji će biti u saglasnosti ili neće biti u saglasnosti sa Vladom Republike Srbije i tu se otprilike završava njihova priča, zapravo njihova odgovornost.

Da li Fiskalni savet može da komunicira sa Vladom? Ja sam imao prilike da slušam razgovor predstavnika Fiskalnog saveta sa ministrom finansija, a i u prethodnom vremenskom periodu putem analiza izveštaja, pratimo mi naravno pažljivo rad Fiskalnog saveta, čitamo i analize i kada je reč o rebalansu koji je usvojen u aprilu, čitamo i analize kada je reč o rebalansu koji je usvojen u novembru, i nešto je drugačija priča danas naspram onoga što smo mogli da pročitamo u tim izveštajima i u aprilu i u novembru. Evo u čemu ja konkretno vidim razliku, ali najpre da se vratim na ovo.

Da li Fiskalni savet može na ovakav način da komunicira sa Vladom? Ja mislim da ne. To možemo mi, jer mi smo narodni poslanici, mi smo birali Vladu Republike Srbije, izabrali Vladu Republike Srbije i imamo kontrolnu i nadzornu funkciju, kao najviši organ zakonodavne vlasti. Može to da čini Fiskalni savet, ali ukoliko želi da se bavi politikom, a ja ne želim da verujem da Fiskalni savet kao nezavisno telo želi da se bavi politikom i da iznosi političke stavove.

Maločas je bilo reči o merama Vlade Republike Srbije u periodu korone. Pa nisam siguran da se Fiskalni savet u potpunosti složio sa svim merama, ili sam ja čitao drugačiju analizu, pogrešnu analizu, mada čisto sumnjam. Da li je na Fiskalnom savetu da kritikuje stav Evropske investicione banke i Međunarodne organizacije rada, koje kažu da je dobra mera Vlade Republike Srbije što je izdvojeno 100 evra za svako punoletno lice u periodu kada se suočavamo sa najvećim zdravstvenim izazovom, i ne samo mi, već čitav svet.

Dakle, Evropska banka, Međunarodna organizacija rada kaže da je to dobra mera, da ona smanjuje siromaštvo, ali nailazi na kritike Fiskalnog saveta. E sada, mi to možemo da protumačimo drugačije. Da li se Fiskalni savet, kao i organizacije koje sam naveo, kao i Vlada Republike Srbije zalažu za smanjenje siromaštva u Srbiji? Nije Srbija izmislila ovu meru, da se mi razumemo, ovu meru su koristile i druge svetske ekonomije. Mislim da je koristio i Japan i Sjedinjene Američke Države. Ova mera je doprinela, po našem mišljenju, pre svega da se održi nivo potrošnje, ali je unela i jednu dozu optimizma kod građana Srbije u jednom izuzetno teškom vremenskom periodu.

I da se razumemo, nije sporna konstruktivna kritika, ali ovde imamo kritiku koja je usmerena ka Evropskoj banci, imamo kritiku koja je usmerena ka Međunarodnoj organizaciji rada, imamo kritiku, koliko sam shvatio, koja je usmerena ka Vladi Republike Srbije. Onda se postavlja pitanje – pa je li posao Fiskalnog saveta da kritikuje sve što je dobro? A mi smatramo da je ovo dobro i pozitivno, a i ogromna većina građana smatra da je ovo bila dobra i pozitivna mera.

Dakle, ceo svet se suočava sa ozbiljnim zdravstvenim izazovom, kakav do sada nije viđen i čiji se kraj nažalost još uvek ne nazire. I maločas je gospodin Marković pomenuo Međunarodni monetarni fond, Svetsku banku, ali i Evropska banka za obnovu i razvoj kaže da će u ovom periodu Srbija biti jedna od vodećih država po privrednom rastu. Dakle, sistem funkcioniše onda kada je najteže, i ne samo da funkcioniše, nego taj isti sistem ostvaruje rezultate. E sad, možemo se složiti ili ne oko pokazatelja, ali možemo i o tome da polemišemo i da govorimo.

Ne mislim da je sistem trebalo da bude zatvoren, da je trebalo da zatvorimo zgradu Vlade Republike Srbije, da je predsednik Republike svoj posao trebalo da obavlja onlajn, već da i predsednik i Vlada odgovorno, ozbiljno i posvećeno rade svoj posao, upravo kako to čine u godini koja je veoma teška, ponavljam. A šta je suštinski cilj? Da budu uz svoje građane i da se u ovom trenutku sačuva život svakog građanina Srbije. To je prioritet broj jedan.

Mere Vlade o kojima je maločas bilo reči, da li su, kako je to rečeno, transparentne i da li su na pravi način usmerene? Mi smatramo da jesu. One su usmerene pre svega ka onim najosetljivijim, rekao bih, kategorijama, a imale su za cilj da se sačuva nivo zaposlenosti u Srbiji, koji je danas na istorijskom nivou, imale su za cilj životni standard i egzistenciju građana i imale su za cilj da se sačuva privreda, pre svega privatni sektor, koji jeste krvotok, koji jeste budućnost u Srbiji. Jer bez privatnog sektora, privrede, ne verujem da možemo ekonomski opstati, u smislu da je privreda važna, važna je za državu jer sa jedne strane otvara nova radna mesta, a sa druge strane upravo država živi od poreza i dažbina koje ubira iz privatnog sektora.

Kroz rebalans Vlade, a pažljivo sam sagledao analizu i stavove Fiskalnog saveta kada govorimo o rebalansu Vlade, mislim da je analiza Fiskalnog saveta prvo bila u aprilu, a druga u novembru mesecu, kroz rebalans Vlade o kojem smo mi raspravljali ovde u parlamentu, mi smatramo da su realno sagledani problemi i da je realno dat odgovor na aktuelne probleme, jer to jeste sadašnjost, ali i put koji kreira budućnost, i da se vodilo računa pre svega o interesima građana, o javnim interesima, ali da se vodilo računa i o tome na koji način sačuvati teško stečena fiskalna dostignuća, do kojih se došlo kroz reformski kurs Vlade Republike Srbije.

Maločas ste pomenuli deficit. Ja sam shvatio da vi, iz analize koju sam pročitao, kritički govorite o deficitu. Ispravite me ako grešim, možda sam ja pogrešno protumačio i shvatio. Ali tačno je, imaćemo veliki deficit na kraju 2020. godine, ali ne zato što je vođena pogrešna fiskalna politika i što je Vlada vodila pogrešnu politiku, već zbog korone, ali svakako i ovaj deficit nije skup. Ali svakako imamo izvanredne rezultate, što govori da možemo i bolje i više i brže u periodu koji je pred nama. Rekao bih, imamo jedan kontrolisani deficit, imamo projekciju javnog duga koji je u odnosu na bruto društveni proizvod ispod 60%. Dakle, krećemo se u nekim parametrima koji će omogućiti da imamo jedan uravnotežen i razvojni budžet u 2021. godini. O tome ćemo pričati od ponedeljka, pošto će tada biti, koliko sam shvatio, rasprava o budžetu za 2021. godinu.

Maločas se govorilo i o zaduživanju Srbije. Zaduživanjem, po našem mišljenju, Srbija ne ostavlja obavezu generacijama koje dolaze, već ulaže u budućnost, upravo ulaže u te generacije, u smislu da ulaže u nešto od čega će svi imati koristi. Jer ako nema kapitalnih investicija, ako nema javnih investicija, kako ćemo pokrenuti ekonomski oporavak i kako ćemo pokrenuti i privredu, ali i privatni sektor?

Sada, konstatacija Fiskalnog saveta u jednoj od analiza, vi me opet ispravite ako grešim, jer da je zdravstvena kriza ogolila probleme koji su duži niz godina gurani pod tepih. Koje je to probleme ova Vlada gurala pod tepih? Ova vladajuća koalicija od trenutka, od kada je konstituisana do danas, ova vladajuća koalicija je vodila aktivnu politiku u smislu da je išlo u susret problemima i davala odgovore na ona ključna pitanja. Ako ste mislili na zdravstvo, ja ovde imam investicije u zdravstvu Srbije u poslednjih pet godina, ne bih da navodim sada taksativno, dugačko je, predugačko je, ali biće vremena možemo i o tome da razgovaramo. Slažem se da je uvek nedovoljan, ali ne možete da kažete da se nije ulagalo u zdravstvo, jel jeste, ali niko nije mogao da predvidi 2020. godinu, ovo je nepredvidljiva i ovo je teška godina.

Moram da vam kažem, ne mogu da se složim sa konstatacijom da je ogoljena politika Vlade. Ja mislim, ako vi već tek tako mislite, da ste vi takvim stavom ogolili vaše stavove, jer znate kako, ja ponekad kada čitam vaše analize, a vrlo često to činim, kao da čitam analize ove kvazi opozicije. A opet ne želim da verujem, zaista nemam nameru i ne želim da verujem i smatram da treba da radim uvek na jačanju nezavisnih institucija i nezavisnih tela, ne želim da verujem da vi imate nameru da zauzmete politički stav.

Govorite o netransparentnosti i to ste pomenuli u jednom od izveštaja. Šta je danas netransparentno i kada je bilo transparentnije, ako to nije bilo u 2020. godinu. Pa, upalite televizor, pa svakodnevno ste imali izveštaje koliko je obolelih, pa vi se bavite ciframa, podacima, pa saberite koliko košta lečenje jednog obolelog i videćete koliko je to transparentno? Ovo je reformska Vlada za teško vreme. Vlada koja će odgovoriti izazovima vremena i nema ova Vlada problem da se suoči sa problemima i da povlači odlučne poteze, već hrabrost da ide u susret problemima.

Znate, ekonomska politika koja nije socijalno odgovorna za nas, nije dobra politika i zato se zalažemo za ekonomsku politiku u čijem centru je upravo čovek, a to je politika kakvu vodi Vlada Republike Srbije. Izvinite, što sam prekoračio vreme. Hvala vam.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.11.2020.

Zahvaljujem, predsedniče.

Poštovana predsednice Vlade, dame i gospodo ministri, kolege i koleginice, najpre pitanje za ministarku pravde. Optužnica protiv bivših pripadnika OVK, koliko je meni poznato, ima 70 strana i nije u potpunosti i u celosti objavljena. Lista svedoka je takođe zatamnjena, sva imena su precrtana. Kada će biti obnarodovano i jedno i drugo i kada to bude učinjeno, šta je plan Ministarstva, da li postoji plan Ministarstva i Vlade Republike Srbije da preduzme nešto u vezi zaštite svedoka i eventualnog pojačanja dokaza? Cilj je, naravno, da se podrži sud, da se ne ponovi slučaj Haradinaj, svedoci su pobijeni, nije to moja konstatacija, to je i sudsko veće potvrdilo. Da li Vlada razmatra mogućnost da formira neku grupu ili tim koji će time da se bavi, jer je javnost veoma zainteresovana? Mi smo kao država pokazali spremnost za saradnju, valjda zauzvrat možemo očekivati pravdu i istinu, a to je konačno da bude sankcionisana ta vrhuška, jer očigledno se ne ide u dubinu.

Uz to, molim vas da, evo, dajem vam priliku, maločas niste imali mogućnost, da odgovorite na pitanje koje je postavio gospodin Marković – kada će tužilaštvo konkretno reagovati?

Sledeće pitanje vrlo konkretno za ministra prosvete – da li Ministarstvo prosvete vrši analizu usklađenosti redovnih školskih programa sa sadržajem onlajn sistema obrazovanja i koliko ova vanredna situacija izazvana kovidom utiče na kvalitet obrazovanja? Još jedno, po meni, izuzetno važno pitanje – kakav, po vašem mišljenju, može biti uticaj onlajn nastave na socijalizaciju dece?

Treće pitanje za novog ministra koji je dobio zaduženje da se bavi pitanjem problema nedovoljno razvijenih opština u Srbiji – da li će Vlada doneti novi program podsticaja regionalnog razvoja i razvoja nedovoljno razvijenih opština, koji će sprovoditi vaš kabinet? Drugo pitanje, opet vezano za prvo – da li vi kao ministar zadužen za razvoj nerazvijenih područja već imate projekte za zaustavljanje devastacije malih sredina i za obezbeđenje boljih uslova života u nedovoljno razvijenim područjima u Srbiji?

Nastaviću u narednih tri minuta. Zahvaljujem.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.11.2020.

Gospodin Tončev je u odgovoru na pitanje pomenuo EU, a to je nešto što me brine u ovom trenutku i tim povodom želim da postavim pitanje predsednici Vlade i ministru spoljnih poslova. Naime, šef diplomatije EU, gospodin Borele je izjavio da od Srbije očekuje da svoju spoljnu politiku uskladi sa stavovima EU kako naša evropska perspektiva ne bi bila narušena.

Ako sam ovu izjavu dobro razumeo, ona se odnosi na spoljno političke partnere Srbije, odnosno na neki način ovo sam razumeo i kao uslovljavanja Srbije da se opredeli za jednu stranu, za EU ako želi da postane punopravan član. Ova izjava se može smatrati i zadatim uslovom koji moramo da ispunimo. Srbija je slobodna i nezavisna država, samostalna država, vodi samostalnu spoljnu politiku u najboljem interesu svojih građana.

Srbija svakako ima cilj da postane punopravan član EU, ali Srbija želi da zadrži i tradicionalno prijateljske odnose sa tradicionalno prijateljski orijentisanim državama i SAD i sa Kinom i sa Rusijom, jer period kovida je pokazao da kada je teško možete da računate na dve stabilne i sigurne stvari, a to su najpre sopstveni resursi, a onda odnosi sa tradicionalno prijateljski orijentisanim državama.

U vezi sa ovim konstatacijama pitanje bih postavio predsednici Vlade, a tu je i ministar spoljnih poslova. Dakle, imajući u vidu poziciju Srbije u Evropi i svetu s jedne strane i naš državni nacionalni interes, s druge strane da li smatrate da se nekako prepliću interesi i ciljevi koji se žele postići između EU koja poseduje po pitanju Kosova i Metohije u dijalogu i recimo nove američke administracije? Da li očekujete, da li se po vašem mišljenju može desiti da nova američka administracija promeni diskurs svoje spoljne politike prema Srbiji?

Mi znamo i to je predsednik Srbije vrlo jasno rekao nakon izbora novog predsednika SAD da mi želimo da zadržimo dobre odnose sa SAD, da će Srbija poštovati Vašingtonski sporazum. Postavlja se pitanje da li je prištinska strana spremna na to.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.11.2020.

Skratiću.

Još jednom najpre da zahvalim predsednici Vlade Republike Srbije i da ponovim da se u potpunosti slažem sa njom kada kaže da Srbija treba da nastavi putem koji je trasirao predsednik Republike Srbije, a to je iskren odnos sa partnerima.

Druga stvar koju sam maločas rekao, da se takođe u potpunosti slažem kada govorite o važnosti i značaju jednog vizionarskog projekta predsednika Republike, a to je „Mini šengen“, i rekao sam da je to nešto što je lekovito za čitav region, i ako postoji jedan deo opozicije koji to ne shvata, ali ne treba gubiti vreme na to.

Ministre spoljnih poslova, u pravu ste kada kažete, Srbija danas jeste simbol novih vrednosti u regionu i jeste faktor stabilnosti. I mir i stabilnost u regionu i prosperitet, dobrosusedski odnosi, to jeste prioritet trenutno, kada govorimo o regionalnoj saradnji. To je jasno, to je vidljivo i prepoznatljivo.

Takođe, u potpunosti ste u pravu i to je takođe veoma važno, da danas Srbiju svi sagledavaju kao pouzdanog, sigurnog i stabilnog partnera. Rekli ste, i u pravu ste, nekada nismo mogli sa velikima da razgovaramo. Kada dođete u SAD, vi ne možete da razgovarate. Recimo, 2011. ili 2012. godine niste mogli da razgovarate o suštinskim političkim pitanjima, kada govorimo o nacionalnim i državnim interesima. Možete, ali sa „staferima“. Mi smo danas u 2020. godini u situaciji da predsednik Srbije je razgovarao sa predsednikom SAD i potpisao bilateralni sporazum, ne trilateralni, bilateralni sporazum između dve države.

Zahvaljujem na odgovorima, zahvaljujem na spremnosti Vlade da danas bude u parlamentu i potpuno sam ubeđen da će zadržati ovako odgovoran i ozbiljan odnos prema Narodnoj skupštini Republike Srbije, kao najvišem zakonodavnom telu. Zahvaljujem.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 01.12.2020.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, predsedniče, danas pitanje želim da uputim pre svega vama, a tu je i generalni sekretar koji može da vam pomogne u odgovoru na pitanje.

Naime, članom 17. Zakona o Narodnoj skupštini predviđeno je prilikom potvrđivanja mandata donošenje zakletve i tu zakletvu, koliko je logično, treba da potpiše svaki narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Ne bih čitao sadržaj zakletve, ali suština je u tome da se svaki poslanik obavezuje da će predano, pošteno i savesno, verno pre svega Ustavu, obavljati posao za koji je preuzeo odgovornost.

Moje prvo pitanje je da li je svako od poslanika potpisao ovu zakletvu nakon verifikacije mandata? Logično je da jeste. Ako je potpisao, onda, sa druge strane, logično je da je odgovornost i obaveza svakog poslanika da poštuje sadržaj ove zakletve. Kao što je i logično da poslanici koji imaju dugogodišnji poslanički staž i dugogodišnje iskustvo jako dobro poznaju Poslovnik o radu Narodne skupštine, pravilnike kojima je uređen rad Narodne skupštine.

Onda nije slučajno da imamo pokušaje, kao proteklog četvrtka kada su postavljana pitanja Vladi Republike Srbije, da se kroz incidentne situacije privuče pažnja javnosti, jer se verovatno očekivala drugačija reakcija sa druge strane, kako bi se oni koji su želeli da naprave takvu incidentnu situaciju predstavili pre svega kao žrtve. Ne računajući, naravno, da ćete vi odreagovati, kao predsednik Narodne skupštine, u jednom duhu tolerancije i nastaviti demokratsku raspravu. To se sasvim slučajno činilo pred 28. novembar, kada se obeležava Dan albanske zastave. Dakle, imamo Poslovnik o radu, imamo pravilnik koji uređuje rad parlamenta.

Moje drugo pitanje je, predsedniče, o tome smo maločas razgovarali na Kolegijumu, da li je u planu da se nastavi sa definisanjem i izradom etičkog kodeksa? Zašto postavljam ovo pitanje? Etički kodeks, osim ponašanja poslanika unutar parlamenta, definiše način na koji poslanici treba da se ponašaju van parlamenta. Jer, mi smo narodni poslanici ne samo u ovoj zgradi, već i van Narodne skupštine Republike Srbije. Da imamo etički kodeks, ne bi nam se dešavale stvari, ne bi dolazili u takvu situaciju da, recimo, šefovi pojedinih poslaničkih grupa Narodne skupštine Republike Srbije imaju posete povodom kosovskih snaga bezbednosti i da nam šalju poruke sa takvih skupova kako, zaboga, razlog što njihov incident nije uspeo i nisu uspeli da izazovu situaciju kakvu su želeli, na osnovu toga zaključuju da Vlada Ane Brnabić, zapravo Vlada Republike Srbije nema težinu.

Dakle, ponavljam, šef poslaničke grupe u Narodnoj skupštini Republike Srbije koji je, logično, potpisao zakletvu koju sam u uvodnom izlaganju pomenuo.

Dakle, to što neko nije za dijalog, to što neko želi da se bavi politikanstvom, što lično ima osećaj manje vrednosti, to je njegov problem, ali nema pravo da diskriminiše druge predstavnike nacionalne manjine kojoj i sam pripada. Srbija apsolutno ne želi da diskriminiše nikoga.

Apsolutno niko nema ništa protiv u ovoj sali identiteta tog kolege, ali ima problem, siguran sam, sa onim što govori. Ubeđen sam da većina poslanika, većina kolega i koleginica, kao i većina građana Srbije, ima problem kada neko u Narodnoj skupštini Republike Srbije, kao poslanik Narodne skupštine Republike Srbije, kao šef poslaničke grupe, kaže na sednici parlamenta – da se slobodno u Gračanici vijori zastava Srbije. Izvinite, a koja zastava u Gračanici to treba da se vijori?

Dakle, moje prvo pitanje je vezano za zakletvu, da li je svako od poslanika potpisao tekst zakletve? Dakle, to je obaveza i odgovornost onda da je poštuju.

Drugo pitanje, imamo Poslovnik, imamo pravilnike i da li je u planu izrada etičkog kodeksa, jer smatram da je to jako važno, kako se ovakve stvari u narednom periodu ne bi dešavale. Zahvaljujem.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.11.2020.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi najpre u uvodnom izlaganju, odnosno uvodnom delu, pre nego što postavim pitanje nadležnim organima i nadležnim institucijama, biću i ličan. Naime, u jednom za mene, rekao bih, i porodicu veoma teškom periodu jedan od ljudi koji je bio uz mene i moju porodicu je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, bio u pravom smislu reči podrška.

Aleksandar Vučić zna da porodica nije samo jedna važna stvar, već da je porodica sve, ali to je poštovanje, pre svega. Reč koju ne razumeju i ne dopire do svesti onih koji su uvek za mržnju, a protiv svega što čini i radi vladajuća koalicija i to tek onako bez alternative, bez ikakvog predloga, već samo da bi se kritikovalo. Zato danas, pre svega kao čovek, ne mogu da ostanem nem, jer u životu morate imati principe, morate imati određene stavove i poštovati ih. Pre svega, kao čovek ne mogu da ostanem nem i da samo posmatram sve kvazipolitičare na šta su spremni svi kvazipolitičari zarad političkih poena i da bi politički profitirali.

Brutalna kampanja protiv predsednika Republike i njegove porodice se nastavlja i dalje, i pre nekoliko dana i evo danas, na žalost, ovoga puta od strane isfrustriranih, rekao bih, političara koji nemaju drugi način da budu medijski prisutni i da pokušaju da na bilo koji način politički prežive.

To su saborci ovog kvazipolitičkog lidera opozicije Dragana Đilasa. Nastavlja sa monstruoznim napadima na predsednika Srbije, na njegovu decu, što je najsvirepije.

On koji je za političku javnost prestao da postoji, konkretno reč je o kvazi političaru, Srđanu Nogu, koji je za političku javnost prestao da postoji, sada ne birajući reči kojima vređa, bira strašan neljudski put ne bi li nekako ponovo pokušao da dospe u žižu javnosti.

Koliko zla i mržnje treba da je u nekome kada se iscrtavaju mete na čelu članova porodice, na čelo dece legitimno izabranog predsednika države koji uživa ogromno poverenje i podršku građana?

Ovo nije političko ponašanje, već, rekao bih, oličenje najprizemnije i najbizarnije negativne kampanje koja samo govori o moralu i karakteru onih koji su ovakav prljavi i nemoralni politički marketing spremni da vode.

Sve prisutniji primitivizam, govor mržnje i nasilje su očigledno ostali jedino raspoloživo oružje onih koji nemaju svoje političke programe, niti znaju kojim političkim putem treba da idu. Postavlja se pitanje – da li za takve ljude uopšte postoje granice? Neverovatno koliko je mržnje sadržano u morbidnim rečima i uvredama upućenim predsedniku Vučiću i njegovoj porodici, koliko neko mora da bude bez časti i morala da na ovakav način vređa maloletnu decu i porodicu?

Nije slučajnost što se sve ovo dešava u trenutku kada predsednik upravo objavljuje rat kriminalu i mafiji, zato pozivamo nadležne organe i institucije da ispitaju povezanost tih propalih političara sa kriminalnim grupama.

Apelujemo na nadležne organe da iz navedenih razloga najozbiljnije shvate ovakve vrste pretnji koje su upućene predsedniku države i njegovoj porodici, jer krajnje je vreme za preduzimanje zakonom propisanih mera protiv onih koji ovu mržnju, monstruozne pretnje šalju gotovo svakodnevno. Mi sami smo bili svedoci i žrtve njegovih odijuma.

Nedopustivo je da bilo čija porodica bude zloupotrebljavana zarad političke borbe i ovo nikako ne sme da postane norma društvenog ponašanja u Srbiji. Svi zajedno moramo da se usprotivimo i svi zajedno da pomognemo nadležnim organima i nadležnim institucijama da, ponavljam, ovo ne može i ne sme da bude norma društvenog ponašanja u Srbiji. Zahvaljujem.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.11.2020.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, vladajuća koalicija je uvek imala spremnost i volju da sasluša sugestije i predloge jednog dela opozicije, zapravo čitave opozicije ali ovde namerno ističem – jednog dela opozicije, kada je reč o izbornim uslovima.

O tome smo razgovarali i na Fakultetu političkih nauka, iako ne znam zašto smo razgovore vodili tamo, jer takvi razgovori se vode u institucijama sistema, vode se u parlamentu, razgovarali smo i u okviru međustranačkog dijaloga i u tim razgovorima i vladajuća koalicija ali i radna grupa Vlade Republike Srbije pokazala je jedan odgovoran, ozbiljan i posvećen pristup. Radna grupa se nije deklarativno i formalno bavila ovim pitanjem, već vrlo konkretno i predložila konkretne izmene i dopune zakona.

Jedan deo vladajuće koalicije je ove razgovore shvatio kao farsu, kao priliku da zavarava javnost, da bi sebe u tom trenutku predstavio kao žrtvu, iako su znali da je samo jedan izlaz iz njihove političke situacije, a to je očajnički i gubitnički potez, koji su i preduzeli – bojkot izbora. Nisu njih interesovali izbori, nisu njih interesovali izborni uslovi, njih je interesovalo samo jedno – da se predstave kao žrtve i da pokušaju da, ako je moguće, bez izbora dođu do vlasti i privilegija. Dok su predstavnici vladajuće koalicije o ovim važnim temama razgovarali u institucijama sistema, jedan deo tamo neke opozicije je o tome razgovarao u hotelskim lobijima.

Inače, kakvi su to razgovori ako taj jedan deo opozicije dođe na jedan sastanak i kaže – ili 42 zahteva ili bojkot. Izvinite, to nije prostor za dogovor, to nije prostor za bilo kakvo kompromisno rešenje.

Najveći deo onoga što je dogovoreno tokom međustranačkog dijaloga je zapravo sve, jer ja imam ovde agendu, učestvovao sam u razgovorima i sve ono što smo dogovorili tokom međustranačkog dijaloga je implementirano. To je bio stav i evropskih parlamentaraca koji su učestvovali u razgovorima i koji su rekli da je postojao jedan konstruktivan pristup, da je napravljen jedan kvalitativan iskorak napred, koji vodi ka demokratskom duhu.

Zašto sam ovo napravio kao uvod za pitanje koje želim da postavim vama, predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije? Iz jednog prostog razloga, jer se poslednjih dana u javnosti ponovo pokušava od tamo nekog dela opozicije napraviti atmosfera u kojoj će oni biti žrtve. Između ostalog oni, predsedniče, kažu da ste vi rekli da ste protiv dijaloga i da ste protiv razgovora o izbornim uslovima.

Ja znam da to nije bila vaša konstatacija, ali mislim da je važno da zbog građana Srbije, da zbog javnosti, odgovorite da li ste to rekli na takav način ili ste rekli da Narodna skupština Republike Srbije kao najviši organ zakonodavne vlasti ima svoju dinamiku, ima svoje prioritete i onog trenutka kada bude realizovala ono što je dogovoreno će doneti adekvatne odluke i u tom kontekstu.

Znam i imam informaciju, gospodine predsedniče, da su vam se obraćali i gospodin Bilčik i gospođa Tanja Fajon. Tanja Fajon, koja je bila vrlo aktivna u izborima u Srbija, i ne samo parlamentarnim izborima, već, ne znam da li je gospodin Birmančević tu iz SNS, već i kada je reč o lokalnim izborima u Šapcu, što je za mene lično nezamislivo. Za mene je nepojmljivo da neko tumači i analizira u negativnom kontekstu izlaznost izbora na parlamentarnim izborima u Srbiji, gde je bila izlaznost oko 50%, a izabran je za evropskog parlamentarca prilikom izlaznosti od 28%. Dakle, nije ona osvojila 28%, nego je učestvovala i izabrana na izborima gde je izlaznost bila 28%.

Da li su oni u tom pismu, gospodine predsedniče, navodili bilo kakav datum i bilo kakav rokove i sa kime mi to, gospodine predsedniče, u periodu koji je pred nama treba da razgovaramo? Sa vanparlamentarnim strankama? Pa njih je danas mnogo. Da li mi treba da zadovoljavamo sve njih da bi imali nekakve idealne izborne uslove iako oni nisu menjani od 2008. godine, nego su se tek prošle godine setili da o tome treba da razgovaramo. Nemojte na takav način da potcenjujemo i da degradiramo građane Srbije jer naše društvo i građani imaju sposobnost da prepoznaju prave vrednosti i šta hoće i kakvu Srbiju hoće i kakvu Srbiju žele i to su rekli na parlamentarnim izborima. Da li treba da razgovaramo sa evropskim parlamentarcima? Nemamo mi nikakav problem da saslušamo i njihove sugestije i predloge. Poštujemo mi i gospodina Kukana i gospodina Flakenštajna…

Samo još pola minuta. Vi meni uglavnom uskraćujete vreme.

(Predsednik: Kako uskraćujem. Sada je pet i 35.)

Čini mi se da to samo činite meni. Odbijte mi od onih 20 minuta kasnije kada budem govorio. Još samo pola minuta. Šalim se naravno. Samo još 20 sekundi. Nemamo mi problem da saslušamo i njihove sugestije i predloge, ali, gospodine predsedniče, dajte da prestanemo i dajte da onemogućimo da neko vređa srpsku demokratiju. Nemamo problem da saslušamo i nevladin sektor, ali ne može nevladin sektor da bude organizator i moderator takvih razgovora i da nam na neki način vežu ruke, da od nas traže da izađemo sa konkretnim stavom, da sebi dižu cenu, na taj način nama vežu ruke, a opet nemamo stav u tom trenutku jednog dela opozicije koji je tada bio parlamentaran.

Ako možete molim vas, pošto Poslovnik to dozvoljava, ne morate pisano da odgovorite, nego možete odmah ukoliko ste u mogućnosti da date odgovor. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Valjevo, 17.05.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Potpredsednik Narodne skupštine Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 90358.00 RSD 03.06.2016 -
Potpredsednik Narodne skupštine Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 28686.00 RSD 03.06.2016 -