ĐORĐE MILIĆEVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođen 1978. godine u Valjevu.

Po zanimanju diplomirani ekonomista. Bio je Narodni poslanik i u prethodna dva saziva Narodne Skupštine Republike Srbije. Obavljao je funkciju potpredsednika Skupštine Opštine Valjevo i u tri mandata odbornik Skupštine grada Valjeva. U prethodnom sazivu bio je zamenik predsednika poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije.

Bavio se novinarstvom, radio u više medijskih kuća.

Sportista i istaknuti sportski radnik, aktivno igrao fudbal u nekoliko fudbalskih klubova.

Član Predsedništva Socijalističke partije Srbije.

Na vanrednim parlamentarnim održanim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.
Na redovnim parlamentarnim izborima 2020. godine ponovo je izabran za narodnog poslanika na listi SPS-JS.

Oženjen, otac jedne ćerke.

Poslednji put ažurirano: 11.12.2020, 10:41

Osnovne informacije

  • Socijalistička partija Srbije
  • Valjevo
  • Valjevo
  • 29.09.1978.
  • ekonomista

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četrnaesto vanredno zasedanje , 23.09.2021.

Zahvaljujem, uvažena potpredsednice Narodne skupštine Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovih dana, tačnije od 21. do 30. septembra, održava se 76. zasedanje Generalne skupštine UN. Za razliku od prethodne godine, kada su se predstavnici država obratili putem video poruka, ove godine dozvoljeno je fizičko prisustvo. Uveren sam da će predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić i ministar spoljnih poslova gospodin Nikola Selaković na najbolji mogući način da predstave Srbiju i lobiraju za naše interese, kako na samom zasedanju tako i na brojnim bilateralnim i multilateralnim sastancima koji će biti održani na marginama.

Ono što je za nas takođe veoma važno a dešava se upravo u Njujorku u ovom momentu, to su lobiranja lažne države Kosovo za prijem u određene međunarodne organizacije i priznanje od strane država koje to do sada nisu učinile.

Osmanijeva se sastala sa predsednikom Kostarike, sa predsednikom Gvajane i zatražila pomoć u lobiranju kod njima susednih zemalja za nova priznanja, jačanje državnog subjektiviteta i uplanjenje u međunarodne organizacije.

Osmanijeva je takođe iznela stav Prištine da je Kosovo konstruktivna, kako je rekla, strana u dijalogu sa Srbijom, kao i da dijalog ima smisla ukoliko će na kraju jedino uslediti međusobno priznanje.

Gospođo Osmani, o ovakvom međusobnom priznanju mi ovde ne govorimo. Srbija nikada neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost KiM, Srbija je svoju nezavisnost od Osmanskog carstva stekla na Berlinskom kongresu 1878. godine, a vi ste Kosovo proglasili državom protivno svim pravilima međunarodnog prava, Povelji UN, Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN.

Predstavnici Prištine lobiraju i za članstvo u međunarodnim organizacijama ističući, između ostalog, da im je osnovni cilj da Kosovo što pre postane članica NATO-a zbog, kako kažu, osiguranja mira u regionu.

Nažalost, sve ovo moglo se očekivati nakon isteka jednogodišnjeg moratorijuma kada je reč o Vašingtonskom sporazumu i onog dela koji se odnosi na lobiranje za nova priznanja Kosova i prijem Kosova u članstvo u međunarodne organizacije.

Srbija se dosledno zalaže za poštovanje međunarodnog prava i pravno obavezujuće Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, kao i svakog do sada potpisanog sporazuma, svake stavke Briselskog sporazuma.

Do sada smo u potpunosti sprovodili i ispunili sve ono što je predviđeno ovim pravnim aktima, što se za drugu stranu, nažalost, ne može reći.

Naša država na čelu sa predsednikom Republike i tadašnjim ministrom spoljnih poslova gospodinom Dačićem ispunila je veoma važnu uspešnu spoljno-političku aktivnost od priznavanja Kosova, kada je 19 država povuklo svoja priznanja. Verujem da se spisak i broj država ne bi na ovome zaustavio, zapravo ubeđen sam i znam da je tako, da nismo poštovali međunarodne odredbe na koje smo se obavezali.

U ime poslaničke grupe SPS uputio bih najpre podršku predsedniku i Vladi u borbi za očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta, pre svega, mira i stabilnosti u regionu.

Pitanje bih postavio Vladi Republike Srbije - da li u ovom trenutku ima određenu percepciju naše države u pravcu daljih aktivnosti u pogledu otpriznavanja Kosova od strane onih država koje su ga priznale, imajući na drugoj strani aktivnosti Prištine nakon isteka potpisanog sporazuma u Vašingtonu?

Drugo pitanje više se odnosi na reakciju Međunarodne zajednice, obzirom na sve provokacije koje dolaze od strane Prištine, aktuelna dešavanja, kada imamo u vidu sve učestalije napade na Srbe i njihovu imovinu, kojih je samo u ovoj godini bilo više od 90 napada na srpsko kulturno, istorijsko i versko nasleđe, rušenje pravoslavnih crkava i grobova, da li Vlada može da apeluje, ponovo ponavljamo, na Međunarodnu zajednicu, koja bi stala na put ovakvim daljim napadima i provokacijama Prištine? Zahvaljujem.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 21.09.2021.

Zahvaljujem uvaženi predsedniče Narodne skupštine gospodine Dačiću, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici.

Na žalost dešavanja na KiM su ovih dana najaktuelnija politička tema. Provokacijama, pretnjama, nasilnim akcijama Prištine čini se da definitivno nema kraja. Pozivajući se na poštovanje nepostojećih sporazuma između Beograda i Prištine i postojeće tumačeći na način na koji njima odgovara, specijalne jedinice „Rosu“ od juče su raspoređen na administrativnim prelazima Jarinje i Brnjak, sa zadatkom da oduzimaju tablice sa oznakama sa severa Kosova, dok će vozila iz centralne Srbije morati da uzimaju probne tablice.

Osmanijeva je jutros otišla i dalje i optužila Srbiju da vodi destabilizijuću politiku na KiM i regionu zarada hegemonističkih ciljeva kako je rekla, za razvoj tzv. srpskog sveta, i pozvala na prekid provokacija i zloupotrebu građana u političke svrhe.

Gospodo iz Prištine, na poštovanje kojih sporazuma se vi pozivate i ko je faktor nestabilnosti u regionu?

Vi ste ti koji svakodnevno destabilizujete ovaj region. Do sada ste prekršili sve moguće sporazume i dogovore, na svaki način pokušavali da onemogućite dijalog dve strane, rušili ste pravoslavne svetinje, srpske kuće, grobove, proterivali stotine hiljada Srba sa prostora KiM, podigli takse na uvoz srpske robe, svojom zapaljivom i ratno huškačkom retorikom, gotovo svakodnevno narušavate mogućnosti bilo kakvog dogovora prihvatljivog i kompromisnog rešenja za obe strane.

Kada se već pozivate na poštovanje Sporazuma iz Brisela, zašto ne biste u praksi to i dokazali, dozvolili da se formira Zajednica srpskih opština ili da se konačno formira policija sever kako je to predviđeno Sporazumom shodno etničkoj strukturi gde ima 96% Srba? Zašto Priština ne poštuje odluke Apelacionog suda u Mitrovici ili kada je reč o katastru, ili kada je reč o priznavanju diploma i da ne navodimo dalje? Ni jednu stavku Sporazuma niste ispoštovali.

Srpska strana je učinila sve što je Briselskim sporazumom predviđeno. Bili smo spremni na dijaloge i pregovore i danas smo spremni na dijalog i pregovore o svim pitanjima, sa glavnim ciljem da zaštitimo malobrojno srpsko stanovništvo na prostoru KiM i omogućimo povratak onima koje ste vi proterali.

Podsetiću, poslednji dijalog. Tema koju je prihvatilo tada i prištinska strana, je da se razgovara o nestalima. Naprosto, zbog toga što je Veljko Odalović predsednik Komisije za nestale, jer je, navodno, moralno nepodoban. Nisu bili spremni na to. Moralno nepodoban zato što je odgovorno, ozbiljno i posvećeno radio svoj posao i zato što je imenovan od strane porodica nestalih.

Inače, zarad toga, reći ću jedan podatak. Od 22 lokacije koliko su oni tražili da mi istražimo, Srbija je istražile svih 22 lokacija. Ispravite me gospodine Odaloviću ako grešim. Od deset lokacija koje je tražila Srbija, oni nisu istražili devet. Dakle, o kakvoj podobnosti ima smisla uopšte da govorite.

Nudili smo vam vakcine koje niste hteli da prihvatite zato što dolaze kao pomoć iz Srbije i na taj način ste ugrozili živote svih građana, nezavisno od toga kojoj nacionalnosti pripadaju.

Srbija nikada neće priznati nezavisnost lažne države Kosovo, neće dozvoliti da se ponovi pogrom iz 2004. godine, neće dozvoliti da se fizički i kao što se pokušava brutalno, maltretiraju Srbi koji žive na prostoru KiM, i neće dozvoliti dalje proterivanje Srba sa prostora KiM. Veoma je važno da srpski narod ne naseda provokacije Prištine, protesti su u redu, ali nikao fizičko nasilje i fizički sukob, jer to oni i očekuju i priželjkuju.

Svoje pitanje više u formi podrške uputio bih predsedniku Republike i Vladi Republike Srbije, do sada ste činili sve i znamo da ćete u narednom periodu nastaviti da se borite za zaštitu interesa, i bezbednost srpskog stanovišta na KiM, u skladu sa ratifikovanim sporazumima, međunarodnim pravom, ustavnim poretkom naše zemlje.

U svemu tome, imate podršku nas narodnih poslanika, poslaničke grupe SPS.

Moje konkretno pitanje glasi – da li Vlada uopšte može da računa na objektivnost i nepristrasnost međunarodne zajednice u rešavanju aktuelne političke krize, na prostoru KiM, imajući na umu pre svega jučerašnju izjavu od strane, jučerašnju izjavu i konstataciju EU, da obe strane treba da spuste i smire tenzije. Izvinite, o koje obe strane mi govorimo? Ovde je reč o samo jednoj strani, a to je Prištinska strana. Zahvaljujem.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 21.09.2021.

Zahvaljujem, uvažena potpredsednice Narodne skupštine Republike Srbije, gospođo Kovač.

Uvažena ministarko Popović, gospodine Martinović, obzirom da ste i vi predlagač, poštovani predstavniče ministarstva, dakle, dozvolite da pre nego što pređem konkretno na dnevni red današnjeg skupštinskog zasedanja, a obzirom da raspravljamo i da govorimo o jednom veoma važnom dokumentu i mislim da je tu gospodin Martinović veoma skromno nastupio u smislu da je upravo zahvaljujući njemu, predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije i gospodinu Orliću koji su intenzivno radili na izradi ovog dokumenta, mi imamo etički kodeks kao jedna od retkih evropskih parlamenata, a da je etički kodeks od izuzetne važnosti i značaja, pre svega, zarad očuvanja dostojanstva Narodne skupštine Republike Srbije. Želim, gospodinu Martinoviću, da zahvalim kao vrsnom pravniku i čoveku koji je posvećeno radio na ovom poslu.

Što se tiče, rekao sam da ću na samom početku samo nekoliko rečenica vezano, obzirom da govorim o dokumentu koji je vezan za rad Skupštine, a da vrlo često slušamo od strane predstavnika nekakve kvazi opozicije ili predstavnika jednog dela opozicije da imamo nelegitimnu Skupštinu, da imamo Skupštinu koja je izabrana na nefer i nedemokratskim izborima. Naravno, to im je sve palo u vodu nakon međustranačkog dijaloga, jer međustranački dijalog se ne bi nastavio da su evropski parlamentarci, u koje su oni verovali, smatrali da smo imali nefer i nedemokratske izbore i da imamo nelegitimnu Skupštinu i nelegitimno izabranog predsednika Narodne skupštine Republike Srbije.

Dozvolite da u nekoliko rečenica kažem da upravo zahvaljujući predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije, zahvaljujući svima nama, svih 250 poslanika, mi imamo danas Narodnu skupštinu koja je simbol i demokratičnosti i efikasnosti i transparentnosti i javnosti u radu, da imamo Narodnu skupštinu koja je na najbolji način odgovorila na zahteve koji se postavljaju pred parlament, kao najviši organ zakonodavne vlasti, Narodnu skupštinu koja radi u najboljem interesu građana Srbije.

U proteklom vremenskom periodu smo, a evo i danas to potvrđujemo, uspeli da implementiramo sve ono što je bilo sadržano u izveštaju Evropske komisije, a tiče se konkretno rada Narodne skupštine Republike Srbije, da su uvedene neke novine poput toga da smo, zapravo da su nastavljeni, uvedene neke novine i nastavljeni neki važni procesi, kao što je na primer, započete su ustavne promene.

Pokrenuta je inicijativa za ustavne promene, što je od izuzetne važnosti i značaja kako bi došli do nezavisnog i efikasnog pravosuđa, da je po prvi put u Narodnoj skupštini Republike Srbije razgovarano o izveštaju Evropske komisije. To do sada nije bila praksa. Nastavljen je Međustranački dijalog, ali da uz inicijativu predsednika Narodne skupštine u dogovoru i uz podršku predsednika države, Aleksandra Vučića, se dijalog vodi na oba koloseka, na dva koloseka kako mi to kažemo, jer ovo je proces iz kojeg ne možete isključiti ni jednu političku stranku.

Morate je saslušati, sugestije i predloge svih političkih stranaka i da je na ovaj način pokazana jedna objektivnost i nepristrasnost tokom međustranačkog dijaloga i tokom dijaloga na ovom, kako mi kažemo, drugom koloseku sa predstavnicima političkih stranaka koje ne žele da razgovaraju sa evropskim parlamentarcima. Mislim da je u svemu tome uz predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, Ivicu Dačića, važno veoma i prisustvo Aleksandra Vučića, kao nekoga ko je u ovom trenutku faktor političke stabilnosti u Srbiji.

Mislim da je važno da se na tom koloseku razgovori vode u jednom demokratskom duhu, da postoji jedan prag političke tolerancije, političke kulture, ali isto tako da je važno, da je pokazan jedan visok stepen političke odgovornosti u smislu da je predsednik države, eto po prvi put se predsednik države, to do sada nismo imali, nije do sada bila situacija i slučaj u parlamentu kada je reč o nekima koji su obavljali funkciju predsednika države, da je i sa vanparlamentarnim strankama i sa opozicijom razgovarao o nacionalnim i državnim pitanjima neposredno pred samu Skupštinu. Dakle, po pitanju Kosova i Metohije, pitanju Republike Srpske i ako su to pojedini opozicioni, nazovite, mediji, ja ne želim da delim medije, ali definitivno opozicioni mediji, pokušali da izigraju ruglu i da taj deo opozicije koji je želeo da razgovara i koji je pokazao odgovoran i ozbiljan odnos, predstave kao nekoga ko sarađuje sa vlašću.

To je klasično nerazumevanje, nerazumevanje politike, nerazumevanje važnosti nacionalnih i državnih interesa, jer kada je reč o nacionalnim i državnim interesima građani od nas očekuju odgovoran i ozbiljan odnos. Građani o nas očekuju da postignemo što širi konsenzus po ovom pitanju.

Dakle, današnja rasprava posvećena je, kao što sam rekao, važnim pitanjima, to je Kodeks ponašanja narodnih poslanika koji smo usvojili, kao što je gospodin Martinović u uvodnom izlaganju rekao, decembra 2020. godine, koji sada menjamo radi dodatnog preciziranja i dopune nekih odredbi da bi se sadržaj Kodeksa, kao akta propisanih normi ponašanja narodnih poslanika, uskladio i sa preporukama i sa sugestijama GREKO.

U pitanju su sugestije koje su sadržane u izveštaju o Srbiji za četvrti krug evaluacije ili ako bismo reč „evaluacija“ preveli na srpski jezik, to bi bilo periodični izveštaj o uspešnosti primene ovog akta kojim su ustanovljeni etički principi ponašanja narodnih poslanika kao predstavnika naroda u najvišem organu zakonodavne vlasti.

Ono što je suštinska obaveza narodnih poslanika, a o tome smo iscrpno govorili prilikom usvajanja Kodeksa, jeste da se ponašaju na način koji će jačati integritet i ugled Narodne skupštine Republike Srbije i jačanje poverenja u ovaj najviši organ ustavotvorne i zakonodavne vlasti.

Govorili smo tom prilikom i o stanju poštovanja Poslovnika, o uticaju medija na stvaranje javne slike o Narodnoj skupštini, a poslaničku dužnost sagledavali smo iz različitih uglova, najpre iz ugla ustavnih ovlašćenja Narodne skupštine i ustavne činjenice da narodni poslanici ne mogu biti sankcionisani za iznošenje svog mišljenja, ali isto tako i sa aspekta neetičkog, ne priličnog, pa čak i nezakonitog ponašanja određenih parlamentaraca. Na primer, mi smo o tome govorili, unošenje zastave druge države u parlament, što ne može biti upoređivano sa pravom na iznošenje ličnih i političkih stavova u parlamentu.

Neki bi rado i ove teze zamenjivali da su tada u Narodnoj skupštini i opomene za kršenje reda u sali Narodne skupštine predstavljali kao kršenje njihovog prava da saopšte svoj stav, takvih situacija bilo je dosta u tridesetogodišnjoj praksi višestranačja u Srbiji.

Kodeks ponašanja narodnih poslanika nam je potreban uprkos tome što verujemo da za prethodnih 30 godina višestranačja, politička svest učesnika u političkim procesima i nas kao nosilaca zakonodavne vlasti morala da sadrži, da sazri, da shvatimo da bez obzira na različite, često potpuno suprotne stavove ne moramo nastupati kao neprijatelji, već kao politički neistomišljenici koji mogu da vode dijalog i činjenicama brane svoje političke stavove i činjenicama brane svoje političke programe.

Ne moramo koristiti, niti inspirisati govor mržnje kao politički narativ. Ne moramo vređati jedni druge, jer i jedni i drugi, tačnije svi mi narodni poslanici, pripadali poziciji ili pripadali opoziciji, jesmo predstavnici građana i moramo biti dostojanstveni i čuvati ugled Narodne skupštine, kao i svoj lični ugled kao narodnih poslanika, jer građani nas prepoznaju i ocenjuju ne samo po političkim stavovima i idejama koje iznosimo za skupštinskom govornicom, već i po načinu na koji to činimo – jesmo li etični, jesmo li tolerantni, ima li jezika mržnje u našem obraćanju i koliko zapravo poštujemo jedni druge.

Zato je važno što smo doneli Kodeks ponašanja narodnih poslanika. Dakle, krenuli smo najpre od pravila sopstvenog ponašanja, jer mi kao nosioci zakonodavne vlasti moramo biti primer svima ostalima, svim ostalim nosiocima javnih funkcija na svim nivoima. Ta činjenica nam daje za još veće pravo od onog zakonskog da i mi zahtevamo od drugih nosilaca javnih funkcija, posebno onih koje Narodna skupština bira i vrši nadzor nad njihovim radom, da se i oni ponašaju upravo u skladu sa kodeksima struke, obavljaju svoje javne funkcije u skladu sa pozitivnim propisima naše zemlje.

Etičnost u vršenju javnih funkcija značajna je i koliko i sama odgovornost. Linija između etičkog kodeksa i poštovanja zakona je tanka, ako bi se tako moglo reći. Etičnost, odnosno moral u vršenju javne funkcije jeste istovremeno i javna slika o vlasti, o državi, o kreatorima javne politike, o onima koji tu politiku sprovode.

Jednom rečju, bilo čiji javni peh, kršenje zakona, koruptivnost, često baca senku na sve nas i utiče na smanjenje poverenja. Upravo da bi smo postigli suprotan efekat u javnosti, upravo da bi smo pokazali da smo odgovorni predstavnici naroda, želimo da ovim Kodeksom pojačamo sopstvenu odgovornost.

Upravo u pravcu daljeg jačanja naše odgovornosti kao narodnih poslanika, već usvojeni Kodeks dograđujemo ovim izmenama o kojima danas govorimo, deo izmena je procesne i pravno-tehničke prirode, dok se drugi deo odnosi na uvođenje sankcija za nepoštovanje Kodeksa, čime se ovaj pravni akt zaokružuje u primenjivu pravnu celinu.

Izmenama Kodeksa se precizira sastav, broj članova Komisije za etiku, mandat članova Komisije, a definišu se i predlagači, o tome je gospodin Martinović govorio u uvodnom izlaganju.

Ove na izgled tehničke izmene imaju i suštinski karakter, jer ona treba da bude stručna, nepristrasna i efikasna, otkanja se sumnja da može postojati sukob interesa, zato je i precizirano da narodni poslanici ne mogu biti članovi ove Komisije.

Druga važna izmena Kodeksa odnosi se na uvođenje sankcija za prekršaje koje učine narodni poslanici nepoštovanjem etičkog kodeksa. To su novčane kazne koje će narodni poslanici plaćati ukoliko Komisija utvrdi da su prekršili kodeks. Novčane kazne kao sastavni deo disciplinskih mera već su sadržane u Poslovniku o radu Narodne skupštine i odnose se na remećenje reda na sednici Narodne skupštine, tako da ove novčane kazne iz kodeksa, u suštini prate već postojeće mere iz Poslovnika.

Na kraju, kada je Kodeks u pitanju rekao bih da je on suštinski dokaz demokratičnosti, ali i odgovornosti zakonodavne vlasti koja najpre sama sebi propisuje kazne za neetično ponašanje u Narodnoj skupštini, najvišem predstavništvu građana.

Dakle, mi kao što smo govorili u uvodnom izlaganju kada smo usvajali etički Kodeks smo jasno rekli – imamo Poslovnik o radu kojim je uređen rad unutar plenuma, imamo pravilnike kojima je takođe uređen rad unutar plenuma, ali etički Kodeks uređuje pravila ponašanja i van parlamenta jer mi smo narodni poslanici i predstavnici građana i van ove zgrade, a ne samo u ovoj sali. Naravno, da će ove izmene i dopune imati podršku Poslaničke grupe SPS.

Kada je u pitanju drugi Predlog zakona, a to je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije, možemo ga integralno posmatrati sa Prvom tačkom, odnosno Kodeksom. Zašto? Zato što značajnim delom izmene se odnose na sprečavanje sukoba interesa u vršenju javnih funkcija, a poslanička funkcija jeste u suštini jedna od najznačajnijih javnih funkcija.

Ako se vratimo definiciji korupcije koja u najširem smislu predstavlja svaku zloupotrebu položaja od strane državnog službenika ili osobe koja vrši određenu javnu funkciju, a koja za cilj ima pribavljanje lične ili materijalne koristi, onda je jasno koliki je značaj antikorupcionih zakona i mera države u lečenju ove opake bolesti našeg društva.

Korupcija koja nije prepoznata, niti sankcionisana može temeljno da uruši pravni sistem i poredak jedne države i proizvede nesagledive posledice po državni interes, pa i po opštu ali i po nacionalnu bezbednost.

O bolesti modernih društava, zvanoj korupcija i o njenom suzbijanju na nacionalnom i globalnom nivou, govorili smo mnogo puta do sada u Narodnoj skupštini. Doneli smo više antikoruptivnih zakona koji se odnose na brojne oblasti društvenog života, sve sa ciljem da suzbijemo ovu opaku pojavu koja je prisutna u svim porama društva.

Na globalnom nivou korupcija je povezana sa još opasnijim pojavama, kao što su pranje novca i terorizam koji se i hrani iz koruptivnih i protivzakonitih ponašanja. Najopasnija dimenzija korupcije za jednu državu jeste politička korupcija, čije se sprečavanje u Srbiji sankcioniše upravo Zakonom o sprečavanju korupcije. Politička korupcija se definiše kao upotreba ili zloupotreba moći od strane državnih i vladinih zvaničnika, nosilaca javnih funkcija i službenika od uticaja u svrhu sticanja nezakonite lične dobiti putem prekoračenja ovlašćenja ili trgovine uticajem.

Znamo da oblici korupcije mogu biti različiti, od evidentno vidljivih, ali i onih teško dokazivih. To su mito, iznuda, nepotizam, pokroviteljstvo, finansiranje političkih stranaka radi obezbeđenja ličnog uticaja na javne politike, korišćenje položaja i političkog uticaja u nečije ime u zamenu za novac itd. Nažalost, mnogo je i sve više oblika korupcije, jer oni koji preko korupcije funkcionišu, stalno inoviraju svoju korupcionu agendu.

Srbija je 2019. godine usvojila nov Zakon o sprečavanju korupcije koji je usaglašen sa komunitarnim pravom i u ovoj oblasti ni korupcija, kao ni opšti kriminal niti poznaju granice, niti se zaustavljaju na poznatim oblicima. Zakon koji smo 2019. godine inovirali upravo ima za cilj zaštitu javnog interesa kroz sprečavanje svih oblica korupcije i koruptivnosti nosilaca javne vlasti.

Dakle, cilj i jačanje poverenja u državu i jačanje odgovornosti javne vlasti upravo kroz prepoznavanje i sankcionisanje koruptivnog ponašanja i izmene i dopune ovog zakona, koje su pred nama, treba da doprinesu daljem unapređenju pravnog okvira u oblasti sprečavanja korupcije u Srbiji.

Pored toga, usvajanjem predloženih izmena i dopuna mi ispunjavamo i našu obavezu prema GREKO, tj. prema grupi država Saveta Evrope za borbu protiv korupcije, a znamo da je Republika Srbija članica GREKO. Ovim izmenama se precizira i sam pojam korupcije, tako što se definiše odnos koji nastaje korišćenjem službenog ili društvenog položaja ili uticaja radi sticanja nedozvoljene koristi za sebe ili drugoga. Ovom definicijom se stavlja akcenat na sticanje nedozvoljene koristi.

Značajna izmena je nova zakonska obaveza javnih funkcionera da prilikom prijavljivanja imovine pri stupanju, odnosno pri prestanku javne funkcije Agenciji za sprečavanje korupcije dostavljaju obavezno i podatak o gotovom novcu, dragocenostima, digitalnoj imovini, pokretnim stvarima vrednosti veće od 5.000 evra.

Takođe, predloženim izmenama i dopunama predlaže se da kada javna funkcija zahteva rad sa punim radnim vremenom onda ne postoji mogućnost obavljanja drugog posla ili delatnosti bez saglasnosti Agencije za sprečavanje korupcije. Takođe, izmenama zakona se u kaznenim odredbama zakona povećavaju najniži iznosi zaprećenih kazni sa 50 na 100 hiljada dinara.

Izmenama zakona uvodi se jedno novo krivično delo, a to je slučaj neprijavljivanja prihoda ili davanja lažnih podataka. Do sada se ovo krivično delo odnosilo samo na imovinu, a sada obuhvata i prihode. Za ovo krivično delo zaprećena je zatvorska kazna od šest meseci do pet godina.

Kada je reč o pravnim licima, uvodi se obaveza da za sve postupke privatizacije javnih nabavki gde pravna lica u kojima javni funkcioner ima akcije ili vlasnički udeo moraju da obaveste Agenciju za sprečavanje korupcije o ovim poslovima. Do sada je to bilo određeno limitom od 20% i to znači da ispod tog procenta nije postojala obaveza prijavljivanja.

Dobro rešenje u ovim izmenama zakona jeste i novi kriteriju za izbor direktora Agencije za sprečavanje korupcije, a to je posedovanje posebnog znanja i iskustava u oblasti sprečavanja korupcije. Ovaj standard će svakako uticati na još stručniji i odgovorniji nepristrasan rad Agencije čiji posao se može nazvati pravnom branom protiv korupcije.

U celini posmatrano i sam zakon i izmene o kojima danas govorimo imaju za cilj da korupciju svedu na minimum ili kako obično kažemo na nultu toleranciju prema patološkoj pojavi koja se zove korupcija. Naravno da će i ovaj zakonski predlog u danu za glasanje imati podršku Poslaničke grupe SPS. Zahvaljujem.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.04.2021.

Zahvaljujem, poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.

Uvažena premijerko Vlade Republike Srbije, dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, predsedniče na samom početku, pošto je na prošloj sednici kolegijuma bila digresija upućena meni da imam dvostruke standarde i aršine, ja vas molim da vodite računa tokom predsedavanja i da poštujemo i mi i vi Ustav Republike Srbije. Ne postoje sandžačke opštine, postoji, ponoviću po ko zna koji put, Raški upravni okrug. Prosto da ne bude da imam dvostruke standarde i aršine samo kada je gospodine Enis Imamović i njegova poslanička grupa tu, jer smo maločas čuli da postoji sandžačke opštine, pa vas čisto molim da poštujemo Ustav Republike Srbije, jer to smo potpisali svi prilikom polaganja zakletve.

Što se tiče današnjeg pitanja, dakle, najpre želim da kažem da je rezultat posete predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića Briselu i dogovori koji su postignuti zaista ohrabrujući za Srbiju.

U potpunosti sam saglasan sa predsednikom koji ovu posetu ocenjuje kao jednu od najboljih i kada to kažem ne mislim samo na EU i pomoć i podršku u oblasti železničke infrastrukture, već pre svega mislim na obostrano poverenje.

Mi smo tokom jučerašnjeg dana ovde u parlamentu razgovarali o Izveštaju Evropskog parlamenta, razmenili mišljenje sa gospodinom Bilčkikom koji je sastavio Izveštaj Evropskog parlamenta, sugerisali da je potrebna još bolja saradnja za koju smo uvek otvoreni i spremni kako ubuduće ne bi došlo do različitih tumačenja, određenih procesa u Srbiji i do različitih konstatacija koje su prethodnom izveštaju bili posledica amandmana podnetih od strane nekih evroparlamentaraca.

Pre svega, ovde mislim na amandmane podnete od strane evroparlamentaraca na Predlog izveštaja Evropske komisije o Srbiji za 2019. i 2020. godinu, izvesne konstatacije koje su kod nas izazvale negodovanje, jer nam se činilo, ne, da nam se činilo, nego u potpunosti smo ubeđeni da nisu utemeljene i nisu precizne i nisu tačne. To smo u razgovoru sa evroparlamentarcima i sa gospodinom Bilčikom istakli.

Takođe smo rekli da se slažemo da je važna percepcija građana u EU. S tim u vezi želim da kažem da je velika razlika između, recimo izveštaja Evropskog parlamenta i rezultata posete predsednika Srbije EU i onoga što je dogovoreno u Briselu. U tom smislu molim vas, gospođo Brnabić da kao predsednica Vlade prokomentarišete, recimo dve konstatacije koje su iznete u izveštaju.

Prva, gde Evropski parlament izražava zabrinutost zbog navodnog istraživačkog novinarstva o tome da Vlada manipuliše statističkim podacima o Kovidu-19 u političke i izborne svrhe i druga koja se takođe tiče zdravstva, moram da pomenem zdravstvo, jer oni su heroji Srbije danas, gde se kaže – konstatuje da zdravstveni sistem Srbije trpi zbog nedostatka resursa i odliva stručne snage što je rezultiralo nedostatkom medicinske opreme, medicinske stručnosti i laboratorijskih kapaciteta za testiranje tokom pandemije Kovida-19.

Zahvaljujem.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.04.2021.

Zahvaljujem, predsednice.

U potpunosti se slažemo sa vama i ovo pitanje smo postavili upravo zarad javnosti i jednog odgovornog i ozbiljnog odnosa koji ima predsednik Republike, Vlada Republike Srbije, čitava zdravstvena struka tokom perioda pandemije.

Naravno da smo, između ostalog, po ko zna koji put evroparlamentarcima jasno stavili do znanja odlučnost, opredeljenost i posvećenost Srbije na putu evropskih integracija i jasno rekli da umesto izjave da je dobra vest da Evropski savet i Evropska komisija neće otvoriti nova pregovaračka poglavlja za Srbiju u prethodnoj godini, mi uvek predlažemo otvoren i konstruktivan dijalog sa predstavnicima Evropskog parlamenta.

Sledeće pitanje je upućeno Ministarstvu prosvete. Gospodine Ružiću, vi ste nedavno sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem razgovarali o tome da država sačini jedinstvene udžbenike za srpski jezik i književnost, istoriju i geografiju za osnovnu i srednju školu. U tom smislu dogovoreno je da vaše ministarstvo pripremi izmenu dva zakona kako bi se za ostvarivanje ovog cilja stvorile i zakonske i normativne pretpostavke.

Pitanje je, kako bi javnost bila opet upoznata, dakle, želim da postavim pitanje ministru – kada možemo očekivati početak realizacije Inicijative o jedinstvenim identitetskim udžbenicima kako u pogledu najavljenih izmena zakona, tako i u pogledu pisanja i štampanja ovih udžbenika, da li su već započete aktivnosti Ministarstva i kada se očekuju prvi udžbenici?

Treće vanredno zasedanje , 25.02.2021.

Prelazim odmah na stvar.

Najpre kao Valjevac želim da zahvalim na jednom odgovornom i ozbiljnom odnosu predsedniku Republike Srbije, Vladi Republike Srbije, kada je reč o investicionim ulaganjima u Valjevo.

Ja jesam predsednik političke opcije koja je u Valjevu opozicija, ali ja nikada ne mogu biti opozicija gradu i građanima i zaista hvala vam na tome.

Želim da zahvalim gospodinu Momiroviću, ministru Momiroviću što je obišao jednu veoma važnu deonicu u Lajkovcu, jer ta deonica nije važna samo za Valjevo, važna je za čitavu zapadnu Srbiju, za dovođenje investicija i nadam se da ćete efikasno ovaj projekat dovesti do kraja i sprovesti u realizaciju.

Prvo pitanje zato i postavljam vama - kada je o reč stanovima za pripadnike snaga bezbednosti koliko je država izdvojila sredstava, koliko se stanova gradi i koji je rok za završetak radova, kao i kako teče dinamika radova?

Drugo pitanje – Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara uredio je koje naknade su prihod republičkog, a koje lokalnog budžeta, kao i raspodelu prihoda od naknada između republike i lokala u slučaju da je prihod zajednički. Isti zakon definiše naknade za vodu u članu 74. Članom 98. zakona definisano je da prihodi ostvareni od naknade za vode pripadaju budžetu Republike Srbije, a prihodi ostvareni na teritoriji AP pripadaju budžetu AP. Međutim, prilikom same eksploatacije i distribucije vode javlja se ogromna amortizacija infrastrukture koja se često mora sanirati iz budžeta upravo jedinica lokalnih samouprava. Kao primer navodim opštinu Mionica.

Pitanje glasi – da li u cilju rešavanja ovog problema koji nije samo problem opštine Mionica se razmišlja o izmeni člana 98. zakona? Pre izmene zakona potrebno je uraditi dodatne analize kako bi se procenili troškove koje jedinice lokalne samouprave imaju u vezi sa eksploatacijom voda.

Sledeće pitanje je za ministra prosvete. Naši učenici i studenti postižu izvanredne rezultate na nacionalnim i međunarodnim takmičenjima, pa u tom smislu bih pitao – na koji način Strategija predviđa da se postigne opšti nivo kvaliteta svih obrazovnih institucija i poveća briga o talentima?

S obzirom na brz razvoj tehnologija svedoci smo da pojedina zanimanja nestaju, a nova nastaju. Na koji način Strategija obrazovanja prati brz proces promena, a da se pri tome ne izgubi identitet, jer postoje i naučno-obrazovne oblasti trajnog karaktera?

Poslednje pitanje – koji su prioriteti razvoja nerazvijenih opština kao pristup u rešavanju istih?

Molim ministre za kratak odgovor.

Samo jedna digresija. Evo, nisam ni tri minuta iskoristio. Samo jedna digresija, pošto je maločas ministar Krkobabić napravio jednu konstataciju.

Gospodine Krkobabiću, ne daje vama predsednik Narodne skupštine Republike Srbije mogućnost da radite ili ne radite, te naloge vam daje predsednica Vlade Republike Srbije, a predsednik Narodne skupštine Republike Srbije rukovodi i daje nama naloge, kao poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije.

Zahvaljujem. Neću se javljati drugi i treći put.

Zahvaljujem.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 23.09.2021.

Zahvaljujem, uvažena potpredsednice Narodne skupštine Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovih dana, tačnije od 21. do 30. septembra, održava se 76. zasedanje Generalne skupštine UN. Za razliku od prethodne godine, kada su se predstavnici država obratili putem video poruka, ove godine dozvoljeno je fizičko prisustvo. Uveren sam da će predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić i ministar spoljnih poslova gospodin Nikola Selaković na najbolji mogući način da predstave Srbiju i lobiraju za naše interese, kako na samom zasedanju tako i na brojnim bilateralnim i multilateralnim sastancima koji će biti održani na marginama.

Ono što je za nas takođe veoma važno a dešava se upravo u Njujorku u ovom momentu, to su lobiranja lažne države Kosovo za prijem u određene međunarodne organizacije i priznanje od strane država koje to do sada nisu učinile.

Osmanijeva se sastala sa predsednikom Kostarike, sa predsednikom Gvajane i zatražila pomoć u lobiranju kod njima susednih zemalja za nova priznanja, jačanje državnog subjektiviteta i uplanjenje u međunarodne organizacije.

Osmanijeva je takođe iznela stav Prištine da je Kosovo konstruktivna, kako je rekla, strana u dijalogu sa Srbijom, kao i da dijalog ima smisla ukoliko će na kraju jedino uslediti međusobno priznanje.

Gospođo Osmani, o ovakvom međusobnom priznanju mi ovde ne govorimo. Srbija nikada neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost KiM, Srbija je svoju nezavisnost od Osmanskog carstva stekla na Berlinskom kongresu 1878. godine, a vi ste Kosovo proglasili državom protivno svim pravilima međunarodnog prava, Povelji UN, Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN.

Predstavnici Prištine lobiraju i za članstvo u međunarodnim organizacijama ističući, između ostalog, da im je osnovni cilj da Kosovo što pre postane članica NATO-a zbog, kako kažu, osiguranja mira u regionu.

Nažalost, sve ovo moglo se očekivati nakon isteka jednogodišnjeg moratorijuma kada je reč o Vašingtonskom sporazumu i onog dela koji se odnosi na lobiranje za nova priznanja Kosova i prijem Kosova u članstvo u međunarodne organizacije.

Srbija se dosledno zalaže za poštovanje međunarodnog prava i pravno obavezujuće Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, kao i svakog do sada potpisanog sporazuma, svake stavke Briselskog sporazuma.

Do sada smo u potpunosti sprovodili i ispunili sve ono što je predviđeno ovim pravnim aktima, što se za drugu stranu, nažalost, ne može reći.

Naša država na čelu sa predsednikom Republike i tadašnjim ministrom spoljnih poslova gospodinom Dačićem ispunila je veoma važnu uspešnu spoljno-političku aktivnost od priznavanja Kosova, kada je 19 država povuklo svoja priznanja. Verujem da se spisak i broj država ne bi na ovome zaustavio, zapravo ubeđen sam i znam da je tako, da nismo poštovali međunarodne odredbe na koje smo se obavezali.

U ime poslaničke grupe SPS uputio bih najpre podršku predsedniku i Vladi u borbi za očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta, pre svega, mira i stabilnosti u regionu.

Pitanje bih postavio Vladi Republike Srbije - da li u ovom trenutku ima određenu percepciju naše države u pravcu daljih aktivnosti u pogledu otpriznavanja Kosova od strane onih država koje su ga priznale, imajući na drugoj strani aktivnosti Prištine nakon isteka potpisanog sporazuma u Vašingtonu?

Drugo pitanje više se odnosi na reakciju Međunarodne zajednice, obzirom na sve provokacije koje dolaze od strane Prištine, aktuelna dešavanja, kada imamo u vidu sve učestalije napade na Srbe i njihovu imovinu, kojih je samo u ovoj godini bilo više od 90 napada na srpsko kulturno, istorijsko i versko nasleđe, rušenje pravoslavnih crkava i grobova, da li Vlada može da apeluje, ponovo ponavljamo, na Međunarodnu zajednicu, koja bi stala na put ovakvim daljim napadima i provokacijama Prištine? Zahvaljujem.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 21.09.2021.

Zahvaljujem uvaženi predsedniče Narodne skupštine gospodine Dačiću, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici.

Na žalost dešavanja na KiM su ovih dana najaktuelnija politička tema. Provokacijama, pretnjama, nasilnim akcijama Prištine čini se da definitivno nema kraja. Pozivajući se na poštovanje nepostojećih sporazuma između Beograda i Prištine i postojeće tumačeći na način na koji njima odgovara, specijalne jedinice „Rosu“ od juče su raspoređen na administrativnim prelazima Jarinje i Brnjak, sa zadatkom da oduzimaju tablice sa oznakama sa severa Kosova, dok će vozila iz centralne Srbije morati da uzimaju probne tablice.

Osmanijeva je jutros otišla i dalje i optužila Srbiju da vodi destabilizijuću politiku na KiM i regionu zarada hegemonističkih ciljeva kako je rekla, za razvoj tzv. srpskog sveta, i pozvala na prekid provokacija i zloupotrebu građana u političke svrhe.

Gospodo iz Prištine, na poštovanje kojih sporazuma se vi pozivate i ko je faktor nestabilnosti u regionu?

Vi ste ti koji svakodnevno destabilizujete ovaj region. Do sada ste prekršili sve moguće sporazume i dogovore, na svaki način pokušavali da onemogućite dijalog dve strane, rušili ste pravoslavne svetinje, srpske kuće, grobove, proterivali stotine hiljada Srba sa prostora KiM, podigli takse na uvoz srpske robe, svojom zapaljivom i ratno huškačkom retorikom, gotovo svakodnevno narušavate mogućnosti bilo kakvog dogovora prihvatljivog i kompromisnog rešenja za obe strane.

Kada se već pozivate na poštovanje Sporazuma iz Brisela, zašto ne biste u praksi to i dokazali, dozvolili da se formira Zajednica srpskih opština ili da se konačno formira policija sever kako je to predviđeno Sporazumom shodno etničkoj strukturi gde ima 96% Srba? Zašto Priština ne poštuje odluke Apelacionog suda u Mitrovici ili kada je reč o katastru, ili kada je reč o priznavanju diploma i da ne navodimo dalje? Ni jednu stavku Sporazuma niste ispoštovali.

Srpska strana je učinila sve što je Briselskim sporazumom predviđeno. Bili smo spremni na dijaloge i pregovore i danas smo spremni na dijalog i pregovore o svim pitanjima, sa glavnim ciljem da zaštitimo malobrojno srpsko stanovništvo na prostoru KiM i omogućimo povratak onima koje ste vi proterali.

Podsetiću, poslednji dijalog. Tema koju je prihvatilo tada i prištinska strana, je da se razgovara o nestalima. Naprosto, zbog toga što je Veljko Odalović predsednik Komisije za nestale, jer je, navodno, moralno nepodoban. Nisu bili spremni na to. Moralno nepodoban zato što je odgovorno, ozbiljno i posvećeno radio svoj posao i zato što je imenovan od strane porodica nestalih.

Inače, zarad toga, reći ću jedan podatak. Od 22 lokacije koliko su oni tražili da mi istražimo, Srbija je istražile svih 22 lokacija. Ispravite me gospodine Odaloviću ako grešim. Od deset lokacija koje je tražila Srbija, oni nisu istražili devet. Dakle, o kakvoj podobnosti ima smisla uopšte da govorite.

Nudili smo vam vakcine koje niste hteli da prihvatite zato što dolaze kao pomoć iz Srbije i na taj način ste ugrozili živote svih građana, nezavisno od toga kojoj nacionalnosti pripadaju.

Srbija nikada neće priznati nezavisnost lažne države Kosovo, neće dozvoliti da se ponovi pogrom iz 2004. godine, neće dozvoliti da se fizički i kao što se pokušava brutalno, maltretiraju Srbi koji žive na prostoru KiM, i neće dozvoliti dalje proterivanje Srba sa prostora KiM. Veoma je važno da srpski narod ne naseda provokacije Prištine, protesti su u redu, ali nikao fizičko nasilje i fizički sukob, jer to oni i očekuju i priželjkuju.

Svoje pitanje više u formi podrške uputio bih predsedniku Republike i Vladi Republike Srbije, do sada ste činili sve i znamo da ćete u narednom periodu nastaviti da se borite za zaštitu interesa, i bezbednost srpskog stanovišta na KiM, u skladu sa ratifikovanim sporazumima, međunarodnim pravom, ustavnim poretkom naše zemlje.

U svemu tome, imate podršku nas narodnih poslanika, poslaničke grupe SPS.

Moje konkretno pitanje glasi – da li Vlada uopšte može da računa na objektivnost i nepristrasnost međunarodne zajednice u rešavanju aktuelne političke krize, na prostoru KiM, imajući na umu pre svega jučerašnju izjavu od strane, jučerašnju izjavu i konstataciju EU, da obe strane treba da spuste i smire tenzije. Izvinite, o koje obe strane mi govorimo? Ovde je reč o samo jednoj strani, a to je Prištinska strana. Zahvaljujem.

Jedanaesto vanredno zasedanje , 07.09.2021.

Zahvaljujem, gospodine Orliću.

Napadi na Srbiju i njene zvaničnike ne jenjavaju. Što je Srbija jača, to se iz različitih tabora čuju uvrede i napada se sve što nosi prefiks „srpsko“.

Ovo je toliko evidentno i zaslužuje pažnju i reakciju državnih organa jer se često radi o kršenju zakona i često se radi o kršenju Ustava.

Jasno nam je da u regionu ima različitih afiniteta, ali je pogubna činjenica to što u najrazličitijim formama atakovanja na Srbiju najviše učestvuju domaći, nazovi, političari ali i druge javne ličnosti.

Najsvežiji primeri su pokretanje pitanja vojvođanske nacije. To je inače stara separatistička i veoma opasna ideja cepanja srpske nacije i stvaranje Vojvodine kao republike, odnosno pretvaranje teritorijalne odrednice u nacionalnu, što je potpuno neprihvatljivo i nije u duhu pravnog poretka. Nigde se na svetu teritorijalna pripadnost ne poistovećuje sa nacionalnom pripadnošću. Zašto bi Srbija bila izuzetak.

Što se tiče himne u Novom Pazaru, niko ne podiže tenzije. Umesto državne himne u Novom Pazaru u jednoj od osnovnih škola puštena je himna sandžačkih Bošnjaka.

(Samir Tandir: Nije to istina.)

Ja samo konstatujem ono što je rečeno Ministarstvu prosvete, a ćutao sam kada ste vi govorili. Kada ste vi govorili, ja sam ćutao, kolega. Dozvolite da završim.

Ističemo da Srbija obezbeđuje visok stepen prava svih nacionalnih manjina koje sa nama žive, ali simboli države moraju da se poštuju svuda, pa i u sredinama gde žive manjine. To su himna, zastava i grb i tu je zakon jasan.

Apsolutno su nedopustive izjave kvazi političara koji pravdaju ovakve postupke govoreći o nekakvom genocidu i da Ustav krše predsednik države i ministar prosvete koji u stvari traže poštovanje državnih simbola. To je kao svuda u svetu obaveza prema državi u kojoj živimo.

Maločas je citiran i zakon.

U članu 36. Zakona o državnim simbolima stav 1. tačka 4) kaže se da se himna koristi u drugim slučajevima koji nisu u suprotnosti sa Ustavom i zakonom.

Ministar je propisao na osnovu toga da se himna izvodi na početku prvog časa, što je po nama pozitivno, jer jačanje nacionalnog i državnog identiteta je potrebno u ovim turbulentnim vremenima. Ovde nije problem samo što nije intonirana himna Republike Srbije već je strašno to što je puštena tzv. himna sandžačkih Bošnjaka, a ko je tu himnu dozvolio, čija je to himna? Himne imaju države, a Raška oblast, koju oni zovu Sandžak, nije država.

Iskoristio bih priliku da podržim donošenje zakona o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i očuvanju ćiriličkog pisma koji upravo ima za cilj da nas podseti da su u Srbiji srpski jezik i ćirilica u služenoj upotrebi, ali da moramo negovati i promovisati upotrebu srpskog jezika i ćirilice upravo zato što su zanemareni u javnom životu.

Neki kvazi političari u Srbiji kažu da je tzv. građanska Srbija uvek stajala rame uz rame sa istomišljenicima u regionu i mi to ne sporimo, jer zajedno polaze od iste teze, a to je - što gore po Srbiju to bolje po nas. Tako samo potvrđuje stepen njihove mržnje prema svakom uspehu Srbije, ali i prema očuvanju našeg nacionalnog identiteta.

Dolazimo do najnovijih političkih ekscesa od strane onih koji su uvek preživljavali samo na incidentima i negiranju Srbija. Srbija se nikad nije mešala u unutrašnja pitanja drugih država, ali je uvek stajala uz svoj narod gde god da živi i to pravo niko ne može da nam ospori.

Tokom jučerašnjeg dana jedan, nazovite političar, se usudio da pozove na hapšenje predsednika Narodne skupštine Republike Srbije Ivice Dačića zbog navodnog mešanja u unutrašnje stvari druge države što je klasična zamena teza, jer predsednik je vrlo jasno postavio pitanje – da li je aktivnost tog kvazi političara narušavanje ustavnog poretka Crne gore?

Konkretno pitanje Vladi, koje bih zapravo trebalo proslediti Vladi Crne Gore, jeste šta je ovaj kvazi političar tražio u štabu onih koji su organizovali proteste protiv ustoličenja pravoslavnog mitropolita u Crnog Jogi na Cetinju gde se vekovima to čini i da li je to širenje verske netrpeljivosti i kao što je predsednik Narodne skupštine rekao narušavanje ustavnog poretka Crne Gore.

Zamislite da su u Srbiji organizovani protesti protiv verskog čina bilo koje veroispovesti, a da u tome učestvuju političari iz Srbije. Kakva bi tada bila reakcija?

Ono što nas posebno interesuje da li je moguće utvrditi da li se pojedine političke stranke iz Srbije finansiraju iz centara moći u Crnoj Gori i naravno iskoristio bih priliku da ume poslaničke grupe SPS čestitam ustoličenje mitropolitu crnogorsko-primorskom gospodinu Joanikiju. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Valjevo, 17.05.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Potpredsednik Narodne skupštine Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 90358.00 RSD 03.06.2016 -
Potpredsednik Narodne skupštine Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 28686.00 RSD 03.06.2016 -