Član 107. povreda dostojanstva Narodne skupštine.
Znate, mene ne interesuje kako će neko da okarakteriše svog šefa partije, ali ono što je nedopustivo jeste da neko ustane, uzme reč da govori i onda počne da se smeje, koristi takve izraze koji su zaista za ovaj dom u ove kasne sate, kada govorimo o Kosovu i Metohiji, kada govorimo o suštinskim i ključnim pitanjima za budućnost i opstanak naše države, pogotovo našeg naroda na Kosovu i Metohiji, apsolutno neprimerena.

Demokratska stranka Srbije ovim amandmanom traži da se za srpske organizacije i udruženja u okviru Kancelarije za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu iznos od 98 miliona poveća za 40 miliona. Mi smo tražili to povećanje i kada smo donosili budžet za 2013. godinu. Tada je određena cifra od 110 miliona. Međutim, sada imamo dodatno umanjenje za 12 miliona dinara. Znate li šta znači taj novac za posebno Srbe u regionu i za sve te organizacije gde se Srbi okupljaju? To su mesta gde se udružuju za očuvanje i odbranu svojih ljudskih, pre svega, prava, mesto gde se dodeljuju stipendije, štampaju razna srpska glasila itd.
Pre svega, ovo govori o jednoj potpunoj nebrizi države, kada je reč o posebno Srbima u regionu. Njima su ugrožena ljudska prava. Ta slika stanja ljudskih prava Srba u regionu najbolje pokazuje i jučerašnja zatvorska kazna arhiepiskopu Jovanu u Makedoniji, gde Vlada Srbije nije našla za shodno juče jednom rečenicom da se oglasi, a u pitanju je zaista osnovno ljudsko pravo, i to pre svega pravo na veroispovest. Čak i "Fridom haus", u svom godišnjem izveštaju, za ljudska prava u Makedoniji je osudio ponašanje makedonskih vlasti, kada je reč o ugrožavanju ljudskih prava verskih velikodostojnika. Ništa nije bolje ni u Hrvatskoj, gde se zatire postojanje Srba, gde se menja istorija, svojata Ivo Andrić. Ništa nije bolje kada je reč o Srbima u BiH. Tamo se non-stop vrši pritisak na Srbe u Republici Srpskoj, u pravcu unitarizacije BiH. Ništa nije bolje ni u Crnoj Gori, gde se vrši progon nad sveštenstvom i monaštvom Mitropolije Crnogorsko-primorske.
Nije samo ovde reč o tih 12 miliona dinara, već je stvar pre svega u jednom signalu i odnosu koji država mora da ima kada je reč o zaštiti prava svog naroda, ne samo u regionu, nego i u dijaspori. Na svakom koraku je prisutna asimilacija. Mi moramo nešto da učinimo kako bi pomogli to nam našem narodu koji je bukvalno ostavljen na milost i nemilost tih država u kojima žive.
Znate li, ministre, da samo u regionu živi oko dva miliona Srba? Nije to mala cifra da se jednostavno tako ponašamo bahatu i da uopšte ne brinemo o ljudskim pravima Srba, a reč je o tome da živimo u 21. veku, a ne da živimo u nekom periodu kao što je bilo pod Turcima, gde jednostavno su Srbi bili na najgori način ugroženi, a sada su ponovo tako ugroženi. Vlada Srbije mora da digne svoj glas i da stane u odbranu i kada je reč o Srbima i kada je reč o njihovim ljudskim pravima. Hvala.

Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Petrušić, gospodine Jankoviću, svoje izlaganje posvetiću godišnjem izveštaju Zaštitnika građana koji je podeljen u više različitih celina, što je sasvim i prirodno, s obzirom da ne postoji taj segment društveno političkog života u Srbiji koji direktno ne utiče na ljudsko dostojanstvo i prava svakog pojedinca u državi Srbiji.
Najbolji pokazatelj koji u kakvoj žiži prelama sva pitanja ljudskih prava koja se pominju u ovom izveštaju je Kosovo i Metohija koji je nažalost vrlo malo spomenuta u vašem izveštaju. Vi kažete u izveštaju takođe da je jedan od osnovnih razloga da bi ljudska prava funkcionisala su i to da postoji društvena odgovornost, da postoje sigurne institucije. Kada je u pitanju Kosovo i Metohija, ljudska prava Srba na Kosovu i Metohiji su mnogo više od toga. Tamo imamo golo nasilje, bukvalno nad pravom. Golo nasilje nad našim građanima države Srbije.
Međutim, vi u samom izveštaju takođe i kažete da ne možete da se bavite ljudskim pravima na Kosovu i Metohiji upravo zbog toga što prema Rezoluciji 1244 to pitanje je u nadležnosti UMNIK-a. Gospodine Jankoviću, mi u 2013. godini kada se pozivamo na UMNIK kao da se ne pozivamo ni na koga. Zbog toga što je pogubnom i pogrešnom politikom da EU nema alternativu UNMIK gotovo zamenjen Euleksom i on gotovo nema nikakvih ingerencija danas na Kosovu i Metohiji.
Dakle, vi u izveštaju pominjete kosovske penzije, govorite o nezaposlenosti, dakle, spominjete tu socijalnu dimenziju ljudskih prava kada je reč o Srbima na Kosovu i Metohiji. Šta je sa ustavnim pravima? Političkim pravima, uopšte o onim osnovnim, egzistencijalnim pravima koje su zaista pravo pitanje kada govorimo o Srbima na Kosovu i Metohiji.
Znate, ukoliko samo kažete to je pitanje UNMIK-a, to se nas ne tiče, bojim se da time idemo politikom svršenog čina. Samo ću vam navesti jedan primer. Kada je u vreme Vlade Vojislava Koštunice 2007. godine, UNMIK je odlučio da se odrekne obaveze organizovanja izbora na Kosovu i Metohiji i time prekršio
Rezoluciju 1244, da Vlada Srbije tada imala je mogućnost ili da prihvati tu odluku i nastavi da krši Rezoluciju 1244 ili sa druge strane da prihvati i organizuje izbore. Vlada Srbije, tada pod vođstvom Vojislava Koštunice organizovala je te izbore i pored svih pritisaka i ucena, na kraju ti izbori su prošli i UNMIK i kao i svi, kada govorim svi mislim na najveće države zapada koje su prihvatile te izbore i samim tim prihvaćen je legalan status srpskih opština na Kosovu i Metohiji što za rezultat ima i to da dana funkcionišu naše državne institucije na Kosovu i Metohiji.
Dakle, vidimo da odlučnost kada je rešenost u pitanju da odbranimo našu teritoriju i te kako se pokazuje u ovom slučaju efikasna, a ne prosto samo da izrazimo jedno načelno gledište po tom pitanju. Zato smatram da ste morali da budete odlučniji i istrajniji u zaštiti prava Srpskog naroda na Kosovu i Metohiji kada je reč o jednom projektu koji nosi naziv "Elektronski pristup Zaštitnika građana".
Vi znate da je DSS podnosila tu inicijativu da ako već i u drugim lokalnim samoupravama postoje, dakle, ti projekti gde građani imaju mogućnost da putem interneta se obrate Zaštitniku građana, da onda i to postoji na Kosovu i Metohiji, jer i te kako naš narod dole imao bi šta da kaže i zatraži pomoć od Zaštitnika građana.
Ako je Norveška plaćala taj projekat, pa možda nije htela da se on uvede na primer, i na Kosovu i Metohiji, država Srbija je morala da plati i taj projekat sprovede i na delu države Srbije koji se zove Kosovo i Metohija u tim lokalnim samoupravama. Takođe, ako postoje lokalne kancelarije u Bujanovcu, Preševu, Medveđi, govorim o lokalnim kancelarijama Zaštitnika građana, svakako da su te kancelarije morale da postoje i u srpskim opštinama na Kosovu i Metohiji. Gledajte, ako postoji čitava aparatura i sistem države Srbije na Kosovu i Metohiji, gde imamo bolnice, škole, gde funkcioniše država Srbija na Kosovu i Metohiji, zašto jedna kancelarija nije mogla na primer da postoji u Kosovskoj Mitrovici? Mogla je, verujte da je mogla. Zaista smatram da je tu bilo potrebno uložiti više napora da do takve kancelarije dođe. Nije samo tu pitanje postojanje te kancelarije, već stvar prisutnosti države Srbije na Kosovu i Metohiji koja je u ovom trenutku izuzetno bitna.
Kada ste u izveštaju takođe govorili i o medijima, odnosno netačnom informisanju, morali ste da ukažete i na sledeće, jer netačno informisanje direktno utiče na ljudska prava, odnosno na istinito i potpuno i blagovremeno informisanje koje je neophodno kada je reč o pravima građana Srbije. Mi smo imali prilike da slušamo svakakve vesti, svakakve dezinformacije, odnosno falsifikate koji su se nalazili na naslovnim stranama medija pred potpisivanje Briselskog sporazuma. To je bilo u cilju kako bi se ti Briselski sporazumi pokazali kao sporazumi koji su od državnog i nacionalnog interesa, jer evo sada tim sporazumima Srbija je dobila mnogo više nego od onoga što je na tim naslovnim stranama stajalo kada je reč o tim izveštajima, a što se tobože nudilo državi Srbiji.
Takođe, smatram da ste morali u skladu sa zakonom, a imate tu mogućnost na osnovu člana 19. Zakona o Zaštitniku građana da pokrenete predlog za ocenu ustavnosti četiri uredbe Vlade, takođe predlog za ocenu ustavnosti, Briselskih sporazuma, plana za implementaciju, jer Briselskim sporazumom se najgrublje krše ljudska prava građana Srbije na KiM, gde se srpski narod nasilno izručuje lažnoj državi Kosovo.
Mislim da su to vrlo važna pitanja koja u prvu ruku deluju čisto politička, ali dole živi naš narod. Mislim, da i vi se slažete sa mnom da su građani Srbije i na KiM i da oni imaju pravo da traže pomoć od Zaštitnika građana. Zbog toga je jako bitno da budete odlučniji u toj nameri da pomognete, jer ljudska prava su univerzalna prava i vi imate prava da budete prisutni na KiM i ovo moje izlaganje nije nikakva kritika, a mi smo podržali vaš reizbor i vi dobro radite, gospodine Jankoviću.
Ovde se radi o jednom principu da svako čini ono što je do njega i onda bi Srbiji bilo mnogo bolje i zbog toga smatram da morate da budete odlučniji, kada je reč i o tom pitanju i moje izlaganje u tom smislu je jedna vrsta ohrabrenja u vašoj obavezi da pomognete i srpskom narodu na KiM.
Kada pominjemo srpski narod, on je zaista sinonim za ugroženost ljudskih prava u 21. veku u Evropi. Hvala.

Gospodine Jankoviću, ja vas u potpunosti razumem i kada kažete da ne možete da utičete, da niste izvršna vlast, i to razumem, ali sa druge strane znam šta su obaveze, znam šta Ustav propisuje, šta zakoni propisuju.
Demokratska stranka Srbije je u opoziciji, nije izvršna vlast, ali mi smo podneli predlog Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti. Ustavni sud sramno ćuti i neka ćuti, dok se država Srbija urušava, ali kad tad doći će na sud istorije da u jednom trenutku kada se zemlja raspadala, sudije Ustavnog suda su ćutale o pitanju koje je zaista isključivo u nadležnosti Ustavnog suda.
Dakle, o tome sam ja govorio, da je bilo potrebno nekako više, jače, otvorenije u Beogradu da reagujete, kada je reč i o Briselskom sporazumu. Nije to samo političko pitanje, mi sada to svodimo na nivo ljudskih prava. Znamo za jedan referendum koji se na Sretenje prošle godine održao na KiM, gde su listom Srbi sa KiM glasali protiv institucija lažne države Kosovo.
Sada imamo Briselski sporazum koji ih nasilno tera u lažnu državu KiM. Gde su tu ljudska prava ako govorimo o tom nivou, da ne govorim o Ustavu, zakonu i poštovanju međunarodnog prava? O tome sam govorio i zato smatram da je jako bitno da iako ste najmanja karika, učinite ono što je do vas, da vi, što se kaže, spasete dušu, da ispunite i poslednje slovo zakona kako vam je namenjeno, jer na taj način mi možemo da učinimo ono što je do nas, jer ako svi kažemo – to je rešeno pitanje, digli smo ruke od toga; verujte, tako će i biti. Da su tako Albanci radili, ne bi došli do ovog dana današnjeg.
Mi smo nažalost u situaciji da kao opoziciona stranka činimo sve što je do nas, i kada je reč o Vidovdanskom protestu, i kada je reč o svim predlozima ka Ustavnom sudu i o inicijativama ovde u parlamentu, da činimo ono što je do nas, a građani Srbije će to svakako primetiti. Hvala.
PREDSEDNIK (Nebojša Stefanović): Hvala.
Reč ima Saša Janković. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, po Bečkoj konvenciji o ugovornom pravu međunarodni ugovor okarakterisan je kao međunarodni sporazum između država, a kasnije je dodato i međunarodnih organizacija i to je regulisano međunarodnim pravom.
Naša je obaveza, više nego kada je reč o drugim državama, da poštujemo međunarodno pravo, posebno imajući u vidu secesionistički akt kosovskih Albanaca koji je zdušno podržan od strane velikih zapadnih sila. Zato je važno držati se utvrđenih načela međunarodnog prava, jer je to jedini garant da sila ne nadvlada pravo. Svrstati se u red država koje insistiraju na međunarodnom pravu zapravo znači, između ostalog, i pažljivu procenu države u zaključivanju međunarodnih ugovora.
Za međunarodni ugovor u praksi koriste se razni nazivi. Između ostalog, tu je i naziv povelja, konvencija, pakt itd. Ja ću se zadržati na nazivu sporazum, koji označava razmenu nota između dve vlade, dva parlamenta, šefova država ili ministra spoljnih poslova, a time se zapravo stvara određeni međunarodni pravni odnos. Verovatno rukovođeni i ovom činjenicom, mi smo bili u prilici da čujemo u javnosti kako je sedam sporazuma, koje je dogovorio u Briselu Borko Stefanović, zapravo vrsta sporazuma koji imaju neku međunarodno pravnu obavezu i iz toga sledi da je i sadašnja Vlada govorila da ono što je dogovoreno mora biti i primenjeno.
Ovde sada dolazimo do ključnog problema. Naime, državna politika koja se zasniva na evropskim integracijama samim tim podrazumeva da mora da sleduje volju, odnosno interes Brisela. Time ta državna politika dolazi u opasnost da ti sporazumi koji su dogovoreni u Briselu dobiju karakter međunarodnih sporazuma.
Cilj EU je nezavisno Kosovo i EU je ta koja je pokrovitelj pregovora između Beograda i Prištine. Ne samo što je EU ta koja koristi ove pregovore da bi pre svega svoj cilj ispunila, nego pokušava da natera Srbiju da bude saučesnik u priznanju nezavisnog Kosova, odnosno da Beograd bude taj koji će zapravo priznati i odreći se dela vlastite teritorije.
Kada tako postavimo stvari, kada znamo i za izveštaj Evropske komisije gde EU traži da Srbija prizna teritorijalni integritet Kosova, kada znamo za poslednji briselski papir, gde se najotvorenije traži od Srbije da prizna nezavisnost Kosova, mi moramo da budemo svesni da sve ono što se bude dogovorilo pod pokroviteljstvom EU, za EU će takav dogovor imati isključivo međunarodni karakter.
Zato je DSS kritikovala i tih sedam sporazuma i kritikovala je pregovore koji se vode pod okriljem EU, jer da je prethodna vlast pred sobom imala Ustav Srbije, svakako ne bi došlo do ovih štetnih sporazuma i DSS ne bi bila u prilici da podnosi predlog Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti četiri uredbe Vlade koje su nastale na osnovu ovih štetnih briselskih sporazuma.
Očigledno da je prethodna vlast, nemajući pred sobom Ustav Srbije, imala Ahtisarijev plan, po kome je donosila ove sporazume. Jer, kako drugačije objasniti činjenicu oko dogovora, odnosno sporazuma, kada je reč o matičnim knjigama i katastrima, da mi imamo činjenicu da se to traži i aneksom 7. Ahtisarijevog plana? Takođe, tačka 1,5 tog Ahtisarijevog plana zahteva učešće Kosova u regionalnim konferencijama. Takođe, aneks 8, tačka 3,1 zahteva uspostavljanje integrisanog upravljanja granicom. Dakle, imamo sprovođenje, odnosno dogovor tih sporazuma prema Ahtisarijevom planu.
Zato, jedini način da ovi štetni sporazumi ne dobiju karakter međunarodnih sporazuma jeste da Srbija odustane od evropskih integracija, jer nema dileme – za EU pregovori Beograda i Prištine su isključivo pregovori dve države i na svaki dogovor koji se tu desi oni gledaju kao na neku vrstu međunarodnih sporazuma. Zbog toga je bilo važno da pre ulaska u ove pregovore, koji su svakako bili štetni, država Srbija izađe sa svojom platformom koja podrazumeva uspostavljanje ustavno-pravne veze između Srbije i njene južne pokrajine Kosova i Metohije, jer bez te veze mi dolazimo do toga da svako rešenje koje se nudi u rezoluciji koju je usvojila Skupština Srbije, a za koju DSS nije glasala, jeste rešenje u okviru nezavisnog Kosova. Zbog toga automatski stavlja Srbiju u položaj da prizna nezavisnost Kosova.
Tako da tu nije reč o većim ili manjim nadležnostima koje treba da dobije srpski narod na Kosovu i Metohiji već, pre svega, o tome da se kroz te pregovore izručuje srpski narod nezavisnoj državi Kosova.
Zbog toga potrebno je odbaciti put evropskih integracija i samo tako ti sporazumi ne mogu dobiti karakter međunarodnih sporazuma, a činjenica da su sinoć propali pregovori Beograda i Prištine.
(Predsednik: Molim da se držite dnevnog reda, ako se ne budete držali dnevnog reda izreći ću vam opomenu.)
Dakle, govori o tome da smo na dobrom putu uspostavljanje politike državnih i nacionalnih interesa gde će biti odbačena politika da EU nema alternativu, gde će biti odbačeni vrlo štetni sporazumi koje je dogovorio Borko Stefanović, gde će jednom početi da se poštuje Ustav Srbije, a ne da nam pre svega, Ahtisarijev plan bude osnov za rešavanje pitanja Kosova i Metohije. Hvala.

Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, želim da postavim pitanje Vladi ispred poslaničke grupe DSS.
Javnost u Srbiji je veoma uznemirena saznanjima o sastancima Šarićeve narko grupe sa predsednikom Vlade, Ivicom Dačićem, sa njegovim šefom kabineta, Brankom Lazarevićem i njegovim savetnikom Ivicom Tončevim.
Kao što je poznato DSS je juče uputila zahtev tužilaštvu da odmah sasluša Branka Ružića, pripadnika SPS, zbog toga što je najgrublje slagao javnost rekavši da Šarićeva narko grupa finansira DSS u iznosu od 220.000 evra mesečno. Tada smo postavili pitanje da li je tačno da i drugi šef kabineta predsednika Vlade Ivice Dačića, gospodin Vanja Vukić, je takođe imao kontakte sa Šarićevom narko grupom. Nismo dobili odgovore niti smo videli da je tužilaštvo reagovalo.
Zbog toga želimo da postavimo pitanje Vladi, da li će Vlada obelodaniti sadržaj 130 diskova o sastancima Šarićeve narko grupe sa najvišim predstavnicima Vlade Republike Srbije. Razumemo da Vlada Republike Srbije može da odgovori da otkrivanje tih sadržaja može da ugrozi istragu i uzimajući u obzir ovu činjenicu zahtevamo od Vlade Srbije da u najkraćem roku, od sedam do deset dana, sprovede istragu i onda obelodani sadržaj svih 130 diskova.
Ukoliko se predsednik Vlade ogluši o ovaj zahtev DSS i ukoliko pod izgovorom da je reč o državnoj tajni ne saznamo šta je sadržaj 130 diskova, onda je to nažalost krucijalni dokaz da je i sam predsednik Vlade sarađivao sa Šarićevom narko grupom.

Gospodine predsedniče, vi dobro  znate šta može da podrazumeva time što me sada sprečavate da završim ono što hoću da kažem, a radi se…

Radi se o pitanju koje je potpuno legitimno i koje DSS ima pravo da uputi Vladi, ali naravno očekuje i odgovor. U pitanju je vrlo važna istraga i ona je pre svega u interesu građana Srbije, ovog parlamenta, Vlade i opšte budućnosti države Srbije.
Molim vas da imate u vidu ovo što postavljam kao pitanje.
Demokratska stranka Srbije zatražila je ostavku predsednika Vlade zbog dogovora u dijalogu koji on postiže, pre svega sa Prištinom. Demokratska stranka Srbije je takođe zatražila ostavku predsednika Vlade i onda kada je sam predsednik Vlade Ivica Dačić priznao da je imao susrete sa najvišim pripadnicima Šarićeve narko grupe.
Zato zabrinjava činjenica zbog čega je Branko Ružić pripadnik SPS optužio DSS i to lažno da je od Šarićeve grupe dobijala 220.000 evra i zbog toga tužilaštvo treba da reaguje, jer to će biti najbolji način da se utvrdi istina i da se vidi šta se iza ove laži krije. To će se saznati jedino ukoliko se obelodani sadržaj 130 diskova. To je pitanje koje DSS traži od Vlade Srbije. Hvala.

Pošto zaključujemo ovu raspravu, hoću da kažem da će nju obeležiti jedna potpuna kontradiktornost, gospodine Arsiću.
Kada ovde govorimo o Republičkoj komisiji za zaštitu prava i da tu postoji koncentracija moći, vi kažete da je to nezavisan i stručan organ. Kada ja podnesem amandman da treba da se poštuje dostojanstvo Republičke komisije, vi u obrazloženju kažete – veliki stepen nezavisnosti dovodi do neodgovornosti u radu. Odlučite se da li je u pitanju nezavisan organ ili nije, da li je samostalan ili nije, a ne ad hok, od amandmana do amandmana, da iznosite stavove koji nisu konzistentni.

Gospodine Arsiću, vi to tako niste definisali. Ta razna tumačenja , evo još nismo ni usvojili zakon, već otvaraju mogućnost za razne zloupotrebe. To je jedno.
Drugo, ako treba Republička komisija da podnosi izveštaje Skupštini Srbije, da li to znači da mi treba da budemo zatrpani gomilom materijala i da radimo posao Republičke komisije, umesto da taj posao prepustimo njima, jer ih zbog toga i biramo? Suština je upravo u tome, da li imamo jedan organ koji treba da bude nezavisan, koji treba da podnosi Skupštini Srbije izveštaj, ali da onda kada ga podnosi, samim tim Republička komisija prestaje da bude nezavisna?
Šta imamo kao posledicu kada imamo takav primer? Imamo to da će se vršiti direktan politički pritisak i onda džabe donosimo ovaj zakon.

Vrlo kratko, prosto da završavamo. Vi vidite da sam ozbiljno pristupio ovoj temi i jednostavno se uključio u ovu raspravu. Nisam od tih poslanika koji će, ono što dobije kao materijal, da baci u korpu. To odmah da znate. Ne radi se uopšte o tome.
Zapravo, radi se o principu – da li imamo jedan organ koji treba da, pre svega, i ovim zakonom da bude uređen? Da li on treba da ima određene dužnosti i obaveze? Treba. Naravno da treba njegovo poslovanje i rad da bude javan, ali mora da ima i određenu odgovornost za ono što radi. Zbog toga ti ljudi koji se tamo postavljaju, treba da budu stručni i zbog toga smo čak tražili da sekretar Republičke komisije ima iskustvo od 10 godina, da ono što gledaju, a to su ozbiljni papiri, ozbiljna dokumentacija, i razumeju.
Skupština Srbije ovde donosi zakone i to je posao narodnih poslanika. Ako uz to sada treba da se bavi i raznom dokumentacijom, onda hajde da pretvorimo ovaj dom u Republičku komisiju za zaštitu prava. Nemam ništa protiv.

Dame i gospodo narodni poslanici, DSS je podnela amandman na član 7. stav 1. gde traži da se brišu tačke 1. i 4.
Ovo je izuzetno bitan amandman, žao nam je što predlagač nije usvojio ovaj naš predlog. Naime, u našem obrazloženju ovog amandmana stoji da u dosadašnjem zakonskom rešenju, jedino u sektoru usluga smo imali nosioce isključivih i posebnih prava.
Sada se taj krug izuzetno širi, tako da on obuhvata i određene delatnosti EPS-a, i elektromreže, distribucije gasa, pre svega ovde mislim na "Telekom", koji je u većinskom državnom vlasništvu, tako treba i da bude, mislim i na određene banke koje su takođe u većinskom državnom vlasništvu…

Hvala vam.
Dakle, radi se o određenim subjektima koji su u većinskom državnom vlasništvu. Oni kao nosioci isključivih prava će biti izuzeti od odredbi ovog zakona. To znači da najveće nabavke su u ovim sferama i to će biti van kontrole države, van kontrole državnih organa, kada je u pitanju ogroman novac, kada su u pitanju skupe nabavke, posebno kada je reč o elektromreži, kada je reč o elektronskim komunikacijama.
Ovde takođe i stoji da je reč o tome da će "Telekom" biti izuzet zbog toga što postoji realna konkurencija. Prema izveštaju Ratela, vidimo da u realnosti ta konkurencija ne postoji. To sam rekao u načelnoj raspravi. Ovde nemamo ništa protiv takvog poslovanja "Telekoma", ali se radi o principu, da mora država da uvede mehanizam praćenja upravo kod tih velikih sistema, mehanizam praćenja javnih nabavki, kako bi pratili protok novca.
Suština ovog predloga zakona je, između ostalog, borba protiv korupcije. Hajde da prihvatanjem ovog amandmana pokažemo da se borimo protiv te korupcije i da u svakoj sferi, kada je u pitanju država, kontrolišemo gde ide naš novac.

Mislim da je ovde važno reći sledeće, da pre nego što se usvoji ovaj predlog zakona, bilo bi dobro da Vlada izradi jedan spisak naručilaca nosilaca isključivih prava i da vidimo ko će biti izuzet odredbi ovog predloga zakona, odnosno budućeg zakona ukoliko se usvoji. Onda ćemo jasno videti o kojim preduzećima je reč.
Kada sam pomenuo "Telekom", dobro znate da je DSS imala peticiju i podigla u javnosti za očuvanje "Telekoma" u većinskom sastavu države Srbije. Nama znači dobro poslovanje "Telekoma".
Ovde se radi o tome da ne možete nabavke koje su u milionima evra, da ostavite mimo kontrole države. O tome se ovde zapravo radi, ne o tome da li se daje nekome drugome prednost ili ne.
Ovde nije reč samo o "Telekomu", tu je reč i o nekim delatnostima EPS, elektromreži, distribuciji gasa i pomenuo sam, takođe, određene banke koje će po tom postupku, mimo zakona, imati određene javne nabavke koje će naručivati.

Dame i gospodo narodni poslanici, DSS je podnela amandman na član 36. stav 6. gde traži da se doda rečenica u kojoj bi stajalo, između ostalog, da u postupku javnih nabavki po hitnosti naručilac je u obavezi da traži mišljenje od uprave, koja je dužna da objavi mišljenje o zahtevu za postupak po hitnosti u roku od 24 časa. Ukoliko uprava u određenom roku ne da mišljenje, naručilac može da nastavi postupak i bez pribavljanja mišljenja.
Smatramo da je ovo jedan od bitnijih amandmana DSS koji nije, nažalost, prihvaćen, zato što se ovde uvodi red kada je reč o postupku po hitnosti, jer je to siva zona postupka o javnim nabavkama.
Ako od svih postupaka javnih nabavki imamo oko 20% javnih nabavki koji se ostvaruje po postupku po hitnosti, jasno je da je ovo oblast gde je postojala i te kako zloupotreba kada je reč o korupciji i načinu kako su se ostvarivale te javne nabavke. Zbog čega? Iz prostog razloga što je ovo postupak na koji se ne primenjuje suspenzivno dejstvo za zaštitu prava. Samim tim, to znači da kada naručilac uđe u postupak javnih nabavki, on u tom postupku ide do kraja. Bez obzira ako se neko od ponuđača žali da je tender namešten, baš zato što je u pitanju postupak po hitnosti, on postupak sprovodi do kraja, a ponuđač posle može da se žali, da ide na sud, ali od toga nema nikakve rabote jer je to postupak koji dugo traje i u praksi uglavnom ponuđači ne idu na sud.
Zbog toga što ovde i te kako ima prostora za zloupotrebu, smatramo da je bilo potrebno da se detaljnije, jasnije, definiše značenje postupka po hitnosti. Zbog toga smo tražili da Uprava za javne nabavke da svoje pozitivno mišljenje u roku od 24 sata. U obrazloženju stoji da je taj rok nerealan. Zašto? S jedne strane, imamo nešto što podrazumeva elementarnu nepogodu, havariju, kada mora odmah da se reaguje. Rok od 24 sata može da znači i da uprava reaguje i nakon 15 minuta. Dakle – u roku od 24 sata. Ali, s druge strane, šta ćemo sa onih 20% javnih nabavki koji koriste ovaj postupak za zloupotrebe? Tu je važna uloga, kada je reč o Upravi za javne nabavke, i o tom pozitivnom mišljenju.
Šta nas košta da to uvedemo? Uprava postoji. Hajde da u ovu sivu zonu unesemo reda, pa da kad već govorimo o javnim nabavkama, da u toj oblasti do kraja, u potpunosti kažemo šta je ono što je zakon i šta je ono što se mora poštovati.