Gospodine predsedavajući, predlagač je u članu 1. predvideo u poslednjem stavu da teret dokazivanja dominantnog položaja na utvrđenom relevantnom tržištu je na komisiji. Znači, komisija snosi. Mi smo samo predložili amandmanom da teret dokazivanja, mada bi možda bilo logičnije reći – troškove dokazivanja, postojanja dominantnog položaja na utvrđenom relevantnom tržištu snosi komisija ako učesnik odnosno učesnici na tržištu nemaju tržišni udeo iz stava 2. tačka 2. i stava 3. ovog člana, odnosno ako nisu u dominantnom položaju kod pojedinačnog učesnika sa 40% ili ako nisu u dominantnom položaju kada je u pitanju kolektivna dominacija. Jer, zašto bi komisija snosila za njih troškove? Smatramo da u tim slučajevima troškove dokazivanja dominantnog položaja treba da snose ovi učesnici na tržištu. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Član 3. Predloga zakona reguliše sastav komisije i predviđa ovim stavom da u sastav komisije, uključujući i predsednika komisije, moraju biti zastupljeni stručnjaci: „iz obe relevantne oblasti“, a odnosi se na oblast prava i ekonomije.
Mi smo amandmanom pokušali da ponovo zadržimo rešenje iz osnovnog zakona, gde bi se predsednik komisije i članovi saveta komisije birali iz reda uglednih stručnjaka iz oblasti prava i ekonomije. Naročito smo podvukli koje su to stručne oblasti: oblast zaštite konkurencije i evropskog prava, sa najmanje 10 godina relevantnog radnog iskustva, koji su ostvarili značajne i priznate radove, ili u praksi, u relevantnoj oblasti i koji uživaju ugled objektivne i nepristrasne ličnosti.
I u načelnoj raspravi smo naglasili da ovaj ključ dva plus dva eliminiše mnoge stručnjake koji će se javiti sutradan, sa ovim specijalnim znanjima, na raspisani javni konkurs, pa ćemo imati slučaj da ćemo od desetoro kvalitetnih ljudi koji mogu da zadovolje ove kriterijume, imati osmoro pravnika a samo dvoje ekonomista, tako da ćemo morati šestoro pravnika da izbrišemo, da ih pomerimo sa liste, da bismo zadovoljili ovaj ključ dva plus dva. Zato smo smatrali da bi trebalo i dalje da ostane ovo rešenje da su to eminentni stručnjaci iz ovih oblasti, ali da se naglasi – sa specijalnim znanjem iz oblasti evropskog prava i iz oblasti zaštite konkurencije.
Predsednik Skupštine raspisuje javni oglas, ovi se stručnjaci javljaju, ali kada nadležni skupštinski odbor treba da podnese rang listu nama poslanicima, mi ne znamo koji su to kriterijumi na osnovu kojih će oni biti poređani na rang listi. Verovatno ćemo biti uskraćeni u tom slučaju za kvalitetnu raspravu, kada su pojedinci ušli na listu a pojedinci nisu. Zato smo i predložili u načelnoj raspravi, da bi nadležno ministarstvo trebalo da da jasne i precizne kriterijume, da mi kao poslanici koji ćemo ih sutradan birati ovde znamo na osnovu kojih kriterijuma je napravljena rang lista gde se nalazi prvih četvoro ili prvih osmoro ljudi na toj listi. Hvala najlepše.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Ako nećete da obrišete, onda da se još malo pozabavimo članom 9.
U članu 9. Predloga zakona vrše se izmene i dopune člana 45. osnovnog zakona, koji reguliše zaštitu izvora podataka za podnosioca inicijative za utvrđivanje povrede konkurencije.
Naime, amandmanom na član 9. predlažemo da se u članu 45. stav 1. briše reč: „stranke“, jer na početku te rečenice u stavu 1. kaže se: „na zahtev stranke, lica koje je podnosilac inicijative za ispitivanje povrede konkurencije može se odrediti mera zaštite izvora podataka itd.“ Da ne bi bilo terminološke zabune, u članu 33. osnovnog zakona jasno stoji da je termin: „stranka“, odnosno u postupku je stranka samo podnosilac prijave konkurencije. Znači, učesnik na tržištu protiv koga je pokrenut ispitni postupak. To je u terminološkom smislu stranka, u smislu ovog zakona.
U stavu 2. istog ovog člana se kaže da svojstvo stranke u smislu ovog zakona nemaju podnosioci inicijative za ispitivanje povrede konkurencije, davaoci informacije itd. Smatramo da je logičnije da u ovom stavu stoji – na zahtev lica koje je podnosilac inicijative itd. Znači, da se izbriše reč: „stranke“, jer će doći do terminološke zabune. Nije ništa strašno, gospodine ministre. Pročitajte još jednom, jer dobro bi bilo da ovaj amandman usvojite. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući, članom 15. Predloga zakona uvodi se jedna od bitnih novina u ovom Predlogu izmene i dopune Zakona o zaštiti konkurencije koja predviđa da se postupak utvrđivanja povrede konkurencije može prekinuti u slučaju da stranka u postupku sama, dobrovoljno predloži određene mere i obaveze koje će preduzeti u cilju otklanjanja povrede konkurencije.
Mi smo ovde po amandmani reagovali i na stav 1. i na stav 2. i na stav 3. ovog člana. U stavu 1. Predloga zakona jednostavno smo pokušali da preciziramo da u slučaju da ako povreda konkurencije nije učinjena u znatnoj meri, to smo i dodali u ovom stavu, onda se određuje, odnosno obavezuje se stranka da nadoknadi ili otkloni proisteklu štetu. Znači, pored toga što joj se određuju uslovi i rokovi do koje će ove svoje mere koje je dobrovoljno predložila da ispuni.
Kod stava 2. precizirano je u kom roku može da podnese stranka sama dobrovoljno svoj predlog. Vi u Predlogu zakona kažete da ovaj predlog može najkasnije da se podnese pre prijema obaveštenja iz člana 38. stav 2. ovog zakona. Znači, jednostavno ste rekli samo najkasnije do kada se može.
Mi smatramo da našim amandmanom malo preciziramo taj rok jer smo stavili da predlog može da podnese najranije posle donošenja zaključka o pokretanju postupka jer tada kada komisija po inicijativi donese zaključak da pokrene postupak postaje neki osnovni elementi na osnovu kojih će se pokrenuti postupak zaštite, odnosno povrede konkurencije. Tek tada stranka u postupku može da vidi određene elemente na osnovu kojih može da da svoj predlog.
Znači, to je neki najraniji momenat, a najkasnije pre prijema obaveštenja iz člana 38. stav 2. ovog zakona. To je ono obaveštenje koje stranka u postupku dobija pre dobijanja rešenja o pokretanju postupka. Znači, to bi trebalo da bude neki poslednji momenat do kada stranaka može da da ove predloge o dobrovoljnim merama koje želi da sprovede.
Tako da smatramo da je to poprilično precizno u odnosu na ovaj dati predlog, a stav 3. kaže, odnosno pokušali smo da ga malo preformulišemo da izgleda nekako logičnije, pa kažemo – na osnovu podnetog predloga obaveza stranke iz stava 1. ovog člana, pa onda komisija sačinjava obaveštenje koje sadrži opis predloga i bitnih elemenata predmeta koji objavljuje na svojoj internet stranici sa pozivom svim zainteresovanim stranama za dostavljanje pisanih primedaba, stavova i mišljenja u roku od 30 dana od dana prijema, odnosno objave ovog obaveštenja tj. produžavamo ovaj rok za deset dana jer smatramo da 20 dana je faktički kratak rok da bilo koje stranek zainteresovane u ovom postupku mogu na osnovu ovog obaveštenja da daju neki svoj predlog. To je bila suština ovih naših amandmana na stav 1,2, i 3. člana 15.

Gospodine predsedavajući, članom 18. Predloga zakona vrše se izmene i dopune člana 65. osnovnog zakona, koji se odnosi u stvari na prijavu o koncentracije, odnosno ta prijava mora da bude, pre svega potpuna, to je u stavu 2. ovako naglašeno, onako kako to Vlada propiše, ali u stavu 4. ovog člana se kaže – ako se utvrdi da prijava ne ispunjava uslove iz člana 61, a to su uslovi koji se tiču ukupnog godišnjeg prihoda koji ostvaruje određeni učesnik na tržištu ili nije izvršena dopuna nepotpune prijave, prijava se odbacuje. Za dobijena rešenja po prijavi koncentracije, podnosilac plaća taksu po tarifniku koji se donosi.           
Međutim, sada se u novom stavu 6. kaže – ako se prijava koncentracije odbaci zbog neispunjavanja uslova iz člana 61, znači tamo gde se odnosi na godišnji prihod, ne plaća se taksa, odnosno vraća se podnosiocu.
Mi smo amandmanom ovde predvideli brisanje ovog stava, jer tarifnik predviđa taksu za akt odbacivanja prijave. Šta će biti ako se prijava odbaci zbog svoje nepotpunosti, odnosno ako se odbaci, jer učesnik nije na vreme popunio, ili dostavio potpunu prijavu, šta će se u tom slučaju desiti, da li tarifnik predviđa odbacivanje prijave u slučaju nepotpune prijave, tarifu, odnosno taksu u slučaju neispunjenosti uslova iz člana 61.
Zato smo zbog ove nejasnoće, prosto predložili da se ovaj stav briše, jer zašto bismo vratili taksu naplaćenu i oštetili prihod, odnosno smanjili prihod komisije i onda kada je odbačena prijava zbog nepotpunosti i nepodnošenja u rokovima koji su naznačeni.

Hvala gospodine predsedavajući. Prosto, moram da se javim po ovom mom amandmanu na član 22. Predloga zakona.
Naime, grupa od 65 narodnih poslanika SNS je u članu 22. svojim amandmanom dodala još dva stava, pa kaže stav – predsednik Narodne skupštine će u roku od mesec dana od stupanja na snagu ovog zakona oglasiti javni konkurs za izbor organa komisije i drugo, predsedniku komisije i članovima Saveta koji su na dužnosti u vreme stupanja na snagu ovog zakona prestaje mandat izborom novih organa na osnovu konkursa i stava 3. ovog člana.
Zašto, prosto to moram i vas, gospodine ministre da pitam, a i odbor, jeste, veza za član 23, osnovno, zakon je član 24? U članu 23. nije promenjen stav koji kaže – izbor organa komisije vrši se po javnom konkursu koji oglašava predsednik Narodne skupštine najkasnije tri meseca pre isteka mandata predsednika komisije i članova Saveta, odnosno neposredno po prestanku ili razrešenju u smislu člana 24. zakona.
Član 24. zakona kaže – predsednik komisije, članovi saveta biraju se na mandat od pet godina sa mogućnošću ponovnog izbora. Mandat predsednika i članova Saveta prestaje istekom vremena na koje su izabrani razrešenjem iz razloga predviđenim zakonom, nastupanjem pravnih ili činjeničnih razloga za nemogućnost obavljanja dužnosti, znači penzija, starosna penzija, gubitak poslovne sposobnosti, teško zdravstveno stanje, nastupanje razloga za prestanak mandata iz stava 1. tačka 1. i 3. ovog člana konstatuje nadležni skupštinski odbor.
Narodna skupština razrešava predsednika komisije, odnosno člana Saveta, na predlog Saveta ili nadležnog skupštinskog odbora. Ako, pod jedan, se pouzdano utvrdi da su podaci navedeni u kandidaturi netačni, odnosno nepotpuni u smislu izostavljanja podataka koji bi značajno umanjili mogućnost izbora i dva, nastupe okolnosti iz člana 27. ovog zakona i tri, grubo povrede odredbe ovog zakona i ugled komisije u javnosti, ovde je ova tačka pretrpela izmenu ili etičkog kodeksa.
Tako da, i u načelnoj raspravi smo rekli DSS je jasno stavila primedbu na uspešan i kvalitetan rad ove komisije za zaštitu konkurencije. Nismo zadovoljni, naravno koji, vi malo pre ministre rekoste, očito je da su ova dva stava, koja se umeću član 22. idu u tom pravcu da se koliko za mesec dana promeni ovaj kompletan kadrovski sastav komisije za zaštitu konkurencije, ali vas prosto pitam, šta će onda biti sa povredom člana 23. i 24. osnovnog zakona koji nije išao u izmene i dopune?
Šta sam još htela da vas pitam? Da li će to pre svega biti kršenje zakona navedenih članova koje sam navela ovde?

Hajde da kažem da mogu delimično da prihvatim ovo vaše obrazloženje, mada to mislim da bi trebalo da stoji negde i u ovom predlogu i u ovim amandmanima na šta se konkretno odnosi, a da ova dva člana osnovnog zakona i dalje ostaju na snazi.
Još samo jedno, malo pre sam htela da spomenem, ali evo sada ću. Zašto ovaj amandman nije bio predlog novog člana 23. posle člana 22? Prosto mi je nelogično da se ova materija koju sada tretiraju ova dva stava koji su predložile kolege iz SNS, da se nekako logički ne povezuje sa stavom 1. i 2. već postojećeg člana 22. o kome smo i mi pričali i imali svoj amandman.
Eto, to je i jedna od primedbi. Nemaju dodirnih tačaka ove dve materije u istom članu. Logičnije bi bilo da je to bio član 23.

Hvala gospodine predsedavajući. Poštovani gospodine ministre, uvaženi predstavnici Vlade, poštovane koleginice i kolege poslanici, u današnjoj objedinjenoj načelnoj raspravi osvrnuću se na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti konkurencije, Predlog zakona o izmenama i dopuna Zakona o elektronskoj kupovini i ako vreme dozvoli o Predlogu Zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namere.
Najpre, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti konkurencije, od 2005. godine, pa 2009. godine, evo do danas cilj ovih zakona koje donosimo jeste da pravno uredimo oblast zaštite konkurencije i sprečavanje monopola na tržištu Srbije.
Ove izmene i dopune zakona koje su danas na dnevnom redu pre svega su rezultat usaglašavanja našeg zakonodavstva koje reguliše ovu oblast sa direktivama i zakonodavstvom EU, ali svakako je i razlog ovih izmena i dopuna i pojedine nejasnoće ili manjkavosti ovog zakona koje su se pokazale u toku primene samog zakona u praksi.
Savremeno tržište danas podrazumeva slobodan pristup tržištu svim učesnicima, slobodan protok robe i kapitala, slobodno formiranje tržišnih cena i pre svega zabranu sklapanja razno raznih dogovora, sporazuma i ugovora koji remete princip zaštite konkurencije na tržištu i stvaranja monopola.
Naravno, kod nas u Srbiji nije lako sačuvati slobodno tržište, sprečiti monopolizam, a samo donošenje zakona koji će regulisati ovu oblast sigurno da nije dovoljno. Treba da bude promenjeno još niz zakonskih rešenja u drugim zakonima, koja se oslanjaju na ovu oblast, a pre svega još mnogo uslova i preduslova treba ispuniti iz oblasti makroekonomije da bismo jednog dana rekli da imamo potpunu kontrolu nad našim tržištem i da imamo apsolutnu ili bar koliko toliku zaštitu konkurencije učesnika na tržištu.
Kada danas kažemo konkurencija najčešće mislimo na konkurenciju u trgovini na malo iako zakon reguliše i obuhvata promet svih roba i usluga i učešće svih učesnika koji se u tom prometu javljaju. To je verovatno zato što je ta konkurencija ili uopšte pojam konkurencije najvidljiviji u maloj trgovini.
Međutim kada kažem mala trgovina najvidljiviji, da najvidljiviji u onoj legalnoj maloj trgovini. Šta je sa nelojalnom konkurencijom u sivoj zoni trgovine koja je i te kako veliki konkurent legalnim trgovcima, bez obzira da li su to male samostalne trgovinske radnje ili veliki trgovinski lanci.
Posle četiri, pet ili šest ili već koliko godina ima od donošenja osnovnog Zakona o zaštiti konkurencije, danas sa pravom možemo da postavimo pitanje – koliko je primena zakona imala efekte na probleme na našem tržištu kada je u pitanju konkurencija i stvaranje monopola i da se isto tako sa pravom zapitamo koliko je Komisija za zaštitu konkurencije dobro radila svoj posao od 2005. godine kada je ustanovljena do dana današnjeg, kada opet sa nekim izmenama i dopunama zakona dotičemo i Savet komisije?
Sudeći po onome što danas imamo kao što imamo na onom najvidljivijem tržištu, tržištu maloprodaje, činjenicu svi znamo. Danas imamo duopol na tržištu maloprodaje. Sa jedne strane je „Delez“ sa kupljenim „Maksijem“ sa 370 maloprodajnih objekata. Sa druge strane je „Idea“, odnosno „Agrokor“ i „Merkator“ koji je u toku koncentracije sa 310 ili koliko god, preko 800 maloprodajnih objekata drže ova dva trgovinska lanca.
Demokratska stranka Srbije je samo pre koji mesec postavila ovde pitanje – šta će Vlada i šta će Komisija za zaštitu konkurencije preduzeti po pitanju ove koncentracije? Dobili smo odgovor sa kojim smo delimično zadovoljni, ali videćemo u naredna dva meseca, ili tri. Komisija će morati da donese odluku i rešenje hoće li dati zeleno svetlo ili ne za ovu koncentraciju.
Radi informacije svih nas i javnosti, kratko bih navela neke primere rada ili nerada, dobrog ili lošeg, kako god hoćete da definišete rad Komisije za zaštitu konkurencije.
U 2011. godini kada su krenula prva rešenja o kaznama za monopolski položaj na tržištu, kažnjeno je 36 kompanija sa 3,5 milijarde dinara. Prve kazne su osetili proizvođači mleka, Veterinarska komora, maloprodajni lanci, proizvođači kafe, društva za osiguranje, proizvođači lekova i to uglavnom zbog sklopljenih restriktivnih sporazuma.
U 2012. godini evo problema, Komisija vraća 74 miliona dinara „Imleku“ i „Mlekari Subotica“ za pogrešno donetu odluku i pogrešno doneto rešenje za dominantan položaj na tržištu, što je u tom momentu bilo preko 30% ukupnih rashoda Komisije za zaštitu konkurencije.
Još jedan primer, početkom 2012. godine, u januaru mesecu Komisija donosi rešenje o zabrani spajanja šećerana „Sunoko“ i „Helenik šugar“ da bi već u junu mesecu u toku postupka Upravni sud poništio to rešenje, doduše Komisija tu nije na to pristala i prilično se žalila da nije učestvovala u svemu tome što je Upravni sud radio. Svejedno, Upravni sud je doneo takvu odluku.
Isto tako, odluka o kažnjavanju sedam najboljih proizvođača lekova i šest veledrogerija sa 20 miliona dinara zakasnila je mesec dana zbog zastarelosti, upravo zbog protoka vremena od ove tri godine. To je ponovo u bilansu Komisije bio novi trošak.
Danas kada razmatramo ove izmene i dopune zakona neću puno ići u načelo, već ću se osvrnuti pre svega na one članove gde smo čitajući i analizirajući ove izmene i dopune dostavili neke naše predloge i naše amandmane, pa se nadamo da ćete ih detaljno proučiti.
U članu 1. Predloga zakona precizirate kriterijume i navedeno ih je devet za utvrđivanje dominantnog položaja na tržištu. Dosadašnji zakon to nije regulisao. Sada smo dali Komisiji paletu kriterijuma na osnovu kojih će određivati tržišnu snagu, dominantan položaj na tržištu i samim tim nadamo se da će kada se ukrsti više kriterijuma biti mnogo lakše i mnogo jednostavnije Komisiji da utvrdi ko je u dominantnom položaju na tržištu.
Kod tačke 2. ste zadržali visinu 40% za jednog učesnika na tržištu da može da bude i trebalo bi da bude u dominantnom položaju. Ali ste kroz izmene i dopune zakona izbrisali odrednicu – kada su dva ili više učesnika koji su ekonomski povezani u dominantnom položaju. U osnovnom zakonu to je bilo 50%, sada u ovom zakonu nemamo tu odrednicu koliko je. Tu smo reagovali amandmanom, kada je u pitanju kolektivna dominacija.
U članu 3. imamo izmene i dopune kod sastava Saveta komisije. Ovaj predlog zakona sada predviđa da u sastavu Komisije sede dva ekonomista i dva pravnika. To su stručnjaci sa relevantnim znanjem, pogotovo iz oblasti međunarodnog prava, iz oblasti zaštite konkurencije. Bilo je primedbi da je tu do sada više bilo pravnika i sada se napravila ravnoteža i uzeti ključ dva plus dva.
Mi vas pitamo, razumemo da bi trebali da budu stručnjaci i iz jedne i iz druge struke, zašto dva plus dva, zašto ne jedan plus tri ili tri plus jedan? Kada se raspiše javni poziv od strane predsednika Narodne skupštine i kada eminentni stručnjaci konkurišu pojaviće se osmoro jako dobrih ekonomista koji će imati sve ove kvalifikacije da budu među prvih troje ili četvoro, a možda nešto lošiji stručnjaci iz oblasti pravne struke. Tako da kada se bude biralo dva plus dva, u sastav Komisije da kažem dobri stručnjaci će otpasti sa te liste da bi zadovoljili kriterijum dva plus dva. Da li je to najsrećnije rešenje? Ne znam.
Kada smo kod liste koja se formira za izbor Saveta komisije, gde se u zakonu precizira ili pojašnjava ko utvrđuje kriterijume na osnovu kojih će se stručnjak, ako sebe smatra stručnjakom ili ako neko nekoga smatra stručnjakom za ove oblasti, prijaviti i ko će ga bodovati da tako kažem, da zauzme prvo, drugo, treće ili već koje mesto na toj listi?
To zakonom nije precizirano. Tu smo reagovali amandmanom. Smatramo da bi to trebalo da radi nadležno ministarstvo, jer kada resorni Odbor za trgovinu da neki predlog Skupštini da sutradan bira, mora da ima neke kriterijume i mora da ima neko obrazloženje pred Skupštinom ako bira te članove Saveta, na osnovu čega su oni zauzeli to mesto na rang listi.
Članom 5. Predloga zakona uvodite institut etičkog kodeksa. Dobro je da postoje neka pravila kojih će se pridržavati kako članovi ove komisije, tako i zaposleni.
Međutim, mi tu stavljamo primedbu ko primenjuje kodeks, kada se primenjuje, koje su posledice, kako se one određuju, da li sve odredbe kodeksa imaju isti značaj. Prosto, tu ima nejasnoća, jer kada god donesemo neka pravila treba da ih se pridržavamo, a pogotovo kada je u pitanju etika i moral uvek je tu diskutabilno ko tu čiji moral i čuju etiku određuje.
Članom 6. osnovnog zakona regulisano je finansiranje komisije. Ovo je veoma važno i suštinsko pitanje i druge kolege su se ovde osvrnule na to pitanje. U osnovnom zakonu kaže se da se komisija finansira iz naknada, donacija, prihoda od prodaje publikacija. Sada izraz „naknada“ menja se izrazom „taksa“ i jasno nam je zbog čega, da bi se uskladili sa čl. 17. i 18. Zakona o budžetskom sistemu koji jasno kaže šta su takse, a šta su naknade. Da kažemo da je to u redu zbog usklađivanja.
Međutim, ono što je drugo pitanje jeste i često ovde pominjano, šta je to nezavisnost i koja odredba zakona određuje da li je komisija nezavisna i da li se remeti njena nezavisnost u odnosu na šta i u odnosu na koga. Po sadašnjem konceptu finansiranja komisije možemo slobodno da kažemo da je komisija profitabilna organizacija. Ona radi na tržištu i prihoduje sa tržišta, bukvalno kao i neko profitabilno preduzeće. Koliko radi, toliko zaradi. Mi smatramo da komisija mora da radi, da presuđuje, da bude detaljna, da radi posao od opšteg interesa, a ne da juri posao. Zamislite sudove koji isto tako presuđuju i zamislite predsednika suda da juri posao na tržištu. Sada se postavlja pitanje nezavisnosti rada komisije i troškova komisije – da li treba da bude nezavisna u odnosu na budžet u odnosu na Vladu i u odnosu na Skupštinu koja je bira ili treba da bude mnogo više nezavisna u odnosu na učesnike na tržištu protiv kojih sprovodi postupke? I sami kažete, odnosno zakon kaže – plan prihoda i plan rashoda komisije se donosi i prosleđuje se nadležnom ministarstvu, ulazi u budžet Republike Srbije. Ako hoćemo da znamo da li je komisija nezavisna, bez obzira na primedbe iz EU, mislimo da bi trebalo da bude klasična budžetska institucija.
Znate šta? Kažemo da su ta regulatorna tela, komisije i agencije, nezavisna i ne možemo da se mešamo koliki su im troškovi i kolike su im plate itd. Natpisi ovih dana u novinama kažu da su plate direktorke „Agencije za zaštitu konkurencije“ više od 300.000 dinara, da je plata čistačice ili kafe-kuvarice 50, 60 ili 70 hiljada dinara. Imamo podatke da ova komisija plaća zakup jako visok, da ne kažem da je to osam ili devet ili deset hiljada evra mesečno privatnim kompanijama, a ne gledamo da li sve to može da se smanji jer je ona nezavisno telo. Nisu nezavisna tela. Oni plaćaju izveštaj ovoj Skupštini svakog februara i i te kako treba da skrenemo pažnju na sve te pojave kada je komisija u pitanju.
Još jedna od bitnih izmena jeste izmena člana 68. Zakona kojim se produžava rok zastarelosti za izricanje i pokretanje mera zaštite konkurencije. Navedoh malo pre primer da smo morali da vratimo ogromne pare, tj. komisija, zbog toga što je zakasnila mesec dana s obzirom na složenost samog postupka od donošenja zaključka do donošenja rešenja, do ispitivanja sudske ispravnosti rešenja, do eventualno sudske naplate ili prinudne naplatne mere. Tri godine začas prođe. Dobro je da je produženo na pet. Dobro je da svaki postupak prekida eventualno daje još pet godina. Maksimalno 10 godina uz efikasan rad komisije, mislimo da bi tih pet godina trebalo da bude dovoljno da se ovi postupci završe.
Na kraju, imali smo i mi tu primedbu kod člana 22. gde se kaže – svi oni postupci pred komisijom koji nisu okončani do dana stupanja na snagu ovog zakona nastavljaju se po odredbama ovog zakona, ali se izuzimaju procesi utvrđivanja dominantnog položaja i zastarelost mera zaštite konkurencije. Stavili smo tu primedbu. Mislim da ste malo pre objašnjavajući to baš objasnili, jer ako je suštinska izmena zakona utvrđivanje kriterijuma za dominantan položaj i produženje roka za naplatu mera zaštite konkurencije, zašto ih izuzeti po ovom zakonu i dalje nastaviti da se radi sa starim zakonom?
Samo još jedna primedba kada je ovaj zakon u pitanju. Sada imamo novog ministra finansija i nove predloge mera. Jedna je povećanje PDV od 8% na 10% i to za osnovne životne namirnice, da ne nabrajam koje su. Nadam se da će to povećanje uticati na veće cene uglavnom za robu koju kupuje najsiromašniji sloj stanovništva. Videćemo kako će se ponašati monopolisti na maloprodajnom tržištu, da li će u svojoj marži u rasponu naći prostora da ovaj teret podnesu oni, a ne da povećaju cene, jer to svakako neće biti dobro za najširi sloj stanovništva. Prema tome, i to je jedan od zadataka komisije, a mi ćemo svakako pratiti taj rad.
Da se osvrnem na kratko na Zakon o elektronskoj trgovini. I on je donet 2009. godine. Pred nama su izmene i dopune zakona. Ubrzan je razvoj AT tehnologije. Njegova se brža primena uvodi u poslovanje, pa samim tim i u trgovinu, a isto tako i usklađivanje sa EU, odnosno sa direktivama EU.
Kratka analiza. Prethodni kolega je rekao, a ja sam spremila da ilustrujemo, da je elektronska trgovina kod nas u Srbiji prošle godine bila negde na nivou 180 miliona evra, da je učestvovalo negde oko 600 hiljada korisnika interneta, što je negde oko 15% ukupnog broja internet korisnika, a da je to bilo svakako tri ili četiri puta više nego prethodnih godina i da je taj obim trgovine zahvatao negde oko 10% ukupne trgovine koja se odvija kod nas na tržištu. Ako to uporedimo sa podacima iz EU, gde je cifra od 300 milijardi evra gledano ukupno, naravno da ćemo zaključiti da daleko zaostajemo za zemljama EU. Tu su negde sa nama i zemlje u okruženju, ali to ne treba da nas teši, već bi trebalo da to bude znatno više. Naravno, razlozi za to su višestruki. Pre svega još uvek sa pravom ne postoji poverenje u elektronsku trgovinu. Još uvek ima mnogo nejasnoća putem plaćanja putem interneta i još uvek građani s pravom se ne usuđuju da mnogo više zakorače u elektronsku trgovinu.
Još jedan od razloga je, nažalost, slaba računarska pismenost našeg stanovništva, pogotovo onog starijeg, od 45 ili 55 godina, da ja sada ne uzimam slobodu sebi da određujem šta je to starije stanovništvo i koliko je pismeno. Naravno, još uvek zakonska regulativa, opet nije dovoljno samo Zakon o elektronskoj trgovini menjati i doterivati. Treba se tu dotaći i Zakona o platnom prometu, Zakona o knjigovodstvu, o platnim uslugama, Zakona o elektronskoj arhivi, Zakona o informacionoj bezbednosti i svakako definisati i sadržaj elektronskih dokumenata, otpremnica, prijemnica, faktura itd.
Osvrtom na same izmene i dopune, ja ću samo kratko, vi ste u Predlogu zakona kod pojmova izbrisali pojam - podatak i nedopušteni podatak, sa obrazloženjem da u budućem tekstu zakona nema nekog značaja. Međutim, već u članu 20. stav 2. tačka 2. ostaje odrednica - da pružalac usluga mora da obavesti nadležni državni organ ako osnovano sumnja da je korisnik njegove usluge pružio nedopušteni podatak. Znači, eto termin „nedopušteni podatak“.
U članu 2. precizira se da i fizičko lice može da bude pružalac usluga po Zakonu o trgovini i to je u redu. Brisanjem člana 11. – elektronski potpis, mislim da ste opet ostavili ovde pravnu prazninu. Jeste to regulisana materija Zakonom o elektronskom potpisu, ali mislimo i smatramo da nije suvišno ostaviti ga i u ovom zakonu.
Jedna od bitnih novina je član 21a prema kojoj nadležni organ može da odredi privremenu zabranu pružanja informacionih usluga, u slučaju da je ta usluga nedopuštena, da je već sa raznoraznih aspekata nedopustiva da se pojavi i smatramo da je to dobro rešenje.
Povećanjem novčanih kazni imali ste na umu da ćete disciplinovati pružaoce informacionih usluga, da će biti odgovorniji prema korisnicima. Nadamo se da će to rezultirati tim efektom, ali to je ipak represivna metoda, videćemo kako će oni odgovoriti na represivnu metodu.
Kada je u pitanju ovaj zakon, nažalost, nisu obuhvaćene, po nama, sve izmene i dopune koje su mogle, kada smo već uzeli u razmatranje ovaj Zakon o elektronskoj trgovini. Zakon nije jasno razgraničio obaveze, odgovornosti i prava pružaoca usluga, ako je to posrednik ili proizvođač. Evo jedne od ideja za sledeće izmene i dopune.
Dalje, u članu 7, možda je bilo potrebno precizirati šta se smatra i na koji način se ukazuje trenutak kada korisnik usluge primi komercijalnu poruku.
Pošto meni vreme ističe, gospodine ministre, imam potrebu da napravim jednu digresiju. Pored tržišta roba i usluga, u Srbiji se otvara i političko tržište. Na delu su prelaženja, trgovanja odbornicima u lokalnim skupštinama, poslanicima u našoj Skupštini. Ja ću malo da se našalim, ali malo ću i biti ozbiljna. Mislim da bi naša Komisija za zaštitu konkurencije i te kako trebalo da uzme u obzir i zaštitu konkurencije u odnosu da je kršenje dominantnog položaja vladajuće stranke u koaliciji. Koliko juče, nama u DSS su uzeli odbornika, Srpska napredna stranka Demokratskoj stranci Srbije. Znate šta, po istraživanju javnog mnjenja oni imaju 41%, oni imaju dominantan položaj na tržištu.
(Predsedavajući: Vreme.)
Oni mogu sa te pozicije da nam pokupe sve odbornike. Molim vas da i to uzmete u obzir, da je otvoreno i političko tržište i da smo mi, koji dobijamo naše glasove zasluženo na tržištu, izloženi monopolu jedne stranke. Hvala.

Hvala, gospodine predsedniče.
Poštovana gospođo ministar, uvaženi predstavnici Vlade, poštovane koleginice i kolege, danas nam je na dnevnom redu rasprava u pojedinostima, odnosno po amandmanima na tri važna zakona: Predlog zakona o računovodstvu, Predlog zakona o reviziji i Predlog zakona o faktoringu.
Odmah u startu da kažem da mi je prosto neshvatljivo da skoro nijedna poslanička grupa, sem jednog amandmana iz LDP, nije podnela amandmane, sem DSS, na ova tri, po nama, vrlo važna sistemska zakona. Prosto nam se nameće pitanje da li druge poslaničke grupe misle da su ovi predlozi zakona savršeni i da im apsolutno nije potrebno nijedno amandmansko poboljšanje ili, sa druge strane, smatraju da su ova tri zakona nebitna, pa zato i ne zaslužuju da se amandmanski koliko toliko poprave?
No, bez obzira na sve to, DSS je i u načelnoj raspravi istakla da su ovo tri jako važna sistemska zakona, a posebno Zakon o računovodstvu i Zakon o reviziji, koji se sada prvi put razdvajaju u dva posebna zakona. Sami smo tada rekli da od kvaliteta finansijskog izveštavanja zavisi kvalitet prikaza realnog stanja u ekonomiji, zavisi dolazak novih investitora kada vide kakvi su finansijski izveštaji pojedinih preduzeća za koja su zainteresovana, zavisi prikaz, odnosno realni prikaz osnovice za oporezivanje kod poreza na imovinu, kod poreza na dobit. Samim tim, od toga zavisi utaja poreza, odnosno od toga zavisi prihod u budžetu, a od toga nam i zavisi deficit, odnosno njegova veličina. Pre neki dan smo ovde pričali sa kolikim se deficitom sada naš budžet susreće.
Tako da, prosto ne možemo da verujemo da odgovornost za izradu finansijskih izveštaja, odgovornost za reviziju finansijskih izveštaja mora neko da snosi, moramo jasno ovim zakonom da imamo određena lica koja rade, u stvari izrađuju finansijske izveštaje, moramo da budemo sigurni da su ti finansijski izveštaji objektivni, istiniti, sveobuhvatni, standardizovani, da su jasni, odnosno razumljivi i stranim investitorima. Tek od takvih finansijskih izveštaja mi možemo da očekujemo i sveobuhvatan privredni razvoj. Koliko vidimo, to će biti jedna od prvih i osnovnih tema posle rekonstrukcije ove Vlade.
Da ne bih dužila sada načelnu priču, da se osvrnem na ovaj treći amandman, odnosno na prvi amandman koji smo podneli na član 3. Naime, u Predlogu zakona u članu 3. se kaže – prevode međunarodnih finansijskih standarda rešenjem utvrđuje Ministarstvo i ovo rešenje se zajedno sa prevodom objavljuje u "Službenom glasniku" i na sajtu Ministarstva. Mi smo predložili amandman da se član 3. menja i da glasi – profesionalne organizacije, koje su članice međunarodnih federacija računovođa i revizora, treba da prevode i objavljuju ove standarde, treba da aktivno rade na primeni i poštovanju tih standarda i, naravno, da uvode i primenjuju i etički kodeks za profesionalne računovođe i revizore.
Vi u obrazloženju kažete da amandman ne može da se prihvati zato što su ovi međunarodni standardi računovodstveni i međunarodni standardi finansijskog izveštavanja samim tim predlogom ovih zakona postali sastavni deo republičkog zakonodavstva, pa samim tim Ministarstvo kao republički organ ima suvereno pravo da određuje i da odlučuje o zakonskoj regulativi, tako da ne može to suvereno pravo da se prenese na određeno udruženje ili računovodstvena udruženja koja bi trebalo da prevode ova pravila. Međutim, mi smo se samo kod ovog člana pozvali na član 3. prethodnog Zakona o računovodstvu i reviziji, koji kaže da ove prevode uređuje pravno lice koje je član Međunarodne federacije računovođa i koje ima po ugovoru pravo i obavezu da vrši ove prevode.
Svakako, mi u ovom predlogu zakona nismo videli ko u suštini prevodi te računovodstvene standarde, samo imamo odrednicu da se utvrđuje rešenjem prevod i da se objavljuje taj prevod. Ako je to preneseno sada na Ministarstvo, da li je to Komisija za računovodstvo? Ko u stvari prevodi? Sa druge strane, mi imamo primedbe da se tu radi o prilično velikom novcu kada je u pitanju taj prevod i o kontroli svega toga. Zato vas i pitamo – ako naš amandman nije prihvaćen, i radi struke, a i radi javnosti, da nam prosto kažete ko će prevoditi te računovodstvene i finansijske standarde?

U stavu 1. člana 6. Predloga zakona mi predlažemo da se amandmanom pre reči: "poslovnog prihoda" dodaju reči: "godišnjeg poslovnog prihoda".
Naime, u članu 6. ste dali klasifikaciju pravnih lica na mikro mala, srednja i velika, uzevši u obzir poslovni prihod i prosečne vrednosti poslovne imovine utvrđene na dan sastavljanja godišnjih izveštaja. Mi smo samo, preciznosti radi, predložili amandmanom da se i u stavu 1. i u stavovima 3. i 4. pre reči: "poslovni", doda reč: "godišnji", odnosno da se odnosi na godišnji poslovni prihod. Samo radi preciznosti, smatramo da, bez obzira na vaše obrazloženje, nema smetnji da ova reč stoji i kod ovih stavova koje smo mi u amandmanu navele.

Gospodine predsedniče, jedino da uopšte ne sednem. Šalim se malo.
Mi smo amandmanom na član 6. predložili da se u stavu 1. briše: "mikro", a da se dosadašnji stav 3. koji postaje stav 2. menja i glasi: "da su mala pravna lica ona koja imaju prosečan broj zaposlenih do 50, poslovni prihod od 8.800.000 evra i prosečna vrednost poslovne imovine na kraju poslovne godine je 4.400.000 evra za preduzetnike".
Mi smo i u načelnoj raspravi istakli da ova vaša podela sada u ovom predlogu zakona – na mikro, mala, srednja i velika preduzeća, sa pozicija računovodstva i nema neki značaj. Naime, vi ste se samo ovim predlogom zakona prilagodili 4. i 8. Direktivi EU, koja poznaje podelu na pravna lica ovakva kako je sada dato u predlogu. Mi smo tada predložili da se zalažemo za to da podela na pravna lica ostane, zato smo ovim amandmanom i pokušali da ovo izmenimo, na mala, srednja i velika, a da ostane kategorija preduzetnika i drugih pravnih lica.
Prvenstveno smo ovaj amandman podneli, a to ćemo i kasnije dati u obrazloženju, zbog toga što će za ova mikro pravna lica Ministarstvo doneti poseban podzakonski akt ili pravilnik, nazovimo ga kako god hoćemo, koji će biti temelj izrade finansijskih izveštaja za mikro pravna lica. Znači, to je jedan potpuno novi pravilnik. Na taj način, negde oko 109.000 ili 110.000 pravnih lica izuzeće se iz Standarda međunarodnog finansijskog izveštavanja, za njih će važiti neka posebna naša pravila, pa će samim tim, ti izveštaji koji se budu radili na osnovu ovog pravilnika biti i neuporedivi pre svega sa dosadašnjim izveštajima, biće i nerazumljivi za strane investitore, a isto tako, što je najvažnije i što je najveća primedba bila privrede, izazvaće jako velike troškove, blizu 30 miliona evra kod privrednika jer će tražiti nove kompjuterske programe, novu obuku kadrova, nove obrasce, onda će se dešavati situacija da će se mikro pravna lica seliti u mala, mala u mikro, mala u srednja, srednja u velika, tako da će zbog tih prelaza graničnih jednostavno biti jako otežano da se sve ovo primenjuje, a da ne bude velikih troškova. S druge strane, ti troškovi mogu, najbolje to zna Ministarstvo finansija i privrede, 30 miliona evra može da se uloži u radna mesta, i to za radna mesta od pet do sedam hiljada novih radnih mesta. To je bila poenta zbog čega smo podneli ovaj amandman.

Jedan vrlo važan član, možda i jedan od najvažnijih članova u ovom predlogu zakona, je član 14. Mi smo na član 14. podneli amandman koji glasi: "Član 14. menja se i glasi – Pravno lice, odnosno preduzetnik internom regulativom uređuje školsku spremu ekonomsko-finansijskog usmerenja, odgovarajuće profesionalno zvanje, radno iskustvo i druge uslove za lice koje vodi poslovne knjige i sastavlja finansijske izveštaje". Ako bi ostao član 14, ovako kako je u predlogu dat, pravno lice može svojim aktom da odredi i, kaže se, samo školsku spremu, radno iskustvo i druge uslove.
Smatrali smo, u konsultaciji sa strukom, da ovde mora ili bi trebalo, kako god vi to shvatite, da stoji koja su to lica odgovorna za sastavljanje finansijskih izveštaja. Nije svejedno da li će finansijski izveštaj da sastavi stručni profesionalni računovođa, čovek ili osoba koja dugo godina radi u toj struci, koja se školovala, godinama unazad steklo se neko iskustvo i neka praksa u toj struci. Imamo dovoljno stručnjaka, pa samim tim smatramo da kroz ovaj zakon, pogotovo u ovom članu, struka računovođa treba se zaštiti, pogotovo ako znamo, godinama unazad, i to smo u načelnoj raspravi rekli, da je poverenje u finansijske izveštaje i u revizorske izveštaje unazad godinama dospelo na najniži mogući nivo.
Gotovo više ne veruje u istinitost i objektivnost tih izveštaja, a znamo kako se godinama unazad radilo, koje su revizorske i konsalting kuće procenjivale imovinu srpskih preduzeća, ta preduzeća su se prodavala, procenjivale imovinu naših domaćih banaka, uglavnom davale pozitivna mišljenja i na stanje kada je u pitanju imovina, odnosno na bilans stanja i na poslovanje, odnosno na bilans uspeha. Sa druge strane, imamo katastrofalnu situaciju, odnosno prodata preduzeća, stotine hiljada radnih mesta je izgubljeno, a finansijski izveštaji su postali prosto nepotrebna pisanija.
Zato predlažemo da se ne marginalizuju računovođe i stručnjaci u ovoj oblasti, već da oni budu temelj objektivne, istinite i sveobuhvatne izrade finansijskog izveštaja.

Član 15. se nastavlja faktički, naše objašnjenje bi se nastavilo na objašnjenje na član 14.
Naime, mi predlažemo da se član 15. menja i da glasi - vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja pravno lice i preduzetnik može poveriti profesionalnom računovođi, zaposlenom licu koje ispunjava uslove iz član 14, ali onako kako smo ga mi predložili i koje nije kažnjavano za krivična dela koja ga čine nedostojnim za obavljanje poslova iz oblasti računovodstva, odnosno može da poveri drugom privrednom društvu koji ima pretežnu registrovanu delatnost za pružanje računovodstvenih usluga koje ima zaposleno lice kojem poverava vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja, a koje ispunjava uslov iz člana 14. ovog zakona onako kako smo predložili, ili preduzetniku koji ima pretežnu registrovanu delatnost za pružanje računovodstvenih usluga, ponovo ko ispunjava uslove iz člana 14. ovog zakona.
Da, svakako da odgovornost za kvalitetan, istinit finansijski izveštaj treba da se podeli, i sigurno dobro je to što je kolektivna odgovornost, što odgovara i zakonski zastupnik, odnosno direktor ili nazovimo ga kako god. Ali, pre toga, pre nego što će direktor koji ne mora da bude stručno lice za oblast finansija i računovodstva, on će svakako potpisati, svakako svojim potpisom jer zakonski zastupnik odgovara za kvalitet i istinitog finansijskog izveštaja. Ali, pre njega finansijskim izveštajem, odnosno svim knjigovodstvenim poslovnim promenama i načinom njihovog knjiženja odgovorna je struka. Ta struka je diplomirani ekonomista, odnosno uže računovodstveni stručnjak.
U svakoj firmi kada sam kao jako mlad ekonomista počinjala da radim, da tako kažem, zakon je bio dobar šef računovodstva. Od dobrog šefa računovodstva, sve je zavisilo. U vreme kada su se završavali godišnji izveštaji, kada je trebalo da se predaju rukovodioci su sedeli i čekali drhteći šta će na kraju šef računovodstva da kaže – je li preduzeće poslovalo pozitivno, odnosno je li bilo dobitak i gubitak? Dobar šef računovodstva pogotovo u proizvodnoj firmi koji ima i proizvodnju i trgovinu je bio alfa i omega finansijsko-računovodstvenog stručnjaka.
Tako da čast svakome ko poželi u ovoj krizi da se bavi između ostalog i knjiženjem. Danas imamo računovodstvene agencije koje u nemogućnosti da pronađu kvalitetan kadar zaposle bilo koje lice koje hoće da radi, prosto koje hoće da nauči programski da knjiži, da bude računovođa. Ali, to ne znači da je on dobar računovođa.
Znači, moramo da zaštitimo struku, između ostalog i druge struke, ali mi diplomirani ekonomisti, odnosno računovođe i finansijski stručnjaci ili revizori kasnije kod drugog zakona, jednostavno moramo da sačuvamo struku da se ova vrlo važna oblast računovodstva, finansija i prikazivanja poslovanja jednog preduzeća, ni pravnog lica poveri struci. Poenta je u tome. Nema tu nekih većih troškova. Imali smo obavezu da zaštitimo struku koja godinama ili decenijama unazad postoji i koja bi trebala da vodi računa baš o ovoj oblasti.

Opet jedan, ako ne i najvažniji član ili naš amandman, kako god.
Član 22. Predloga zakona kaže – za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u pojedinačnim finansijskim izveštajima mikro i druga pravna lica iz člana 2. tačka 2. ovog zakona nezavisno od veličine primenjuju podzakonski akt koji donosi ministar nadležan za poslove finansija, a koji se zasniva na opštim računovodstvenim načelima.
Stav 2. kaže – izuzetno od stava 1. mikro i druga pravna lica nezavisno od veličine, mogu da odluče da primenjuju i međunarodne standarde, finansijska izveštavanja za mala i srednja pravna lica.
Mi iz DSS predlažemo, amandmanom da se član 22. briše, i predlaže da se mikro i druga pravna lica, koji predlaže da se sastavljaju po podzakonskom aktu. Jednostavno to smo i u načelnoj raspravi rekli, na ovaj način donošenjem ovog novog akta, pravilnika, izuzećemo 109 hiljada pravnih lica ili 90% pravnih subjekata iz primene međunarodnih standarda računovodstva i finansijskog izveštavanja.
Samim tim, da ponovim, ti finansijski izveštaji na takav način kada se budu sastavljali, pre toga, iziskivaće velike troškove privredi, za programe, obuku, obrasce, prelaziće iz jedne kategorije u drugu kategoriju pravna lica i to će ih otežavati. S druge strane, imate mikro pravna lica koja se sada uvode koja imaju raznolik spektar delatnosti od proizvodnje, trgovine, usluga. Prosto ne vidimo kako će taj podzakonski akt pojednostaviti tu šarenolikost u obavljanju delatnosti. Onda su tu i 30 hiljada drugih udruženja, sindikalnih, političke stranke, sportske organizacije, sve su to pravna lica koja će potpadati, odnosno koja će koristiti ovaj novi podzakonski akt.
Ako već stavom 2. kažemo da i ova lica, mikro pravna lica i druga pravna lica mogu da koriste međunarodne standarde finansijskog izveštavanja za mala i srednja pravna lica, znači, dajemo im i tu mogućnost, onda ćemo tu imati jednu potpunu šarenolikost i prosto nećemo znati ko koji standard primenjuje. S druge strane, biće troškovi i poreskoj upravi, odnosno Ministarstvu finansija, jer će morati i novi inspektori, da tako kažem, da se obuče i da na osnovu ovog pravilnika, moraće poreski inspektori da znaju nekih pet nivoa finansijskog izveštavanja da bi mogli na pravi način da prate da li se oni primenjuju i da li se radi po tim standardima.
Prosto zbog tih troškova i kod Ministarstva finansija, odnosno poreske uprave i kod privrede predložili smo da se ovaj član ukine. Samim tim što smo predložili da mikro pravna lica ukinemo, preduzetnici i druga pravna lica i nadalje kao i do sada, jer su radili po kontima, po kontnom planu koji je bio prilagođeno međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja, da i dalje primenjuju te iste standarde i da uđu u sistem međunarodnih standarda, da budu čitljivi i za ceo svet.

Hvala gospodine predsedniče.
Član 33. kaže – dostavljanje finansijskih izveštaja za javno objavljivanje. U stavu 1. kaže – pravna lica, odnosno preduzetnici, dužni su da redovne godišnje finansijske izveštaje za izveštajnu godinu dostave agenciji radi javnog objavljivanja, najkasnije do 30. juna naredne godine, osim ako posebnim zakonom nije drugačije uređeno, odnosno dati su rokovi do kada se podnose finansijski izveštaji i kome se predaju radi javnog objavljivanja.
Mi smo podneli amandman na član 33. da posle stava 6. se doda stav 7. koji glasi – Agencija vrši logičku, računsku i suštinsku kontrolu finansijskih izveštaja. Naime, jasno je nama da u članu 33, kome se finansijski izveštaji predaju i ko ih objavljuje. Nikako nismo u zakonu mogli da vidimo ko će da vrši suštinsku kontrolu finansijskih izveštaja.
Naime, vi članom 45. Predloga zakona kažete da će kontrolu ispravnosti poslovnih promena vršiti Poreska uprava, pa se samim tim podrazumeva da je to ta suštinska kontrola. Mi se doduše jesmo dvoumili da li da tu suštinsku kontrolu vrši Agencija za privredne registre ili Poreska uprava, prosto smo vagali ko ima i kadrovski potencijal u smislu struke i ko ima tehničke mogućnosti da radi taj posao. Nekako nam je u konsultaciji sa strukom prevagnuo stav da to treba da radi Agencija za privredne registre.
Međutim, koliko je ovaj, da tako kažem, član ili koliko je ova materija, ko kontroliše računovodstvene finansijske izveštaje, bitna, svedočio je i amandman koji je odbor, odnosno SNS predložila, zbog koga je ova sednica i odložena, pa je sada taj amandman povučen, gde je umesto da APR radi ovaj posao, to treba da radi NBS, pa se onda našlo neko zajedničko rešenje da ipak prima i objavljuje finansijske izveštaje APR, a po potrebi i po zahtevu dostavlja NBS sve one podatke koji budu potrebni. Samim tim, kada APR prihvati ovaj finansijski izveštaj i kada ga javno objavi, samim tim, to je javni dokument, pa NBS može po automatizmu na taj način i da dođe do određenih podataka. No, to je očito bio kompromis između dve vladajuće stranke u vlasti.
Zato mi pitamo, odnosno znajući da je nekada postojala Služba društvenog knjigovodstva, mi koji smo tada ranije mladi počinjali, znali smo ko je bio zadužen za suštinsku kontrolu onoga što se zove finansijski izveštaj, onoga što se zove godišnji izveštaj i za takve kontrole znali smo da će sigurno biti neka ocena ili da valja ili da ne valja.
Ovoga puta ne vidimo ko će to da radi, sem da će ta suštinska kontrola doći na dnevni red tek kada bude bilo vršenja revizije tih finansijskih izveštaja. Ako je loš finansijski izveštaj, neće biti sigurno dobar ni revizorski izveštaj.