RUŽICA IGIĆ

Nestranačka licnost

Ružica Igić rođena je 1957. godine u

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 13.12.2013.

Poštovani ministre, koleginice i kolege, amandman koji sam podnela odnosi se na sredstva koja su opredeljena za Budžetski fond za šume.
Želim da ukažem na sledeće. Budžetski fond za šume izgubio je jedan značajni priliv na osnovu toga što ste prošle godine doneli zakon po kome se ukida naknada za opšte korisne funkcije šuma, koja je iznosila 0,025% od prihoda svih proizvodnih lica, a koji je ukupno iznosio u budžetu Republike Srbije oko dve milijarde dinara za kompletnu svotu.
Ovaj deo je za ovu godinu planiran za Budžetski fond za šume u iznosu od 510 miliona dinara. Ukazujem i na to da su prošle godine ova sredstva bila planirana na nivou od 810 miliona dinara, a istovremeno, pre tri godine, 2011. godine Budžetski fond za šume iznosio je 594 miliona dinara. Znači, više smo davali tom budžetskom fondu 2011. nego što planiramo sada 2013. godine.
Stanje srpskih šuma je veoma zabrinjavajuće. Generalno, naše šume su panjače, uglavnom sečene posle Drugog svetskog rata. Situacija u šumarijama nije sjajna. Šumski putevi su u katastrofalnom stanju. Svako od nas ovde trebalo bi da posadi bar tri drveta koliko to drveće proizvodi kiseonika koji nama treba.
Ovakvim načinom i ophođenjem prema šumama imamo situaciju da nam šumarije propadaju, da šumski putevi propadaju, da nam propada drvo, da imamo najezdu gubara, intenzivno sušenje šuma i samim tim, imamo veoma loše stanje u šumarstvu.
Molim vas da razmotrite na koji način može da se poveća ova cifra i da se na neki način reši ovaj problem koji vlada u šumarstvu. Hvala.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 10.12.2013.

Poštovani ministre, koleginice i kolege poslanici, poslanici DSS veoma detaljno su pregledali ovaj zakon, koji ste nam dostavili, sa željom da svojim amandmanima, na neki način, poboljšamo ili da prinesemo boljitku ovog zakona. Naravno, danas ne mogu diskutovati o kompletnom budžetskom zakonu, ali ću se osvrnuti na deo koji se odnosi na poljoprivredu. Da bih mogla na neki način da uporedim ovaj budžet sa prethodnim, uzela sam budžet koji je donet prošle godine i ovaj budžet koji nam sada nudite. Između ova dva budžeta skoro da ne postoji razlika ni u jednom dinaru. Razlika postoji u rebalansu budžeta koji je donet negde pri kraju godine i iz njega se vidi da je ovim predlogom predviđeno skoro tri milijarde manje sredstava za srpsku poljoprivredu.
Ovaj predlog o budžetu za 2014. godinu ima još jednu razliku, a to je razlika u predviđanjima, da oko 10% agrarnog budžeta budu sopstveni prihodi ministarstva. Koji su to sopstveni prihodi Ministarstva za poljoprivredu? Iz toga se jasno može videti da su to primanja od inostranih zaduživanja i primanja od otplate datih kredita i prodaje finansijske imovine. Ako se država već zadužuje i prodaje imovinu, gde će ta sredstva uložiti? Da li možda u kapitalne izdatke koji se navode u članu 5?
Naime, u članu 5. navodite neke kapitalne izdatke za koje DSS smatra da su zaista katastrofalno predviđeni. U njima se predviđa laboratorija za utvrđivanje kvaliteta sirovog mleka i agrometeorološke stanice. Ukupna sredstva po ove dve stavke iznose oko 400 miliona dinara po jednoj godini, odnosno 3,5 miliona evra po godini. Dakle, za tri godine, negde preko 10 miliona evra. Ova kapitalna investicija za tri godine koštaće kao i dve brane: brana sa akumulacijom kod Valjeva i brana sa akumulacijom kod Arilja.
Postavlja se pitanje da li je Srbiji u ovom trenutku, kada pozivate na štednju, na stezanje kaiša, da li je zaista potrebna laboratorija koja već postoji u Novom Sadu sa istom opremom, sa istim metodama rada, a za koju smo prošle godine dali negde preko 415 miliona dinara? Dakle, gospodine ministre, niste bili prošle godine tu kada smo usvajali budžet, ali da vas podsetim, u Novom Sadu postoji ista laboratorija za kontrolu kvaliteta mleka, na samo 80 kilometara od Beograda. Da li Srbiji zaista treba još jedna takva laboratorija, posebno što znamo u kakvoj je situaciji poljoprivreda, odnosno u kakvoj situaciji je stočni fond.
U članu 5. navodi se još jedna kapitalna investicija, ali ovoga puta za upravu za agrarna plaćanja, gde se za softver za unifikovanje glavne matične evidencije u stočarstvu, u dve godine, izdvaja 45 miliona dinara ili oko 450.000 evra za jedan softver. Ovaj softver treba da košta kao izgradnja vodnih objekata za snabdevanje vodom naselja Subotica i Roanda, regionalnog sistema Despotovac-Svilajnac. Uz uvažavanje predlagača, pitamo se da li je zaista opravdano ovakvo ulaganje u jednu takvu takvu investiciju?
Ne sporimo da sredstva koja planirate za izgradnju novih i revitalizaciju starih sistema za navodnjavanje, s obzirom da je Srbija zaista zemlja koja navodnjava samo 1% svoje poljoprivredne površine, najmanje u Evropi, mi taj postupak podržavamo, jer zaista je vreme da Srbija prestane da bude zemlja koja se navodnjava samo za vreme poplava ili za vreme kiša.
Međutim, zabrinjava odnos prema šumama, bez kojih nema ni vode. Naime, ovim predlogom budžeta, ako se uporedi sa prošlogodišnjim predlogom budžeta, izdvajate 300 miliona dinara manje za budžetski fond za šume. Bez šuma nema vode, posebno u situaciji kada su šume u ugroženom stanju, kada se suše, kada nam je gubar svake godine veliki problem, vi izdvajate u odnosu na prošlu godinu skoro 40% sredstava manje za budžetski fond za šume. Da li ćemo na ovakav način kako radimo stihijski upropastiti ovako značajan prirodni resurs?
Želim da istaknem i sledeće. Ako se uporede plate i dodaci naknade zaposlenih u ministarstvu, da bih to uradila, ja sam uzela i uporedila određene stvari. Znači, 2012. godine demokratska vlast za plate i dodatke naknada zaposlenih u ministarstvu izdvaja 543 miliona. Predlogom zakona o budžetu za plate istog tog ministarstva izdvaja se 1.090.000.000 dinara. Dakle, duplo više izdaja naprednjačko-socijalistička vlast. Ako znamo da nema zapošljavanja, da neće biti zapošljavanja, onda se pitam da li se to povećavaju plate u ovom ministarstvu ili se povećava broj ljudi koji tamo rade?
Slično je i sa troškovima putovanja. Dok je prethodna vlast Zakonom o budžetu 2012. predvidela skromnih 1.300.000.000 dinara, Predlog zakona o budžetu 2014. planira 12.358.000.000, dakle, desetostruko veće troškove za putovanja.
Gde se to naše ministarstvo uputilo, na kakve velike putešestvije? Zašto te pare niste uplatili za socijalno osiguranje najstarijih poljoprivrednika? Znamo da ljudi koji su na selu imaju velikih problema sa svojim zdravstvenim osiguranjem. Dakle, ministarstvo ima velike probleme u ispunjavanju obaveza prema poljoprivrednicima i nadamo se da će uspeti da ih prevaziđe.
Nadali smo se da će ovaj predlog budžeta dostići nivo ulaganja u poljoprivredu zabeležen u periodu 2004-2008. godine, ali nažalost, to verovatno nećemo skoro dočekati, kao ni prebacivanje 7% sredstava AP Vojvodini, kojoj Ustav garantuje, a kojoj je isplaćen jedino za vreme Vlade Vojislava Koštunice. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja, 04.11.2013.

Poštovani ministre, koleginice i kolege poslanici, poslanici DSS veoma detaljno su pregledali ovaj zakon, koji ste nam dostavili, sa željom da svojim amandmanima, na neki način, poboljšamo ili da prinesemo boljitku ovog zakona. Naravno, danas ne mogu diskutovati o kompletnom budžetskom zakonu, ali ću se osvrnuti na deo koji se odnosi na poljoprivredu. Da bih mogla na neki način da uporedim ovaj budžet sa prethodnim, uzela sam budžet koji je donet prošle godine i ovaj budžet koji nam sada nudite. Između ova dva budžeta skoro da ne postoji razlika ni u jednom dinaru. Razlika postoji u rebalansu budžeta koji je donet negde pri kraju godine i iz njega se vidi da je ovim predlogom predviđeno skoro tri milijarde manje sredstava za srpsku poljoprivredu.
Ovaj predlog o budžetu za 2014. godinu ima još jednu razliku, a to je razlika u predviđanjima, da oko 10% agrarnog budžeta budu sopstveni prihodi ministarstva. Koji su to sopstveni prihodi Ministarstva za poljoprivredu? Iz toga se jasno može videti da su to primanja od inostranih zaduživanja i primanja od otplate datih kredita i prodaje finansijske imovine. Ako se država već zadužuje i prodaje imovinu, gde će ta sredstva uložiti? Da li možda u kapitalne izdatke koji se navode u članu 5?
Naime, u članu 5. navodite neke kapitalne izdatke za koje DSS smatra da su zaista katastrofalno predviđeni. U njima se predviđa laboratorija za utvrđivanje kvaliteta sirovog mleka i agrometeorološke stanice. Ukupna sredstva po ove dve stavke iznose oko 400 miliona dinara po jednoj godini, odnosno 3,5 miliona evra po godini. Dakle, za tri godine, negde preko 10 miliona evra. Ova kapitalna investicija za tri godine koštaće kao i dve brane: brana sa akumulacijom kod Valjeva i brana sa akumulacijom kod Arilja.
Postavlja se pitanje da li je Srbiji u ovom trenutku, kada pozivate na štednju, na stezanje kaiša, da li je zaista potrebna laboratorija koja već postoji u Novom Sadu sa istom opremom, sa istim metodama rada, a za koju smo prošle godine dali negde preko 415 miliona dinara? Dakle, gospodine ministre, niste bili prošle godine tu kada smo usvajali budžet, ali da vas podsetim, u Novom Sadu postoji ista laboratorija za kontrolu kvaliteta mleka, na samo 80 kilometara od Beograda. Da li Srbiji zaista treba još jedna takva laboratorija, posebno što znamo u kakvoj je situaciji poljoprivreda, odnosno u kakvoj situaciji je stočni fond.
U članu 5. navodi se još jedna kapitalna investicija, ali ovoga puta za upravu za agrarna plaćanja, gde se za softver za unifikovanje glavne matične evidencije u stočarstvu, u dve godine, izdvaja 45 miliona dinara ili oko 450.000 evra za jedan softver. Ovaj softver treba da košta kao izgradnja vodnih objekata za snabdevanje vodom naselja Subotica i Roanda, regionalnog sistema Despotovac-Svilajnac. Uz uvažavanje predlagača, pitamo se da li je zaista opravdano ovakvo ulaganje u jednu takvu takvu investiciju?
Ne sporimo da sredstva koja planirate za izgradnju novih i revitalizaciju starih sistema za navodnjavanje, s obzirom da je Srbija zaista zemlja koja navodnjava samo 1% svoje poljoprivredne površine, najmanje u Evropi, mi taj postupak podržavamo, jer zaista je vreme da Srbija prestane da bude zemlja koja se navodnjava samo za vreme poplava ili za vreme kiša.
Međutim, zabrinjava odnos prema šumama, bez kojih nema ni vode. Naime, ovim predlogom budžeta, ako se uporedi sa prošlogodišnjim predlogom budžeta, izdvajate 300 miliona dinara manje za budžetski fond za šume. Bez šuma nema vode, posebno u situaciji kada su šume u ugroženom stanju, kada se suše, kada nam je gubar svake godine veliki problem, vi izdvajate u odnosu na prošlu godinu skoro 40% sredstava manje za budžetski fond za šume. Da li ćemo na ovakav način kako radimo stihijski upropastiti ovako značajan prirodni resurs?
Želim da istaknem i sledeće. Ako se uporede plate i dodaci naknade zaposlenih u ministarstvu, da bih to uradila, ja sam uzela i uporedila određene stvari. Znači, 2012. godine demokratska vlast za plate i dodatke naknada zaposlenih u ministarstvu izdvaja 543 miliona. Predlogom zakona o budžetu za plate istog tog ministarstva izdvaja se 1.090.000.000 dinara. Dakle, duplo više izdaja naprednjačko-socijalistička vlast. Ako znamo da nema zapošljavanja, da neće biti zapošljavanja, onda se pitam da li se to povećavaju plate u ovom ministarstvu ili se povećava broj ljudi koji tamo rade?
Slično je i sa troškovima putovanja. Dok je prethodna vlast Zakonom o budžetu 2012. predvidela skromnih 1.300.000.000 dinara, Predlog zakona o budžetu 2014. planira 12.358.000.000, dakle, desetostruko veće troškove za putovanja.
Gde se to naše ministarstvo uputilo, na kakve velike putešestvije? Zašto te pare niste uplatili za socijalno osiguranje najstarijih poljoprivrednika? Znamo da ljudi koji su na selu imaju velikih problema sa svojim zdravstvenim osiguranjem. Dakle, ministarstvo ima velike probleme u ispunjavanju obaveza prema poljoprivrednicima i nadamo se da će uspeti da ih prevaziđe.
Nadali smo se da će ovaj predlog budžeta dostići nivo ulaganja u poljoprivredu zabeležen u periodu 2004-2008. godine, ali nažalost, to verovatno nećemo skoro dočekati, kao ni prebacivanje 7% sredstava AP Vojvodini, kojoj Ustav garantuje, a kojoj je isplaćen jedino za vreme Vlade Vojislava Koštunice. Hvala.

Poslednji put ažurirano: 13.09.2016, 07:39